| има боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од |
| /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и х |
| штен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви пришт |
| би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње |
| зино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} С |
| ек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила |
| стадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спо |
| шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мо |
| и — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} |
| 221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи |
| по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и пошт |
| ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p |
| самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако дв |
| ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, |
| авка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су с |
| је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богати |
| ао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на он |
| и свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје |
| рмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да с |
| луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb |
| е на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године |
| неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас та |
| ио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта |
| га гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, д |
| p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња |
| е бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је |
| олити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвока |
| ега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прв |
| е госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја |
| ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове п |
| целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухв |
| /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у |
| о да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p |
| е волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друг |
| луша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Стано |
| обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи меле |
| ој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за кој |
| анас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, тр |
| је туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш |
| ојој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му |
| д му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој |
| би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву |
| посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, |
| } Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па и |
| Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="2 |
| је то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је да |
| о петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да |
| н.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не |
| ј спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мо |
| ахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога м |
| У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> < |
| почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претр |
| ћ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. |
| д он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чек |
| оту.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор |
| е прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се та |
| бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд |
| поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене |
| Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено. |
| ш не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Љу |
| а кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мисл |
| је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније к |
| ан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила |
| да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разро |
| — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није у |
| и сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће тра |
| села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше |
| ану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што |
| з поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу уп |
| диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разјед |
| је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту |
| рији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном |
| ући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, |
| е ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адво |
| стане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љуби |
| , нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Сан |
| радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сирот |
| је честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје |
| </p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала |
| довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.< |
| иже до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше мал |
| е само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} П |
| није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Сл |
| нио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попи |
| p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, др |
| мци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> |
| орао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се |
| езда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чу |
| ата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n= |
| слим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, а |
| спит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар |
| они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се н |
| па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретно |
| илан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сва |
| пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Стан |
| .{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пу |
| човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, д |
| це.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од |
| } Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала |
| а — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као |
| ји се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску цркв |
| ван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је има |
| ко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> |
| у.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> |
| ктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам по |
| дахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, |
| а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од |
| ну.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и дру |
| тало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога. |
| о пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у раз |
| а кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо |
| на се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, за |
| Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— |
| ледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну к |
| ишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса |
| после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сам |
| ољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим |
| </p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да |
| ок се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити д |
| пође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегн |
| воју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтал |
| е се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са |
| есту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако |
| окторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, |
| и дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</ |
| није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> |
| ећој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је н |
| ојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти |
| дмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи |
| одине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Г |
| видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; сукла |
| ско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на ру |
| д је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она |
| добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бр |
| </p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" |
| реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— |
| поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није в |
| звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила он |
| .</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером |
| три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за ње |
| доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, ј |
| ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Стано |
| људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што п |
| и“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стој |
| во друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља |
| i>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том |
| то детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} |
| > грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик..... |
| } Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — < |
| те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се роди |
| нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, св |
| /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметош |
| — Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си попл |
| да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; |
| , узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а |
| живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат чов |
| а млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује |
| е бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одгово |
| сим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни ну |
| наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа б |
| е живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар |
| говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! |
| оја ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p> |
| собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпо |
| а науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у ка |
| ји више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према свој |
| је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов ма |
| азао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се и |
| ко, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођ |
| уцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи |
| ан век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се |
| о је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђу |
| ица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је |
| то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос кле |
| , и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дру |
| оштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се с |
| е кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће |
| вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— |
| из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољу |
| ли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством |
| друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„З |
| ђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин |
| види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било |
| осла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је |
| ици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је м |
| д пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка |
| блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли т |
| њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће ј |
| , он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су док |
| сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога ду |
| она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој поми |
| пкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она |
| у госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се |
| о, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу |
| на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке к |
| је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је он |
| је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих кр |
| је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p |
| м собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу свом |
| дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично св |
| <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу |
| х зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште.... |
| бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет |
| а и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би д |
| ад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чуда |
| ти до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата до |
| о лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадн |
| људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који |
| м не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору п |
| ста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p |
| млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мим |
| она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути време |
| .{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да может |
| ћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је |
| коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто п |
| за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на св |
| еце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни нам |
| је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн |
| потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузим |
| ису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца |
| бро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што |
| ри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} На |
| Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица прат |
| га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та |
| <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем |
| а.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све д |
| пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> < |
| у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго |
| на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико |
| леко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце с |
| а повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сирот |
| едељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} |
| ирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p |
| бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита. |
| оджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку в |
| амишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да |
| — Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па |
| у госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> < |
| p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајн |
| ет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p> |
| назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешк |
| ла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим послови |
| о да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном л |
| репирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.< |
| ном.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав |
| је а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла не |
| столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово н |
| не висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки отк |
| один Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на |
| е госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фиш |
| Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на ја |
| мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно. |
| славим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — |
| ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаћ |
| цем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко с |
| носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — |
| ку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као д |
| и! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашу |
| реба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам г |
| ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарк |
| ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> |
| ила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас |
| било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Досел |
| ку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да |
| додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече г |
| то ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попи |
| бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Бо |
| о, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље |
| снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кућ |
| о, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један м |
| теље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метн |
| што крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? пита |
| вао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће ф |
| н и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> < |
| , како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи С |
| имати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се ди |
| док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p |
| дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао |
| Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> р |
| учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је |
| ко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у дво |
| ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па бо |
| ој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p> |
| љи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада |
| ? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — в |
| је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, |
| брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће |
| а да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгуши |
| ах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом |
| су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зо |
| нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши не |
| ном тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш |
| и да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас |
| Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће у |
| ј бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече поп |
| p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући |
| ио трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на |
| ла али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, јо |
| на није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{ |
| ца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога |
| и, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p |
| м мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота |
| то за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођ |
| вала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им ј |
| {S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу рук |
| ер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољ |
| ико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, |
| у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужни |
| усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{ |
| чева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, ча |
| оји има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика |
| а коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка. |
| ма, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Го |
| ета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — |
| ивоту Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то |
| спођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— |
| омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се нада |
| му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ |
| е.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико |
| све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро. |
| осао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па |
| дно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече |
| Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је до |
| испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад г |
| ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га он |
| Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги до |
| Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку. |
| а и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма |
| Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је ов |
| се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њез |
| бичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, к |
| .{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Гос |
| едао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се цркв |
| дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се |
| у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у о |
| као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све |
| е враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љу |
| у ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито |
| ићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима ка |
| ро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу. |
| двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марк |
| своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него |
| вреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> |
| долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов от |
| S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има н |
| Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по цел |
| гога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема |
| оње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита |
| смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго н |
| ад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћ |
| ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — |
| е иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{ |
| а.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба на |
| о ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па то |
| ој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат ни |
| рине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би ре |
| уначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милиј |
| пчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар же |
| свим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се до |
| бави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе |
| оче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачу |
| з кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу об |
| али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти |
| м је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љу |
| ој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није |
| ештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све сел |
| >Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, гос |
| ћ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће би |
| рало се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животић |
| тара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи б |
| се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саве |
| у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви |
| кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима |
| дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све ј |
| ри Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачк |
| тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице. |
| b n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чис |
| у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих да |
| упно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у ко |
| ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући. |
| до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стој |
| уштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је б |
| ропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара к |
| је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти |
| ћицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је јед |
| Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала |
| си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p |
| а и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је |
| ом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како из |
| мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ру |
| гурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за св |
| олове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отме |
| оле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно |
| ати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још оста |
| би где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — п |
| ање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а ка |
| чима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљук |
| /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан у |
| ио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срц |
| силе су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста |
| међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и в |
| ако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и |
| ругу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје |
| отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и |
| а би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није |
| ј дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није |
| у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да веч |
| храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, м |
| се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то в |
| >Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру |
| надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и зак |
| удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љуб |
| спођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено п |
| м се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} |
| а сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Докто |
| а и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују |
| цу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се |
| ек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јул |
| њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да |
| ило много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окрену |
| ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га |
| вео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме |
| ећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће вол |
| ила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину го |
| ио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. |
| шла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по к |
| Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаш |
| иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p |
| е сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и |
| кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине н |
| d> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до оч |
| одина удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — т |
| ламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне н |
| и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дво |
| вет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше |
| тиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, |
| којнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са |
| и ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на па |
| ију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p |
| амо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрч |
| е она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не |
| о, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ст |
| г“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закуп |
| ила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва заст |
| ли су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свет |
| и да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љу |
| е ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, докт |
| ви, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и |
| ићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта го |
| ћа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, д |
| свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На |
| {S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на |
| апин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сва |
| али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S |
| ци.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлиц |
| није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фруш |
| олико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели |
| бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљин |
| ах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" |
| рен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше с |
| ак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне |
| то, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је |
| Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао |
| } Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми |
| од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гав |
| оспођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Док |
| /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадиј |
| и од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи свој |
| био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже |
| па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{ |
| т смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика- |
| рупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што |
| ила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу |
| и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то |
| {S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у |
| ш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да |
| .</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме п |
| а му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор |
| оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пр |
| на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки удара |
| бица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничк |
| {S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско |
| на мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" / |
| м млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако п |
| домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вреб |
| и.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље |
| га.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најб |
| тарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му |
| вну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе |
| госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко |
| ну доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном |
| ио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својо |
| ђице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне т |
| ака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то |
| хватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не повра |
| ај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и оста |
| а виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снег |
| чникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љуб |
| ји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци |
| ове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стр |
| сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше |
| ник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван П |
| </p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега |
| ли се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада ба |
| не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса |
| {S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су од |
| други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски |
| } За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк- |
| ко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друш |
| гла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радиони |
| ије овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло |
| за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас м |
| вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Так |
| > <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево |
| места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их |
| никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огл |
| ш мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у пол |
| то ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у она |
| о имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје јо |
| ле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи ње |
| позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је на |
| о лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за |
| поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p |
| још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са |
| кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>До |
| грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће |
| е смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки ј |
| столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и клич |
| ерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p> |
| ажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дал |
| .{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе |
| у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. |
| з први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непр |
| ати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ го |
| о од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милиц |
| амесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђер |
| је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, |
| је зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у сво |
| ли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ у |
| њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а он |
| Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Луга |
| уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орма |
| столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је |
| оше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па в |
| ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у к |
| о ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним б |
| и у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупан |
| у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама |
| цнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа |
| pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и би |
| p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</ |
| вим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу |
| ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи |
| соке тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовал |
| адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек |
| ео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце. |
| грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној |
| крајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих ве |
| је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> |
| само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи свој |
| амо обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је |
| Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерк |
| </p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.< |
| се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели |
| први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док |
| их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „ш |
| дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Сто |
| је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни з |
| туричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом |
| белом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом р |
| попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што |
| еде бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још |
| уцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође |
| дан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом д |
| је све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан |
| ћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста |
| човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне сед |
| како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајн |
| ш није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртло |
| нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један дру |
| м оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу. |
| ти до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и |
| стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бун |
| цу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да куп |
| пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад с |
| свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запали |
| воту те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и поглед |
| у одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разгов |
| своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> |
| гови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како |
| на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, ко |
| лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже |
| а смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> |
| S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радош |
| доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан до |
| да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није |
| ујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мо |
| ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача |
| p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа |
| берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту с |
| ћу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђ |
| ишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заоста |
| ала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код |
| по, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{ |
| ке и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „ф |
| а ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за |
| ксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n= |
| ата у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — |
| тање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та ман |
| у по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је |
| брни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој |
| била у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у |
| „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пи |
| све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на мир |
| знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> |
| света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога |
| га цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} До |
| рата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево |
| наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој п |
| ње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако. |
| ова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога с |
| азић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n= |
| ста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдн |
| е а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S |
| и <pb n="167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око п |
| у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега |
| октор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би |
| <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је ј |
| да је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" /> |
| оба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Ми |
| ведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо |
| пи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p |
| љењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} |
| би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гост |
| лазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и |
| другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ћ |
| е још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он уз |
| S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и м |
| а их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну |
| ија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако до |
| се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао б |
| глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пре |
| да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би го |
| ца и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — |
| — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасн |
| под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} |
| вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја боле |
| г, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како мој |
| као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, госпо |
| мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо не |
| ду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p |
| умар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који с |
| га јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна же |
| ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па с |
| ни се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта |
| ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији |
| ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“ |
| Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није |
| вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се о |
| ла сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче |
| м — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не т |
| што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одма |
| > <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но шт |
| ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, |
| н патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну. |
| — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам |
| на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништ |
| о на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби |
| састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу |
| ктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога |
| : помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се си |
| и јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја |
| Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији з |
| ио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази |
| </p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш ч |
| давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села |
| ја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог |
| е пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим д |
| у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по |
| то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соб |
| грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни пре |
| за — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бо |
| докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете ма |
| м се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирург |
| } Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели ка |
| ицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће |
| е — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која |
| ј полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница м |
| ка храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао |
| са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; ова |
| осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се до |
| д онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; |
| г.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се |
| S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, |
| даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онол |
| одар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јес |
| b n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, |
| рово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на |
| н ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту кр |
| руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени |
| а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и виде |
| ан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју сна |
| фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p |
| S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и гр |
| кочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb |
| да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</ |
| Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „изв |
| га ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — |
| изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи |
| е брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за |
| лите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено ла |
| а боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од т |
| петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да ле |
| се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до |
| м Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужд |
| госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишка |
| астрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост до |
| и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мира |
| ли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули |
| цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој ш |
| је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада |
| и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора |
| на ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће на |
| .{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико д |
| задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно |
| не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ |
| ктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта б |
| место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти |
| } И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захла |
| се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну |
| уло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — п |
| ала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се |
| се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" |
| аје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> < |
| су се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо |
| вор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке п |
| сле да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скр |
| мање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго т |
| /p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Ра |
| терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто по |
| није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} П |
| им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n=" |
| ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни дола |
| ме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не |
| — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Мил |
| ану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S |
| е се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су с |
| езин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се |
| гога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а |
| >— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет она |
| је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му б |
| су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна |
| 2_C1.5"> <head>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси д |
| р гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{ |
| уги ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сва |
| четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, ба |
| е то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још ниј |
| Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да |
| да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мра |
| да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излети |
| говорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме |
| /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — |
| лашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајк |
| на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први |
| редњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здрав |
| ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— |
| о нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака |
| пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Мил |
| Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће |
| {S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пус |
| ов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станој |
| су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је |
| ме? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су з |
| понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати к |
| права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се |
| јзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се |
| ођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на |
| ад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећ |
| .{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бај |
| и за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио док |
| било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета |
| оје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ови |
| ледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако успл |
| ј сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и д |
| добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе љу |
| и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадиј |
| е мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала ва |
| по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} |
| поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам |
| е ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, |
| амишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је т |
| нђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу |
| обро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите |
| ко, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љуби |
| милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си до |
| угом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко з |
| лофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ће |
| еке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да у |
| испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест |
| маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати. |
| ела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је |
| сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из |
| е никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да |
| у им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, |
| готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</ |
| јом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо |
| ретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се ниг |
| оље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав док |
| а на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођ |
| е бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја н |
| е и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на |
| ице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићев |
| иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по д |
| ићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Ни |
| ућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и |
| дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао д |
| Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мис |
| рва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и |
| пски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живи |
| а ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за |
| {S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао д |
| а по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико ниј |
| ет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да дан |
| е била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовиц |
| не каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни л |
| S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко |
| рижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто те |
| рници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и |
| е госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве |
| нога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан пр |
| „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Лан |
| p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће пр |
| же са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Докт |
| лак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој |
| ешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна ве |
| Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} |
| томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваљ |
| еме је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка к |
| ина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је |
| боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађу |
| егове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седе |
| ром своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој |
| , осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне |
| <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не |
| е ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> |
| .{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није м |
| ј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути |
| ј бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева |
| а и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак |
| је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Д |
| } У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују |
| " /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из д |
| како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупа |
| > <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p> |
| оги виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазир |
| се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су |
| .{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помиса |
| села, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њ |
| ="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из в |
| Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се |
| љине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни |
| оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер |
| но мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити уск |
| и леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од г |
| на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у |
| — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су |
| љу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила ј |
| одне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Н |
| која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његов |
| сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по ср |
| арског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст ра |
| но боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му бера |
| {S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се |
| ији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све сл |
| ноје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси мно |
| м се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здр |
| ље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио |
| а Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мисли |
| го она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да н |
| нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За стар |
| шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јад |
| што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше |
| > <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино |
| .</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је неж |
| >— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ обра |
| девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — за |
| S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} |
| ад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све с |
| ћ радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би м |
| нула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком |
| </p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Ба |
| теде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и |
| ао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била у |
| омила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи |
| писана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - |
| ада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да ј |
| да је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на |
| шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само ње |
| ако, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим г |
| сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зор |
| рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове ча |
| ста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога |
| е га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бран |
| је и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, |
| је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку на |
| ановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то |
| канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради |
| је напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа С |
| ад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће |
| обити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе |
| “ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак |
| ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за посл |
| чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти |
| и после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више |
| ави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а др |
| e>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти ца |
| да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа дево |
| Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нем |
| у домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек |
| рви мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а |
| их двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није о |
| бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да п |
| то треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после |
| само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја |
| ку на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> |
| с с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео |
| ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат |
| ељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било ш |
| е живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p> |
| чи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а |
| бе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна ре |
| дљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави в |
| са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнур |
| подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућ |
| првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину д |
| слили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то |
| ко као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече |
| у цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан м |
| духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, т |
| ва и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад |
| ек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати |
| нце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким |
| као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута зд |
| једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, зна |
| спођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто |
| ачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клону |
| нас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна ре |
| јку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи о |
| т у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце |
| > <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је са |
| p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више |
| су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} З |
| боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре с |
| ој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила < |
| на и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до |
| рицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији н |
| ала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само |
| тила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене |
| хо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љуб |
| ка му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Н |
| Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрок |
| учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Херше |
| е стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно |
| лео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће год |
| новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</ |
| рта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p |
| дим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђавол |
| </p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће |
| а реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <p |
| у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Зна |
| де, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се б |
| p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> д |
| рши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га прити |
| су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држ |
| ама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај |
| о изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова |
| <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема |
| плахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих п |
| је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза |
| — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни |
| ховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна он |
| од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо |
| у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини |
| ас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговор |
| p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар |
| .</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може с |
| в, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко к |
| пуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да заст |
| њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од ут |
| рета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима |
| ле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, о |
| своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из засед |
| ик“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је до |
| ојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је |
| ти у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тих |
| господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опаз |
| дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да з |
| Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и по |
| а би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да |
| .</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <p |
| вину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ного |
| авршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта |
| лас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако з |
| лети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> |
| S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више ду |
| воје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да т |
| але.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а С |
| е била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како ј |
| стра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет год |
| та.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе |
| о предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из кућ |
| ан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планин |
| трашна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући |
| о као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво ча |
| ци Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, |
| то година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам с |
| вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере |
| ећ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени |
| ваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштв |
| ест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> |
| p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са же |
| е доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само д |
| S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смиш |
| посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се м |
| жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гав |
| ’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти т |
| ањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</ |
| 27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоск |
| болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је д |
| лижњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугар |
| е последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испит |
| па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> |
| Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса |
| низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и |
| да природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога ни |
| ким јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада |
| ову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањ |
| один срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К |
| га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутин |
| конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падн |
| испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун см |
| S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према |
| /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо |
| сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је |
| извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осв |
| е својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{ |
| бави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и |
| млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију |
| је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру |
| — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивн |
| у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико |
| било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топ |
| сетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рач |
| е главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та не |
| > <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака н |
| једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то |
| една се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, к |
| ромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под веч |
| уду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: |
| поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим |
| тила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задово |
| оран.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике |
| прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је |
| сају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S |
| упирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем |
| не брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} У |
| > <head>9.</head> <p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} |
| одину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први |
| а вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа |
| Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, |
| </p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Б |
| једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави |
| терије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири |
| зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте же |
| она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ј |
| > <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да ј |
| p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова |
| то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа ј |
| p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ниш |
| и сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако и |
| јао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољуп |
| >Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је |
| рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви |
| вике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цр |
| кне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова к |
| ћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="4 |
| ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба |
| а у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, д |
| а а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој с |
| .{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дуж |
| .</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још |
| купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леб |
| кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у ти |
| велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима |
| цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву |
| ука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се |
| ћ претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што с |
| истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госп |
| једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неу |
| лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три ре |
| „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и |
| д ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега С |
| тран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче д |
| о Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он |
| транцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} |
| у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по в |
| ну.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гавр |
| дама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница з |
| се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па |
| , није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји бе |
| е а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} |
| к је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столиц |
| ислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са н |
| у.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради веч |
| шта о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, ра |
| главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли д |
| бро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна н |
| <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа |
| у.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у |
| одар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да |
| у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли тол |
| <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Д |
| ом ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Л |
| p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника т |
| а стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио |
| је било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан |
| анео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стар |
| ла сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса |
| се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> < |
| деље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, |
| спођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт о |
| омци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луч |
| у али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што н |
| рк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван |
| чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз |
| окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носа |
| ећ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Мила |
| обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} |
| оседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти |
| још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко |
| к.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врат |
| се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, и |
| соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој с |
| ела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће |
| тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, |
| , како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је |
| з њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза ку |
| су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је стариј |
| да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко |
| нас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју |
| кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је |
| и.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упре |
| ути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче сво |
| ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао |
| чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не мо |
| е куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њо |
| у -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а |
| шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. |
| толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један |
| а канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госп |
| ламу.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та |
| Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше ј |
| век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац |
| не две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман ка |
| оложај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шаре |
| ао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком |
| га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима м |
| >Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животиће |
| се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p |
| није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува н |
| и и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет |
| уљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, |
| људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носит |
| кују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође в |
| .{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба |
| а ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S |
| е лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „г |
| вет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у опш |
| к у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, ниј |
| и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали |
| е то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- он |
| е везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је шт |
| да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракиј |
| о предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће |
| ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није |
| Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је |
| си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад |
| како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта |
| ића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће |
| га мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пу |
| ји—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одред |
| о ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако ј |
| ти, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мал |
| а ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора |
| ила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} |
| ла само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица |
| одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} |
| ћиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме? |
| х језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се |
| иких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове г |
| у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна д |
| оћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарк |
| се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према се |
| гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитск |
| ља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, м |
| остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други о |
| ре из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а па |
| ав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, |
| се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштв |
| трујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њ |
| ула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на в |
| ћани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби ку |
| ила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и ос |
| ихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</ |
| орити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља |
| ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће |
| дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се ка |
| писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином |
| егове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књи |
| спођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Дра |
| доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво |
| ође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме |
| ом, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.< |
| ор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмо |
| Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.< |
| е помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме б |
| једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођ |
| ету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се |
| :</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману о |
| е и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе ра |
| аркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је д |
| а први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, |
| кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свако |
| ио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> < |
| рача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку берб |
| рста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га за |
| ко дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет |
| ћ.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се |
| гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо |
| е С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} |
| игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају иг |
| ек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су поче |
| роз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title |
| ваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, |
| а удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте же |
| елику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помол |
| а само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у о |
| ликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке њего |
| струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, м |
| } Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице |
| , јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати д |
| а је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу д |
| , рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољ |
| пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зиму |
| мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} |
| ако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска |
| /p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својо |
| <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у срета |
| арске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта |
| се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове |
| ок се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви так |
| две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и |
| ћом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само |
| на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си трену |
| — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је |
| ајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло м |
| ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Гос |
| ећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан |
| рва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, д |
| му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка с |
| давно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очи |
| амо поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, о |
| већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p> |
| ује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ н |
| вали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника |
| единче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, уз |
| икнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове ре |
| тигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове |
| p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се |
| у тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши уми |
| нда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити б |
| коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велит |
| р стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p |
| мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зов |
| >Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ |
| и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек |
| У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко |
| дња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, з |
| а је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако пада |
| ца — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби |
| је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада о |
| си а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му оста |
| како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу |
| ирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} А |
| упе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Стано |
| — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то ј |
| је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по ј |
| аше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видим |
| отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам |
| аба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну ка |
| бито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек ок |
| а тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио |
| јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чи |
| рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то ш |
| е некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком те |
| хових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше |
| на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак |
| ао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причал |
| и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици |
| зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело дру |
| Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина |
| па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих |
| Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а |
| та ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк- |
| а и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега куп |
| ивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} |
| је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека |
| д си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је |
| ла се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда |
| у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера д |
| ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест н |
| то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим љу |
| куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак |
| S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би |
| тила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све б |
| ам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову |
| и у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> нај |
| а земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућ |
| удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да о |
| час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Ба |
| тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му |
| његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер н |
| ој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђаво |
| а јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нем |
| екла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида |
| ?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попи |
| ио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бу |
| и ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна св |
| илика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било в |
| гледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ћ |
| рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госп |
| ’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам |
| де на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где в |
| тво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} |
| } Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у п |
| Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак |
| е у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих |
| шту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> |
| јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто |
| ећ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о |
| уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор з |
| ици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро сн |
| велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике |
| атила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских |
| p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје |
| арно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како |
| а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушк |
| у на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пруж |
| {S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да |
| је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p |
| људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо ј |
| м утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњ |
| оје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред |
| о прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на ру |
| а је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражи |
| кочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Бо |
| реши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој |
| ућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Докт |
| соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучи |
| тац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад |
| е може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје з |
| жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђ |
| ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, |
| роклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у |
| пет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у д |
| има руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових |
| н узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра т |
| е пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољу |
| рину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухва |
| а ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ев |
| длучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио ј |
| а нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Ос |
| убица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича |
| рили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико |
| аш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта |
| >У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми оча |
| </p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо |
| рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању |
| репио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у |
| дајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чу |
| руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у |
| Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била н |
| и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па јед |
| зреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том |
| баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро |
| ји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па м |
| он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S |
| же као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује |
| у; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живи |
| то моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а гл |
| причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њез |
| стано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу |
| стаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још |
| ван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. бе |
| } Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} |
| женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са |
| е мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој |
| нцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица |
| вој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> < |
| а не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гле |
| ело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах о |
| ве црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} |
| у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде сво |
| аг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S |
| , само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ |
| дне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили |
| је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даљ |
| икрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплел |
| а Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, |
| стал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прих |
| једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено |
| спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санд |
| анине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим бр |
| е једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Ис |
| о смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </d |
| а ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су |
| нита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и |
| онела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p |
| ћ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} |
| У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди |
| ара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигур |
| васе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји сп |
| нина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га ви |
| реће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изи |
| а полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S |
| Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се |
| Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три бу |
| а ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте о |
| оспођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне |
| ч грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весељ |
| ајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>В |
| е кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Г |
| а обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авли |
| оше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и |
| је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, |
| ере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље с |
| да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У св |
| пре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабр |
| ио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, б |
| м начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да нај |
| ној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресел |
| ербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> п |
| а, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и |
| вима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се |
| <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{ |
| :id="SRP18882_C1.6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему |
| спод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки г |
| >Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" / |
| амо су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштв |
| енутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са о |
| читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што |
| воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и |
| чица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико пла |
| <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по нек |
| дар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и |
| зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалера |
| у; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај |
| влији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и ча |
| бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div |
| >Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али д |
| иге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да |
| <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Гр |
| пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што |
| ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то к |
| оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор С |
| било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробу |
| ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада з |
| ора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба гот |
| се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> |
| што обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме |
| свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, |
| је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело ме |
| анов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> < |
| јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје к |
| октор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те п |
| ку образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и тр |
| снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Ва |
| леснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну |
| лима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја б |
| ад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гос |
| је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје |
| } Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{ |
| оји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се ст |
| игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накиће |
| о, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је в |
| ћ жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца |
| рива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњим |
| у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претре |
| оме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајал |
| ујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махн |
| Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо д |
| сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја |
| би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div |
| из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по об |
| .</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа |
| евача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>П |
| еља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међ |
| а била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, мо |
| роучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору |
| ао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описив |
| ела дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{ |
| вао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а |
| ије.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <p |
| е до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се пр |
| дост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и па |
| ћ разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога |
| верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S |
| војима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p |
| уби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајк |
| нину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цел |
| говој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> |
| убица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и |
| одиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дир |
| доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високо |
| сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу ње |
| вога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> |
| га старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило св |
| одиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два с |
| бичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаш |
| јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од ти |
| >Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње |
| > <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица |
| ко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блесну |
| мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живот |
| својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и б |
| гло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олов |
| ве то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби ра |
| преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се об |
| ћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле по |
| це како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор |
| шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица та |
| убицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, ка |
| се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању |
| ло по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> |
| ек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће |
| у прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се |
| по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљк |
| вирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — њего |
| е је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућин |
| дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим ст |
| мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе |
| ижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни |
| еше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињ |
| о беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким осо |
| лазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља ка |
| м очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беш |
| мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито де |
| о у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</ |
| дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичино |
| магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, п |
| који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце |
| ше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</ |
| ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су |
| и јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештен |
| ога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је |
| а ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ по |
| идео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p> |
| ку. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу сво |
| ше за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде |
| идесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упал |
| је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p> |
| кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је вид |
| а у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад |
| а онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишља |
| иленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је не |
| е мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера |
| по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је проша |
| —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи |
| се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, к |
| > <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пр |
| Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кућ |
| на по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му |
| — Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тра |
| о у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шт |
| ра разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очув |
| мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија |
| тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! |
| акне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се с |
| } Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и |
| е саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселил |
| Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} И |
| вори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек |
| ктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том |
| иле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву нево |
| немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њој |
| ги људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само ком |
| Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе |
| рате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи го |
| .{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госп |
| је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу |
| од би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз |
| опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било |
| че у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић гла |
| паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не |
| есто посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући ње |
| оје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њ |
| Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу. |
| на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина |
| је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј на |
| У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, |
| чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ |
| о им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође |
| дру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говори |
| ло, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова дев |
| а: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо |
| оји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог |
| њезиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у |
| љна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из мана |
| у јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — са |
| доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођ |
| , већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S |
| те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да |
| ити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се |
| <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би |
| је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; н |
| са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од док |
| леном дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крил |
| ј испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, п |
| све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би с |
| а кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове ра |
| ри.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бир |
| лу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел д |
| .“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим гра |
| ешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залуди |
| е живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њ |
| ти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младом |
| мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар |
| ац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} Д |
| да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Стан |
| а а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о св |
| се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште |
| ића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било ник |
| а прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги |
| шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У |
| ла.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и |
| а крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у |
| ве бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> |
| што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које |
| Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> < |
| све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.< |
| и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далеко |
| тан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p |
| } Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чу |
| би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер док |
| и редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био |
| ога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, |
| ечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати све |
| била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, как |
| аким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно пог |
| <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти каж |
| се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још кој |
| ала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојнико |
| ад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубиц |
| вао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би јо |
| оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и з |
| од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с докторо |
| жића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> |
| ш у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, |
| и — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S |
| г свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкали |
| и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грд |
| ди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> |
| ило да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако |
| данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p> |
| нда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Тол |
| ма шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлик |
| а у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска |
| b n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p |
| живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице |
| лазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то ви |
| рке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене поко |
| тане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила и |
| долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочи |
| ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; |
| учио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то м |
| S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у с |
| би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по об |
| арости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо д |
| сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.< |
| ј у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до |
| од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса |
| век смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха |
| ви кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се исп |
| шак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо |
| олети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о т |
| а би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од |
| , да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубиц |
| е паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а |
| Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно п |
| ораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Ста |
| здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало |
| њи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му |
| има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се М |
| аке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би |
| чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек б |
| није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љуби |
| отово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госп |
| ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз сел |
| о некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. С |
| -Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што |
| на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и уз |
| у то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са с |
| ошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родил |
| може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да ј |
| обољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по до |
| ога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га квар |
| Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га н |
| ма и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војуј |
| олет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било зан |
| нудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већ |
| дају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, |
| аљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну |
| бочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, |
| Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} |
| ика и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, |
| о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" |
| његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало |
| ој најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти |
| у груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је веч |
| а вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан |
| којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед и |
| Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познаје |
| која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа |
| о из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ниш |
| руштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад с |
| лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито ж |
| грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није |
| те али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да х |
| им књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати |
| ло, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге |
| е чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад |
| зи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на стр |
| ђа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи |
| жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је |
| била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су |
| аци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи гра |
| ом ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, |
| једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице р |
| о су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на |
| ћ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта |
| Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је ж |
| Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше |
| .{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор |
| је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p |
| тио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретн |
| .</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Са |
| и ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктор |
| а.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната ве |
| и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у мана |
| ах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бир |
| е Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом г |
| туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек |
| } Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као |
| Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским посл |
| Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље |
| да оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мал |
| и у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и попр |
| ог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је |
| све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћут |
| ј рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више корис |
| а прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може |
| пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је ма |
| лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста |
| осподскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих |
| и неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још ни |
| праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љуби |
| од би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оз |
| Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што |
| Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, б |
| его је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао |
| S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која |
| већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да поме |
| а, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго ство |
| ма села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у зам |
| друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; леп |
| жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па |
| м много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чист |
| је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је докто |
| есника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније |
| ги трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кућ |
| Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Са |
| </p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од ј |
| ричи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица |
| у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је ошт |
| је не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је |
| а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се |
| срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говори |
| исли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> |
| м приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но чове |
| н, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистро |
| ваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне м |
| Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па |
| Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мисл |
| сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често уста |
| људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он пост |
| спођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разг |
| на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио |
| ву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одма |
| "131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но пос |
| p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу |
| и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету |
| — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гле |
| ника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим з |
| пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван |
| огла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="1 |
| ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњ |
| ? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако |
| стирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живо |
| на дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више де |
| епу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не |
| ше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколик |
| пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p> |
| о, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који ј |
| змигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и |
| ени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удо |
| рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што |
| е прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Ра |
| пштина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје нема |
| оме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила |
| ромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински по |
| раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао |
| ворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, |
| се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би |
| ела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у сво |
| Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> |
| о, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки фи |
| ао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} |
| > <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, |
| ођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> |
| у ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није |
| ч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу в |
| а им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и с |
| збиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах |
| Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало |
| чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе в |
| н све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи изв |
| духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека |
| да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је |
| ашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и нај |
| адар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој г |
| сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} |
| каше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираш |
| адом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — у |
| естано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А |
| а да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огр |
| љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{ |
| хвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја бил |
| мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда |
| ора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже |
| већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узе |
| не омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њез |
| онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која |
| оту.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, к |
| е па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске п |
| ти могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ло |
| м Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућ |
| Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништ |
| роживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а |
| ежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о |
| н научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{ |
| ца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко |
| е родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала |
| рпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; ук |
| ио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од как |
| е доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бе |
| ола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развез |
| творено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине с |
| је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за |
| с би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И |
| зио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у ок |
| би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој |
| а по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки м |
| свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једн |
| ора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на ра |
| n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко |
| S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету |
| знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — |
| и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ак |
| b n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она |
| скоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати о |
| чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике |
| е се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире |
| људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква з |
| тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој чест |
| А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса та |
| и само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</ |
| емељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа сме |
| час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на |
| римити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и том |
| по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Са |
| а из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ов |
| мске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им н |
| екало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, |
| о у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{ |
| има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји |
| бичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским пр |
| ти.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им до |
| ично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канаб |
| срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу |
| ="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била це |
| м о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бу |
| је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен |
| ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође |
| ањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из х |
| ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама. |
| о ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у |
| тор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева |
| ресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, |
| орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Мац |
| егова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се р |
| ан диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књиг |
| > <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како |
| изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу |
| 1.1"> <head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дво |
| еба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пр |
| је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она |
| <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кућ |
| одине.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и |
| а сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А |
| а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева. |
| столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душ |
| еврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже |
| омање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпо |
| већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S |
| удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Ла |
| суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под обла |
| е снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји |
| едан дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, т |
| висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гину |
| какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живо |
| целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али |
| е ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом леп |
| р и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао и |
| а је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, п |
| кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — |
| тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљд |
| о је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за др |
| „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала |
| е је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје |
| аће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда је |
| о ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Ста |
| куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p> |
| Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви |
| је пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S |
| рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу пр |
| ати рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево т |
| да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту |
| вога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледал |
| е она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе |
| озре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но к |
| а дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је не |
| а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је |
| .{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се ње |
| рпкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталиш |
| десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало |
| није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица ни |
| часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно |
| ећ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом п |
| ако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чув |
| је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде |
| вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срц |
| е јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он |
| погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на |
| ећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом |
| стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу |
| друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горњ |
| збијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало во |
| ело неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов |
| јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела д |
| аслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли |
| ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој |
| ала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче |
| бицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешћ |
| девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме |
| се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпо |
| ви од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p |
| како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p |
| јином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и о |
| па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешт |
| јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по |
| једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи |
| е било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор пото |
| ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу си |
| никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како |
| мили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај |
| је било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још б |
| њи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и |
| же и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела |
| задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разб |
| ођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она доб |
| јаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси |
| оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након |
| p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="17 |
| жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек |
| ад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се см |
| нала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче ка |
| ена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је |
| његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љ |
| е песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи н |
| Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> |
| ас и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса ист |
| тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћ |
| тини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим |
| нава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Врем |
| је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да ва |
| срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је н |
| ш врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не у |
| био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао о |
| више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> |
| е мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да |
| ио више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирк |
| али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а |
| епа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала |
| ук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће |
| милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистр |
| тину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити зако |
| S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва |
| њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очев |
| цуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке. |
| ила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као |
| лку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најс |
| сио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Ју |
| дају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> |
| навао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојк |
| е у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</ |
| че доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љуби |
| рекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица ба |
| има и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Р |
| огом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу см |
| n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застал |
| ио ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безј |
| А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас |
| а Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Милано |
| дан исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за |
| рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, квар |
| елом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — п |
| ранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да с |
| ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стра |
| а макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жив |
| <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала |
| сла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистр |
| <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила т |
| је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли с |
| а потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак |
| црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ |
| је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при |
| одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њ |
| ануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла! |
| етнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гро |
| сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изн |
| ну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем м |
| а у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа бил |
| а слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога |
| е на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко пла |
| гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим |
| е уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не б |
| рти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису |
| > <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још |
| ма.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на ма |
| живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакида |
| ацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно. |
| у поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро |
| уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компо |
| </p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећ |
| ико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљу |
| ноге њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и |
| куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понај |
| говору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад |
| ровести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да н |
| Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мал |
| у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан |
| ђа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах |
| истала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је м |
| ку да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пу |
| с „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке |
| удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пош |
| дној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У ч |
| а живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хр |
| Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оц |
| <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак год |
| је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај |
| ом животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је ра |
| постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје виде |
| ом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. < |
| је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дан |
| ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила. |
| /p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{ |
| о опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од |
| p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвали |
| о ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још |
| огима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт |
| евојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се м |
| штинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао |
| ећ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове |
| оман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га |
| вци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и |
| годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је |
| ор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки |
| распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визи |
| иним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше и |
| — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санд |
| а у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S |
| они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадор |
| беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески |
| оји растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је д |
| ="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на |
| целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово |
| . изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили ма |
| о шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле |
| гим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и про |
| у.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где |
| Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово |
| Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ с |
| ник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често пр |
| м броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликам |
| <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је с |
| , горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни дан |
| и већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, л |
| лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни неш |
| В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквено |
| рећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледају |
| вали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се |
| вети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div ty |
| не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но |
| ти господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква |
| у још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на вес |
| ским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме |
| се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код |
| је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица б |
| буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало |
| кли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири с |
| е гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ов |
| а задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и |
| кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су в |
| а уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде свет |
| и мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи |
| В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-сте |
| неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са же |
| нас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под |
| другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она |
| да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и |
| рота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита |
| ео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њо |
| пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у д |
| мо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се |
| а слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вер |
| > <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше нек |
| е све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао |
| прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да р |
| то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, је |
| ије видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничког |
| биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како |
| ма.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два с |
| м очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој |
| собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубиц |
| ало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу ср |
| да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и |
| гло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно. |
| и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. в |
| рацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгл |
| није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много |
| улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпо |
| бобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и |
| p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришућ |
| ко ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она |
| свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школ |
| ке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприка |
| -Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под свој |
| и бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да |
| заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је т |
| во небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по јед |
| има, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. |
| </hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражава |
| /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она м |
| евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Бос |
| ли и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није |
| два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то др |
| о прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сир |
| трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу. |
| а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек прак |
| потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела |
| јући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати |
| онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била |
| рали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, ко |
| је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три со |
| вога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су у |
| тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — дана |
| S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова н |
| в тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом по |
| што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада |
| ка брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака ј |
| и госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рек |
| сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов |
| и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоћ |
| узела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S |
| етају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на ду |
| есити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је |
| у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и н |
| се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пак |
| школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца ту |
| 882_C1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке. |
| к су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни |
| рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је |
| тадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је у |
| нула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па |
| зтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је зв |
| њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта и |
| ницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, са |
| к-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није ва |
| оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало д |
| ачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користит |
| да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физик |
| м за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упит |
| могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац |
| мо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били б |
| {S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свис |
| али девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, муда |
| одар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једв |
| а рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кућ |
| те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отиша |
| ад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</ |
| је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубиц |
| воме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају |
| е рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане забор |
| претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али |
| овало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли |
| год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли |
| кла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није м |
| ти права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски о |
| се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва до |
| у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде ни |
| е по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишл |
| на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога го |
| ан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} |
| ли онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са св |
| Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је |
| ећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као |
| ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај |
| ра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочи |
| обу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да |
| ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту ре |
| ога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јул |
| ђа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба н |
| смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у |
| у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај жив |
| натнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме |
| његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту ј |
| о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — |
| , да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа д |
| но другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође п |
| да била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годи |
| ивотом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шум |
| тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да |
| чи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манасти |
| ш описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне кад |
| ћину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} М |
| рему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је |
| Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да |
| жбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њ |
| је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова |
| Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор |
| <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чи |
| вао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према |
| .</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p |
| итискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео |
| ио је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, ко |
| " /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка |
| же са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се ис |
| аше — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми |
| >Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има ос |
| м свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Ч |
| за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе ма |
| само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео |
| друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтал |
| то још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети |
| госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи |
| е.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и |
| у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек к |
| ани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако в |
| јку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умир |
| елела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати |
| радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних |
| к, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита уве |
| оји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се |
| ађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и ле |
| спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама п |
| оји му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку |
| ђа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој нис |
| што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био раз |
| са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адво |
| га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, д |
| озна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазит |
| и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки |
| своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео ј |
| а женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херув |
| био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док см |
| линству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Влас |
| Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га |
| ар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов к |
| било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му |
| на шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, насло |
| ога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд |
| испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан жи |
| што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно |
| исто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није г |
| ан смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци н |
| овор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па |
| било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби неком |
| , кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер с |
| Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео |
| а општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; т |
| је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црк |
| а чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше оп |
| ца диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеж |
| агати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде |
| у заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од |
| S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних раз |
| остали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господск |
| сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови |
| о је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега д |
| еновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно над |
| по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пр |
| те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га до |
| остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропад |
| разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане |
| о време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у од |
| који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на бре |
| д је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глав |
| ’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово дво |
| уристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, |
| када чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а |
| бураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетр |
| а крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је |
| бав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се мо |
| ишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није |
| анпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бо |
| ихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео |
| , пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико зане |
| али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала |
| ку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској по |
| о ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је |
| итеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи |
| ије већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Са |
| час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после |
| азговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жи |
| ах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, |
| ести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пр |
| з једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу |
| одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе |
| из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој ок |
| се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не ос |
| ек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштр |
| синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом |
| ичи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге треп |
| тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута |
| оје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући |
| су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипа |
| уштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом |
| почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годи |
| тор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег |
| ан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да јо |
| њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла |
| дила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова |
| а свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</ |
| одар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила ру |
| јој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном |
| , а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да приден |
| Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} |
| сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђа |
| о да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око |
| и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито |
| неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у к |
| славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" |
| а за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — н |
| рио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао ду |
| алик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри по |
| егову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао прав |
| ме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно са |
| да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је |
| тавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стал |
| .{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш |
| чкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао д |
| ихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди |
| басја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гл |
| ку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њо |
| у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p |
| она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит |
| , особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви |
| сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>М |
| сао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу п |
| могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p |
| — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> |
| хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику |
| . Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госп |
| али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече |
| На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да |
| тазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Т |
| Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав |
| ка — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и доб |
| о кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе виде |
| ац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у |
| тељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прих |
| ио богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран ж |
| ога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако ради |
| гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем |
| е наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једр |
| своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div |
| да — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла |
| ушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он станов |
| д када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} |
| нова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце |
| ућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Гл |
| дна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ |
| во до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је та |
| лену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S |
| ти све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о с |
| живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника |
| ивот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јо |
| бављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у ср |
| д цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала вели |
| ; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то |
| ога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му |
| копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад |
| иховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред л |
| за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва сру |
| приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла д |
| ас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега |
| би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из гр |
| својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је п |
| олико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-М |
| а и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људск |
| оса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је мо |
| борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети. |
| убе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бе |
| ар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико та |
| А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зн |
| ађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица је |
| пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан |
| што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер ж |
| у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <p |
| н свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко |
| } Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук |
| нали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвр |
| тојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то в |
| ном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи с |
| храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролет |
| “ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На с |
| о се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је |
| бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била |
| убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</ |
| рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела |
| уван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описат |
| да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и њ |
| . и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та |
| ље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да |
| би.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n= |
| е рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере пос |
| љица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и п |
| ви зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце иско |
| па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо око |
| есним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за |
| че, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Бос |
| ра, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{ |
| ена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то |
| ити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још м |
| и и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим ру |
| ће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти |
| {S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо пре |
| ека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпо |
| и и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лако |
| — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ћ |
| ти, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, |
| ти своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је ве |
| лежник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Мила |
| p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек |
| двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар |
| се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима |
| изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми |
| даница куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме с |
| шло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> < |
| за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> |
| м стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити |
| ано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и |
| небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, |
| ад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце |
| он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А |
| кивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је |
| вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта |
| ћ — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да |
| једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се |
| Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је. |
| ла јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје |
| , душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше |
| ланине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће |
| Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе |
| — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах |
| {S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} С |
| х охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика |
| оју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. н |
| о смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његов |
| на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се вен |
| а.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напу |
| о ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити |
| остеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну н |
| о ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <p |
| е тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на |
| с сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као |
| и је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео он |
| и одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она н |
| е с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица |
| небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жур |
| ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети н |
| наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће ума |
| а угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се мож |
| ерили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и х |
| рено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} |
| смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љуби |
| ним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра дола |
| о засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени |
| тра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су ве |
| ила ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене по |
| бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и гово |
| /p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, |
| ити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се дого |
| } Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, б |
| та тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је |
| оде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће |
| а у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако |
| и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— |
| мештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора |
| рани крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу. |
| а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан н |
| је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада на |
| ујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Стан |
| е се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у живот |
| S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на |
| видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал к |
| алио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S |
| и и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </ |
| подар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуч |
| моћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч би |
| живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матиц |
| устио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар |
| езици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но докто |
| n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је во |
| давно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> < |
| о олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугар |
| науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана |
| оспођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из од |
| се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госп |
| и година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што |
| ажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> н |
| нас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће |
| } Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} |
| ише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госп |
| ла јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да с |
| .</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер |
| е за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам п |
| ли ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах |
| е мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч |
| здахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био |
| ти целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не зн |
| врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше |
| е ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би |
| м као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а дана |
| ици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не |
| ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте пров |
| с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно ко |
| } Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви |
| не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже |
| па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад |
| дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха |
| рај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац ду |
| кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казат |
| > <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па м |
| ва ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докто |
| Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме ве |
| ула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, којим предиш |
| езину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи |
| грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љ |
| судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила |
| , како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је за |
| — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Куми |
| е над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, |
| а тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који |
| но, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љу |
| оспођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу. |
| оживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слобод |
| пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан узд |
| p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван |
| теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љ |
| вена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љуб |
| чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је по |
| а му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубич |
| али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} |
| шао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на |
| есник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазић |
| трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> < |
| т мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заноси |
| ка,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гр |
| >Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и |
| ану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, кре |
| ога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лаз |
| га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Мил |
| — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе кој |
| небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</ |
| од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око |
| ако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори |
| га Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци р |
| руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао д |
| ици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у се |
| да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу. |
| лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душ |
| срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју по |
| ромовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како |
| у у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у |
| о, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око се |
| а њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије п |
| а.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срц |
| {S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Стано |
| густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно |
| Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> < |
| бу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} |
| у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана |
| летела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милин |
| својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.< |
| места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— |
| ца притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај ма |
| ма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се свет |
| оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то |
| да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сре |
| у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови заз |
| као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да уто |
| ијаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста |
| ебичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али |
| ка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица |
| ар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако |
| чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и |
| ка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца. |
| остално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао с |
| ећма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прв |
| синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже |
| заћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду. |
| цу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу |
| одрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — ре |
| Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све |
| госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта |
| сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек ма |
| сиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Н |
| све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма |
| рисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше о |
| а би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помисл |
| естано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, да |
| разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор |
| таноја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје |
| по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући |
| тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на |
| ће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио |
| } Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела |
| с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вук |
| хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Т |
| у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би м |
| на клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше |
| би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је гото |
| дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Ка |
| дмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да |
| че само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту в |
| омаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове |
| није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S |
| рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса мек |
| обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само а |
| другу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко М |
| , а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе го |
| ко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Јо |
| та, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанп |
| грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити чове |
| Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам ј |
| оворила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав С |
| журила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то ве |
| дем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Сан |
| </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb |
| а то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи н |
| ћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачком |
| Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та т |
| јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} |
| — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очиј |
| — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало |
| Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић пр |
| девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Ма |
| љиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} З |
| ече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти ј |
| чевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ гла |
| Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва |
| Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођ |
| вор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запит |
| своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био |
| јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак узд |
| иви, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише |
| n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра е |
| штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — |
| бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору з |
| "208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчиј |
| те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на крев |
| бар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било од |
| ш слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе |
| ао што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, |
| сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је докто |
| е.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као ст |
| стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> |
| ао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубиц |
| Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог |
| ијатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p> |
| је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} |
| ти што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, с |
| ако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана |
| зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ћ |
| тору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати |
| се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега |
| ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb |
| па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети |
| хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p |
| кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече го |
| ели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се н |
| Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотни |
| Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са |
| знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — |
| ће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде с |
| су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је |
| јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и дец |
| пада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми матор |
| ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не зн |
| како да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, х |
| прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има |
| него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвок |
| а Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погод |
| ваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За ти |
| на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема пом |
| га а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана |
| сто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се с |
| удио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нис |
| и: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледав |
| воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</ |
| ли и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на |
| рно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохран |
| за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде |
| ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да |
| ’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас |
| ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> |
| ојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} |
| ојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мисл |
| шати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде |
| ла свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Ја |
| ити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргн |
| ле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим друга |
| задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као |
| на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је матери |
| а вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> на |
| ледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке н |
| октора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине м |
| све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов пово |
| } Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао ј |
| што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{ |
| мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, |
| Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињс |
| во описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на кр |
| ренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто глед |
| ује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са |
| о која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе |
| њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много среб |
| крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта |
| а као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са |
| ојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши |
| јку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испрос |
| фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за ти |
| е, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, |
| рко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек |
| по.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> |
| ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док |
| румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, |
| редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број |
| ање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p> |
| куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се д |
| д су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошан |
| о присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви |
| аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на нев |
| њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без |
| е.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није ника |
| ога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које как |
| ану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је |
| м.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та жи |
| дигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пу |
| <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и заг |
| када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој |
| са изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од |
| ећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју |
| а како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало |
| ек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Ко |
| граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин р |
| у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — К |
| је ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за ког |
| и мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала |
| ора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p> |
| {S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко |
| p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! |
| , да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љуби |
| ок длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако |
| едала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич |
| ињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном до |
| </p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармони |
| на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и њего |
| је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у |
| је ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздор |
| и посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред |
| о ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се |
| дине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло. |
| заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погле |
| г па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p> |
| олетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — |
| е да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} |
| али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мор |
| Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан т |
| жима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном |
| ре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љуби |
| жић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се |
| а прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха |
| ко си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> |
| абрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибер |
| није на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бег |
| е несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наск |
| а у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпо |
| куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је о |
| у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни |
| тицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни гла |
| да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и |
| да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега науми |
| враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када |
| , готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао |
| другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, |
| нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што с |
| у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су |
| рила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића. |
| ано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загр |
| >Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву |
| е тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се |
| е је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуц |
| ед њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што оп |
| ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у |
| о — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је о |
| ти сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, |
| е се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложн |
| ањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота |
| да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} |
| шкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шума |
| ну.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах неш |
| а нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да по |
| чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре |
| — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев |
| о била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика |
| бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгор |
| докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смел |
| лу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на о |
| рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад о |
| га правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачко |
| нда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две |
| оспођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она с |
| ер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су ј |
| е познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви позна |
| а ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</ |
| н умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p |
| код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> |
| адо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно с |
| ре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на по |
| трпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свег |
| уд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала |
| а се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је бил |
| пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у ш |
| се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у |
| и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе |
| две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта |
| аја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? |
| Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Са |
| иснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљив |
| и ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе |
| рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тих |
| врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду |
| али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити на |
| јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки да |
| а младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе! |
| заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапиће |
| — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си |
| тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала ј |
| тила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој к |
| од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје |
| аки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ного |
| таноје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много |
| а се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.< |
| ем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> < |
| ве што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледа |
| и ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да |
| {S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши |
| е? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, је |
| ић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој ј |
| тор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> |
| застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чи |
| врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отвори |
| а.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја с |
| час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао |
| е био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — пр |
| зић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за ру |
| је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечнико |
| не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S |
| да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе |
| хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обра |
| боли, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од о |
| — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и |
| грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> < |
| знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и гос |
| мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Ку |
| њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним |
| 22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је |
| ако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умл |
| је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу |
| кне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на д |
| бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје зас |
| још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На то |
| астова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка |
| {S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бри |
| ова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, |
| гарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p |
| ћаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути о |
| е њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је |
| n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p |
| сам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу ре |
| едајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је |
| Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на |
| кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта |
| руго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госп |
| ено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, |
| о је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је |
| би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то |
| те шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} С |
| а би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p> |
| цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не |
| ере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код |
| , да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, |
| .</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожу |
| ебао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би јо |
| Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упита |
| отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица ни |
| .{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на |
| ила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љуби |
| сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој |
| је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је докт |
| владао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезин |
| леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни |
| ка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа њег |
| м тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</ |
| баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесн |
| и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је н |
| се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и цр |
| у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у |
| уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Д |
| авајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао и |
| о другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болесн |
| , жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећ |
| Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на |
| овим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> |
| } За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату свом |
| сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после |
| Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у друг |
| /p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му |
| збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи о |
| клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и зви |
| волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га уд |
| којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот |
| е већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi |
| о — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног |
| , да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— |
| на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти |
| амо мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је тро |
| ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се за |
| еља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по |
| сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и ру |
| екарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове |
| ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма |
| , сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за |
| ао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на п |
| а Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћ |
| да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га |
| Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица н |
| га је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи |
| је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је к |
| ала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се ка |
| Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од кам |
| а већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на о |
| ј фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и |
| тршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, мо |
| е страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо |
| кошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — ал |
| рби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било |
| лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да ника |
| , до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до скл |
| , говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} |
| госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је с |
| <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но за |
| ила је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило ув |
| :id="SRP18882_C2.6"> <head>6.</head> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је |
| о мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и ди |
| убицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</ |
| утње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је г |
| обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изли |
| шти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка поглед |
| ј око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате. |
| и је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога |
| а немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и стр |
| м треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај |
| редне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман |
| е Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му рум |
| жа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једн |
| о се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Го |
| утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ћ |
| вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. — |
| дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља! |
| спођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се |
| јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздах |
| прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на |
| мисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, |
| </p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њ |
| д је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још ду |
| се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>Пос |
| о би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мисли |
| мена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али |
| в рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки л |
| жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта |
| им, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити |
| о као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да л |
| на — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордос |
| ожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала сво |
| дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога |
| су на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма |
| овести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ћ |
| <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћ |
| на наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја суди |
| да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p> |
| ва.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много к |
| </p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, ре |
| и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће |
| се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па |
| ице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака п |
| ђа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљ |
| срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то ср |
| друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак годин |
| ића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се |
| ; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити |
| к је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је |
| >Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најб |
| — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по др |
| за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити гото |
| ече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — од |
| ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p> |
| и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске к |
| ква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришела |
| ан, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} |
| оло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друг |
| ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни |
| /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он |
| се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет |
| лној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа |
| о се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма сл |
| појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, |
| аља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто |
| да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни |
| Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срц |
| коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе у |
| ако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, |
| а не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Ра |
| мо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави |
| се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме вино |
| ек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да |
| жно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је вран |
| друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је |
| удили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травиц |
| ти утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече |
| "8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и мно |
| ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима |
| а себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Ст |
| {S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред |
| јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је |
| д’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p |
| се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као |
| о да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одгово |
