• Akcija 1
  • Projekti 1
  • quote 2
  • а 512
  • А 84
  • абера 1
  • авет 1
  • авлије 1
  • авлији 1
  • авлију 1
  • авлинских 1
  • агентовици 1
  • агенцији 1
  • адвокат 17
  • Адвокат 2
  • адвоката 8
  • адвокате 1
  • адвокатом 1
  • адвокатским 1
  • адвокату 1
  • ади 2
  • адутско 1
  • ајак 1
  • Ајак 2
  • ајд 1
  • Ајд 3
  • Ајде 2
  • ајде 3
  • Ајте 1
  • академију 1
  • ако 106
  • Ако 19
  • ал 24
  • Ал 8
  • Ала 1
  • ала 2
  • алачу 1
  • Алексину 1
  • али 208
  • Али 35
  • Алпа 1
  • Ама 1
  • аман 1
  • амбрелом 1
  • американску 1
  • амо 4
  • анђелија 1
  • анђеоску 1
  • Анка 13
  • Анке 1
  • Анком 1
  • апостола 2
  • АПОСТРОФ 1
  • апотеци 1
  • Араду 1
  • арендама 1
  • арендаш 1
  • арендашеве 1
  • аренду 3
  • арњеви 1
  • Артија 1
  • артијама 1
  • артији 2
  • арханђео 1
  • астал 1
  • Аца 15
  • Аци 1
  • Ацом 1
  • Ацу 3
  • Б 5
  • баба 5
  • Бабе 1
  • бабинога 1
  • бабо 1
  • бабу 2
  • бави 2
  • багља 1
  • багљу 1
  • Бадава 3
  • бадава 9
  • Бајаги 2
  • бајаги 9
  • баје 1
  • бајка 1
  • бајна 1
  • бајни 1
  • бајнијег 1
  • бајном 1
  • Бака 1
  • бака 2
  • бакама 1
  • баке 1
  • бакоње 1
  • бактање 1
  • бакће 2
  • бала 1
  • бан 1
  • Баната 1
  • банатско 1
  • банка 1
  • бапске 1
  • бар 21
  • бара 1
  • барем 1
  • баруштина 1
  • баруштину 1
  • басамаке 1
  • бат 2
  • бата 1
  • батак 1
  • батал 1
  • батали 1
  • бауци 1
  • Баци 1
  • баци 6
  • бацивши 1
  • бацила 1
  • бацио 1
  • Бачванке 2
  • бачвари 1
  • Бачка 2
  • Бачке 3
  • бачки 1
  • бачких 1
  • бачко 1
  • Бачкој 2
  • бачкоме 1
  • Баш 18
  • баш 83
  • Башка 1
  • башка 2
  • Башкој 1
  • баште 5
  • баштенских 1
  • баштица 1
  • баштици 1
  • башту 4
  • бебуче 1
  • бегала 1
  • бегунаца 1
  • Бегунци 1
  • беде 1
  • бедујинска 1
  • бежаније 1
  • бежи 1
  • Без 1
  • без 18
  • безазлена 1
  • безазлено 1
  • безазленом 1
  • безазлену 1
  • безецована 1
  • безјаче 1
  • безобразлук 1
  • безочницима 1
  • бејаху 1
  • бејаше 1
  • бекрија 1
  • бела 1
  • беле 4
  • бележи 2
  • бележник 3
  • бележнице 1
  • бели 2
  • белим 1
  • бело 3
  • белој 1
  • белом 5
  • белу 5
  • бео 2
  • берача 2
  • бераче 3
  • берачи 2
  • берачима 1
  • берачица 6
  • берачице 7
  • берачка 1
  • берачке 1
  • Берачки 1
  • Берба 2
  • берба 5
  • бербанска 1
  • бербански 1
  • Бербански 1
  • бербанско 1
  • бербанској 1
  • бербе 2
  • берберин 1
  • берберка 1
  • берби 1
  • бербу 7
  • бере 2
  • беремо 1
  • берзи 1
  • бери 1
  • берите 1
  • берићета 1
  • беру 1
  • бес 2
  • беса 1
  • бесан 1