| с.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно |
| м образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега |
| } Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и |
| ио, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни |
| ај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урад |
| у се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је б |
| јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с по |
| у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле |
| оре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су |
| ктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — м |
| — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватић |
| ав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S |
| отерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало ис |
| о погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бу |
| један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а |
| ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а оч |
| волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносић |
| иђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где |
| p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку ми |
| и од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукл |
| ихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; |
| Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека |
| сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не |
| широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега ж |
| писао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на то |
| е коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у |
| одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p> |
| ом моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и |
| едра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио с |
| {S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме |
| и и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен |
| спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је |
| роучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће |
| агу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радос |
| се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не уб |
| дели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим тр |
| авога образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знањ |
| живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе |
| ија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докт |
| се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изл |
| и га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде ко |
| ла, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица д |
| и зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште жен |
| една лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти пр |
| име; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба д |
| за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јо |
| је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине |
| лонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и да |
| е добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повука |
| клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од но |
| може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жуд |
| а.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то |
| а својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје |
| заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети поко |
| “</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако |
| <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у |
| стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се м |
| дио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је д |
| е целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас |
| </p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа о |
| кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао |
| убица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је о |
| рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по |
| анимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Д |
| ане и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љ |
| сак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица побл |
| и су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано из |
| х сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Л |
| није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После |
| азумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како |
| > <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави |
| оја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор |
| окрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто из |
| а свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C |
| у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била он |
| врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> |
| — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред с |
| ла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла с |
| р Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовн |
| ћ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те те |
| } О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, |
| се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад |
| >Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тог |
| ве душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка |
| ићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко пр |
| ћу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Стан |
| {S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се |
| уд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече д |
| ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни с |
| ога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у |
| случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечер |
| вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам |
| Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше |
| ако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно |
| оводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најр |
| p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она |
| идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још |
| ала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати д |
| олевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар п |
| о други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога |
| ељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну |
| чију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па с |
| аче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да |
| ом доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би че |
| У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сиро |
| е.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се |
| енимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћ |
| мах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p |
| био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p> |
| <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко г |
| да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта н |
| ти доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, п |
| т ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све шт |
| је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Б |
| 882_C1.10"> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра |
| .{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихва |
| е врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на по |
| па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кол |
| иди шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} |
| д госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите млад |
| доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десн |
| че мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је |
| га није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарав |
| ви вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било |
| осиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини |
| мо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чи |
| се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах к |
| горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љуб |
| је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био пот |
| о што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва |
| изите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; |
| просио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече |
| утака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пр |
| старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који да |
| е ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p> |
| же телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије |
| игла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снил |
| осле прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је с |
| таници па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но ик |
| ко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здр |
| е, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела ка |
| нице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само |
| трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петна |
| је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, |
| је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа |
| тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али |
| ким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет г |
| ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред |
| бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи |
| у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо с |
| не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао |
| доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што |
| не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љуб |
| кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће го |
| доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На м |
| ући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око |
| ек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је |
| заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Бо |
| крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што с |
| е доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док ста |
| У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић |
| мивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу |
| ице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје |
| а главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола с |
| уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да |
| p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао др |
| Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узал |
| е, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у гру |
| ако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по ду |
| о, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је чов |
| очио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није доб |
| тишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госп |
| ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је |
| рочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли |
| ће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро |
| и свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје ру |
| се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне |
| о барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-М |
| ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов после |
| исто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само не |
| реодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у зан |
| мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, д |
| не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљи |
| же, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћ |
| пада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго о |
| а је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неси |
| сти греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину уз |
| ј затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.< |
| ом и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја с |
| је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> |
| ем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — |
| " /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су |
| љуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио |
| дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је ум |
| рави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово н |
| ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љуб |
| а али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је мно |
| на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки п |
| ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар н |
| волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама |
| у. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговар |
| Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станој |
| дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико годин |
| шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка |
| рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо би |
| >— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — ку |
| в, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза |
| {S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да |
| у се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се |
| два да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођ |
| тра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу |
| бран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога ј |
| старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и |
| терује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Р |
| и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан к |
| граду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Сте |
| д својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче |
| , једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и леп |
| ринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — ал |
| е она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није дос |
| ца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео |
| е украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb |
| кле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша |
| остана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" / |
| Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} К |
| ходио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају ник |
| нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да |
| p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско кол |
| ти из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада н |
| слила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом |
| У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве го |
| НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="4" /> |
| АЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div> |
| ДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> |
| ош здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може б |
| а болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се |
| ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Ку |
| е клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} |
| м то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам |
| краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли |
| и мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, |
| </p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно |
| за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање |
| е нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила |
| лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тих |
| стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево |
| измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после |
| е очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна |
| сла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, |
| и иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све |
| А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Пао |
| ва три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пош |
| ер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу ч |
| у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S |
| раг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и вет |
| >— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дува |
| ки да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса п |
| купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленк |
| м срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе |
| ве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Ми |
| ари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Ц |
| а је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи |
| у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Го |
| четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка |
| Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем |
| илно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауц |
| аху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је јед |
| ашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од с |
| озавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господ |
| ао и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегм |
| брус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури пес |
| .{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како |
| једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Ф |
| не слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити |
| ам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{ |
| Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана врати |
| ли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је док |
| , у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар |
| јтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва приро |
| и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину |
| м.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше б |
| уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде прови |
| .{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици |
| уто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.< |
| тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема р |
| ђа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корак |
| необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је дру |
| ада је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги |
| ела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој сле |
| ва песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Мој |
| логу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него с |
| а одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>К |
| агло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тр |
| а на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овак |
| мана, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је ж |
| оју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим |
| већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви |
| бди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје |
| тељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити предсе |
| друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешк |
| ла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскору |
| p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, п |
| не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и проти |
| ије Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није би |
| општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станој |
| езана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути |
| чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — |
| ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа |
| S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је б |
| а била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина |
| тарој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођ |
| ује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај стра |
| че да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила как |
| — А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко во |
| запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога по |
| је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећ |
| од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје |
| огу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{ |
| > <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ни |
| а се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али |
| дисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам |
| ичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а |
| е од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љу |
| ла или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је |
| иси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже |
| молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег вес |
| це дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мир |
| вати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме |
| Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S |
| стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да |
| е стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што |
| S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из св |
| три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да |
| оље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је па |
| м делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који |
| ој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па |
| одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко б |
| ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче д |
| брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не |
| е госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге |
| л»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу |
| S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина |
| м штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази? |
| чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још до |
| ада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— |
| Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на |
| штво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим ст |
| Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати. |
| ете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво ве |
| човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се |
| ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па про |
| ла Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намер |
| } Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас |
| Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му |
| ешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За |
| атица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је би |
| ћи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су |
| а млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — до |
| ости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му леб |
| бичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се |
| иљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понор |
| у њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће нака |
| тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, зат |
| жавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По |
| ао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а че |
| купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се о |
| не рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња |
| Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виноград |
| би леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему |
| је лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, дого |
| лога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> |
| кога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у |
| чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатим |
| па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја т |
| ас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао |
| ај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунц |
| вој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога жи |
| рца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а |
| р узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, |
| не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; |
| ли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале |
| е? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— |
| њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. |
| често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Х |
| Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да |
| у, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају кућ |
| оре — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— |
| а се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S} Људ |
| >Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула |
| би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно зас |
| Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се мла |
| же.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другари |
| их берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка тол |
| </p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му к |
| ци.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две годин |
| о треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чеш |
| Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако н |
| терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Стано |
| отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Мил |
| уке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="2 |
| им начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прош |
| бегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с |
| обом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу |
| ене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа |
| је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору пр |
| ше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> |
| ше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице |
| S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то доче |
| десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига |
| ца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога дру |
| се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога |
| адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у ме |
| у.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци |
| е Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва |
| м.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Моли |
| лозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све |
| ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима исти |
| стина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се зн |
| ртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш ка |
| ца су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су н |
| ака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни би |
| и у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" |
| осветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим |
| не је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — |
| као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо с |
| јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, |
| научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће |
| , брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати |
| нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер |
| аћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо о |
| чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али |
| вом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао св |
| ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке |
| че Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан ка |
| кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још с |
| <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се |
| прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу б |
| ово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S |
| њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је к |
| олетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао н |
| апред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће |
| ну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да |
| дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у |
| њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, |
| војке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ |
| наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — и |
| евним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У |
| а Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у род |
| ером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p |
| заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су гото |
| анда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин на |
| нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу |
| дабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао |
| ика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту |
| којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загр |
| у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који је као п |
| pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој ду |
| тре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — |
| видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за тр |
| ад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две пе |
| врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли њег |
| оса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, он |
| ци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје |
| ога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мн |
| ли часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим за |
| у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био |
| шљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрт |
| и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици |
| ће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} |
| тор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по |
| head> <p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у ком |
| ову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за |
| срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица |
| своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да изв |
| жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под |
| ада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чи |
| ц дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: |
| ља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да |
| утор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и стра |
| лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући |
| у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У т |
| ни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шу |
| е спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек дос |
| кнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти к |
| је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} |
| </p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече |
| ена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку |
| године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплан |
| е прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} |
| и огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, |
| а ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак. |
| нини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Боји |
| ај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже нат |
| их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и леп |
| берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази |
| дарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње бер |
| ојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер а |
| есетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан |
| ожићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из беж |
| ружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше св |
| своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још бољ |
| нду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захука |
| рви лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса |
| етача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају |
| ор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије |
| је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му д |
| Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S |
| ом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли |
| ачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику г |
| ио је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имањ |
| то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једв |
| Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и по |
| нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик ма |
| м позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у |
| ас јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{ |
| последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и пре |
| </p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види |
| ања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило |
| другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топл |
| та; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону дом |
| љаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Обла |
| не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први |
| Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су |
| коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Стано |
| По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Ба |
| а.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно |
| живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и |
| ан ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први |
| их код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суш |
| ложај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{ |
| о слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, |
| стирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочиј |
| ве то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи |
| аћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим ад |
| мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се |
| наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката б |
| ше а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запет |
| многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није груну |
| ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</ |
| ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</ |
| ПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊ |
| РПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</ |
| дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није б |
| џакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{ |
| врнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе пом |
| е Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варо |
| ако ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натра |
| таноје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, ч |
| е сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са М |
| све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице вел |
| </p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни о |
| суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселог |
| виће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој |
| а својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић. |
| око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И |
| заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихов |
| Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животи |
| ала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали поко |
| оспођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" / |
| фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер г |
| обро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена. |
| помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а к |
| мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и ста |
| кат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега |
| ан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се |
| воју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb |
| анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу д |
| оје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи |
| S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Го |
| сени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Ста |
| > <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</t |
| грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти |
| у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију о |
| едничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах |
| осао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки п |
| ко је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не |
| е изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад би |
| , била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне р |
| На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</ |
| ана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, |
| тео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је ви |
| е дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом |
| егао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећ |
| своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фи |
| је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики б |
| алица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовиц |
| јбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као сво |
| p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на |
| ли као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштр |
| пођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама св |
| p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је |
| само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале с |
| " /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>М |
| не троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, дв |
| >Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га |
| а сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео |
| м месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици |
| иваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живо |
| p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{ |
| стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжеш |
| и знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадова |
| у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври ни |
| не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> |
| избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив ј |
| ута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће ва |
| човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године |
| {S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се кој |
| в довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се раза |
| дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову н |
| осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваз |
| ћ из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар |
| <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="1 |
| Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра |
| би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута д |
| е дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог в |
| тора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у |
| господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам |
| словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера |
| једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену ба |
| > матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу |
| свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк С |
| ђоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, леп |
| аноје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога |
| p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак |
| и почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} |
| м свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадат |
| док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за |
| јде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" |
| орова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та |
| } Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би н |
| естаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb |
| а <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија парти |
| а; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђе |
| Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпе |
| ите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чи |
| и фишкалица своје питање <pb n="182" /> важним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста |
| је.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, з |
| ођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да б |
| ; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вај |
| мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда ј |
| истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Ду |
| {S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позов |
| адљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га |
| Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше |
| данпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p |
| е храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела мах |
| им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини ос |
| , да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути |
| аше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом д |
| аном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добр |
| унава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се |
| ца се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим жив |
| хну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурал |
| а тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Каж |
| било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{ |
| <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађај |
| , Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} |
| <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пешта |
| У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледа |
| што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спас |
| ље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаћ |
| а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се хра |
| ви који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен |
| онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га доче |
| — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе ко |
| после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво |
| жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше н |
| ије разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љу |
| Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорит |
| путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити |
| о и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, св |
| е разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се пов |
| а како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.< |
| у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће |
| ћи и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић ни |
| њи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватр |
| боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарал |
| сет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредит |
| селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад ви |
| рак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим |
| ламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак н |
| , те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије |
| аз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не |
| олу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за св |
| е у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху |
| ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у об |
| и бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости |
| ч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му |
| b n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио |
| ше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи п |
| очетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У |
| арали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од проп |
| за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовит |
| а за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била |
| бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису нав |
| оћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није ра |
| октор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам |
| иродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, |
| оје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула |
| о је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разј |
| да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирн |
| } Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми |
| село:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— С |
| проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега |
| ав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> < |
| м да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S |
| ио горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, |
| њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је |
| у се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извини |
| вежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у |
| о није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојн |
| е у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S |
| у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесена |
| е знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо н |
| спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто надн |
| еломе телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био докт |
| ти време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све |
| али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиља |
| разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни вид |
| а деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније жи |
| да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће л |
| ас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</ |
| поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже. |
| нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А |
| , да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину докто |
| осподина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лаз |
| {S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке |
| и сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, н |
| докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, |
| јте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади но |
| вали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и г |
| још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станој |
| жем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас |
| жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре |
| ону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече |
| Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагл |
| д тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су т |
| ваца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику |
| па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић ти |
| леди материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, је |
| тар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ј |
| е преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто |
| е се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> < |
| Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко |
| ор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала |
| е — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи |
| плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још је |
| већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не |
| и!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на зара |
| ноје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> |
| Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, ми |
| то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Ва |
| о краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вј |
| а отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана |
| адржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних |
| е силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S |
| а не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да |
| манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како си |
| то и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, з |
| под жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и |
| а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то |
| ањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, ску |
| уг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада прич |
| че наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалиц |
| ах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору |
| бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да ни |
| осао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше п |
| , сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим кра |
| да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледај |
| и кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет |
| ти па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите посл |
| је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на ка |
| и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хо |
| ра нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да с |
| ћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запали |
| S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете |
| /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, к |
| ем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме |
| јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан |
| је не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица у |
| ице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Не |
| ије био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непозна |
| Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погле |
| , да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како |
| е господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа |
| } То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за д |
| никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Л |
| ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да |
| ко болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се д |
| тица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болес |
| ајпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичн |
| ело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити |
| груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Сав |
| очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Ра |
| тни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је о |
| у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у мл |
| ила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до |
| сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Ма |
| о благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла. |
| ик.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке п |
| „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу њег |
| куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се |
| нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје |
| дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни |
| и своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — реч |
| > <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смир |
| красити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо |
| Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госп |
| ућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп п |
| рло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне |
| г, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице л |
| Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му |
| је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су зва |
| че господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто д |
| иче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе |
| е ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе н |
| ајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова |
| азић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најл |
| ло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога з |
| ћ причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је народне обич |
| ше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник |
| .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубиц |
| но мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињ |
| ине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и |
| мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У д |
| врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} |
| ло да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p> |
| на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у кој |
| <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром |
| са а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, |
| до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора кој |
| тима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица |
| варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима |
| > — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се ве |
| лика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узал |
| године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Ср |
| но заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још ни |
| који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду |
| јстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку пр |
| у; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде ч |
| седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје бо |
| ихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и је |
| добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и |
| ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић по |
| е они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три |
| кој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на |
| чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић |
| још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога |
| да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је мо |
| баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву |
| дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог |
| нице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених |
| ом бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— П |
| касту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и |
| ктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да вид |
| у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млад |
| е на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> < |
| е доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин С |
| S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младо |
| е да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треб |
| да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов |
| е се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше с |
| столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах |
| во — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А |
| а к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте |
| ајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— Т |
| !{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти |
| оју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то пошто |
| нате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другар |
| рихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпо |
| сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја с |
| е њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од |
| адно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове |
| вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере |
| оре, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њ |
| радовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неко |
| ко не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> < |
| кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и з |
| подине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покој |
| човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матер |
| раги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} |
| истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао |
| са храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се п |
| бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт ј |
| наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. |
| лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна |
| ивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао |
| ишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није |
| Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретн |
| само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века дав |
| према да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега |
| Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна прес |
| а, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место ј |
| рку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шт |
| га ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три да |
| , ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из кам |
| ноје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> |
| отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, го |
| ао друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком |
| као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том |
| ти у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за ког |
| , које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народ |
| пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај ма |
| сац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и |
| оро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку |
| ости њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се докт |
| осле.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које т |
| ика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако ок |
| опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лук |
| и у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се са |
| горео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се |
| место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је |
| његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабиног |
| Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухињ |
| а иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда |
| ром.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се |
| есто, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће о |
| а се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} |
| зи му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Свак |
| здрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, |
| там са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; пом |
| и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.< |
| руга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим |
| а даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас |
| оја нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрн |
| ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај о |
| е докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; |
| S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповед |
| Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће |
| же нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замиш |
| а ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чи |
| воту.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да как |
| и са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Стано |
| "61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ |
| ећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза сте |
| > <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му си |
| х људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да |
| ише што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Сте |
| </p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће ве |
| ет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био |
| да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан. |
| к.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, гд |
| јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој сам |
| а, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад |
| напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и с |
| ору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да п |
| спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати свој |
| има кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади д |
| о дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по |
| ече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно осван |
| октор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био ј |
| дшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благослове |
| Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њ |
| е шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{ |
| дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једн |
| не гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом дети |
| воје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цве |
| о за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити ле |
| ла је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим |
| отрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> |
| ружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта |
| овина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде д |
| а бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се т |
| по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој п |
| села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљ |
| је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у сво |
| у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју пе |
| га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује ле |
| стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на |
| а Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће |
| — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице. |
| а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав |
| то је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са |
| у је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Би |
| ="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом зав |
| девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а |
| аздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад |
| ао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јуна |
| ноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта им |
| жић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доб |
| а до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је ср |
| ар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу ку |
| е другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шт |
| уте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога |
| докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не мога |
| тан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће |
| на.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује ко |
| а а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљуб |
| олели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} |
| у уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах леп |
| је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да пл |
| ра, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас |
| {S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба |
| .{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени. |
| ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не |
| а ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а |
| шкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за т |
| од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — |
| а јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи |
| , да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута пис |
| ко је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то |
| е Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за |
| , али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој |
| > <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пус |
| кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} |
| n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бија |
| ег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом |
| црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвиш |
| чи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се не |
| о им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је к |
| <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиро |
| у нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како ка |
| ади.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак |
| ла књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{ |
| у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладн |
| ојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на гру |
| да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; |
| ега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата |
| ко јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чи |
| <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знур |
| ску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове |
| срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} На |
| а је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — |
| <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то ко |
| е спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две н |
| ојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима |
| кали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и к |
| тор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попа |
| Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из н |
| се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p |
| пет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој |
| а чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у двориш |
| илу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића про |
| коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле |
| је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</ |
| мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деоба |
| уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар ш |
| ике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влад |
| па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плет |
| Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугач |
| ане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Срп |
| рошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из ходника |
| 94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер ча |
| зичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет неш |
| еда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опира |
| ла заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама |
| ошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе |
| чинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих |
| у да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећ |
| анину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе докт |
| и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Ка |
| њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су |
| је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</ |
| докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе |
| се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога п |
| вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје ј |
| вицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — г |
| егово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највред |
| о беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да |
| не!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у |
| {S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два |
| ри од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би |
| ивота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био гр |
| p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, о |
| рба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе зе |
| у братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо з |
| о што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једн |
| цу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Ду |
| лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, т |
| > <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува п |
| колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили |
| у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{ |
| ељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као нај |
| омајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Боси |
| раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје |
| а.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе п |
| изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дуна |
| добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изра |
| , све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све |
| " /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, св |
| умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити свој |
| а храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као |
| је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} |
| ола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која гд |
| наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око св |
| го тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са погла |
| оследњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће ја |
| _C2.12"> <head>12.</head> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S |
| ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао п |
| да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p |
| p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јав |
| и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се |
| ледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а тргова |
| кал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по ст |
| , а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и |
| свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{ |
| ошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи |
| нисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Мила |
| о дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали ци |
| прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево |
| S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да нек |
| н.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ |
| ру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи |
| ала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама ш |
| p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, срет |
| пно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Ј |
| аље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову с |
| ше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник |
| ас горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини |
| лом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога |
| е стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни |
| ју и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да |
| види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неп |
| и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лаг |
| воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је поб |
| } Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисл |
| а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије бо |
| желети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисо |
| ора но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову див |
| овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је б |
| ола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шу |
| свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су г |
| т недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквиц |
| Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић д |
| дер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић н |
| рлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас п |
| вер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Жив |
| у, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би |
| . двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у ј |
| лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте и |
| Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је |
| оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, |
| аве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цв |
| е болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак на |
| ами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p |
| скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb |
| општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи погот |
| ице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којо |
| поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука |
| ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно п |
| нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако |
| рна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли вој |
| вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, к |
| уши.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила ка |
| род <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада |
| а се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на пр |
| оја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се |
| о пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На прол |
| р; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао |
| он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко вољ |
| пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да |
| тним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје |
| отово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пља |
| а и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много |
| {S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да |
| ужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док с |
| ора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс С |
| ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро |
| без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка с |
| аки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као |
| ас по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у |
| ет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, |
| с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то и |
| p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кука |
| пет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну |
| срећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> |
| зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, д |
| радовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="12 |
| а над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао |
| заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} |
| ознанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана сна |
| овци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман |
| p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред |
| удице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да |
| кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Р |
| настирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирск |
| утра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у |
| Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на |
| ћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их |
| смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по вазд |
| сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p> |
| и, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} М |
| одругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да |
| јте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се |
| и изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{ |
| пор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што ве |
| е била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и |
| ице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пр |
| мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ |
| да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— |
| а шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам в |
| од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трун |
| снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— |
| очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уст |
| лавимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи |
| тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> < |
| о дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, наб |
| обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и |
| чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ћ |
| ест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу уве |
| ер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа гро |
| поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ић |
| у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а гр |
| и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у прост |
| > <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика |
| ар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при |
| S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title> |
| ајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од ку |
| врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво нег |
| овек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Мил |
| ањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој |
| увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца |
| амо плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала ни |
| > <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе д |
| ти!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтопл |
| /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је |
| Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{ |
| куцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, та |
| н што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се п |
| е било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} |
| } Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши пр |
| } Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке саз |
| очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа |
| јим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} |
| шак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Стано |
| еч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брест |
| је и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој м |
| ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко д |
| а широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад |
| ју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div t |
| ко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где |
| ве, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек не |
| ли су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић приб |
| ром заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, гд |
| малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлеп |
| ошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да |
| није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и го |
| >Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" |
| ивоту његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици наш |
| ило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="9 |
| ба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћ |
| попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки ј |
| а да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако н |
| је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла ре |
| оме.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, |
| ли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда з |
| жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашег |
| ј положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, д |
| је с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случ |
| .</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга |
| ије добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> < |
| нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји |
| и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дош |
| одаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече гос |
| танци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село. |
| же у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да |
| смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је |
| н дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душ |
| није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог. |
| <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је |
| да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се на |
| "236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па д |
| Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога ва |
| му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није |
| и — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је |
| Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} |
| И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерће |
| кој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад |
| није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да види |
| ци.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић зао |
| Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па |
| .{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој. |
| отеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, |
| злази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" |
| а времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња мес |
| ло десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били г |
| охита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад |
| воју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до с |
| никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт бр |
| ца седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само |
| ктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у |
| за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том |
| "SRP18882_C2.5"> <head>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни |
| "SRP18882_C2.7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића |
| ом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази докто |
| , како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме мест |
| ј човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за с |
| ти су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен |
| га хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — |
| старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме ма |
| } Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> |
| ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, |
| и лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек |
| и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што |
| > <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, ко |
| провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори |
| требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, он |
| а његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{ |
| је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотиц |
| свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна до |
| ојева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта пла |
| чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Б |
| а је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме п |
| {S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а |
| ћи, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе |
| да избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није ст |
| ксиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је сврш |
| четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што |
| лу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се к |
| те и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпођ |
| кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> < |
| еба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао од |
| час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Најед |
| Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет стар |
| оје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег |
| .</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} |
| је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред с |
| им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам |
| ја.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ћ |
| и ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, к |
| и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, д |
| мља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу |
| у.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме |
| е вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стиг |
| је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са дана |
| >Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци једа |
| и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, |
| свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар ид |
| речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било ка |
| га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропа |
| P18882_C1.2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица до |
| вот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, |
| је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су ви |
| већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове |
| цу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подн |
| Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на вар |
| ио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке ду |
| ој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p |
| њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у |
| 882_C2.4"> <head>4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љ |
| </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу |
| 882_C2.1"> <head>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала |
| зић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у живо |
| сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не уз |
| њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње |
| вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Как |
| у <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи ср |
| — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Го |
| тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Са |
| се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и веч |
| е изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му с |
| ој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, боје |
| е жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се |
| и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са трој |
| — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи н |
| ској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на го |
| бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ ви |
| људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> |
| је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{ |
| у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S |
| а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго |
| ш и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката св |
| но у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на |
| ихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу ло |
| ива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномања |
| тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпе |
| се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у |
| ћи о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте |
| ришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пр |
| соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећ |
| " /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило |
| дан Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, д |
| у обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место |
| о удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да с |
| не њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људ |
| е — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица п |
| ја а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и |
| је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, ба |
| све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће |
| е поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје |
| /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу |
| срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сет |
| ва лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. |
| је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор |
| а лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> сте |
| краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Мила |
| ути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се |
| изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, м |
| вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Ист |
| е госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се у |
| сница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да бо |
| аду жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p |
| манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију кр |
| астић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десета |
| ик је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чин |
| опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа прелом |
| м и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Г |
| о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не |
| алица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор |
| сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине у |
| да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумар |
| што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора |
| сушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно с |
| ала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још |
| овори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гл |
| ли Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је |
| а се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опи |
| о једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био |
| зео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и |
| дити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре |
| жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да |
| дите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мај |
| ељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене бо |
| о бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што |
| иво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе д |
| да удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господ |
| јку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књиг |
| ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и |
| — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> |
| њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео |
| му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је |
| ад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разгово |
| кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред к |
| у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу к |
| .</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешт |
| и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је с |
| 1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Г |
| ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шума |
| бра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре |
| з манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се стар |
| Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога |
| о из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа |
| у слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стишт |
| р сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити неш |
| </p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо п |
| ним кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека ру |
| а шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде |
| ш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је |
| а увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пус |
| са?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли |
| ?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је ј |
| е доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као с |
| а је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>О |
| па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа |
| његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Ст |
| ату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасв |
| ку — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањат |
| погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим ш |
| годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора с |
| тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде |
| о тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лел |
| м људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по др |
| ме, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разго |
| изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била н |
| гим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћ |
| епо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одр |
| у тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} |
| колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше н |
| устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре |
| а то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи: |
| јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фиш |
| ашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пар |
| и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака |
| d> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не |
| за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на п |
| ло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> < |
| и а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на |
| ну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — стр |
| која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па |
| ан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је |
| еви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у П |
| е као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже он |
| им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У ла |
| им ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Ра |
| могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије к |
| {S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће |
| што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане |
| одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао д |
| аноје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар |
| јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг т |
| > <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је до |
| <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type="chapt |
| учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је па |
| затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из |
| сну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат |
| орна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} |
| ле свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у |
| ају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она го |
| али тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном стол |
| унџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна |
| > <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи |
| и и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годин |
| .{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропад |
| марску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</ |
| утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људски н |
| а га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула |
| лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је |
| 5" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђ |
| в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје |
| >Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{ |
| ћушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у ис |
| дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У жив |
| мо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана |
| исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то |
| тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљива |
| врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту |
| ; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи |
| причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису |
| души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, |
| јка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био ле |
| ину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S |
| се, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам |
| ам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је |
| било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> |
| ше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на |
| иста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу |
| .</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је |
| , да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити |
| а је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле мириј |
| Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица |
| гне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</ |
| о се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адво |
| ађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Санд |
| шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође ра |
| му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се |
| ојој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважни |
| је на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, |
| олако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан. |
| столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на св |
| лством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опр |
| погода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је ом |
| ћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде да |
| е примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се |
| еле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задир |
| сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут ј |
| p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везл |
| ита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо |
| па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је го |
| Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне |
| ред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу ј |
| те, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још |
| p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади |
| ђе нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</ |
| јој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се |
| и господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли |
| з ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <p |
| забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавањ |
| о по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у |
| d="SRP18882_C1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући о |
| ерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњ |
| ојас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три ч |
| /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису пре |
| њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то да |
| оје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једн |
| n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је |
| фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, к |
| појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у ма |
| никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало |
| у.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће |
| е сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честит |
| но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници ме |
| воју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје |
| мски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће |
| је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ва |
| бица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније |
| т душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у в |
| а навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p |
| ју и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</ |
| чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тих |
| рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су |
| на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се ни |
| у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући |
| био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после ве |
| >— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— В |
| врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни при |
| унају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па |
| крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим |
| већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} |
| са на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} До |
| грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса мог |
| оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио |
| чима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи |
| Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће св |
| ве фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има пра |
| авану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сва |
| ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор |
| је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано неб |
| ер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре |
| милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је |
| па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од сто |
| а су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да |
| тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="3 |
| S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих е |
| још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморн |
| воја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и |
| .</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дуна |
| да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, л |
| два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план су |
| те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код |
| Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и бук |
| ’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону баг |
| /p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 |
| са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, |
| у <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у б |
| нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта врат |
| подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> |
| ко је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мир |
| удна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год п |
| га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с ким |
| на.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши |
| драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних |
| ко ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина |
| њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му свак |
| страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање стар |
| це на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Рим |
| вори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о ч |
| рала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опи |
| вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али |
| неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим |
| што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина |
| то нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Гра |
| аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до |
| ких манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубљ |
| в Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, |
| могла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке б |
| ју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препи |
| и мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n=" |
| ала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад го |
| шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада пр |
| мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.< |
| вила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката. |
| ло.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разго |
| снује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па це |
| кат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је поте |
| на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p |
| >Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се о |
| а њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом такти |
| оје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је |
| када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман г |
| му.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да с |
| лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она |
| то, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и завис |
| рада, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да |
| и доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате |
| орђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи |
| “</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом млад |
| дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда |
| далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко |
| онути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагн |
| ко колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из |
| огледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам |
| ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у ру |
| слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} |
| огледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је |
| а буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; са |
| кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством к |
| мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн в |
| Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ће |
| и сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</ |
| о све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Па |
| д је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чи |
| чно рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово дети |
| p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S |
| >— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Ср |
| па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене |
| — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрав |
| успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну д |
| окторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни бл |
| и оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title> |
| ори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марк |
| е могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица пос |
| О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћем |
| из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ по |
| о, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, |
| после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из ти |
| не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштв |
| , више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк- |
| , мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам каж |
| лади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, д |
| ко.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина |
| а, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе |
| а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила |
| је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево |
| То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p> |
| Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би |
| ли.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, |
| свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казуј |
| то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изусти |
| о стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Ср |
| угу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њој |
| чини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва ут |
| запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце |
| турили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапр |
| лу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила |
| искочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви с |
| сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је шк |
| стињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта у |
| биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, |
| {S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, з |
| а је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше з |
| се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље |
| угој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју |
| зграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да не |
| не спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и у |
| описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без |
| вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега ме |
| Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта ј |
| ишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезино |
| им огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до сне |
| пођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра г |
| /p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n= |
| е чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторо |
| описани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прн |
| је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао |
| да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла |
| е.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да по |
| зина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много |
| азила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и |
| и живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, о |
| и лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим |
| ше памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да |
| му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ |
| да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с т |
| оспођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фиш |
| м жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвал |
| инило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледа |
| ођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да |
| а на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле |
| дети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за |
| ласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, |
| о в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се |
| ви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хте |
| p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у др |
| е од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у |
| госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправи |
| ачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем |
| и.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — |
| Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет в |
| S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је и |
| ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Ла |
| бљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, |
| свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није нап |
| пет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што |
| узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ ј |
| ру и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шу |
| аоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српск |
| бобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на м |
| ко од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја |
| да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он |
| изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво дев |
| огледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он |
| љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно в |
| <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — от |
| у избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја |
| hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Ст |
| собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам к |
| етку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} |
| дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као |
| д су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не |
| сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд над |
| а га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она |
| Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће о |
| ај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто ос |
| коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венча |
| се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој |
| Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку |
| -ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртл |
| ј дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и бож |
| мах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је ј |
| ом чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали |
| ксину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но |
| p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три реч |
| /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Жи |
| ко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у д |
| /p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Милан |
| ибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у ду |
| очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу |
| брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од |
| Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га њ |
| {S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене |
| у повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао |
| ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас н |
| е прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала |
| ретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром у |
| фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жу |
| кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нем |
| дну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туг |
| подар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" |
| ма по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су |
| шала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да |
| р Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана. |
| је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздр |
| е први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где |
| p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачуд |
| ’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је |
| се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше ова |
| мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхта |
| а је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост |
| т У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике п |
| Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да с |
| таноје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу |
| ојој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb |
| а; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</ |
| оји је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да |
| ване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што |
| се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на кру |
| у, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледа |
| ла слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Б |
| не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни д |
| фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— |
| ован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није н |
| ла долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није би |
| кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица ј |
| одина! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ћ |
| Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p |
| писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу |
| ога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то |
| сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи |
| је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуч |
| ео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће |
| жни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу с |
| пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану ум |
| кња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту с |
| али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, оти |
| ви а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погле |
| са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} |
| а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотик |
| се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да ј |
| к. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће г |
| е то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све |
| кат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе |
| дику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици |
| уну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онд |
| иш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метну |
| те милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да пре |
| м ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи љу |
| шицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиром |
| подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових да |
| хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и |
| — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћут |
| ше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога |
| ла сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако |
| ем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Мар |
| трана.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору |
| на како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина |
| машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, |
| и мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, гол |
| овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у ч |
| да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Са |
| лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рође |
| то сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођит |
| зде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, |
| отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, |
| виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Ма |
| ирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p> |
| S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше |
| ал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше |
| сутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Пове |
| богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То ј |
| ти прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.< |
| ан стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону че |
| една грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе |
| те, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур |
| је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте |
| Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај гот |
| вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој |
| аким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактер |
| акше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени бр |
| и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу |
| да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како |
| љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и руме |
| и су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за обра |
| е заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мо |
| по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њо |
| спођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара гд |
| едно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <p |
| на, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када |
| а тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, |
| је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхи |
| ихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заод |
| ећ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> |
| — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.< |
| је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не |
| p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне |
| ише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је заму |
| танци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице. |
| ас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му |
| орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> < |
| е, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта ј |
| отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нист |
| олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „ма |
| итав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — |
| {S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по ко |
| свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили |
| пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе н |
| о је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, |
| час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божу |
| ко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала ру |
| торе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — |
| p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја |
| љи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо |
| бе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Са |
| ед кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе м |
| ц, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабе |
| ата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју ј |
| > <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канце |
| <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи он |
| /p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти не |
| е учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, најв |
| у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} С |
| p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана |
| .{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа ка |
| бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика- |
| мима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљен |
| ије, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је ори |
| ења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n |
| Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћев |
| сакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопч |
| и већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ висок |
| два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. |
| а каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и го |
| шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах |
| чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме про |
| да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога |
| нда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болес |
| S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се са |
| ла натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћев |
| и своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат |
| боравила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Ва |
| сле тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на оно |
| > <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га ј |
| па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизањ |
| окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман |
| ао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа |
| с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n= |
| и једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педе |
| је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} |
| 54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с |
| ну ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се |
| му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не па |
| ги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држ |
| с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газд |
| вако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туч |
| уни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки жи |
| и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу |
| на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док о |
| оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме |
| ој девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне |
| још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте |
| а дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је с |
| је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку |
| Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} |
| че и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по т |
| е тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са |
| није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} |
| своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога |
| вање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом кос |
| оме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше |
| оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак |
| игару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе |
| ки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија с |
| ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три поп |
| де да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — |
| рови и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лаг |
| погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне руч |
| о и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну од |
| , да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не |
| што само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} |
| плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор |
| зала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису |
| Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију |
| их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S |
| елин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, ониж |
| ма, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса по |
| јлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела |
| ита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежм |
| опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као |
| е по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као |
| уде, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску спле |
| Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве |
| жутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се |
| Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад поглед |
| ме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођ |
| ав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, |
| све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта м |
| , висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила п |
| атни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли |
| ца направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га |
| чице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — а |
| Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и то |
| а.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жен |
| го нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу |
| ије он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да |
| ад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене |
| нце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не за |
| p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама |
| а су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље |
| и по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па |
| виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката |
| ијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, |
| ве то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло ода |
| ре.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — |
| ио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у живо |
| ом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и |
| рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћ |
| синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је нег |
| гунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви |
| срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се |
| не добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева пот |
| о у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме |
| ивотић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би н |
| тарији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ |
| ихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па |
| рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема |
| сто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, сил |
| да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Пета |
| жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</ |
| В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у |
| ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, |
| ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведр |
| њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће |
| еш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S |
| ра се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} |
| не прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> < |
| здувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— |
| се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако об |
| била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну см |
| као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам м |
| цом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи |
| тварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој |
| , да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се |
| само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадис |
| чином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, а |
| и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад |
| чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па је |
| а.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети |
| нас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није мог |
| је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са М |
| о тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало св |
| и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што веру |
| чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташ |
| оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њез |
| ло ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво |
| е мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, |
| овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било д |
| бу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, |
| елику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац |
| с ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би |
| стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтов |
| јник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господар |
| пред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, |
| сетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана да |
| да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у живо |
| ито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех |
| овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако |
| стан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је |
| тарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна |
| берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да га |
| ади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па в |
| како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Бо |
| оле.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле п |
| из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова пес |
| погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и б |
| онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу |
| од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му п |
| } Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, |
| и прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан. |
| е усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зеле |
| ледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> |
| отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Воле |
| а мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често |
| толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело поко |
| инили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p> |
| } Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често од |
| баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била ј |
| Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве |
| и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је бил |
| њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми |
| а“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где ј |
| уле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} П |
| ића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с ју |
| и, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље д |
| себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и |
| а жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готов |
| столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен |
| , да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни јед |
| ник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године да |
| >— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече д |
| а, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је во |
| е допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падн |
| са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду д |
| мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам с |
| се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не тре |
| ари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, о |
| д јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немај |
| оме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувоти |
| {S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У та |
| Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Мак |
| асти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду м |
| на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на |
| а ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси |
| ржави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, он |
| га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као |
| се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку р |
| Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фру |
| Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде |
| некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, шт |
| рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да изма |
| На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гурка |
| бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, си |
| а, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Р |
| /p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој |
| могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до |
| узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мра |
| из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} |
| <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> |
| а послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — п |
| мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p> |
| "156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од |
| не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било до |
| ди лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли |
| >Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се |
| рпскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је к |
| ће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како |
| адити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се |
| роши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и рас |
| лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p |
| свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка |
| па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па |
| еки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, |
| колико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео р |
| јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невеш |
| е и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је н |
| као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="2 |
| а.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берз |
| а и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да ожи |
| друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге |
| та је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро п |
| во у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а |
| уми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђ |
| оро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од |
| ји су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Ст |
| Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом |
| екоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S |
| била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову |
| он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Мар |
| Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти |
| 9" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и ско |
| коро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја по |
| којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb |
| мбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пишт |
| , у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај п |
| а око каменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, |
| в Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опе |
| олазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, |
| пио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се |
| о а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио љу |
| у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене м |
| ах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душе |
| <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држ |
| ије ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ |
| S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</title>“ <pb n="42" /> признао |
| е би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој |
| еку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је |
| рибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку |
| о девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла |
| еле, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам н |
| е доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се заг |
| ја на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и бе |
| стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чул |
| а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би |
| ђима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је другов |
| нине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити |
| па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до |
| тво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се р |
| руг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више |
| лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумски |
| бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да док |
| е већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — |
| ерују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет р |
| ота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је т |
| е му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки |
| ш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да уд |
| евању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, к |
| ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан так |
| кад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она |
| октор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, |
| господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица |
| да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја са |
| <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш |
| то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>И |
| "148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господа |
| а.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше |
| није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака па |
| изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нем |
| ја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш |
| ној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb |
| , јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала к |
| како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S |
| би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потега |
| улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их |
| тамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро на |
| .{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, |
| убља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се то |
| је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је се |
| ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не с |
| ије као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта оти |
| је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му с |
| удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то с |
| о — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{ |
| рући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је т |
| детио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ |
| ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван обл |
| и ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свеж |
| деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је |
| удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мил |
| приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк |
| ила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А д |
| Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живот |
| , синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему |
| и и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба |
| а није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p |
| <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао |
| 229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се |
| и набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла. |
| ји болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам |
| м ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хл |
| ајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Р |
| .{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкач |
| оме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него |
| упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу |
| осим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула |
| анцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу |
| аноје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим |
| уска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље. |
| на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} |
| они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Ис |
| у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за |
| још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме к |
| том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наск |
| млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић |
| еде у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то |
| ету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> |
| јући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече |
| У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n |
| него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само н |
| о ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласт |
| те на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, |
| ко ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о |
| се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручен |
| <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара г |
| пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да |
| домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</ |
| посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто од |
| ицу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две по |
| ица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало |
| тца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Д |
| {S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душ |
| уђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка |
| а.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор |
| тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} З |
| исто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овак |
| ули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p |
| о њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто по |
| да жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о |
| n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео |
| је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевано |
| кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Л |
| соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаб |
| да? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мит |
| а фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се |
| да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је |
| ча Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радо |
| ти, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати з |
| ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка |
| тао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се |
| <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је ст |
| пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, |
| .{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођ |
| рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој с |
| р је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га |
| та „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебе |
| упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се |
| д недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцну |
| стутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко б |
| ћом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што |
| ече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула |
| пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилик |
| се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је д |
| ије ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, д |
| ије добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица |
| <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> < |
| ити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он |
| о свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> < |
| е мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ |
| о нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фиш |
| е крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био |
| 14" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи праг |
| то мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ј |
| о без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, |
| и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео |
| рт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је |
| био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми |
| милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болесн |
| о прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натра |
| оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, |
| стило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити д |
| амо да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца |
| "253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и |
| </p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> < |
| о заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> < |
| м домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена д |
| ике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, з |
| већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела ј |
| лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што |
| ше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима |
| Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса |
| уна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа |
| је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је |
| о тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан. |
| клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.< |
| га тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне |
| ко смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека |
| казује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалит |
| опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача ка |
| ога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јад |
| уди непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван обла |
| ћи шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове п |
| } Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да |
| ше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми бли |
| пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина |
| о би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те изл |
| а Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином р |
| као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и |
| шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један п |
| се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста с |
| ремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи вес |
| у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="7 |
| ука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге. |
| ногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> < |
| ла јака својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на |
| је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да бу |
| е то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се сва |
| купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за мл |
| ди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одб |
| а, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је |
| једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра |
| јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, н |
| моз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго |
| ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је |
| ији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она |
| l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми р |
| а, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па |
| усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на про |
| малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо |
| у натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.< |
| — Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— |
| ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — |
| закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> < |
| > <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад сво |
| а и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак |
| је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што |
| Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> |
| ев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ п |
| штво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била в |
| мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема г |
| бин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса |
| сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што |
| ногој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, ку |
| и сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда знач |
| шкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако |
| пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према ови |
| то једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нест |
| мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим груди |
| де лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подрж |
| била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић дола |
| о не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи |
| за Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на |
| је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то јо |
| ече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим |
| адовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. < |
| изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа |
| {S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па и |
| великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога |
| и да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у |
| је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки |
| Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стид |
| у како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница |
| сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међути |
| к дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p |
| а смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости |
| чери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божи |
| је прилагођава рад <pb n="204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образо |
| ју, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Н |
| овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипа |
| га — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Б |
| један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај не |
| ивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан ј |
| а и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дош |
| ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навали |
| истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на |
| кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љуби |
| и опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је |
| ема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад н |
| оспођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход. |
| етренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја траж |
| е срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне п |
| али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љуб |
| једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју |
| ну љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус |
| ку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p |
| .{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, |
| /p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, да |
| враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у груд |
| их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни |
| на, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољ |
| к доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште т |
| ко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти ма |
| страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је о |
| рьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљ |
| амбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски |
| сова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато |
| напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>К |
| п и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српк |
| ца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни располо |
| еличи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад |
| , оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испр |
| велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпо |
| мислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки |
| ћи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ев |
| В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђош |
| да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њ |
| инога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога |
| девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и и |
| ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила |
| ића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни ви |
| а да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} |
| манова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година уда |
| езла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би у |
| ица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спом |
| ку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне |
| ари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изглед |
| ите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли |
| живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна |
| да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга |
| лади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да хр |
| на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но дру |
| Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госп |
| обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни |
| ај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с од |
| милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре в |
| {S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је |
| јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека |
| р Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, ч |
| спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само пла |
| и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се ч |
| Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек |
| Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, как |
| <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узавре |
| такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зре |
| седак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је о |
| , јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" / |
| је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина и |
| убицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, у |
| е и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку |
| а хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао |
| нили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станој |
| ад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За о |
| помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај |
| аки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа |
| озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана н |
| Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме |
| } Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина мла |
| ошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој |
| о план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који |
| што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац н |
| створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову |
| азић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Докт |
| а.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са дв |
| е у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у |
| стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Док |
| отока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му |
| дњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под о |
| рестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће б |
| ога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зе |
| го, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb |
| а брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око |
| ем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном бес |
| еумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао |
| оме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене? |
| истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла |
| незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на |
| се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душа |
| > <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Мил |
| овао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, |
| дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} |
| е али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу |
| оме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је |
| уше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „ |
| и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и сам |
| и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — |
| ахвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док |
| у у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је н |
| с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким |
| храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном и |
| у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођош |
| госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> < |
| мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ |
| нца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо сла |
| гати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p |
| >Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да |
| лас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја во |
| По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у кр |
| ревија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али |
| tle>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но са |
| дила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} |
| с се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао |
| не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало |
| тао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љуби |
| и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео |
| сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто |
| едне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p |
| је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и |
| брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале |
| напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуг |
| аврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од пос |
| :</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — и |
| еник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да |
| ој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече док |
| n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево р |
| ј живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је сок |
| — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p> |
| нда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је док |
| лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старо |
| у па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је д |
| Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p |
| ио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће |
| чио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Ве |
| ра, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала д |
| часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је на |
| а му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож |
| <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла |
| а — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p> |
| {S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бур |
| кој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као ч |
| доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам н |
| иковац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! |
| њ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chap |
| јачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| о ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А г |
| оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па ш |
| је никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би из |
| рким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> |
| јка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на |
| Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло на |
| ори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, |
| довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> < |
| о, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само пос |
| у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најл |
| ао да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шев |
| ерачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме |
| нда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њ |
| ш лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дуб |
| .{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у но |
| оселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је и |
| ала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чин |
| а је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа ј |
| и <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — |
| n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} |
| е да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су |
| ка.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како ј |
| е дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те |
| е дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није |
| иле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришт |
| у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гро |
| Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао |
| Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан |
| ако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожу |
| е привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан б |
| ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити |
| ајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општин |
| ању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели |
| и-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури |
| арио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да |
| е вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица |
| воје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} СА |
| {S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго |
| ла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} |
| о и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у |
| е <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и |
| таће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> |
| ђа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако |
| те једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој о |
| видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} |
| p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љ |
| ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако |
| о грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене мор |
| е њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> |
| авре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани |
| е Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по по |
| е С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже б |
| илан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више шт |
| >Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удо |
| се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал шт |
| а што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после |
| са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није к |
| га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе |
| и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p> |
| , као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад |
| ештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да |
| ћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је си |
| на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на |
| тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет ц |
| небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станој |
| ко речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту по |
| ше видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је зада |
| на још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу |
| о кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ |
| онак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи |
| слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његови |
| војом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола |
| та ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на та |
| е у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с |
| дном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда |
| ати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред веч |
| једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло |
| се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не |
| уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју |
| , детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад м |
| јкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није |
| сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликов |
| огодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо |
| самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најуз |
| њаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на |
| ком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> |
| ио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа н |
| ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он |
| икога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао |
| дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце. |
| а његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта |
| р да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунг |
| је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како ј |
| то да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо с |
| и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин доктор |
| држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће |
| а <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p> |
| н, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме |
| а пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n |
| е бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на |
| p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га |
| благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми |
| ме — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде та |
| е.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb |
| сти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било |
| лас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p |
| </p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> < |
| а ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? как |
| мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису |
| до је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му до |
| адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, б |
| да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до н |
| м ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ј |
| ом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек и |
| што ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас ми |
| бав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре мек |
| е челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава р |
| оди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е |
| о, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу |
| .{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, |
| у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гл |
| јникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је |
| неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица |
| ш само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по |
| си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом пл |
| тору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала |
| е још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад |
| ко, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и |
| ажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> < |
| и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љуби |
| је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од мили |
| вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{ |
| грдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до к |
| ре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочар |
| а ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити п |
| лед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у |
| м је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је |
| а особинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У т |
| м улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је |
| е стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загле |
| о га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све в |
| ом над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћел |
| н је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био |
| рк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град ка |
| то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе |
| ушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него |
| убица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињено |
| ље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети |
| за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити |
| на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но |
| тор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што |
| и кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо дру |
| може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Милано |
| обро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} |
| јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} |
| ога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час |
| че од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире пос |
| нам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се |
| о што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката вид |
| се на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Бож |
| ста — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" / |
| а, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p> |
| зго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин |
| ине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— |
| тао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагл |
| ега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да п |
| од мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи |
| S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља н |
| рк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напр |
| је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени |
| погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е |
| мури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме вели |
| аче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. |
| ам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила |
| у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне |
| их кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота |
| о кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на |
| ивео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири |
| а како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита |
| јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од |
| а.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће |
| о!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p |
| лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је |
| је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пут |
| га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно з |
| еста у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна |
| терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p |
| и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри |
| ак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S |
| то пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с веч |
| глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе |
| новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо вр |
| и коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо ба |
| е земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету вел |
| м јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце |
| подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толик |
| Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да |
| n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге п |
| S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога |
| борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији ко |
| чин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трг |
| цки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p |
| ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај гл |
| пи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му с |
| мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се |
| Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржа |
| ба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> < |
| оћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло |
| </p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</ |
| /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио ов |
| </p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу зами |
| а хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, |
| ље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске |
| су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да са |
| ужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо |
| у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лак |
| ледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба |
| кале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по |
| >Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једин |
| м никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општин |
| ако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно |
| ажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за свој |
| ивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се |
| ило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на |
| title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужни |
| узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је би |
| ико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одав |
| постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се |
| а него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана |
| узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство |
| ако чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млад |
| вини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и |
| пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају |
| Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и |
| дне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је г |
| у кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка |
| сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре бу |
| акше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Госпо |
| а да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном ду |
| није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, и |
| ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не пој |
| се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњаво |
| вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истин |
| а Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе у |
| о и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је на |
| осле вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Т |
| ерењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Ст |
| о је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, |
| илан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{ |
| а сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите |
| pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити д |
| а.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му по |
| ли против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утиса |
| ам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — |
| униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био упис |
| ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз мла |
| це лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p |
| више из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи берач |
| не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цвет |
| у већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу |
| ни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко к |
| Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} |
| веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славн |
| оспођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бо |
| а и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — |
| снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{ |
| амљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не |
| адници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на |
| земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> ва |
| опитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену над |
| и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су бера |
| јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчан |
| црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p> |
| већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајд |
| банско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима д |
| смевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу си |
| ара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Бос |
| те су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траж |
| пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји |
| > <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабра |
| , на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</ |
| ш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла |
| соном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, |
| за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислим |
| а.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</ |
| е образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једно |
| тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак да |
| оји мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење |
| је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је р |
| на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа |
| арицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је з |
| старога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријате |
| мо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене |
| својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче с |
| а вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше |
| има њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој зап |
| </p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут п |
| Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам п |
| ="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да нап |
| ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p |
| е, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео в |
| и дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бур |
| да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да |
| рбије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у н |
| јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избија |
| ажањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставит |
| о врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, гд |
| Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив |
| лело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{ |
| канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је |
| не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као |
| подине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале г |
| , а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах |
| ахињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гро |
| овцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Јед |
| руге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписуј |
| гом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и л |
| удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио с |
| ви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим п |
| ко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га |
| /p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ен |
| {S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да |
| на — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с |
| и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двори |
| га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове |
| и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не з |
| није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпо |
| далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грд |
| S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећ |
| укастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и |
| корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуца |
| у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јад |
| н покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p |
| аци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Шва |
| је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадн |
| мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је и |
| ло по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких |
| Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца сл |
| часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују ш |
| кса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће н |
| ри седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика |
| рпским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа де |
| ; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Го |
| .{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребр |
| мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сиј |
| аном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да пр |
| ји је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брд |
| бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне к |
| м гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намесни |
| а ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је с |
| како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећа |
| ок се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.< |
| ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има н |
| ца му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ве |
| м пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео |
| } По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова. |
| ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S |
| да не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном |
| д кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Бос |
| страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како блед |
| а у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор |
| Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и |
| гледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> |
| у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже с |
| јао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је би |
| , да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе |
| кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мо |
| вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.< |
| и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве |
| јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове годин |
| > <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда |
| е школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да |
| .{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена |
| но нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да заш |
| потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао ма |
| >— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — А |
| јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од в |
| е узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црн |
| и на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p> |
| а дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правни |
| S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, |
| } Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком |
| вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знал |
| ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога |
| ољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, те |
| особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се |
| ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као р |
| на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И н |
| аји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ |
| ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, и |
| тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — |
| p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пу |
| S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љу |
| Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатк |
| и су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио |
| е само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакш |
| ктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.. |
| ојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дом |
| ше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У то |
| ишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци |
| таше.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилиц |
| зе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубља |
| ас би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу |
| умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо |
| рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и |
| егову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па ј |
| Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два на |
| Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне ми |
| а сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па |
| } Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ |
| ти без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман |
| закованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна |
| ко, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он |
| триних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто |
| , да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљ |
| рибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љуби |
| а па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут |
| огао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир |
| е му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдн |
| лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискреци |
| о тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије |
| аки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрњ |
| иниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају о |
| ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву |
| ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће из |
| Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин |
| еда јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма |
| а маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се |
| ца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема ко |
| ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгле |
| га родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је |
| тао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} |
| господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао |
| p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим година |
| ика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће св |
| ођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што с |
| у главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и |
| Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — р |
| су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају |
| а чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} |
| жића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околи |
| — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и |
| у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је |
| кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на |
| а кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Ми |
| дравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У та |
| еда.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} |
| квика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спро |
| садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само м |
| т уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и |
| овце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико н |
| у али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се |
| ају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, н |
| трану.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о |
| ред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет |
| еље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p |
| мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос б |
| > <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује к |
| целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда с |
| S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попи |
| амо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она и |
| смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свег |
| т под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по п |
| Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој |
| ј души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу |
| ад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади ле |
| вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не |
| о у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и |
| При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога |
| p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да |
| е је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе |
| земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кри |
| докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива гос |
| шком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у ов |
| му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби |
| еху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе сам |
| S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је си |
| Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу |
| октор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} |
| ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољу |
| замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још ник |
| hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици ча |
| екао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти каз |
| м речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му |
| а, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти |
| тво! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш |
| {S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамо |
| .{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак |
| је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе |
| учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече |
| ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицид |
| како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како |
| ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Би |
| окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, |
| > <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и |
| оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па |
| ак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добр |
| оја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси ш |
| цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуц |
| ало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пус |
| ивот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто |
| тало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић |
| нао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен с |
| а — убила! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p |
| е за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио ја |
| ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у с |
| а женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су с |
| ти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није не |
| /p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стев |
| , ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођ |
| лици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао |
| оше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем туж |
| ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем |
| </p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb |
| један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> |
| ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало |
| 4" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је мо |
| ри, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза г |
| ућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту |
| .{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физи |
| Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се о |
| зорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвик |
| тру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањ |
| извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу |
| ваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет |
| пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полет |
| грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека с |
| тано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв |
| винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била с |
| {S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога с |
| латних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} |
| ата шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне п |
| и као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредниј |
| рвога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, друг |
| > <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како мл |
| у и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је коса на г |
| осле.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јав |
| вик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санд |
| удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После |
| еплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица |
| це ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где ле |
| ао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија |
| осподине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Д |
| ктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p |
| </p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi |
| и трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, л |
| .</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељо |
| пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидал |
| жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му п |
| да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила |
| — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто |
| твариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, д |
| у, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само |
| ајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она др |
| пођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја |
| је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја |
| светијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, |
| узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица ос |
| пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Ка |
| једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка |
| и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради |
| разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb |
| рета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузма |
| ај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача жур |
| ного пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у кошта |
| слила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога |
| .{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њ |
| док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p |
| јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Ј |
| а весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошин |
| рт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место |
| анас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад |
| згледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се п |
| гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене |
| n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде |
| ам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја к |
| стећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</ |
| /p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старији |
| } Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је на |
| ечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прих |
| ићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станој |
| о ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И |
| е коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмл |
| им — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела те |
| — Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не |
| кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано гор |
| потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, |
| је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у |
| авка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али |
| краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури |
| би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвокат |
| се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не по |
| чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило |
| свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад |
| е очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепт |
| вила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није ум |
| тила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је |
| <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његов |
| дни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што с |
| по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад ј |
| лико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Топо |
| ом стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да с |
| је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у голе |
| ио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а који |
| р Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих вел |
| ју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општ |
| угима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за |
| затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била |
| очио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштв |
| а у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Кос |
| на није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но |
| а милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври |
| о је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада |
| Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} |
| истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се |
| p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која |
| гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна |
| ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче |
| а трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Лев |
| е би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га |
| лу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се пр |
| шту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе друг |
| затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло ј |
| брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да сти |
| анда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх |
| су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрч |
| о у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та |
| ’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети |
| и, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачк |
| тојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују |
| ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и |
| зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала друг |
| ана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да |
| раве сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послет |
| га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S |
| је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је гос |
| ко наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако |
| ође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, |
| и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па |
| <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна леп |
| кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили час |
| бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдни |
| окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мо |
| лаве са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да у |
| има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друг |
| хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет с |
| што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би п |
| о крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме |
| не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако с |
| му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају |
| ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нов |
| нао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога уд |
| ас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава н |
| ма.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда. |
| {S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ног |
| ри запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет |
| али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша |
| — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и < |
| тим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу |
| ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као непознату |
| је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота дет |
| дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што с |
| ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши ј |
| госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки т |
| кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и о |
| л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> < |
| потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} |
| оса са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична |
| и Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин |
| по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p |
| а ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речим |
| вно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јо |
| а и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n |
| ни и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће |
| и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал |
| лија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем. |
| ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим |
| тиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић |
| ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испроси |
| ије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко |
| м главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживи |
| — А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекл |
| купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају с |
| на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! |
| ањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нап |
| мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави |
| вила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас |
| на човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p |
| га упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, |
| ј описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али |
| оспода задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек |
| очињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, |
| S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој гр |
| жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвиш |
| из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако зат |
| Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се |
| Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће посл |
| , лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуд |
| о створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испро |
| ађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стеваново |
| > <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ т |
| оседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које |
| е доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S |
| је зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се д |
| е.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице г |
| S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора |
| стала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замиш |
| и сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце |
| хвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да м |
| ио је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Ка |
| ете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — ув |
| оса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} |
| Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у |
| >Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз |
| имске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на стр |
| ни по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у |
| грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као |
| се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито |
| па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој с |
| на привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су |
| чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку |
| и од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим |
| <title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је |
| знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем |
| највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у |
| школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{ |
| аноје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није ни |
| ада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је и |
| милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар |
| ма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зу |
| а девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладног |
| који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајк |
| те тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило к |
| мана и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против в |
| љим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаур |
| le> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и прав |
| е види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа |
| ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи |
| а Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника нај |
| Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са св |
| 2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле нак |
| Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра ј |
| лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо |
| мохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и мате |
| а пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са |
| а, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речим |
| т паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Л |
| а Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза п |
| ла да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резон |
| својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парн |
| јединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама< |
| ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју |
| спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер |
| са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад ми |
| ан човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и п |
| 5"> <head>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао. |
| аље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не |
| S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа |
| орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни њ |
| акав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на |
| а да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то |
| јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача |
| на куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три |
| одитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и м |
| држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је |
| Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао |
| Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла од |
| атварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу о |
| ила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, |
| шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим |
| Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада |
| оготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има |
| азидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божић |
| рија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни |
| свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе се |
| скрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га мог |
| тор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Стано |
| заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у шко |
| мар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Ср |
| број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где |
| околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као |
| ош више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на |
| којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Сан |
| вком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S |
| ди, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој |
| више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но |
| да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему |
| увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болес |
| к свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан виде |
| а за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, ми |
| .{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу |
| оји ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="c |
| дних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не |
| појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ра |
| ћао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{ |
| да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље т |
| а наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој сн |
| доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикус |
| каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према |
| ачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године |
| сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је |
| head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу вла |
| су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нис |
| од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућ |
| p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад су |
| Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у м |
| мају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах д |
| ло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђ |
| S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} |
| ан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други с |
| е људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавил |
| то тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Ник |
| ко лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она |
| њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и он |
| срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица н |
| .{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће |
| ајтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спрема |
| дине полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас су |
| окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Б |
| це ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу. |
| ега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека |
| шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило |
| ико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видић |
| ног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала н |
| > <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са |
| ндију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећ |
| .{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p |
| кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милин |
| црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много б |
| : та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако |
| аноја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb |
| ецу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и |
| тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било |
| мео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје др |
| м приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекора |
| да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруц |
| Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би б |
| рше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану |
| шће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну н |
| сла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по п |
| к, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо п |
| и спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — пл |
| ака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда |
| по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општин |
| а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је д |
| ао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте к |
| што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из |
| дба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на |
| Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p> |
| и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундица |
| им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу |
| виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— С |
| ади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, |
| ан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док свр |
| } Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је за |
| </p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевит |
| тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</ |
| покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само |
| је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али |
| га планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрн |
| рка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците |
| у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен |
| од ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје ни |
| ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— |
| а да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав |
| ше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикн |
| ре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила |
| велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би |
| ли убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања сво |
| а се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, |
| које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Про |
| сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад |
| а јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна |
| дморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој д |
| оново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора |
| ка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зра |
| пних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{ |
| од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да с |
| и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да |
| таде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула |
| > <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој п |
| .{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац наме |
| но како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како |
| у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удови |
| ане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога жи |
| орела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi> |
| ј се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти ка |
| ј уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најле |
| ом ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледа |
| којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није би |
| 882_C1.1"> <head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева |
| је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа |
| мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али |
| а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јут |
| рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор С |
| им болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварен |
| на срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском д |
| расла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је ош |
| игох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} К |
| зо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.< |
| Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p |
| е мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени. |
| е најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицам |
| говараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој вр |
| ерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово |
| ијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарли |
| шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам |
| вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође |
| бица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу |
| бицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојз |
| Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пу |
| доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда |
| ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао |
| ажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зелен |
| рцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се бра |
| маху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачил |
| <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа н |
| од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то |
| кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само |
| д промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто от |
| знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — В |
| баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпо |
| — Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече гос |
| о сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам |
| ао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још |
| хо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су |
| ма, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори |
| прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко |
| p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а |
| утуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћем |
| паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је |
| {S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају |
| година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разуда |
| а напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, |
| мо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том |
| м и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на |
| е према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и отку |
| , па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још н |
| , о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Госп |
| то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се те |
| и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити провода |
| амером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стига |
| рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што |
| Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се |
| руга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} П |
| без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула |
| у оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве |
| да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и |
| ајмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго |
| </p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што |
| — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изго |
| еђутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зеле |
| што друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види и |
| ко није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао |
| ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету. |
| — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је ј |
| е у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају |
| по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да |
| к је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно им |
| не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин б |
| а он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста п |
| То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зн |
| а да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна |
| е а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помо |
| дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу |
| епа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родите |
| } Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да по |
| е ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелник |
| сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p |
| су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </ |
| ва.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку |
| та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла |
| па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ тол |
| турили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци |
| свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ и |
| .{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црном капуту са |
| ли дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана позна |
| есет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{ |
| ашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>До |
| во ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни |
| а два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а |
| подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да |
| чео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом пле |
| на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Г |
| том што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима све |
| коку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом |
| /p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда |
| p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо |
| рк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од |
| аваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису м |
| први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше с |
| p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте о |
| ођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милост |
| </p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака дру |
| Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је |
| ="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Б |
| шиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.< |
| но лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће |
| ћу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам каж |
| све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а он |
| рк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка |
| b n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код оч |
| мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој ц |
| о је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко |
| били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипак ст |
| га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако ва |
| d="SRP18882_C2.13"> <head>13.</head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склап |
| оме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у с |
| па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше |
| прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у власте |
| су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушк |
| тво у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и |
| лостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се ч |
| ла богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, |
| не тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једн |
| р новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да б |
| ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши |
| о Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мо |
| и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гр |
| хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у |
| а је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јад |
| материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер оси |
| , свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштар |
| > <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша ру |
| не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па |
| помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <p |
| осном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад прича |
| довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази док |
| адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и п |
| </p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — ре |
| м је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему |
| попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узев |
| ника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме д |
| } Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дан |
| мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p |
| о у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још ни |
| како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у п |
| о свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се г |
| о, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало пр |
| мо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га |
| идео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па н |
| је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — |
| и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога а |
| устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја са |
| ом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као ма |
| вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету |
| на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман р |
| , разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор |
| <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не |
| и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторс |
| молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије сва |
| ек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је |
| хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стад |
| — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и г |
| госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпо |
| на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p> |
| p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лаз |
| , попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар |
| Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој пам |
| ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је б |
| <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слу |
| вља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па |
| Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра |
| вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па гос |
| но је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева б |
| исаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па диван |
| редсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на |
| ихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна |
| ебо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће оч |
| оју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да |
| ође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледим |
| Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како |
| ој кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка |
| скочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз п |
| >Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али |
| а ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госп |
| оју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — |
| ада се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила |
| атити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Ко |
| а дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо. |
| Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као д |
| о је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.< |
| све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од нек |
| <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љуб |
| да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих пр |
| {S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непре |
| сови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и р |
| жак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у ли |
| а савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта с |
| као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? |
| госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула |
| туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш д |
| </p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p |
| ш Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S |
| е врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим савето |
| ош није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, |
| у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да |
| е редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас |
| } Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг красн |
| ћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом |
| ора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би |
| ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врат |
| рнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се |
| онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљ |
| њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> < |
| </p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божић |
| окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и |
| о је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| отле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зо |
| једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жен |
| фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица |
| /p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор С |
| њском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по чи |
| — Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ |
| /p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је |
| а.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од свој |
| је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је примети |
| очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у шк |
| Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је |
| кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла с |
| ца опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу н |
| а је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни |
| ову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону нед |
| зи доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко б |
| т.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p> |
| дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} |
| </p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети < |
| плим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па |
| p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би д |
| .</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љ |
| су њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога с |
| рти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се ник |
| кренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су |
| ом ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и |
| приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговар |
| га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загреја |
| држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је докт |
| Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све |
| , те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p |
| постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајк |
| кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа |
| Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „ |
| иван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с |
| ма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на до |
| бро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="c |
| та раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, ка |
| нама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду д |
| , пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и ма |
| се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело |
| неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— |
| ату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и м |
| спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле |
| спођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па |
| ије вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У чет |
| ше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над ти |
| жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим М |
| спитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у и |
| А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, ви |
| Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, н |
| а није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фиш |
| е у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друг |
| , да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити |
| оре та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даљ |
| бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љуб |
| тор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би докто |
| м Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једн |
| pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али г |
| Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љ |
| м те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p |
| > <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога |
| > <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин са |
| — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} А |
| /p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече госпо |
| некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих |
| октор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало ш |
| /p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се |
| — Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p |
| њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од По |
| долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила |
| д седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово |
| прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— |
| — Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као |
| чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао |
| р дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та |
| Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на поп |
| — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом |
| , на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега у |
| о сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она о |
| > <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради нич |
| то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће |
| трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет |
| ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како |
| <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо и |
| — А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Бо |
| /p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а |
| ем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала |
| сним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да |
| па!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста |
| е се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек |
| о то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био |
| <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, |
| "62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја добро |
| Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе |
| а реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, ја |
| та има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кав |
| ед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах |
| рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љ |
| и бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да ј |
| — Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би б |
| аређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић з |
| ије затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> |
| а.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу |
| свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — за |
| , — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубиц |
| p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p |
| и се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти |
| реба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето |
| а: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — пр |
| p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шт |
| во.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговор |
| </p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу в |
| па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој в |
| бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку |
| Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало |
| .</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам |
| ш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман |
| таклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону д |
| а белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут |
| ознаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, са |
| као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још мл |
| носио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођ |
| Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље |
| p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан. |
| , да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из о |
| ла и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпођ |
| ву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично |
| старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су |
| каже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу с |
| тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке неде |
| рка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима |
| ле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда |
| не су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, |
| амо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — |
| на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? |
| у, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а в |
| ло, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога ме |
| ли на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је |
| на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и реч |
| з воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив |
| се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, |
| ора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, н |
| а.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како |
| он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче д |
| кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бир |
| ом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, |
| </p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала |
| већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да |
| двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву п |
| преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, |
| очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да л |
| p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са сво |
| живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у с |
| Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше. |
| рса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе на |
| видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам леп |
| још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је доче |
| а оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозир |
| удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса з |
| то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобра |
| ао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да |
| ца.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал |
| лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела |
| вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа |
| ер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена |
| ла као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм |
| елу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, |
| са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се наг |
| у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру ње |
| </p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Стано |
| тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што о |
| е Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њ |
| и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше |
| од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарица |
| ="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да |
| у дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахн |
| вати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попа |
| спођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, |
| ни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један по |
| век би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Го |
| озе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први |
| ечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у сво |
| ане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну г |
| и.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој |
| а чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш |
| и.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће г |
| <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А |
| то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме |
| >— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога |
| ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинић |
| е.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и |
| а.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као |
| њу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p |
| жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — |
| > <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није х |
| p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Г |
| скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко |
| сти нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје м |
| d="SRP18882_C1.10"> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима ј |
| :id="SRP18882_C2.3"> <head>3.</head> <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијац |
| а своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображ |
| а седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто |
| у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу |
| јим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу |
| S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом |
| један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да ма |
| жеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— |
| , али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај поток |
| реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се |
| шила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у ве |
| а је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љуто |
| дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојате |
| о јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљар |
| доцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њи |
| от свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога |
| и у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је мла |
| где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није р |
| з ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта |
| ј се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци оно |
| епоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај |
| е сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погл |
| е, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к с |
| {S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <h |
| у“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна чест |
| , кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— А |
| вет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љуби |
| Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је ј |
| о да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у |
| и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубиц |
| главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како докто |
| данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, |
| {S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-М |
| дањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гр |
| осом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да за |
| ов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ћ |
| руштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „ж |
| цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, |
| е.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену |
| д а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече |
| ити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога му |
| оспођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и |
| еко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је в |
| да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле догов |
| и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се |
| ром о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила На |
| ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p |
| е да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко |
| смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по |
| мо да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Нато |
| ма — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак |
| а је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га в |
| то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стра |
| свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рач |
| , чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа М |
| и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више о |
| карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога веч |
| праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо п |
| биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је би |
| екса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По г |
| пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас |
| латку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би |
| з гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, |
| {S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве |
| ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово ок |
| унце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је |
| дим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је док |
| и дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад |
| е а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова м |
| тра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напосле |
| ико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — ре |
| похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу |
| у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину |
| ад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} |
| ца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим м |
| _C2.10"> <head>10.</head> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка |
| су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле ма |
| докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је |
| у, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега |
| p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ |
| ахваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Сан |
| ких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу п |
| мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави т |
| године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - |
| да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе у |
| к-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало |
| едељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој |
| како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици. |
| , заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила и |
| али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако д |
| ко је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас |
| одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина. |
| , али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није на |
| јко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла |
| је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу по |
| ора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељиви |
| је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао |
| шна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и ка |
| ору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела |
| онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} |
| жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо |
| ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Н |
| он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јо |
| зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босин |
| <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћ |
| ивоту.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је |
| ј проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у живот |
| укавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се |
| х венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом к |
| на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се |
| же и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам |
| одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије |
| чком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причај |
| сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна б |
| јући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза ј |
| едини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми |
| ађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде би |
| рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба |
| <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ пре |
| мо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам с |
| > <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и |
| рцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> < |
| то по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми |
| Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, са |
| и доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве |
| оспођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његов |
| S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докт |
| ек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером с |
| /p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну дес |
| и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишл |
| приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куд |
| младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да м |
| ање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тар |
| а на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа |
| Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово |
| једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а |
| да лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала |
| p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и |
| да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку р |
| намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад с |
| к бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље |
| ута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да ј |
| </p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло. |
| болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало ср |
| та је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо ре |
| n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћ |
| о и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здрављ |
| а кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јау |
| p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, |
| госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се |
| к из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пр |
| весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, |
| је прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} |
| лина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу |
| па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S |
| рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</ |
| то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога м |
| Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нат |
| е овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло т |
| а прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места |
| весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или н |
| веде у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има доктор |
| ло кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ изд |
| пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По п |
| о ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу |
| из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом |
| истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, |
| и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће |
| ан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али |
| то вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до бож |
| .{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, |
| срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко п |
| оскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку до |
| , вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрага |
| и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер |
| /p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану б |
| .</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љуб |
| послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће в |
| Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се |
| аљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта |
| p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишл |
| ш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео с |
| се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не |
| же весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевк |
| намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физи |
| друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе ме |
| ло шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Бог |
| и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман з |
| враћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Бо |
| ед кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санд |
| ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сут |
| — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи сво |
| е нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, он |
| џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је з |
| на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи |
| ко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} О |
| p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари г |
| укаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово |
| о на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, д |
| ја. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан |
| д се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.< |
| Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба |
| к дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове р |
| те се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Док |
| е спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па |
| осу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре |
| и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младе |
| оје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек |
| ци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не |
| бл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповск |
| ко господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> |
| ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љут |
| м челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктор |
| у и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи по |
| еду начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и уд |
| оме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећ |
| рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест |
| ним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме в |
| е.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увард |
| /p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госп |
| игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бир |
| А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — |
| ако ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад с |
| у ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <p |
| p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте пе |
| це.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванул |
| година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што из |
| у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и ш |
| еко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо о |
| да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне. |
| оме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која |
| ви који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Л |
| ило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подриве |
| овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што с |
| прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењ |
| би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пр |
| ="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само |
| каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту с |
| још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже нику |
| кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштан |
| дине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господи |
| у <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободн |
| по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ |
| е у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада |
| јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Дал |
| и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији |
| се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде о |
| а да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сас |
| о.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда |
| е“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људ |
| ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им |
| у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нов |
| богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и |
| ало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су дв |
| олико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће м |
| ће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Живо |
| нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила прот |
| <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то |
| сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у пр |
| р је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћн |
| стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој |
| итна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки б |
| а, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се |
| самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> с |
| ила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хва |
| живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг |
| чку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и је |
| дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по |
| d="SRP18882_C1.12"> <head>12.</head> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; ј |
| му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то ч |
| овој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p |
| на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упр |
| и руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> < |
| м је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њег |
| када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на б |
| круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из д |
| ре!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пу |
| ла да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи! |
| ижњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од н |
| ? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види |
| ман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну |
| тојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S |
| Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> в |
| занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, док |
| легали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема |
| ушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а |
| лови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет |
| те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом т |
| журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијами |
| > <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су |
| оворио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима |
| спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, из |
| Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каж |
| а један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву н |
| е су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто узди |
| ти у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и х |
| зе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и нев |
| мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као |
| другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби |
| ците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече с |
| што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник |
| не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ен |
| тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с дев |
| о печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћ |
| бица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куд |
| > <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га н |
| ри дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: |
| се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао п |
| > <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке вру |
| ош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је |
| — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њи |
| стита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и |
| ед.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут |
| појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{ |
| било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа |
| сао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза л |
| а мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{ |
| мбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</ |
| сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и б |
| } Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на т |
| /p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме пра |
| ечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако |
| е бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пр |
| ћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и поп |
| руштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвок |
| лави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шт |
| дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n=" |
| дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где слу |
| госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му |
| ешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће |
| ш није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да |
| азало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гл |
| {S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли |
| кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица |
| <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и |
| ор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Бог |
| посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кух |
| је онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви. |
| слетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и нач |
| тији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а |
| ућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза |
| .</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не меш |
| ад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калу |
| .{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао |
| ада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају ку |
| да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се до |
| ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ |
| /p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ј |
| с пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и |
| го кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће |
| то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гле |
| иму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хт |
| упу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на ад |
| рија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том с |
| — Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало |
| у страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте го |
| уст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прос |
| овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредња |
| ли.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љуби |
| свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Бос |
| ла руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то |
| на жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> |
| ћ.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све го |
| tle>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати. |
| ца је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> |
| дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из |
| ушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потега |
| и госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лаз |
| о знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најс |
| > <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао на |
| 1" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Мила |
| одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на |
| ан сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиро |
| једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистр |
| нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није |
| оше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натар |
| све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад |
| .{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обе |
| дију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Ра |
| /p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није |
| воркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад |
| к он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с |
| ени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Сав |
| родна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- |
| ead> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако |
| чајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практикант |
| аки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се |
| њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени |
| тишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево |
| о <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Са |
| ом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; ид |
| озити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи п |
| ше да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему |
| ман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љ |
| долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одм |
| а госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу до |
| > <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb |
| равице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем ко |
| бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребр |
| увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" / |
| је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично |
| после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка |
| и посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што |
| по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орм |
| — Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да ви |
| </p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ију |
| ођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, н |
| у је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бе |
| </p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у ње |
| риса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све зван |
| :id="SRP18882_C1.7"> <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара виног |
| , а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, |
| S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти |
| ало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још |
| гов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне м |
| ођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би ш |
| леле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је би |
| мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и |
| нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети к |
| загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љуб |
| у да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је ј |
| рта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред |
| е рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} |
| укаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb |
| првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <p |
| види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. и |
| ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викн |
| у младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили с |
| S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић до |
| одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годин |
| ора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје приско |
| ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће го |
| и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи |
| рко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у си |
| Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за |
| pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове ко |
| доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одк |
| добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија с |
| уба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, |
| на хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p> |
| ка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица с |
| карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода |
| <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој док |
| ениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође ж |
| ји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед |
| игне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били |
| то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Н |
| о Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; ула |
| ободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да п |
| давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза дру |
| пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј на |
| ог живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло под |
| Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико |
| је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> |
| одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а |
| ће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb |
| била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело дарови |
| живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у |
| о, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну с |
| не су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољ |
| сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме ка |
| — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра д |
| у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" |
| брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!< |
| ед свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевит |
| госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто |
| сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је |
| b n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, с |
| Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза |
| на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као |
| пусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити |
| ео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов П |
| а — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Бо |
| пуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у с |
| етнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видно |
| а, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title>!“ </p> <p |
| и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гл |
| ку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тих |
| часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија |
| унисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник |
| ком гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити. |
| а „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си т |
| Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље д |
| није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их |
| тен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Поп |
| ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-санди |
| свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борб |
| о тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина нај |
| е у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из по |
| бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чув |
| и мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — п |
| јче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се |
| шлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаме |
| вотића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казуј |
| већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде |
| } У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па к |
| отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и боло |
| о ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво је |
| ска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да |
| нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је |
| иле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа |
| ева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би |
| егов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди с |
| се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без |
| идели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху |
| едња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће |
| le>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се |
| зић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се |
| самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га з |
| Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, заста |
| Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њи |
| убица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целом |
| сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, св |
| м својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за кр |
| стануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он ве |
| .{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слу |
| стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Д |
| осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у ист |
| тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује са |
| се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице |
| а туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше |
| .</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1888 |
| речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божи |
| само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано мес |
| је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Ла |
| уча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! |
| вим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада гр |
| ац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сл |
| е ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим |
| ецо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно |
| јте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагод |
| </p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од с |
| и тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора |
| створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован за |
| /p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да |
| тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је |
| ујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да за |
| иве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива шт |
| говора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека |
| а! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољи |
| це те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јо |
| Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div type="chapte |
| мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискуј |
| увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упре |
| анесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађ |
| ше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Ми |
| >Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина раз |
| лека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му |
| забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути о |
| осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирск |
| шила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још |
| сте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кол |
| краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала чи |
| ="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p |
| аче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки |
| зи?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру |
| ико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жен |
| лије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата |
| али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и са |
| шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге |
| о иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начин |
| ихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манасти |
| нели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, |
| реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик М |
| ац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb |
| Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S |
| ица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима |
| вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад |
| твори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки |
| а.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља |
| ад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно |
| јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — |
| ада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекидани |
| клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду |
| д тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе дру |
| ред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p> |
| „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе |
| е онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малер |
| ере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је |
| картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија |
| а Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар с |
| звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах |
| . — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други |
| не чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; |
| ујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</ |
| ч и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је |
| иха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ух |
| овија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак |
| оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не буд |
| ове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватил |
| несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву. |
| ну госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос до |
| мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце п |
| сподин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, м |
| су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину а |
| оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вече |
| ше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што не |
| сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи |
| равицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} |
| викну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да |
| шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет! |
| ле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимн |
| са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>З |
| еши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се сл |
| ше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Си |
| во грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раков |
| чине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек ј |
| па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо п |
| лава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љу |
| а њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љ |
| ала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа |
| S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који |
| S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и г |
| упиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуг |
| им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чист |
| венске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у п |
| ада је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју пос |
| аздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда |
| њу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би |
| буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко |
| не мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, |
| ош по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ћ |
| , живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</ |
| ли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски |
| еш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у ч |
| лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад о |
| ом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годи |
| , да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, д |
| ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спа |
| ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако ј |
| {S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини |
| идило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, |
| пита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лаз |
| тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу в |
| да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отвор |
| мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем |
| S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа |
| паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} |
| ој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на ч |
| е таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор |
| умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпо |
| мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога |
| </p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени |
| да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на к |
| шла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине ре |
| жних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви |
| ши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине док |
| /p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице |
| , да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се бра |
| о сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини ни |
| е Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госп |
| на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се |
| ч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; к |
| док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ да |
| једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са |
| > <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се за |
| а рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади докто |
| јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић |
| сило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" |
| сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо |
| свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева |
| госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој |
| знала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође та |
| стите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остан |
| загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више |
| {S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи |
| е задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — |
| богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. |
| но, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка |
| њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и да |
| ћи руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, у |
| а.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни |
| тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна |
| би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{ |
| нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако |
| ао да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди |
| него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си ур |
| жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покој |
| апоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа |
| пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме |
| менима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће |
| дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то ниј |
| лачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и |
| а учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва |
| а њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка д |
| е Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је |
| одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско мор |
| то полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— |
| .{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојник |
| <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у |
| ко својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више гла |
| та треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се |
| </p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је т |
| мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и оти |
| ећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није |
| тоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће за |
| рескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Час |
| к.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Ма |
| уда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупн |
| — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје |
| оумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> |
| приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет д |
| муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — м |
| ада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је |
| Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} |
| ах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> |
| орао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево |
| .{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш |
| ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља |
| ило више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће н |
| из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у |
| рк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p> |
| од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за ње |
| и из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо с |
| <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила |
| могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала |
| ило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на |
| рошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу к |
| вали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То |
| зде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од п |
| <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери |
| > <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а ч |
| га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо леп |
| и момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, |
| о казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да |
| ћ два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника |
| ије нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омах |
| пођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Ка |
| з прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, к |
| {S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао |
| , само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи |
| и кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, |
| и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би |
| година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, д |
| свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па |
| , глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја |
| сподско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здра |
| каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да пр |
| ом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда |
| ћу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Пе |
| лињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају |
| и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада |
| окторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> < |
| и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива м |
| таће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави г |
| /p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљ |
| на.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав |
| .</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству н |
| амо по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да |
| анку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак |
| } Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде в |
| памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао изби |
| ујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речим |
| ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад |
| а мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивн |
| ц одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му да |
| Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља |
| ст недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгле |
| што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што |
| тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div |
| е жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври |
| а и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је док |
| ходе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па с |
| душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много љу |
| а Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој к |
| д себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко ч |
| стина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе |
| онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да ј |
| p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега јо |
| Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли срем |
| са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студ |
| омрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то во |
| и грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет |
| а готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n= |
| глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко |
| га запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Ср |
| знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и |
| да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше |
| е.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како |
| S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у |
| јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била |
| увао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Л |
| и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема |
| испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе ши |
| ка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га |
| бама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> < |
| вца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пр |
| охвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пр |
| падне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од |
| сноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршно |
| реће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и о |
| адити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траж |
| каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ |
| воје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хв |
| прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје |
| Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку |
| отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак |
| це младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{ |
| лио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S |
| ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну н |
| — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тр |
| је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се м |
| и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједни |
| наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме |
| га девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, ка |
| оспође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морил |
| и тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје |
| је мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задр |
| киња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излази |
| се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалос |
| кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову |
| ла на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још |
| доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба |
| шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по ј |
| и се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радо |
| едној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло м |
| који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p |
| ад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се д |
| </p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако |
| а се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини д |
| ла је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и |
| и, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добр |
| <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари п |
| есту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им |
| његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али |
| није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке не |
| на почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њ |
| додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да |
| нао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не |
| лски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с ким |
| <title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но |
| нас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор |
| зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижиц |
| приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју |
| дан зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ћ |
| кторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, |
| до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не |
| ре, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додир |
| ота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињ |
| људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, |
| па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено |
| оји су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што с |
| у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао |
| ву.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на кона |
| ни.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа до |
| спођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Д |
| дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по на |
| зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је св |
| то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> |
| писи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме туж |
| п Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу |
| ници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест |
| детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица |
| све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли побед |
| ркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој |
| ђа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им пр |
| или су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака. |
| је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне гор |
| у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она |
| ито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма |
| мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> |
| наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> |
| ом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не |
| /p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.< |
| се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б. |
| да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на с |
| сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, |
| ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се у |
| родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{ |
| а такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва с |
| а што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока |
| па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мек |
| .{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта с |
| анас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овлад |
| јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, |
| пођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но |
| Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерк |
| еко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога н |
| он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С пољ |
| октору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, до |
| о вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше к |
| у са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао |
| се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предиса |
| у стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звиж |
| вала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старо |
| пођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше |
| кав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се |
| неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући |
| тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за ш |
| ши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да с |
| — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком од |
| већма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема |
| о па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S} |
| ушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној |
| — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му ниј |
| ду удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="1 |
| а је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса досе |
| аше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива |
| ику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе |
| ју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S |
| адноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова |
| им обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, т |
| >— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја им |
| м те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p> |
| дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се |
| Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им |
| о плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова о |
| неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање |
| као Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савк |
| и сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о |
| дин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам ка |
| живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и ње |
| /p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на кон |
| ца никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном |
| ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> |
| ога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</ |
| да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Ст |
| о вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Д |
| — Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се најед |
| Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихвати |
| очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце в |
| мем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је |
| а се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде док |
| ра Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не д |
| м знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици. |
| шкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није |
| Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад с |
| вно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школ |
| ивоту своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе |
| а да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у д |
| у запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука ка |
| } У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила ј |
| говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он чо |
| је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису др |
| о ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, |
| е веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће да |
| — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер |
| ри осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ћ |
| е чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом д |
| о је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одбо |
| је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи тра |
| дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица м |
| езиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла з |
| да одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи |
| се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, |
| још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и |
| запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ак |
| застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све |
| још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p |
| ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада |
| шима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме с |
| свртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љ |
| е познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана |
| ао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{ |
| бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако буди |
| друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који |
| /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану са |
| пскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски |
| ио већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће отку |
| S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не |
| одине спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са ве |
| доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче |
| му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стеван |
| ран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сег |
| ме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љуб |
| ле неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, |
| шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Ром |
| Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за |
| и; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а те |
| иком.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле |
| а јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љ |
| к, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избил |
| унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина |
| оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а |
| или да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В.. |
| ога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изго |
| ћу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S |
| лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под вел |
| али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се р |
| ла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене у |
| на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.< |
| њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну |
| ма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Б |
| може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, го |
| дужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако |
| рише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p |
| икако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом |
| оља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће |
| коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удес |
| се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Ста |
| Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, |
| амет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што |
| Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост |
| ила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, |
| ста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се |
| е вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет го |
| баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде |
| те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> < |
| ="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рај |
| у се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народ |
| ђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— |
| } Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим |
| пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велик |
| исти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали је |
| S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па |
| ати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку |
| .{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</titl |
| .</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто ра |
| оса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је |
| лко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши јед |
| и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно |
| етиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{ |
| у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љ |
| ор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, как |
| о већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди |
| несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се врати |
| свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} По |
| и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити |
| људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p |
| </p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами |
| се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него |
| но дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> |
| о Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p> |
| ти!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити |
| то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у а |
| ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то би |
| јкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} |
| S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми госп |
| Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} |
| аредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — а |
| ди кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и |
| ј посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У ре |
| тор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како |
| ст.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је ос |
| био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада |
| еђу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не |
| првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд ј |
| — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те |
| обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љуби |
| ла била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас ку |
| ије чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи по |
| адрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb |
| ремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не б |
| .</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb |
| ела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ак |
| ће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше г |
| S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb |
| у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком под |
| о својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћ |
| кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така сре |
| удилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад |
| другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће |
| <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је плану |
| и рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} |
| ремена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога |
| „омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду |
| <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизм |
| е раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после на |
| пођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је о |
| и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, |
| брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је би |
| и из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао |
| а Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за |
| толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће о |
| торију.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па |
| S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде ме |
| утра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} |
| е нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије к |
| вим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стисну |
| обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како |
| га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, |
| д ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, |
| е данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оц |
| јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се |
| по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећ |
| {S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није |
| не заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и |
| у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Ми |
| ој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла |
| ца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну бр |
| придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк- |
| пић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — |
| али су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До виноград |
| ко икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на ов |
| /p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, |
| грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може |
| а ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у |
| а не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> |
| страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од |
| м Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив К |
| свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни |
| јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p> |
| Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале |
| из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, |
| е га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак |
| ију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} |
| зиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су он |
| по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S |
| а зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; |
| Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Док |
| жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, |
| имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како ј |
| р - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а |
| или из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да |
| а је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живо |
| у биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву н |
| о страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи докто |
| ајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S |
| девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снаши |
| није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју ј |
| поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за мла |
| и проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да им |
| се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор |
| бунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије |
| болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p |
| а јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи д |
| све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Мле |
| дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докто |
| Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и ср |
| а је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дох |
| о деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело |
| рви машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће с |
| чне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се зан |
| н Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, б |
| ји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прел |
| то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она |
| а већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек |
| ра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићев |
| кал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га п |
| о дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, |
| и, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још не |
| било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, д |
| а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само |
| тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је |
| ма истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла нави |
| н се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му |
| ђох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину до |
| ом писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га |
| у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу ње |
| о то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема |
| Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најле |
| позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је чове |
| ешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Ста |
| ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шениц |
| оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно вел |
| -Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је див |
| а испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици |
| т на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути ова |
| што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад при |
| те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу |
| еби, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут |
| с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема |
| сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p> |
| е грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољуби |
| н на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људ |
| нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не б |
| с господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор |
| те, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Бо |
| те, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> |
| итала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толик |
| е не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен. |
| е у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити ч |
| ом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на ок |
| тала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне |
| ећ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и |
| то су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, св |
| ају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојак |
| н једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему. |
| ло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, до |
| за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаш |
| етан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад поми |
| само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира пу |
| а, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ ова |
| >— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Чести |
| есрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Ш |
| и избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је чо |
| да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал |
| посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога лу |
| дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, |
| а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика мл |
| пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Б |
| ца и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одм |
| од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе |
| ка колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарбли |
| кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки чо |
| у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> по |
| ијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није с |
| нахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако |
| ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љу |
| а светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитв |
| предњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Та |
| .{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра |
| девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та |
| за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи р |
| јвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато |
| кнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је у |
| а а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје жи |
| ово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову клад |
| чију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом |
| бе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах |
| ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти ј |
| — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју мла |
| на запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мис |
| давна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубич |
| аршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала к |
| еба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — |
| ар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину д |
| поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упал |
| се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквен |
| детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, |
| млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује н |
| з Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољуби |
| — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш |
| ига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће оп |
| трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на в |
| рдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} |
| о, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече ка |
| враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љуби |
| е се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га би |
| она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће |
| це!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне теш |
| ако би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно |
| одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговор |
| госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> |
| И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш |
| а. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонут |
| /p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јаг |
| е „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанин |
| него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипр |
| <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку т |
| тор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само |
| мара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је |
| је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате л |
| м посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вр |
| е само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по |
| томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p |
| ио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За |
| е човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо п |
| бија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те н |
| атији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година |
| стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер |
| о кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у н |
| се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу |
| чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чист |
| о ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p |
| ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обал |
| бијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те не |
| тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба њег |
| но смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до |
| је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи |
| S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи из |
| одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би с |
| {S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се |
| р Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару пр |
| та на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело дове |
| али тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши мо |
| већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по сел |
| на, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови |
| ир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па |
| Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђ |
| >Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да |
| т ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила |
| <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на |
| у задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фиш |
| ека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смисли |
| S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драм |
| вца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од |
| дишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људ |
| ељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите |
| ретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим зада |
| и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па |
| еда јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси н |
| ори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Љу |
| њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још дана |
| равио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља по |
| овек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од сво |
| ета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — |
| никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} |
| е чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, м |
| јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла |
| p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да |
| — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње |
| S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар |
| д женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p |
| да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видел |
| а.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше |
| ј кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју |
| да на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој |
| посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики |
| ажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он з |
| писао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико |
| каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје друг |
| о готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећ |
| својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило < |
| нка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под зат |
| чу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше |
| шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све зва |
| ом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се с |
| ати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима про |
| отицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под |
| з сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је |
| то би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S |
| поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о з |
| {S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — ј |
| е на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашт |
| оме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује |
| сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Га |
| усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни |
| убице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан. |
| авка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{ |
| зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n= |
| спођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њ |
| га језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{ |
| нове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела |
| е на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је с |
| лити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљ |
| у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога с |
| ао неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срц |
| ила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се ниј |
| кације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милан |
| е лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је т |
| Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далек |
| есмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у од |
| то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо |
| , која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га |
| епога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попу |
| и Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај ос |
| е сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како |
| по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према м |
| оведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да |
| ља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче доврше |
| ма.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезл |
| удски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли ј |
| о грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седо |
| ра најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила |
| па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, |
| проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сре |
| .{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошт |
| тву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила о |
| Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да л |
| иле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно |
| ах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван п |
| вовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, |
| д здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекал |
| Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала |
| удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пож |
| ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то по |
| зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар |
| } Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за |
| ела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кл |
| си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — |
| азгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</ |
| жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се |
| у људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко план |
| оме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упозн |
| оре, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор С |
| Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да ј |
| ; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећ |
| а — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућани |
| нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано о |
| ла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је |
| le> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из в |
| стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа |
| седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је бил |
| оји нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти |
| на је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио |
| а се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та каж |
| } Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је |
| шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни |
| ти с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љу |
| ишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те |
| гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било |
| им осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости ил |
| да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће |
| хвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — др |
| је, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се ч |
| дрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — д |
| на и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипа |
| у и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па |
| .</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у г |
| му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају п |
| есна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често |
| ка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти |
| , који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, |
| <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али |
| } У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе н |
| ре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та о |
| ека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — ц |
| зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом ре |
| човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби |
| е све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење |
| "149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слут |
| ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а с |
| рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је в |
| гледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има неш |
| за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је б |
| забран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме |
| о селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало браш |
| бави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му |
| ас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> |
| је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, |
| ко пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го ка |
| ати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} С |
| . са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је |
| рироде.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Т |
| срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нем |
| , <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни< |
| е домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа На |
| умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео у |
| нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смисл |
| > <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рук |
| рактикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од ме |
| а да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још б |
| .{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече |
| по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је о |
| S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру |
| ; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од |
| и грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго |
| је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у црк |
| овост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од |
| е доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{ |
| уди ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек |
| сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти |
| ст, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> |
| оји не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пу |
| ме срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме |
| диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, ш |
| ић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и |
| он био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за |
| кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким по |
| ољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни |
| дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечн |
| Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз |
| ји, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то |
| нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила тол |
| ати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стев |
| воту — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотр |
| ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љ |
| бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади |
| да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало |
| } Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у |
| весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, |
| <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Ал |
| је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозн |
| су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Д |
| ледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе |
| од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде |
| уги дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје н |
| на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Се |
| вршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо трг |
| ио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала |
| е куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и |
| ута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је се |
| а не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће к |
| ли по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије |
| хвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар з |
| >Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није доб |
| S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Д |
| новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али |
| уда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али |
| че.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p |
| ом радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здрав |
| ва од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде |
| ди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч |
| утрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све куп |
| мах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је шт |
| а. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је |
| нојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— |
| ла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже ка |
| знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, |
| ико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње докт |
| вота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и |
| одсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српст |
| бље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, д |
| коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочи |
| ом опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фа |
| амо:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест |
| је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут о |
| у.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека д |
| ла да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ од |
| " /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хт |
| и да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па |
| пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то |
| тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати пог |
| ивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па с |
| у?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{ |
| ила машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хлад |
| оспођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто |
| даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше |
| је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чуп |
| ру, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он јед |
| сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, |
| ћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа |
| ки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из м |
| пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p> |
| измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у њег |
| рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као |
| други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само |
| јком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да к |
| ну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај |
| мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прођ |
| ој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби п |
| рили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и друг |
| је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као д |
| Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на |
| едала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика ламп |
| стима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику ш |
| мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела п |
| невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да |
| нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, |
| а младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, зад |
| пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} |
| усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћерет |
| </p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше |
| Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трг |
| За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да глед |
| код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Ш |
| ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друшт |
| екадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у груди |
| преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала |
| ловито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са п |
| се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису так |
| нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегл |
| тету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па ка |
| им очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од |
| одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Муш |
| } Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, м |
| ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> < |
| а је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у ма |
| молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на ов |
| дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица пле |
| дан пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледа |
| ш неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи б |
| да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се изву |
| а јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече |
| би се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је |
| је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погле |
| S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и у |
| тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p> |
| У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се све |
| том у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућ |
| де мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему св |
| брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p> |
| оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.< |
| оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листо |
| жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдит |
| <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још |
| ју и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка т |
| pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лев |
| ба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку г |
| лиже и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то |
| оши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу |
| болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи |
| аше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила |
| е више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се ма |
| а за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђа |
| и, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће |
| меш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је р |
| удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор П |
| рава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— |
| е само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне |
| е људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а |
| у као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца има |
| тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је |
| ко.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све дру |
| га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га |
| ео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да |
| /p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памт |
| болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у о |
| укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам ва |
| е <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи н |
| вка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба |
| тор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах |
| мисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били |
| а су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са |
| то ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњ |
| не у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала |
| видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни п |
| четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену |
| у: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају др |
| су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што с |
| ела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она |
| дова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу |
| почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је |
| мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја |
| ади — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто об |
| онзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су уп |
| е тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из пош |
| оја има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допр |
| ти по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не ума |
| Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о |
| <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали ви |
| ерса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S |
| усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи |
| ка — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> |
| ни би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две |
| па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће |
| своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце по |
| то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p |
| ристи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду |
| на она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као за |
| е може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Нек |
| /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после мес |
| тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се |
| је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са |
| своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради |
| те.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у |
| из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца |
| ало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече |
| помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несре |
| оја има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{ |
| лова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руков |
| тала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{ |
| е Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули |
| ко сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кућ |
| грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само |
| а и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе. |
| е у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра |
| год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и о |
| елу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S |
| осподине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кол |
| натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле |
| , доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, |
| Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi |
| ознаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би ре |
| е они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пре |
| Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Пресла |
| борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најс |
| воме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то |
| ођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима |
| ћи — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе |
| , да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће |
| ините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако |
| о појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она |
| аховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љ |
| још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак у |
| лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка |
| из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари стр |
| уд и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше |
| p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет зан |
| лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, ка |
| } Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а о |
| и.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све виде |
| езина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</ |
| е уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто |
| сле те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда |
| ц је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише |
| рко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да о |
| ора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе д |
| ео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су |
| прегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по с |
| сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и тр |
| у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још к |
| ито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" |
| а онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је |
| и и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш |
| ече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ли |
| ла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу |
| и свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је та |
| знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је |
| авиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело |
| .</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља |
| нати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој млад |
| доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, |
| шном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дв |
| Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Је |
| оту.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имад |
| плу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу |
| ти лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога ст |
| а мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била г |
| едну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде та |
| а му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду |
| о — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — реч |
| је.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратит |
| по, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођ |
| ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Б |
| двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио до |
| своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по |
| елим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где ј |
| ладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године |
| ју?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја м |
| зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само |
| з кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже вес |
| е непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> |
| изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо |
| удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда про |
| убици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две го |
| , што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млад |
| ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} |
| вога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? |
| анас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из пос |
| не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ |
| ли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве ко |
| а си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p |
| другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред о |
| а јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће: |
| Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто |
| устила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дрем |
| p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на |
| евитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да |
| па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани |
| ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљиг |
| ла у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младо |
| наге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се |
| Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S |
| долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, |
| шта — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе |
| почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније ре |
| су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец |
| рача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<tit |
| јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти |
| ице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога док |
| збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно |
| две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се |
| .</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али треба |
| де на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три |
| забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пи |
| дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не гово |
| оту.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров |
| е тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, п |
| о гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ов |
| p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и ре |
| се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се |
| едала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p> |
| а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две годи |
| је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом сво |
| сно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се нап |
| ош коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти |
| {S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{ |
| > <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кр |
| ћ главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за |
| кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом |
| е, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“< |
| јко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге |
| и ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Г |
| следњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</ |
| неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би |
| дар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Докто |
| ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви |
| е варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на ко |
| ла да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала ка |
| још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не |
| ас по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него очена |
| ан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао исп |
| ој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зе |
| е прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође |
| ого, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попиће |
| буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти |
| претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се од |
| моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну |
| ка само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то |
| ињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србиј |
| земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима |
| свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша |
| знавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама |
| тигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав |
| истрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с |
| само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипенди |
| ме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли т |
| громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непо |
| имају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су |
| но нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — |
| } Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад в |
| ће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је |
| кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо је |
| ади, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зн |
| х људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишав |
| мо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи |
| } Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу |
| наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу св |
| ој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само |
| спуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуца |
| о, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, |
| и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беш |
| ва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом. |
| и и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беш |
| више озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, |
| бљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} |
| ти доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, |
| спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љу |
| да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, |
| ође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто |
| има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Ста |
| агом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кро |
| путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га ј |
| обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцн |
| месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самостал |
| уга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ри |
| ви да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти |
| ?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је мла |
| ! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бит |
| , човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У те |
| це.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што |
| ла је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју г |
| о госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сам |
| њенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисл |
| абор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и це |
| њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам |
| прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па |
| спођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, јед |
| е доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> < |
| спођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке |
| веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провес |
| шу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако |
| нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз |
| овни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајн |
| анија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру ф |
| или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од са |
| д се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он |
| S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> |
| Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} Д |
| о за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би п |
| уче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онд |
| им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело |
| тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне |
| као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била |
| еба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у св |
| ="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у баш |
| Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју мл |
| се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прав |
| пала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога |
| же да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове к |
| да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси вел |
| то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, |
| еда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — т |
| Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан |
| во — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први п |
| о да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S |
| Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму |
| S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући |
| укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаћ |
| оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то |
| му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што |
| није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему |
| ало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на |
| десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> < |
| номе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друш |
| је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице. |
| слова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} |
| данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измис |
| ну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љ |
| обро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дош |
| љивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали д |
| јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба ку |
| у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично |
| ме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у ов |
| Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Св |
| се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим |
| — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и за |
| ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић |
| ра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ |
| лавно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстар |
| мо помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после |
| била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођ |
| в њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћ |
| — Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш д |
| до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца |
| да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту |
| знурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет повр |
| ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је до |
| ам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> < |
| стива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он |
| кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштен |
| се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често |
| и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их дове |
| из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све пој |
| бојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица |
| ћу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта о |
| аучио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта |
| њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нан |
| да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којим |
| ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори с |
| врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја |
| ра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из в |
| ле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>П |
| {S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене |
| е звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb |
| он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је коп |
| /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе н |
| како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нем |
| му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p> |
| естио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У пут |
| ; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће |
| а постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њо |
| Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ћ |
| е доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће |
| исто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе |
| ала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} |
| едио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиљ |
| удима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва |
| ба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може д |
| и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери |
| } Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p |
| еки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у |
| еко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско н |
| ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се |
| ви писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога |
| /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове |
| .{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су |
| убини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су |
| спођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да с |
| ктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — |
| а ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица |
| рта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађ |
| звади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} |
| чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као |
| још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у |
| сти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курју |
| други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу |
| у мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишка |
| час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну к |
| ма сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, М |
| узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече |
| омажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду м |
| е жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из |
| на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљив |
| јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам |
| у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на О |
| рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо |
| а што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли |
| 70" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече докт |
| исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, |
| ј то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу мат |
| амишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да с |
| у! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурли |
| — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш шк |
| Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — |
| лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајт |
| ше: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем |
| е ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до посл |
| ти уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом |
| ену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> < |
| ну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек ид |
| остива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратим |
| те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо с |
| ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што |
| , бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је с |
| ти доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да |
| пођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има ј |
| ктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита н |
| удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питају |
| клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <p |
| а, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} |
| за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Пр |
| Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госп |
| они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, д |
| окоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ |
| и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у раз |
| ње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дош |
| >На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас |
| а је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шу |
| и њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; ни |
| дњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са |
| 242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ |
| отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не оста |
| ки род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце |
| на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S |
| одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда |
| ре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена |
| .{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љ |
| ету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S |
| е зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са |
| асправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на пос |
| а фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин |
| рискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и гл |
| изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да пох |
| како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни виде |
| и њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она |
| елико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калу |
| мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме |
| . на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече |
| е то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} |
| био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од |
| где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер |
| торки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку |
| о благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у |
| S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ће |
| мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био бр |
| Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први тр |
| а врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи |
| е мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи |
| ова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби г |
| пао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лази |
| овора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описал |
| та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше |
| ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Р |
| је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ов |
| огледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ б |
| а па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би док |
| боравио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као д |
| за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је |
| агла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Сав |
| ко би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је из |
| > <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд неку |
| смоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.< |
| ти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S |
| гова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над |
| Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, |
| ји дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као те |
| но детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њези |
| исле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која |
| ра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да |
| с по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве о |
| Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци |
| у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште с |
| ="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, г |
| а стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити док |
| тно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће |
| видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну понов |
| вне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} П |
| ти већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи |
| ме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари |
| ека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано |
| авила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} |
| зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскоч |
| ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако |
| ца је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У зан |
| и.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Га |
| је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем к |
| и да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, |
| лашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах |
| ђо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божиће |
| ушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове |
| м! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори |
| ајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још |
| S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари |
| ара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} |
| излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задо |
| храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола |
| је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Са |
| вом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и |
| ица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто з |
| S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин |
| се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он |
| кама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S |
| окторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје н |
| ање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свја |
| златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помо |
| октор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше с |
| елу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком |
| на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и с |
| а и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да л |
| ао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је |
| , да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S |
| паметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p |
| а.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је |
| и певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div |
| у тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да |
| себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њез |
| ано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући ј |
| језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим т |
| тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <h |
| пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку |
| неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и туж |
| убицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним |
| . </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном н |
| е то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се |
| уо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем |
| о време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је м |
| а.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта |
| а Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни |
| рда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума ј |
| но.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у |
| ј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко |
| лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар п |
| нда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| а јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све ш |
| /p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отиш |
| S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који ма |
| стила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Ле |
| а готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први т |
| одине, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у мест |
| и душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јат |
| застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник заста |
| ма у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> |
| што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се |
| црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носил |
| и — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама |
| Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, б |
| је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова сн |
| пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што |
| ицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим |
| е.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби |
| сним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене |
| ичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ д |
| е стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свја |
| а Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за то |
| тарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Н |
| иве.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући |
| бица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> |
| ј као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, |
| јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.< |
| {S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покрив |
| сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибр |
| ио је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици |
| чуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за пр |
| е — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој |
| не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра в |
| а па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, |
| о да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне |
| амо тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} |
| наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се |
| од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво пре |
| S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко че |
| наче? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p |
| дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледај |
| неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако |
| опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке ч |
| живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува |
| си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо |
| и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у о |
| д год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао |
| задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула о |
| била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и н |
| а изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника |
| ше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у св |
| е.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели од |
| т Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једн |
| па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило с |
| ош устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се |
| а пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће |
| ="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да жи |
| аки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је с |
| да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изг |
| ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како |
| адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје |
| итаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече д |
| {S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да ј |
| ко нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисеро |
| амо себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи |
| а другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка С |
| буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе н |
| баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћем |
| како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује |
| ли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје |
| шта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Рома |
| же.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} |
| во у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Стано |
| S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао |
| а као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</ |
| <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не |
| кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко |
| а Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио |
| да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зл |
| годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се ве |
| и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе ко |
| че угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез |
| — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве |
| тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији ка |
| песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да под |
| је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога к |
| ор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може так |
| џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у |
| р је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара ви |
| код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас су |
| ти од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је |
| љим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би |
| је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n |
| доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је |
| ма више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору |
| је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је ј |
| од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по год |
| му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да |
| ати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне п |
| га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа |
| ве сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да вид |
| би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила |
| акав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран |
| ба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрада |
| свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прих |
| му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога сам |
| е у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> < |
| га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан н |
| што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p> |
| с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма виј |
| S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} |
| н кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, бра |
| жњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“ |
| шије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у |
| јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| ју и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита |
| би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, |
| у.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио |
| ра при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку |
| ече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно са |
| младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хлад |
| па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{ |
| у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски |
| и и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трг |
| не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је п |
| а сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти ф |
| оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар |
| >— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што са |
| и говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас са |
| е.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не мог |
| својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и |
| пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину по |
| сом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима |
| су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету нак |
| ваца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су |
| а на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва бил |
| ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега |
| је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово св |
| ла на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту |
| трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, ка |
| је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога теш |
| ић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — р |
| њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то та |
| зривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те |
| евојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвит |
| о неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке |
| попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>Н |
| број вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то ј |
| >.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој |
| ник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за |
| ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће |
| па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвират |
| његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде |
| ене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о |
| се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко би |
| ели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Мил |
| <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, ч |
| Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећ |
| атече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић |
| крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од т |
| вој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> < |
| овом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну с |
| не и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не в |
| ата чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нат |
| друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћуд |
| октора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год |
| а сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се |
| уше.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесн |
| оселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пек |
| о из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад |
| се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>С |
| кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплаш |
| огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="c |
| } Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с р |
| а и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад прв |
| ко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде м |
| рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз од |
| евојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| есило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала |
| ла сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, |
| ош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то б |
| а би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће |
| осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао |
| она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болни |
| ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њим |
| велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га о |
| наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мал |
| строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да пр |
| пет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у |
| се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>И |
| е сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра |
| су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није науч |
| це, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже |
| она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави |
| мејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опира |
| — Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без и |
| девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у |
| ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и |
| .</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — прихвати |
| као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви |
| отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав |
| у се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна |
| о одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда изл |
| п па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који |
| ћ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велик |
| е милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га про |
| дмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задруг |
| до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што |
| ати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак |
| што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он |
| оре и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санд |
| докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год |
| њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка л |
| осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо |
| је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу |
| етку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се с |
| је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, п |
| ор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву |
| , ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— |
| је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје м |
| ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — п |
| то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакш |
| ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марк |
| ојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, |
| га тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чини |
| нас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде по |
| а не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, ј |
| ној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад |
| говога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има |
| оје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. |
| <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{ |
| а је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачва |
| а с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Не |
| дрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни |
| пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то |
| или ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стишт |
| уди и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су б |
| ноћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубиц |
| пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па |
| тније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош |
| да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још |
| врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично |
| станка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на |
| је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно м |
| жак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Ст |
| а кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ћ |
| паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, син |
| е на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски пози |
| аве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По варош |
| код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село. |
| 243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је п |
| велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући |
| па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, |
| нога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује |
| } Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну дру |
| ји — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, |
| " /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као се |
| кторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену |
| омићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи исп |
| тером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — |
| } Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно д |
| ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од |
| а сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће |
| овадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је о |
| бро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће |
| да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p |
| лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пишт |
| терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда н |
| научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао ко |
| зић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно |
| кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још да |
| амеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање |
| , жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хо |
| бац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири |
| ужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута о |
| ад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио п |
| ени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{ |
| главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, |
| данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал |
| журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњ |
| у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У |
| ремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко ниј |
| на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сес |
| е бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је м |
| <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су б |
| ваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје |
| га друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њ |
| очеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, |
| били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у цело |
| е чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сад |
| убила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта |
| повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p |
| није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би |
| нама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ј |
| ек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узм |
| је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене |
| — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> |
| Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подс |
| онела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао |
| па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} |
| кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> < |
| лостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суб |
| а — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде т |
| е иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девој |
| и долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-М |
| S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p |
| већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од ме |
| о, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим |
| стом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад сл |
| ј се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђо |
| весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је |
| шена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је |
| ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У н |
| е да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветр |
| , Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карт |
| из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће |
| е за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила |
| ура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме ле |
| јде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да |
| н напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Ј |
| молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје доша |
| у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то ни |
| ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су |
| и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Ми |
| има Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије усп |
| маћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да |
| се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рање |
| грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина з |
| а блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може |
| мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се |
| та био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године |
| гао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у |
| је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небе |
| ло овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом |
| , измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут от |
| и у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало |
| ке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек |
| толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а |
| ма, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од б |
| ак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на |
| а.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је пост |
| онизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше ул |
| <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели |
| и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева П |
| и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штр |
| </p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је с |
| свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора |
| д говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме |
| ј глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — В |
| неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p> |
| дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас дв |
| што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> |
| .</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах |
| ле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете п |
| ка гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на восп |
| рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда |
| рко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, ка |
| p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није зна |
| Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој в |
| амо немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило по |
| прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког т |
| твари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико |
| Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, как |
| ај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ћ |
| } Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер мори |
| у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.< |
| о у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата |
| .{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спа |
| одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно д |
| ури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не |
| ваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S |
| гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госп |
| и добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мат |
| оту? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но |
| пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше свој |
| и кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госп |
| кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није |
| резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, |
| о, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуш |
| подара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> |
| чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чик |
| тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и о |
| <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету |
| р казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — п |
| иташе Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак |
| Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици |
| г!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама |
| девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у све |
| калица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то |
| ствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци ру |
| p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могл |
| на у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Са |
| S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" / |
| га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S |
| посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — докто |
| други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само сл |
| черу.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћи |
| едељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружин |
| ије научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба пов |
| их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имал |
| ро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а |
| е, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устр |
| ши јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удат |
| је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јад |
| таноје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој полож |
| и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога де |
| сму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а |
| е од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и |
| у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућ |
| Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће докто |
| окојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још |
| /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било де |
| га срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула |
| видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним дом |
| ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмеј |
| век, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе |
| ца је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим с |
| p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не ује |
| самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао |
| ду госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо |
| ио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту би |
| лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па |
| е кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.< |
| по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије сл |
| тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју |
| рота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се |
| вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за он |
| сли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат |
| својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љ |
| преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други |
| а девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у |
| готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љ |
| осподине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном сван |
| але заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и п |
| рк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпр |
| аде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бај |
| те болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на |
| , а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Д |
| ече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога муж |
| торе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота |
| тору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет |
| оговору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску |
| ихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Б |
| , па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не з |
| ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да докт |
| је него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад ј |
| одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Ле |
| су никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадар |
| Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвр |
| гледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторов |
| а је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа |
| бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p |
| лазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита |
| не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; ал |
| а онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј |
| је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипа |
| ме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и |
| сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселил |
| е врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза С |
| чи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title> |
| е немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стад |
| ћи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и ж |
| чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са соб |
| о.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са дец |
| своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те |
| оз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма |
| вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много жив |
| да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело ве |
| видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су |
| ајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да за |
| и дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред |
| већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроб |
| о ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо |
| боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор |
| ло је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да м |
| ћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, |
| ме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх |
| спођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила ч |
| > <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не ве |
| и.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као |
| е — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што м |
| одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type |
| мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како ј |
| чинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору |
| да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се вр |
| ршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> < |
| то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему с |
| е и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да |
| ри с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је неп |
| м и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не ог |
| ођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задру |
| пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p> |
| љем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи |
| а се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро б |
| д у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На |
| што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој |
| сине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје з |
| хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему ш |
| ат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити < |
| ра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и |
| ако је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље |
| и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поно |
| дмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се гос |
| а се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пи |
| и је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што |
| .</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели |
| вима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока |
| ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, к |
| је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да вид |
| ли за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду |
| актом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калд |
| ој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> с |
| беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше |
| испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очај |
| самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити |
| ако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души м |
| Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да |
| ако га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је |
| чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се |
| ине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паро |
| у је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест |
| ерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре |
| укуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, ал |
| е пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко |
| <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што јо |
| на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко |
| , па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро |
| мила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици |
| запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лази |
| ијатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године. |
| то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љ |
| вот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла |
| адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{ |
| одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац од |
| ла праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са жен |
| 18882_C2.14"> <head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да |
| свјатими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је |
| пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Сте |
| езрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физи |
| к се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани |
| овири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; |
| Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио ј |
| ена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер |
| ори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, н |
| S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с |
| потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било |
| .2"> <head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а |
| Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах |
| то славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи |
| и.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та |
| не начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> |
| на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо |
| разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци насто |
| нако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, бр |
| стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовн |
| олио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало |
| еснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате вар |
| ом ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се л |
| очеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада н |
| ом, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођи |
| лим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да |
| с вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докт |
| Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица о |
| престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар |
| посленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашт |
| ве.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разгов |
| вај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој р |
| и смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је јо |
| кторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш |
| Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум д |
| рк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да |
| оћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била в |
| су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — уп |
| скога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на пос |
| према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана уз |
| ри, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а к |
| што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S |
| авка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило ни |
| шту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој |
| је омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, |
| а, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајњ |
| ргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да |
| ева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.< |
| то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се јо |
| лога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би |
| ки пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађ |
| што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За т |
| се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоск |
| ао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу нед |
| авка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а п |
| његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се ше |
| руги као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене бил |
| Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће д |
| ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} |
| и сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба н |
| вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво би |
| ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интер |
| раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Стариј |
| </p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет о |
| е још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни с |
| и дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на |
| буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да |
| век знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачва |
| спредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветара |
| олеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а |
| убица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске |
| а како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „мла |
| с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — |
| је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p |
| све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је |
| се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо глед |
| рећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка с |
| извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло < |
| > <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу с |
| ка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутњ |
| Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то |
| ге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је л |
| о боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да |
| је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рај |
| n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју к |
| писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и |
| ам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што с |
| иве маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пи |
| је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога н |
| је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мор |
| гарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</ |
| рице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништ |
| тор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, |
| о у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века |
| еву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p |
| догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком боле |
| ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота поло |
| >1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Стан |
| нула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватру |
| ослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну жени |
| на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем |
| клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о к |
| ad>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Буј |
| опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно же |
| а ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд го |
| овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види |
| д су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се б |
| имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта |
| а па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је |
| е, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како |
| првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Бо |
| који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сва |
| ови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали |
| Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Д |
| кова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге го |
| рио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а се |
| није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му ни |
| сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће б |
| дише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога |
| је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сес |
| ест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли ни |
| обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим |
| зићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В. |
| да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, |
| еђутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица ра |
| ичину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је |
| ри себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му |
| ије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда |
| е прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о |
| обро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавал |
| тина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празн |
| <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник ј |
| све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела та |
| <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ д |
| нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ п |
| ам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, |
| ира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, |
| ма, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада |
| азили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге о |
| невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p |
| .7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече с |
| која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне м |
| стала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три годин |
| само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друшт |
| је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на пл |
| есити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме |
| p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како |
| ко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала |
| пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга з |
| и дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати |
| ред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не м |
| еварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва |
| ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју заб |
| еленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара |
| па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелет |
| с сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све п |
| пак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срц |
| говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ак |
| > <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки |
| лан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, |
| иром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он еза |
| је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би ви |
| на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу |
| р се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непр |
| како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо |
| е то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би д |
| м буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их поход |
| из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</t |
| м рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па ј |
| скога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао д |
| дају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер ве |
| о.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из |
| како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - |
| " /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љ |
| почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати |
| гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац. |
| октор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла |
| ош пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, |
| <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је |
| и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{ |
| бица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу |
| е мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора д |
| ј глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Ла |
| скрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове реч |
| .</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се надн |
| ада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Ч |
| заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у т |
| о данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољев |
| Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{ |
| Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} |
| тра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, |
| е ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{ |
| новници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити го |
| тарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам оном |
| о сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић |
| обама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође |
| пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка з |
| брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас |
| ле су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и мла |
| тикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец |
| господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа С |
| е отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слуш |
| да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако нак |
| Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код по |
| кала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се |
| се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обр |
| ом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури наг |
| рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — |
| да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> < |
| слушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из соб |
| кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још мл |
| ј кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређу |
| снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је |
| је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети |
| , да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, |
| а јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да ви |
| какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезини |
| таноје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од |
| гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може |
| head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се |
| че што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на р |
| вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи |
| у мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели |
| > <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко ч |
| а да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, гос |
| ложај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је л |
| у тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме |
| о, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он н |
| и Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју ј |
| спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим |
| ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети к |
| ао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну |
| у бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа |
| ом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме жи |
| .</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у дет |
| ођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удови |
| оље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице |
| на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграб |
| казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја. |
| је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет годин |
| — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у |
| ле која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уз |
| <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај с |
| ћ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Кати |
| исали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али т |
| о је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза м |
| шљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки са |
| — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако дв |
| спођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</ |
| е да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станој |
| ге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по ј |
| ој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћ |
| с по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч д |
| што, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; |
| од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за ж |
| ј Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>По |
| бица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је д |
| /p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} |
| окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зн |
| рима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} |
| овој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утек |
| шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није |
| боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и |
| је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће јо |
| ушек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који за |
| а у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и с |
| асити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па в |
| а заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила мла |
| ек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим |
| Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Зб |
| иноћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли |
| p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак |
| ај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и |
| е ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> |
| муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у пр |
| реће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p |
| ме коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не н |
| ва и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушк |
| ла.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео ч |
| же од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жут |
| је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне б |
| у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме |
| е и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као |
| томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Кам |
| рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., |
| шко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> |
| па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближ |
| еодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни ко |
| у, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и |
| здух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетн |
| ка суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о г |
| им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућан |
| штву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало пр |
| ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срц |
| ене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој |
| а.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац |
| а.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му |
| давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је са |
| иралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је |
| ом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; ј |
| што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођ |
| је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш |
| илком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико |
| р није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, пр |
| е разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> |
| еше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S |
| корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</title> |
| ће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан |
| и још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да на |
| о, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у б |
| ару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику |
| ђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек ва |
| пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p |
| узвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и мил |
| а?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје но |
| прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. шт |
| 2" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до |
| ј милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева |
| јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских и |
| ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је с |
| „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Ниј |
| та.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Ср |
| е се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву х |
| најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако ка |
| а и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе |
| лку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу сво |
| из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе рук |
| адно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је г |
| оре, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{ |
| рај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла |
| е, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не |
| ирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то ја |
| варајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припази |
| навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — зате |
| у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су с |
| пор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци др |
| и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, см |
| p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ п |
| За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше |
| њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је дома |
| е - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад ј |
| између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет по |
| штио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би |
| е могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натра |
| играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће мес |
| цаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И |
| или на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лак |
| еце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бо |
| сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка |
| жни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере. |
| ј нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као пошт |
| и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зве |
| годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке |
| са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а |
| тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав то |
| едан већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним |
| олео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се раз |
| ом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту |
| дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све |
| дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога |
| ма отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} |
| Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> |
| ца.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стра |
| но, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} |
| ио материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна р |
| е — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нис |
| ктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене |
| а и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, |
| настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме го |
| доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управ |
| ју у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак |
| а је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по ду |
| одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год |
| још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гураби |
| елики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај г |
| варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој |
| чена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше |
| а иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице |
| ао да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи по |
| ележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био д |
| варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="23 |
| — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жа |
| сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће д |
| ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У свој |
| јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и |
| дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и |
| прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му ј |
| Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у ви |
| ше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без сво |
| је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станој |
| ре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајка |
| ово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Ви |
| о му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукр |
| тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болес |
| ој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} |
| ве после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, ко |
| вио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за |
| убица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси |
| те, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твој |
| нажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са вел |
| ке собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубил |
| ер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим корак |
| ђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктор |
| зболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, г |
| е собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече г |
| о је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Д |
| арошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово |
| ца тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку |
| загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су |
| умарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љуби |
| е рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, пет |
| о ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> |
| ио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну поли |
| то се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун |
| ета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум |
| а, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара з |
| огло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолет |
| само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за |
| ице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако |
| {S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да |
| како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата јед |
| ваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Ст |
| > <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} |
| лу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање соб |
| м; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n=" |
| ве повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још |
| у бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соб |
| убице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, |
| ма стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа с |
| д њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је доктору испи |
| је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везно |
| није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна он |
| а и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај ку |
| госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урад |
| војски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној гла |
| пита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није |
| оман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотл |
| ти му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе |
| ва да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нек |
| } Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела к |
| визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас су |
| умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је о |
| у и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље |
| крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су |
| змар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на |
| .</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно. |
| бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му с |
| им младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са |
| урвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милк |
| ји је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још ниј |
| егну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не |
| баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав сво |
| даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> |
| чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет |
| си на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ с |
| а знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој уд |
| е бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Ку |
| ра отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити |
| ина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ ода |
| ога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви п |
| а за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Шт |
| /p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да |
| е продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају |
| ђе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече с |
| и је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није мог |
| ј кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бија |
| м мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она том |
| је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била |
| но у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да |
| ом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да |
| лушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ак |
| шла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате ј |
| мшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку ш |
| о их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се пов |
| а већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује ш |
| ло најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне прост |
| што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики |
| госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се |
| јке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са |
| нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p |
| це а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и |
| куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозор |
| о дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било |
| и се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњ |
| ица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башт |
| т у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе |
| етлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис ц |
| о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љ |
| мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} |
| ного знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево |
| к, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај |
| е.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S |
| е 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Го |
| вац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову д |
| {S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је тресну |
| они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим н |
| је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је свак |
| Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о г |
| .{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} |
| у.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што н |
| ајдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап |
| а су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу с |
| у се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога |
| а.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачк |
| ће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести поз |
| раком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре |
| ће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој с |
| рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p |
| на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај |
| ом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавр |
| исам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се |
| тнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госп |
| идети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се д |
| ји мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо т |
| че — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно деришт |
| Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо ов |
| руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, к |
| за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо |
| крштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо |
| {S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити |
| ирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дош |
| у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, |
| о сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; бол |
| себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија |
| сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету |
| еним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и |
| p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође |
| стом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим жив |
| данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да |
| е у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак |
| ј изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само шт |
| читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наи |
| шта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У |
| песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепши |
| ах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме |
| оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болесниц |
| рце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа |
| ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела |
| p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</ |
| е јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— П |
| а и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога с |
| на замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало |
| тија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| садио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на |
| љу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш |
| е може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст |
| Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — |
| а који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато |
| е своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада уд |
| оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чист |
| млађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бо |
| p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам |
| е видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била |
| у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетниц |
| а, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узе |
| брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти за |
| у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе позн |
| махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — |
| је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће |
| остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим р |
| глед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У |
| После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе |
| а Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало |
| пирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади ка |
| здахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удов |
| колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са |
| Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто р |
| амо жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла |
| газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљу |
| рк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође |
| е размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале |
| е са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, |
| оћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевит |
| да меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; ал |
| ма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше |
| све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </ |
| <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко на |
| та и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи тер |
| еки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена |
| пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по |
| је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S |
| наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових к |
| осе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде |
| ећма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дрема |
| у.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је |
| им сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је |
| и на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се ј |
| и сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараш |
| n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетк |
| ја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још ниј |
| м речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ |
| д им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у |
| .{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} |
| новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођ |
| ра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Ј |
| кне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхт |
| осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје |
| зили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изго |
| кад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пр |
| га часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је |
| S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сн |
| м са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана |
| госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар |
| ађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</ |
| — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрел |
| другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка |
| а нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је. |
| те шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се |
| Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још |
| цањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S |
| екако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото |
| р је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушку |
| леко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, |
| ашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у о |
| То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичај |
| већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону стра |
| се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда |
| већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све |
| че госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чи |
| >— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.< |
| данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не ко |
| о не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>У |
| нај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} По |
| а и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било |
| д првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — он |
| аноје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је |
| велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докто |
| рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — о |
| а нека необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако |
| тите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, |
| ао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, муш |
| тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска госп |
| помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се гос |
| его да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p |
| , што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија |
| Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из |
| че госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама к |
| аложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и |
| евања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракн |
| е се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућност |
| порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за |
| га глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме м |
| е узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: д |
| долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице |
| </p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза |
| адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њ |
| етама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила |
| Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имање |
| се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Ст |
| ј ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ак |
| окатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш |
| окторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела с |
| х стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде |
| грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући ч |
| га не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи јед |
| и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па |
| рже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикн |
| ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „ |
| ли не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисл |
| срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже |
| бру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p> |
| своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да |
| .{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му |
| ктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом |
| пија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је |
| ник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се рас |
| љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца |
| златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 18 |
| и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S |
| ље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово |
| само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>пор |
| пило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека ј |
| је ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто |
| ји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и нас |
| оре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом |
| њега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесе |
| аноје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и |
| и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како и |
| .{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па пред |
| е педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чи |
| нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља |
| ина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огре |
| у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су М |
| грев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњ |
| 18882_C2.7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пре |
| приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили |
| анак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је б |
| алама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од кућ |
| о трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке |
| гаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а |
| ти писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, гос |
| ош се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је |
| ем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свег |
| пођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, |
| . — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и д |
| ано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мис |
| а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Ср |
| мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше из |
| , увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина |
| ела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младо |
| јало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p |
| ом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као |
| о насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах пра |
| тојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар |
| угу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чек |
| опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} |
| за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а исп |
| ше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. |
| се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад |
| лику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих |
| <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она принов |
| аше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{ |
| имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му |
| есница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одми |
| уке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си ба |
| а је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, |
| глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија |
| доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и |
| ицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, сво |
| имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у |
| д је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се |
| т још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и |
| оспођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О |
| бре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла |
| поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је |
| ко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио |
| и своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна преби |
| лопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти |
| захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа |
| ка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је за |
| уди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичини |
| Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисн |
| , драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите |
| е већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и ур |
| иота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а |
| ила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досад |
| ише нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док |
| тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће и |
| , које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека в |
| , прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променут |
| о плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њези |
| вог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Стано |
| место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — |
| рој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне н |
| ушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, дв |
| ави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} |
| доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука к |
| ет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S |
| <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам с |
| осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе |
| се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n=" |
| ачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо свој |
| ило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мил |
| и звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у св |
| се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади до |
| у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздра |
| њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз плани |
| косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је в |
| p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загрева |
| <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У т |
| видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око н |
| хните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погр |
| њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се об |
| А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чис |
| ши те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је х |
| оре, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и узда |
| да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љ |
| о је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету ко |
| оској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанск |
| , колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не бро |
| е не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се ку |
| нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадниц |
| у је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није бил |
| S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и зд |
| жно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једн |
| у већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, |
| тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гос |
| дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће на |
| ко је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних |
| бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} |
| тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију б |
| ио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му н |
| пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрл |
| ига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућ |
| је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и н |
| <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта |
| у на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S |
| ини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далек |
| ицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Бо |
| к-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо |
| S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} |
| њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичини |
| ева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала |
| , некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће сед |
| с је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се |
| било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде |
| је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово |
| и.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан |
| м, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана до |
| е да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — |
| нице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до и |
| Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немај |
| це лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до |
| кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви ва |
| ћу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме посл |
| о доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли |
| о да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа |
| в запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у |
| — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стој |
| з госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замиш |
| на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет п |
| више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије |
| ишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса о |
| p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином г |
| својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њ |
| има.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи |
| није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треб |
| д посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз ве |
| екарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љ |
| м књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше гд |
| гару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би док |
| седи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику насл |
| гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се |
| > <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из |
| је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић |
| м сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји п |
| заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа |
| Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли |
| ца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се |
| гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> |
| е па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од с |
| ти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњ |
| на.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се |
| нађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и д |
| и под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да |
| она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ |
| ме видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, |
| /p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али п |
| е попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су |
| оше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији т |
| ве што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари мног |
| оја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци |
| и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година н |
| ећ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топли |
| показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страст |
| у плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу |
| лици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем дево |
| о одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је |
| Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на |
| ише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ј |
| да није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није |
| сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгл |
| а Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија н |
| , сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки си |
| преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јунач |
| а његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње |
| а дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> |
| већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год б |
| ао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно |
| упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко |
| а, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p> |
| шу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо |
| а — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујн |
| /p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да |
| ана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она чес |
| к стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси |
| њи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на наук |
| припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, |
| ко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ло |
| и као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор ви |
| .{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су пла |
| бити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лик |
| ј чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред сел |
| едеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој саг |
| у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко не |
| уна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљ |
| тово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја з |
| ој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о про |
| у.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је |
| ктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим |
| де била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у мал |
| Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао |
| е доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: |
| што мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p |
| рца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се св |
| " /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је |
| , диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, |
| ери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би о |
| је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Ст |
| му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко ди |
| менула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба |
| се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> |
| у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу н |
| и тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је |
| прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да док |
| о?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село |
| шке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} П |
| 29" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео |
| Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула |
| јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то |
| за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S |
| дну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Т |
| еразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под удар |
| <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, обл |
| очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах |
| главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што |
| воје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је |
| је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој |
| октор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p |
| единчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — |
| у је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: |
| не као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну ј |
| анцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са док |
| аноје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а |
| ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако |
| душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија |
| че још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још мн |
| и шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало |
| вио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш ж |
| ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао |
| био за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Уда |
| p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе до |
| <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} |
| .</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман док |
| воре тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да |
| ију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, |
| ио доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> < |
| то да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо |
| ла зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро неб |
| > <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младе |
| овоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које |
| јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се к |
| нова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишл |
| не за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} |
| стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као |
| .{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сва |
| велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочек |
| леђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то |
| ао да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њ |
| е испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је так |
| рише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше |
| Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S |
| писати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одг |
| ет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та |
| к длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су |
| здиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лага |
| што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу |
| апали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како |
| иван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гле |
| е покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, дав |
| да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p> |
| по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он |
| алнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће г |
| ије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мај |
| тиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, ал |
| дори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n |
| >— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме |
| S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са |
| сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не м |
| ривија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бран |
| Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је н |
| Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала |
| роз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чис |
| ео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистрат |
| ају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све |
| о и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љуба |
| цали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то |
| га из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је С |
| рк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Г |
| ајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде т |
| да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а |
| аљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то са |
| лапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика М |
| ерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле |
| але вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка |
| >Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мал |
| ла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро го |
| Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула |
| и ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у |
| е бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено м |
| слушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да в |
| добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занема |
| доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће |
| у па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи к |
| лоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила н |
| га осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за |
| дање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и |
| до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушени |
| ђа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му |
| тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све |
| и су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или |
| <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ |
| а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирц |
| бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора |
| н скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви |
| отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајк |
| пођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене |
| ије ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова |
| а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спров |
| снате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у |
| >5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још дан |
| тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко послед |
| {S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш |
| да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто ни |
| у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — |
| , јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресел |
| ати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш к |
| ивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити ко |
| ме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито в |
| влук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, |
| опрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад |
| ахукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час |
| на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лази |
| Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што |
| цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је |
| агор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Поп |
| <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала ра |
| “ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — ал |
| ца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.< |
| му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стр |
| сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напо |
| леко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обав |
| своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади |
| озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечн |
| кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> |
| је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом. |
| својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала |
| лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу |
| с гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и гово |
| долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, |
| , како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уре |
| тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што |
| ти.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{ |
| кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргну |
| ја савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је дан |
| сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у |
| да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— |
| авка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре |
| рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се пос |
| егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пиш |
| људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од |
| ва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не ра |
| ор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па |
| вноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као |
| шли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар |
| а већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред |
| уздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сиро |
| етила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p |
| а имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, о |
| ма ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та |
| е да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње с |
| тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као шт |
| зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љу |
| аче да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{ |
| <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, м |
| е он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као |
| а Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заје |
| се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да |
| ђа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо ди |
| миру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи |
| о га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на т |
| све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и с |
| а <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове |
| ђу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свог |
| ако је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није с |
| p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, |
| што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уз |
| Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девој |
| допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се врат |
| у.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком о |
| тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још |
| апитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Да |
| а ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стид |
| за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах |
| ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу |
| белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њ |
| адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{ |
| ићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне уг |
| шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногам |
| енима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку пог |
| ја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снота |
| виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’ |
| таноје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо мла |
| па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је |
| <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је |
| ајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу |
| „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има |
| ме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно шт |
| ко овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући сво |
| остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су |
| жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад |
| а како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што ј |
| у, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p |
| <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружи |
| ју, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврс |
| ко, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Бос |
| е мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас т |
| В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да дан |
| <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбр |
| едан шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто |
| авна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, |
| вила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, н |
| S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи со |
| реда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> < |
| не преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља |
| ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се |
| и су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој оп |
| Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} |
| Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа |
| се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је |
| а, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb |
| ни никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је свој |
| ткину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад |
| Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа бр |
| де је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су |
| ладога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не |
| д доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Стан |
| и краја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочек |
| таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени с |
| ила нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто бе |
| р они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и |
| атица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока п |
| чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је оста |
| платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S |
| Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је |
| е у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу |
| лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја |
| љено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре |
| пут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога њ |
| њу ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је на |
| ом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти |
| жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких ј |
| ло што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, т |
| е:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће |
| после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15 |
| другу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога |
| о млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, |
| што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Б |
| вом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови |
| Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да подне |
| p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S |
| едном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци |
| ових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у |
| о и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по д |
| ла три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам |
| {S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, |
| та, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крад |
| Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и неср |
| обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани |
| жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p |
| ж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да на |
| покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу к |
| ће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, по |
| два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а |
| олу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но |
| а љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих посло |
| Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улог |
| аште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми |
| е још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општин |
| жди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен ч |
| пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{ |
| ја Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код на |
| наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз |
| жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До с |
| има се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после |
| о пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у |
| ти добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисел |
| је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на не |
| није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита |
| ако се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а |
| .{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, |
| жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с |
| овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и пр |
| откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој |
| момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зн |
| родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао |
| ако би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређен |
| о сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и |
| каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље |
| слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — а |
| адоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</ |
| е по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{ |
| да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га |
| н на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p |
| била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарс |
| , оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од ју |
| не крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи м |
| ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је та |
| и ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33 |
| ивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толик |
| ланине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би |
| простите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се ни |
| ки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа К |
| шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађик |
| ћи своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштап |
| о њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат- |
| аштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p> |
| а дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S |
| огла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радос |
| а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола |
| </p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом |
| ше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лази |
| ка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се |
| у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана. |
| спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође ч |
| зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје м |
| не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни жи |
| ане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и да |
| да али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер |
| глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} |
| ла, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p |
| два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној |
| носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело д |
| о из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и |
| } Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји с |
| овате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој |
| мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, шт |
| дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као |
| он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после изб |
| " /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женск |
| го и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме т |
| војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби то |
| е и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе |
| не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена бару |
| аже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — да |
| доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпо |
| а Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила |
| у, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће. |
| пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав |
| ече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и |
| срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вел |
| је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А |
| а госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до го |
| и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељски |
| док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда дол |
| ј тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лази |
| о, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене |
| аднела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а ов |
| ио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица ум |
| адовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље |
| Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши |
| не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека |
| не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходи |
| си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Ма |
| се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раск |
| ре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарен |
| к весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео |
| ако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје ж |
| т, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни јед |
| ислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих поч |
| ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данаш |
| напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће г |
| како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма к |
| ме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти |
| рца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи |
| у његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде |
| доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст н |
| зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта |
| ла није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван |
| спођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини |
| као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо |
| стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурун |
| .{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је за |
| јама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би и |
| о другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био в |
| оле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаш |
| рта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, |
| S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Пет |
| а је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код |
| itle>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је |
| показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао докт |
| ила „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћур |
| ја Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој |
| ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, ос |
| но, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица н |
| сле ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахи |
| p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву |
| е поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у к |
| Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снаг |
| дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се |
| наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, п |
| њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> < |
| ћај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је |
| је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер |
| тор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p |
| са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић |
| ње и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћери |
| јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb |
| на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље |
| јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њез |
| пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајк |
| октор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не |
| а.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да |
| која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месец |
| изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, |
| ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре |
| шља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што |