  • бескрајно 1
  • бесна 1
  • беснела 1
  • бесни 2
  • беснилом 1
  • беснилу 1
  • бесно 1
  • бесова 1
  • бесове 1
  • бесом 1
  • беспослени 1
  • беспосленије 1
  • беху 7
  • Беч 1
  • бечком 1
  • Бечу 3
  • Беше 14
  • беше 48
  • бешици 1
  • бешњаше 1
  • бешње 2
  • Би 2
  • би 308
  • Бива 5
  • бива 7
  • бивала 1
  • бивало 1
  • Бивало 1
  • биди 1
  • бијах 1
  • бијаху 5
  • бијаше 24
  • бије 2
  • бију 2
  • Била 10
  • била 127
  • биле 15
  • Били 1
  • били 31
  • Билијара 1
  • било 138
  • Било 6
  • биља 1
  • Био 10
  • био 158
  • бира 7
  • Бирала 1
  • биралишту 1
  • бирао 2
  • бираће 1
  • бирач 1
  • бирташе 2
  • биртију 1
  • бирту 1
  • бирцуза 1
  • бирцузу 1
  • Бирчанову 1
  • Бисерне 1
  • бисерово 1
  • бисти 1
  • бистра 4
  • бистри 2
  • бистрији 1
  • бистро 1
  • бистрога 1
  • бистрој 1
  • бистром 1
  • бистроме 1
  • Бистроме 1
  • бити 86
  • битка 1
  • биће 5
  • Биће 5
  • Бићу 1
  • бих 12
  • благ 1
  • блага 5
  • благе 2
  • благи 2
  • благим 1
  • Благим 1
  • Благо 7
  • благо 9
  • благовало 1
  • благовања 1
  • благодатним 1
  • благом 2
  • благослова 2
  • благословена 1
  • благу 3
  • блед 4
  • бледа 9
  • бледе 1
  • бледило 2
  • бледо 1
  • блеђа 1
  • блеђано 1
  • блеђаше 1
  • блескавим 1
  • блеску 1
  • блесне 1
  • блеснула 1
  • блеснуше 1
  • ближе 8
  • Близо 1
  • близо 5
  • близу 2
  • блиста 1
  • блудела 1
  • блудело 1
  • блуди 1
  • блудиле 1
  • Блуђаше 1
  • бљувотине 1
  • бобић 2
  • бобов 1
  • Бог 50
  • бог 9
  • бога 14
  • Бога 27
  • богат 1
  • богата 2
  • богаташа 1
  • богати 2
  • Богатији 1
  • богато 2
  • богатога 1
  • богатој 1
  • богату 2
  • боги 1
  • богиње 1
  • Богме 2
  • богме 4
  • боговетни 1
  • богодани 1
  • богојавлењу 1
  • богом 2
  • Богом 3
  • богословију 1
  • Богу 14
  • Бож 1
  • бож 2
  • божанска 2
  • божанску 1
  • божанствена 1
  • Боже 2
  • боже 4
  • божија 3
  • божије 2
  • божији 1
  • божијим 1
  • божијој 2
  • Божић 14
  • Божића 12
  • божића 3
  • божићев 1
  • божићева 1
  • Божићева 1
  • божићеве 1
  • Божићевима 1
  • Божићевом 1
  • Божићеву 3
  • Божићка 6
  • Божићке 1
  • Божићки 1
  • Божићу 5
  • божу 1
  • божура 1
  • бој 11
  • бојаги 1
  • бојала 2
  • бојао 2
  • бојеве 1
  • бојећи 2
  • боји 3
  • бојим 1
  • Бојим 1
  • бојите 1
  • бојишта 1
  • Бојишта 1
  • Бојиште 3
  • бојмо 1
  • бојте 6
  • бол 8
  • бола 4
  • боле 1
  • Боле 1
  • болело 1
  • болесна 6
  • болесни 1
  • болесник 2
  • болесника 4
  • болеснике 3
  • болесникове 1
  • болеснику 2
  • Болесница 1
  • болесница 5
  • болеснице 3
  • болесници 8
  • болесницом 1
  • болесницу 3
  • болесничине 1
  • болесничину 1
  • болесничку 1
  • болесно 2
  • болеснога 1
  • болесној 1
  • болесну 1
  • болест 7
  • болестан 1
  • болести 6
  • болетице 1
  • Боли 1
  • боли 4
  • болило 1
  • болниковим 1
  • болнима 1
  • болнице 1
  • болно 1
  • болова 1
  • боловала 2
  • Боловање 1
  • боловао 1
  • болове 1
  • болом 3
  • болте 1
  • болу 1
  • болује 1
  • Болује 1
  • боља 3
  • Боље 3
  • боље 58
  • Бољега 1
  • бољем 3
  • бољи 9
  • бољим 4
  • бољих 1
  • бомба 1
  • боме 1
  • Боме 2
  • бор 5
  • борави 1
  • боравио 1
  • Борба 1
  • борба 7
  • борбе 1
  • борби 10
  • борбу 6
  • боре 1
  • бори 2
  • борила 1
  • борио 2
  • борним 1
  • борца 1
  • Боса 77
  • Босе 5
  • Боси 8
  • Босиљка 7
  • Босиљку 1
  • Босина 1
  • Босине 5
  • Босиној 3
  • Босином 1
  • Босину 2
  • босиоком 1
  • Босу 9
  • Боца 3
  • брава 1
  • бради 1
  • браду 1
  • браздаши 1
  • брајко 5
  • бране 1
  • брани 1
  • бранио 1
  • бранич 3
  • брањаше 2
  • брао 1
  • Брат 1
  • брат 14
  • брата 5
  • братац 1
  • брате 2
  • брати 3
  • братовља 1
  • братовље 1
  • братовљево 1
  • братовљеву 1
  • братом 1
  • братскога 1
  • братском 1
  • братску 3
  • брату 2
  • Браће 1
  • БРАЋЕ 3
  • браћу 2
  • браца 1
  • брашна 1
  • брбљива 1
  • брда 1
  • брдо 5
  • брду 3
  • бре 1
  • Бре 4
  • брег 3
  • брега 2
  • брегова 1
  • брегу 1
  • брежину 1
  • брежуљак 1
  • брежуљку 2
  • брест 1
  • брестова 1
  • брестом 1
  • брже 3
  • брзо 23
  • брига 8
  • бриге 10
  • бригом 1
  • бригу 2
  • бридити 1
  • брижан 1
  • брижљиво 1
  • брижна 1
  • брижним 2
  • брижно 7
  • бризга 1
  • бризи 2
  • бриј 1
  • брине 4
  • бринем 1
  • брини 3
  • бринула 1
  • бринуле 1
  • брифтрогер 1
  • брицом 1
  • брицу 1
  • бришући 1
  • брк 4
  • Бркић 4
  • Бркића 1
  • Бркићеве 1
  • Бркићем 1
  • бркове 2
  • бркови 1
  • брод 1
  • бродар 1
  • број 3
  • бројао 1
  • броје 1
  • бројева 1
  • броји 2
  • бројило 1
  • бројио 1
  • броју 1
  • бруји 2
  • бруке 1
  • бршљан 3
  • бршљен 1
  • буд 1
  • Буд 1
  • будан 1
  • буде 40
  • будем 4
  • будеш 2
  • буди 3
  • будила 3
  • будилник 1
  • Будим 1
  • Будима 1
  • будимске 2
  • будио 2
  • будиоца 1
  • будити 1
  • будна 2
  • будни 1
  • будним 1
  • будно 1
  • Будно 1
  • буду 4
  • будућем 1
  • будућност 1
  • будућности 1
  • буђаше 2
  • буђелар 2
  • бујан 1
  • бујица 1
  • бујицом 1
  • бујна 1
  • бујне 1
  • Бујни 1
  • бујно 3
  • бујној 1
  • Бујном 1
  • бујном 3
  • бујну 1
  • Бујну 1
  • букава 2
  • букачима 1
  • буква 1
  • букве 1
  • буквика 2
  • букву 3
  • букне 2
  • букну 1
  • букнути 1
  • букнуше 1
  • букова 1
  • буљина 1
  • буљука 1
  • буљуке 1
  • буљуку 2
  • буна 2
  • бунар 1
  • бунара 1
  • бунде 2
  • бундицама 1
  • бунду 1
  • буне 5
  • буни 1
  • бунике 1
  • бунила 1
  • Бура 5
  • бура 6
  • бурад 1
  • буран 2
  • буре 1
  • бурета 1
  • бури 3
  • бурни 1
  • бурним 1
  • буру 1
  • бурунтију 1
  • бусији 1
  • буџака 1
  • в 10
  • В 79
  • вагов 1
  • вадећи 1
  • вади 1
  • вадите 1
  • важила 2
  • важио 1
  • важна 1
  • важним 2
  • важно 4
  • важну 1
  • вазда 2
  • ваздан 3
  • ваздух 2
  • ваздуху 4
  • вајда 1
  • вајде 1
  • вајкада 1
  • вакације 1
  • вакацију 1
  • вал 1
  • вали 1
  • Ваља 2
  • ваља 28
  • ваљало 10
  • ваљана 2
  • ваљати 2
  • Ваљда 1
  • ваљда 12
  • ваље 1
  • Вам 1
  • вам 54
  • вама 10
  • Вама 4
  • ван 4
  • вара 1
  • Вара 1
  • варати 1
  • варљива 1
  • варљивој 1
  • варош 6
  • варошани 2
  • варошанка 1
  • вароши 13
  • варошима 1
  • варошицама 2
  • варошици 1
  • варошке 1
  • варошки 9
  • варошким 2
  • варошког 2
  • варошкога 1
  • варошкој 6
  • варошком 2
  • варошку 1
  • варошу 1
  • Вас 3
  • вас 32
  • Васа 9
  • Васи 2
  • Васић 5
  • васпитала 1
  • васпиталишту 1
  • васпитање 1
  • васпитању 1
  • Васу 2
  • ватра 2
  • ватре 4
  • ватри 2
  • ватромету 1
  • ватру 4
  • ватруштине 1
  • ватруштини 1
  • ваш 2
  • Ваш 3
  • Ваша 1
  • ваша 2
  • вашару 2
  • ваше 1
  • Вашем 3
  • вашим 1
  • Вашим 1
  • вашој 1
  • Вашој 1
  • вашу 2
  • ве 1
  • ведра 1
  • ведри 1
  • ведрије 1
  • ведрило 2
  • ведрим 1
  • ведрина 2
  • Ведро 1
  • ведро 8
  • ведроме 1
  • вез 2
  • везана 1
  • везе 2
  • везла 3
  • везном 1
  • везом 1
  • вејавицом 1
  • век 6
  • века 8
  • вексла 1
  • веку 5
  • вела 1
  • веле 2
  • Вели 1
  • вели 10
  • Велика 2
  • велика 9
  • велике 18
  • Велики 1
  • велики 18
  • великим 6
  • великих 2
  • велико 18
  • великог 1
  • великога 1
  • великој 7
  • великом 5
  • великоме 1
  • велику 10
  • велим 1
  • велите 2
  • велиш 1
  • велом 1
  • велу 1
  • вељи 2
  • вељу 1
  • венац 1
  • вене 4
  • Венијамин 1
  • венца 1
  • Венца 1
  • Венцу 1
  • венчава 2
  • венчала 1
  • венчали 1
  • венчане 1
  • венчања 1
  • венчање 2
  • венчао 1
  • вео 5
  • веран 1
  • вере 2
  • вереница 1
  • вериге 2
  • вермам 1
  • верна 4
  • верни 1
  • верно 1
  • веровала 2
  • веровао 1
  • вером 2
  • веру 1
  • верује 2
  • верујем 3
  • верујеш 1
  • Верујте 1
  • верују 2
  • весела 7
  • веселе 1
  • весели 4
  • веселији 1
  • веселили 1
  • веселим 3
  • Весело 1
  • весело 13
  • веселог 1
  • веселога 3
  • веселом 1
  • веселост 1
  • веселу 1
  • весеља 1
  • Весеље 1
  • весеље 4
  • весео 6
  • вест 3
  • Ветар 4
  • ветар 8
  • ветра 1
  • ветри 1
  • ветрић 1
  • ветрићи 1
  • ветрови 1
  • ветру 1
  • Већ 13
  • већ 235
  • већа 3
  • веће 1
  • већег 1
  • већем 2
  • већи 4
  • већином 4
  • већма 20
  • већој 1
  • већом 1
  • већу 1
  • вече 28
  • Вече 3
  • вечер 1
  • Вечера 1
  • вечера 17
  • вечерају 1
  • вечерао 1
  • вечерас 3
  • Вечерас 3
  • вечерати 2
  • вечере 7
  • вечери 5
  • вечерња 1
  • вечерњача 1
  • вечерње 1
  • вечерњи 2
  • вечерњу 1
  • вечером 4
  • вечеру 6
  • Вечита 1
  • вечита 5
  • вечити 2
  • вечито 3
  • вечитога 1
  • вечност 1
  • веџбању 1
  • вешао 1
  • вешт 1
  • вешта 1
  • вештији 1
  • вештина 2
  • вештини 2
  • вештину 2
  • вешто 9
  • вештога 1
  • вештом 2
  • вештоме 1
  • Ви 2
  • ви 42
  • вид 1
  • вида 1
  • Виде 1
  • виде 12
  • видела 25
  • виделе 4
  • видели 8
  • видело 6
  • Видео 1
  • видео 27
  • видети 9
  • Видећете 1
  • видеше 1
  • Види 4
  • види 42
  • видику 3
  • видила 1
  • Видим 1
  • видим 18
  • Видимо 1
  • видимо 2
  • видио 6
  • видите 1
  • видити 1
  • видиће 1
  • видићете 1
  • Видиш 1
  • видиш 4
  • виднији 1
  • видно 1
  • видноме 1
  • видну 1
  • виђали 3
  • виђао 1
  • виђаху 1
  • виђаше 1
  • виза 1
  • визите 4
  • визити 1
  • визитску 2
  • визиту 1
  • визу 1
  • вија 3
  • вије 1
  • вијне 1
  • вију 1
  • викне 1
  • викну 14
  • викнуше 1
  • вила 1
  • вилама 1
  • Вина 1
  • вина 7
  • вине 1
  • вино 5
  • виноград 5
  • винограда 6
  • виноградац 1
  • виногради 1
  • Виногради 1
  • винограду 8
  • вином 2
  • винску 1
  • винула 1
  • виолине 1
  • виолину 1
  • вис 5
  • висаше 1
  • висе 2
  • виси 1
  • висине 1
  • висини 1
  • висину 1
  • висове 1
  • висок 2
  • Висок 2
  • висока 2
  • Висока 2
  • високе 1
  • високи 1
  • високих 1
  • високо 2
  • високога 1
  • високу 1
  • вита 2
  • витлају 1
  • виче 3
  • вичу 1
  • Виш 1
  • виш 5
  • Више 1
  • више 85
  • виши 1
  • вјерују 1
  • влада 5
  • владате 1
  • влади 1
  • владике 1
  • владику 1
  • владици 2
  • Власи 1
  • власт 4
  • властелин 1
  • властелина 1
  • Властелинство 1
  • властелинству 1
  • властеоскога 1
  • власти 1
  • вода 2
  • воде 9
  • води 6
  • водили 1
  • водим 1
  • водио 3
  • водити 1
  • водиш 1
  • водом 2
  • воду 2
  • вођа 2
  • вођаху 1
  • вођаше 2
  • вођу 1
  • воза 1
  • вози 1