| али у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљат |
| <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је до |
| н њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела д |
| на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се. |
| е, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У ве |
| жем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздрави |
| .</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју |
| дигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше |
| еше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И шт |
| та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану |
| рбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрча |
| </p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место |
| узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене оду |
| о, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218 |
| ан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у оп |
| а пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац |
| вре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак |
| илов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва д |
| као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је |
| дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на |
| нда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у по |
| тица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле |
| ру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штед |
| јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Б |
| е је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је |
| коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао ј |
| > <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S |
| ој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба |
| како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро на |
| астајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да ство |
| е могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?< |
| је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао |
| ипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} К |
| да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једн |
| као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су |
| оја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отић |
| ји се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу стран |
| <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{ |
| цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несрећ |
| така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац по |
| гов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће |
| га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник |
| вовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је св |
| и <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути ду |
| .{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у ду |
| ати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да проје |
| ође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на |
| бица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена |
| био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као о |
| ећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево |
| госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио |
| чи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема н |
| лива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му јед |
| прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је ра |
| Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди |
| и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не иск |
| тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нис |
| Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлиј |
| а срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срам |
| промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по к |
| писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога док |
| пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својо |
| лила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, |
| В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није |
| и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек го |
| н викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је |
| прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа пит |
| Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше |
| ла да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обр |
| кама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну гу |
| пцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице не |
| о спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на др |
| <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако т |
| ао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} |
| јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{ |
| е?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шва |
| стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда |
| ли он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликов |
| кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци д |
| е госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у к |
| се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> < |
| што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје |
| га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај м |
| Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, |
| ; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим |
| Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} |
| својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће |
| ваница, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ |
| за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па |
| , то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — |
| р она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан ј |
| ог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, |
| њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица ниј |
| гово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А |
| оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш |
| ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него |
| оклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да ве |
| а доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се |
| ноје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију |
| о.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље бил |
| ну жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде сп |
| ну прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не |
| је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке |
| осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ћ |
| а; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз ро |
| у руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако лане |
| {S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтал |
| рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву а |
| уде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад з |
| Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог да |
| ори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас с |
| /p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена |
| давши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, а |
| тире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван В |
| а — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у а |
| адањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друш |
| ојим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.< |
| ула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клад |
| } У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се |
| ка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко |
| „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стај |
| пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да |
| ављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се б |
| а својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди |
| по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им ка |
| д ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Го |
| већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се |
| <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу |
| зивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних п |
| а дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће с |
| доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко |
| „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Ба |
| е озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, пр |
| ју и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред |
| изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица |
| роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју сви |
| ице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе |
| ме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год ј |
| пша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши |
| осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а |
| /p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прав |
| ајбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је с |
| е ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а |
| је Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што |
| ело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само |
| злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства. |
| ети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако |
| S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{ |
| дне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћи |
| у здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило |
| е.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комис |
| се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div type="cha |
| ањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код тол |
| доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само |
| ле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа М |
| Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка |
| ар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни |
| е већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то |
| ла ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мис |
| господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муца |
| јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је бил |
| лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто г |
| и!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — ре |
| од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану |
| {S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у |
| ло препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле |
| новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек леп |
| ила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ. |
| и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће сврш |
| же помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ |
| о, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи |
| а, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С |
| S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости и |
| же на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и д |
| и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и он |
| оље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп чов |
| А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошини |
| ло да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</ |
| таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али ш |
| пе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разрака |
| ди о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради |
| преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи |
| е их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила позн |
| осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Мо |
| девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је |
| ште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи |
| оје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p |
| е “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад нала |
| сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на |
| своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет |
| Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „н |
| p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и довед |
| не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је |
| у.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде. |
| чне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој ре |
| ке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови |
| ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— |
| су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван ни |
| еби осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне сво |
| ћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да |
| а Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} В |
| радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће д |
| побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добр |
| ме свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала |
| ером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се |
| рема својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљд |
| ека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико каже |
| ?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на с |
| опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасви |
| би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити |
| ице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде |
| о и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> |
| о се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „м |
| о <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се |
| право на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али |
| мандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао ј |
| ала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, до |
| ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ нату |
| {S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, н |
| као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит му |
| ећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише с |
| борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и |
| дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали |
| рав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала ј |
| оње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на |
| се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама |
| Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна. |
| цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго |
| допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По н |
| .</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још |
| еном и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесе |
| че.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.< |
| овору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — |
| > <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</ |
| p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је че |
| ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дој |
| а издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се б |
| .</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним ж |
| а се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом сво |
| есни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и |
| у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце св |
| ивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на |
| етинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажел |
| ца врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости |
| е највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је |
| трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио |
| свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здрав |
| У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера |
| } Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку и |
| на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жен |
| ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а |
| швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} |
| не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за |
| ред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим поз |
| ро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске |
| очеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине |
| штаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се |
| ова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто д |
| н Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а |
| мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што |
| о, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио |
| га доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али |
| је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, д |
| рно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу |
| од узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српс |
| оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам пом |
| Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело сво |
| ’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе |
| икује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је А |
| е да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— |
| за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да |
| е до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше мален |
| зи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти с |
| а стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госп |
| > ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија |
| а, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу ж |
| а од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици |
| оћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на |
| у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као прише |
| д је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову ка |
| погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши. |
| како да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Са |
| убица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што |
| замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим |
| е налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он бу |
| од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч |
| — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мо |
| Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Ал |
| ади.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра ор |
| ко и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад чове |
| а којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по |
| ебало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах |
| т најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је |
| и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, |
| p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се би |
| ево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} С |
| рећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује |
| дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помис |
| ћи под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да |
| Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни кап |
| , крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку |
| је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, н |
| ца увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала |
| н ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку њего |
| ити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се |
| очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љу |
| еговоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за |
| у му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближњ |
| те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две ко |
| шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — |
| се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам с |
| су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div |
| нас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потреш |
| повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по |
| ази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга |
| чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни |
| пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака |
| чију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беш |
| евојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од |
| уке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— |
| а ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је ј |
| нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уз |
| оју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све |
| стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — з |
| глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса з |
| мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопал |
| ци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочита |
| лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом |
| аве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, шт |
| плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај м |
| и мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Са |
| дно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити цркве |
| но.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешт |
| разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад с |
| о се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу ј |
| авна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметно |
| p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у |
| ва.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се шт |
| ном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу |
| и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто сумор |
| ј све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Н |
| — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и о |
| и стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег ср |
| акне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи |
| рло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас |
| још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви |
| им очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином |
| ре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не |
| авалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, ми |
| ић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахин |
| јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарск |
| обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, б |
| <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у |
| на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не вр |
| у кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ћ |
| Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за р |
| на он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млад |
| е прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Р |
| ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју |
| ла и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жаг |
| 4" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то ј |
| </p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала |
| отеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше |
| да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов н |
| су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече го |
| је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао см |
| — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узе |
| бо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је м |
| кави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да |
| даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — |
| ијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса |
| ивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту |
| и ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута ка |
| љиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби сво |
| а вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p |
| p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да |
| ећ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је ве |
| сала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се |
| >— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавн |
| ави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо |
| и поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар мол |
| p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — |
| моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног уд |
| p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој |
| ва, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је ја |
| > <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан |
| p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> |
| о да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Ов |
| без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем |
| </p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боло |
| ће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Б |
| млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш |
| очела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесниц |
| ат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему |
| стову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила |
| пава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скоч |
| </p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> < |
| Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; |
| душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, |
| и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети |
| ој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу д |
| готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.< |
| де лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав зап |
| Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушиј |
| осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.< |
| то створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год ле |
| сте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — |
| ено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за пој |
| и су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима |
| дсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле с |
| са сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погл |
| е једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица |
| не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до |
| ицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио |
| Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — |
| ко је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа з |
| и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде |
| ало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S |
| погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у |
| рошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ |
| тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за с |
| спођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у |
| а по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>П |
| може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплаш |
| че — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, |
| се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао с |
| /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увес |
| деље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљ |
| ево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијају |
| је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и |
| руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискуј |
| le></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде сам |
| е.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драг |
| — Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце г |
| е.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у ду |
| " /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажет |
| арошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — пр |
| ги је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из св |
| ио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер |
| ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? |
| филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што в |
| пштине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти к |
| ђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да |
| </p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мис |
| женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву |
| ном и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се |
| пођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} В |
| већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. |
| днога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу гос |
| тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим |
| ебе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али с |
| нда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде |
| јаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</ |
| да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он са |
| дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што ј |
| се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој |
| слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест |
| певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно ка |
| p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но |
| од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у |
| ором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а |
| и баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели с |
| у мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се |
| е тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече |
| Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије |
| едајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — т |
| против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. п |
| инама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети |
| ажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову мла |
| Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени |
| је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада уд |
| теван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је |
| ла тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште |
| о време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник |
| ро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по с |
| <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, |
| ом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу |
| — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{ |
| својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и |
| тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако мира |
| бу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмек |
| себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био |
| великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и љу |
| ту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душ |
| гледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то |
| се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је до |
| куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. кри |
| а гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.< |
| лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у ода |
| анат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да и |
| ице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у црк |
| нда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као с |
| за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у |
| оби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је ци |
| рце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда с |
| за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете |
| и Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу |
| м помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чист |
| ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина бил |
| да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом ко |
| мо благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду |
| о има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често |
| урио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} |
| још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужни |
| равиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том |
| блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по сво |
| желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице |
| иге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих |
| ашту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у |
| — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по к |
| тари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је |
| да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па с |
| а радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад м |
| аду што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже в |
| је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са м |
| авља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нуди |
| га бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у |
| вље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута |
| да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. гото |
| ар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загл |
| крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са ко |
| ом иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну |
| ити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице |
| Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као и |
| су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му ј |
| зи, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљ |
| девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помисл |
| ар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p |
| , те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже г |
| Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као |
| ме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је |
| ити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту |
| изите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако на |
| шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и |
| лабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он че |
| p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледал |
| докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још ве |
| старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико ср |
| а Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је < |
| ећ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савлада |
| S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима |
| бави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у |
| друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадов |
| ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> |
| дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Ви |
| из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести у |
| Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи |
| > <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, |
| p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму т |
| у вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље ку |
| > <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter" |
| <pb n="157" /> најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој в |
| шала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила сво |
| ћу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако дог |
| немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива |
| <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око |
| .</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој удар |
| ца зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на |
| а онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз |
| радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе |
| о умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва |
| како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— |
| ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p |
| ци пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помоз |
| су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је прокли |
| и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при пом |
| ви дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</ |
| > Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у живот |
| <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три |
| ет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до |
| месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као |
| торовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој |
| Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ћ |
| <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико љу |
| дан исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке |
| дише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитан |
| ве. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао пом |
| а врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети С |
| поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годин |
| убица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој узд |
| загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили њег |
| на.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Бос |
| лан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ј |
| згрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> < |
| вапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Бос |
| а рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љ |
| огледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинског |
| ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане |
| зви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова жи |
| а је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује |
| хукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Р |
| боље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао |
| а, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле за |
| како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима ре |
| — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручит |
| еда у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто ство |
| слуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар |
| рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> |
| муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору С |
| ој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати |
| мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој |
| ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господин |
| с по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, |
| што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не |
| лава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој |
| погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> чо |
| е госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} К |
| погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте |
| е то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи сва |
| бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све та |
| ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој р |
| осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, |
| је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече |
| > <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <pb n="219" |
| ом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем |
| .{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наш |
| шу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно |
| а.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с |
| по владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па н |
| еном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Бос |
| је била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за ц |
| чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од |
| ди једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније |
| ухом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете про |
| м блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се т |
| <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се |
| је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците |
| у материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу |
| т рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из |
| руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић уме |
| кторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светог |
| м попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам |
| ину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин к |
| чију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — |
| крене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли пр |
| исмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим г |
| помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођ |
| . </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте с |
| ба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин |
| иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрав |
| /p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не ова |
| RP18882_C2.8"> <head>8.</head> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића |
| е ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слу |
| шком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је |
| Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{ |
| ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице |
| а је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она ј |
| и одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш о |
| — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види до |
| љено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад ни |
| н врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијен |
| по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> < |
| и; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни бога |
| жно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p |
| под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштарево |
| па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој |
| е беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару |
| ра, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књи |
| аман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ве |
| оже доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман |
| е.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} |
| овека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад ј |
| .</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— |
| вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа |
| е.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах |
| .</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих |
| зможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде |
| ећ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се в |
| еста па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — реч |
| бица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он ст |
| год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, |
| з раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чис |
| рекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљ |
| ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је д |
| а кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она |
| ца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још о |
| ушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако |
| а необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежн |
| <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жи |
| и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни н |
| израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сирома |
| одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо |
| амо кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово |
| ако се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно архан |
| етиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла |
| о час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једн |
| шао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако |
| осити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране б |
| Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор |
| крми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у до |
| о вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p |
| уде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога с |
| на како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и к |
| ела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} |
| им лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> < |
| Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рек |
| — Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће |
| ца Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— |
| наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Стан |
| е омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— |
| љ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Мац |
| ем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је на |
| ди раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мал |
| рви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор |
| дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</ |
| ечи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота за |
| а ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни је |
| узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзв |
| лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара. |
| олико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би |
| у госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зен |
| вим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па |
| је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни наб |
| а ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један док |
| спавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <tit |
| све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је |
| >— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је же |
| >У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина |
| ако сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак ба |
| е? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пу |
| тета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је док |
| Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јован |
| уо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да |
| </p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати |
| трепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла |
| де и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Докто |
| ива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска пор |
| е:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писм |
| фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за |
| д ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; н |
| на.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом у |
| место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p> |
| ају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те б |
| <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско |
| из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци у |
| ћи.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стев |
| атко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас ј |
| о је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли гос |
| крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> к |
| а — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то б |
| ито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за п |
| ла на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у на |
| ан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господи |
| све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини. |
| рео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ћ |
| авало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од г |
| идим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми |
| >— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А д |
| наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљи |
| ах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да |
| лазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било из |
| ерујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прс |
| две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Бос |
| а се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика |
| умачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа |
| рачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, ме |
| и увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да пре |
| све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удо |
| дине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда у |
| песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино |
| е по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубић |
| ишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгоне |
| је излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О |
| аквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарев |
| а у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>К |
| <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час оп |
| осао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, |
| сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај ма |
| .{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb |
| још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана |
| е ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме |
| ајпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би |
| јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у |
| опе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у о |
| воме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи |
| а истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ |
| } Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за докто |
| — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</ |
| камо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма п |
| стирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај в |
| сица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио |
| брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса |
| одољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову |
| p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убрус |
| свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо |
| ђа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би |
| сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{ |
| т како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође |
| Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљ |
| и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно ме |
| ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћ |
| <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече |
| погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик |
| а су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли го |
| . — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml |
| руше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у |
| ни зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаво |
| ама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он |
| кује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свако |
| ину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови |
| са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди |
| {S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад су |
| узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица |
| о.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх виногра |
| ада га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћ |
| ог физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био нек |
| тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан нас |
| н стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би |
| има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом |
| Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни позн |
| уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да ст |
| стри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{ |
| , врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и |
| куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} |
| високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајк |
| се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у |
| они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им |
| панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је |
| ада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на |
| а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран т |
| и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан |
| <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом рос |
| ст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то |
| не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болес |
| топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усков |
| ома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући ш |
| дова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто |
| ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајк |
| <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио ва |
| p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је |
| о није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости с |
| ети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ |
| нула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају |
| ију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога си |
| ште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где ј |
| оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а |
| зних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што |
| одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Го |
| ш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују ш |
| а мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p |
| p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од |
| p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— |
| оспођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шт |
| ците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— Т |
| е, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени |
| знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе госп |
| ебројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која |
| ћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим р |
| — Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Г |
| подине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините мил |
| ви толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу. |
| ече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођам |
| а „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело рук |
| шу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одуше |
| друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи |
| дравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе уста |
| више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало врато |
| се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разв |
| ит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића |
| вот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвал |
| и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпр |
| де за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може и |
| полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први с |
| пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па пре |
| > дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а а |
| око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берач |
| које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави с |
| с је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвик |
| о готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још нак |
| опадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби го |
| госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда прева |
| менио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што са |
| нај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је н |
| то шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{ |
| е прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се з |
| , нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова |
| плећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље |
| } Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би сма |
| вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; |
| расно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана. |
| и соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциља |
| {S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији |
| рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана поп |
| ве.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се |
| ада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору до |
| >— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n=" |
| ич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb |
| Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало г |
| е као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та мл |
| уто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године |
| нуло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну |
| а.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у |
| нице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им |
| ара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и |
| доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни |
| речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им ј |
| гинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало |
| рбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том |
| допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир |
| душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска в |
| ктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удови |
| погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, |
| очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само д |
| ну.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држ |
| грешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по |
| сти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p |
| који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у ра |
| један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у док |
| октору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Јо |
| већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — |
| ги.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Живот |
| исто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно ма |
| је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар дру |
| ина како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убав |
| она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару те |
| три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина |
| е пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пре |
| мео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} С |
| уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се |
| мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана |
| к у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{ |
| } Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју |
| она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео н |
| да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, |
| руги исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у |
| а се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Г |
| {S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминир |
| S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он |
| животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствар |
| ом јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три неде |
| ости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржа |
| Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у |
| тина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још |
| раси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па |
| ри и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и |
| тору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и |
| д је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистри |
| /p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат С |
| ти.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих |
| е оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада |
| ва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љуб |
| бици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Б |
| и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> |
| {S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава |
| ="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! |
| вини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер пошт |
| постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као |
| тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквен |
| још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи пос |
| пође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред п |
| рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прих |
| Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, пр |
| ша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта при |
| а сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне |
| сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса с |
| онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости ни |
| о шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш гото |
| о.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су ост |
| дна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим ку |
| адњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића број |
| је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено в |
| га дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? |
| а вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се та |
| абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо в |
| своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви |
| женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и њ |
| на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — |
| е изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога освет |
| а, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине д |
| готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао д |
| волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их увед |
| рете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су љу |
| Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никак |
| анице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да ј |
| и, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да |
| ицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула. |
| ој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цеду |
| ом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, |
| пођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — реч |
| горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гост |
| им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} |
| Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарат |
| проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p> |
| био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p |
| гу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љ |
| га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ј |
| од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила с |
| бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се |
| прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне при |
| осиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пре |
| рска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна ј |
| смехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на |
| се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече |
| днога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и пом |
| е тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — |
| зрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, к |
| ису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса сед |
| старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Ч |
| ишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане |
| шао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи |
| ога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да |
| Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле |
| спођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се |
| бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није |
| и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Ла |
| tle>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола ч |
| е пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености |
| е, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате |
| Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубиц |
| е било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра |
| .</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпо |
| иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагат |
| S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у с |
| нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; к |
| ико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не |
| по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му би |
| ко болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао гос |
| ако кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим |
| има, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у |
| ћи.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жа |
| а, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора |
| бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су п |
| логу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за док |
| м и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љу |
| а се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давн |
| ђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, |
| ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сес |
| че грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p> |
| ижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би |
| p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кро |
| мрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — |
| Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је |
| но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да |
| о доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—о |
| што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе |
| када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се с |
| гдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да д |
| куда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} С |
| але.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас |
| види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и ре |
| ати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица |
| а, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p> |
| во сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа |
| о, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— Т |
| гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</ |
| росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у |
| о шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писм |
| аручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi |
| на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу п |
| да.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах пораж |
| млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих г |
| , разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре |
| ан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубиц |
| својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката |
| а.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и |
| о сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад |
| е берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само |
| се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на |
| о по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве п |
| и болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се ч |
| јен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не ба |
| ему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> |
| </p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао ве |
| еме му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и осв |
| в и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће с |
| — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.< |
| олеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </ |
| зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружн |
| Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Ка |
| целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p> |
| n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није |
| /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не оста |
| на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као у |
| — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљ |
| 2.14"> <head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је ост |
| едну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општи |
| ље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце о |
| а, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан |
| чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан |
| Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу. |
| Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи аг |
| еди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p |
| а Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није т |
| >Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још |
| би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти де |
| в настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зим |
| раг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и |
| екастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Грат |
| аго њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом н |
| о и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан |
| е уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Ми |
| S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за |
| жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас пред |
| ога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће с |
| друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако |
| е послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како |
| леда ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p |
| о дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме |
| луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да |
| ијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју г |
| с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић ад |
| да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промр |
| по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на шт |
| ачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, ко |
| уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газд |
| ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само ж |
| а је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призра |
| ја је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава. |
| ао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је |
| о.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бој |
| ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте |
| ко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се м |
| раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу |
| палио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио |
| и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изиш |
| ло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лаз |
| оглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Бож |
| нак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не |
| то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p |
| малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је на |
| сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике |
| ало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону ко |
| бодан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам |
| е друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} |
| а најгенијалнијих уметника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке. |
| у. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод |
| и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесни |
| Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се го |
| сен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад п |
| ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — |
| узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али |
| ара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети |
| хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва диво |
| Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и |
| {S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом з |
| е ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њу |
| засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, |
| незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран ј |
| много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, |
| /p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе |
| .{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво |
| пом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} З |
| сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> |
| орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па |
| {S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци |
| ци иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и н |
| положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римско |
| врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; з |
| ала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога |
| а.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим вел |
| ву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} |
| говац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном |
| Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — н |
| е онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди с |
| кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола |
| адећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту |
| о <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар |
| ко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз |
| често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: |
| а — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, п |
| није.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али |
| то сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само к |
| домислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала |
| ин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки |
| , девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p |
| а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочи |
| али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса оно |
| јих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на див |
| ишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да л |
| је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — |
| о ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чуд |
| и су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им к |
| у нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сва |
| з у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на |
| Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала би |
| сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био |
| Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеос |
| дили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео раз |
| убица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе |
| марскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Р |
| сти.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем ран |
| ам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо |
| то.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа |
| рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу |
| ја, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло ле |
| да је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити бо |
| roup" xml:id="SRP18882_P2"> <head>Књига друга.</head> <pb n="159" /> <div type="chapter" xml:id |
| кон смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и у |
| едном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање |
| нога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњо |
| поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К |
| >Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне се |
| ће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце ги |
| ли су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп |
| ици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је т |
| и од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш |
| ам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага њ |
| !</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим |
| ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖА |
| ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКО |
| ктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ |
| му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким |
| столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ би |
| ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — |
| } Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је в |
| о уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разг |
| У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће кр |
| ве веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од |
| чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће љу |
| је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> мл |
| ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p |
| оју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћут |
| нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Са |
| 82_C1.2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица досели |
| довица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Г |
| имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла |
| млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испри |
| цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо пог |
| ује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку |
| са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тиц |
| ину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — п |
| а-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на пос |
| — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, т |
| икслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком х |
| и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" |
| ање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за поставље |
| не.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца св |
| едњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n=" |
| је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та |
| ад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да н |
| о, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Сан |
| ала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпит |
| ет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста ми |
| <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седи |
| аван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пуп |
| дмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође |
| убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љу |
| а једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се рак |
| собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила |
| хватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по |
| Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га ни |
| се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p |
| >— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја зна |
| та ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам бол |
| вка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да |
| а! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и пог |
| потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођ |
| ца заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста |
| ? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, |
| ула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у да |
| ла.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде. |
| ного горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p |
| бра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но |
| лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет пут |
| губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с д |
| пор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз |
| да иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је од |
| на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очим |
| нова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту |
| а чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} С |
| оведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор С |
| ктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пу |
| на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то |
| важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну нов |
| исана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као |
| их леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са |
| и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон |
| и и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко ш |
| ко се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког ф |
| ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по п |
| по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце го |
| ве један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских |
| х часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа |
| оји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не ма |
| ати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што ј |
| ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци |
| даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише |
| ко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако |
| ђе да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну |
| кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Р |
| и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују ј |
| ти — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или |
| угова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, |
| на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад пре |
| ко би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се је |
| варити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али ј |
| то људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, |
| своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео са |
| сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у |
| } Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то те |
| стаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14 |
| азио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио |
| свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца |
| и, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} |
| ана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — |
| жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ |
| b n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи |
| није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В |
| зала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа |
| рината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се |
| х је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужнос |
| Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ |
| м што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте глав |
| су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; к |
| и на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују |
| о што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба н |
| .{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи с |
| право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако с |
| ако би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио са |
| илице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да изв |
| њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из да |
| речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Срп |
| давно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело |
| почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више |
| ећ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — п |
| авра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — |
| о све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „фер |
| ла та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он |
| физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, б |
| х види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни и |
| по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни б |
| ргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко |
| сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће траја |
| ани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све |
| наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађи |
| а је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена |
| рније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој |
| пођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Докто |
| .{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбољ |
| мо за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих |
| мислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало п |
| ко своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио |
| век има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове |
| је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима ос |
| онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисн |
| е — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} |
| па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има |
| е у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</ |
| а срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни р |
| пић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попа |
| дмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да сед |
| ак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али те |
| он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ |
| први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала |
| .{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалиш |
| и шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се |
| е у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће ко |
| а.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су |
| не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину по |
| ер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан |
| долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походи |
| али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар свак |
| идео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па |
| им школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра |
| налац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — ми |
| о нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме |
| .</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе |
| ву нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица. |
| о јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркино |
| а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу зем |
| — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно |
| шкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S |
| је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђен |
| волила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако у |
| а осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што |
| а куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диж |
| то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, |
| да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма |
| мештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда |
| ршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве к |
| еји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги |
| адне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај ма |
| ожића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад |
| не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на г |
| се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи |
| дан с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета |
| ио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста ч |
| опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у к |
| угом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p |
| своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док по |
| јући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, |
| општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се |
| себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу |
| ме.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је |
| вакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали ка |
| Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њи |
| посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све шт |
| а били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се размахн |
| се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разгов |
| амохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двој |
| у из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- |
| те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ |
| ве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је |
| госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света |
| о ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Доба |
| често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </ |
| {S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био бог |
| шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена |
| е жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеж |
| ди свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и мог |
| ка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на |
| будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави |
| то и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p |
| мнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кр |
| ри — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већ |
| {S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се |
| коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на оку |
| сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први |
| опадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и заз |
| реврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле изб |
| ом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз ро |
| "17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео |
| лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје по |
| ођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p |
| договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад с |
| па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћ |
| не у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер |
| ор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том |
| исто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</ |
| {S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтел |
| е и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се ка |
| госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само |
| ву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, призн |
| </p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет з |
| појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички л |
| задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу поче |
| цали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Л |
| тор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Гос |
| аде жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџба |
| била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско |
| се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који |
| и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и пој |
| појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза |
| иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} |
| а цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор |
| ако је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу би |
| и можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је |
| само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеш |
| лушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и покази |
| на не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, |
| е никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долаз |
| а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчи |
| ва.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се позн |
| нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за |
| , људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и уч |
| е и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољег |
| ао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу м |
| кал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.< |
| тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“ |
| боте у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор |
| ко женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре |
| гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда г |
| расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива о |
| изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало |
| во: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруг |
| здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} |
| у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну ст |
| сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самн |
| ихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да ре |
| челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хи |
| лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Дом |
| ушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао |
| а већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је |
| стано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврд |
| октор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разгова |
| " /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та бли |
| нили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже |
| S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Госпо |
| </p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сад |
| дити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана |
| за сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова |
| друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача гр |
| а натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом пред |
| у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфл |
| о се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва то |
| је ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго |
| S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом врат |
| , људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, |
| оље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попади |
| <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су сел |
| етињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан сел |
| Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вече |
| n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} |
| израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, |
| и се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после |
| b n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, |
| ..</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко |
| таде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору од |
| и.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се раш |
| о махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па |
| а.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула с |
| тао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих |
| сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би с |
| ођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако ше |
| ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> ш |
| о и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад |
| ицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић уш |
| буна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеск |
| асту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га |
| зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да |
| па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи |
| срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју леп |
| ловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} |
| ек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има |
| двокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом сла |
| и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много зна |
| S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села ј |
| авек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је |
| , да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први м |
| ратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме пита |
| је било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала |
| .{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу ми |
| осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње |
| ин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо о |
| осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи н |
| е углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужев |
| — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на |
| пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повиј |
| се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> < |
| овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе |
| ам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је м |
| и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са крев |
| око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се |
| осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</ |
| цу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „< |
| азића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал |
| ом.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ обра |
| ше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико |
| а или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме сам |
| } Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> |
| лади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узе |
| уо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као н |
| очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, мла |
| ој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, о |
| n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких |
| октора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор |
| олети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њем |
| ерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао |
| великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све ве |
| једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било |
| духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има |
| моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, |
| ило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те |
| ивезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осул |
| никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ћ |
| <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот засно |
| храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи |
| се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би |
| , зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нем |
| па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп |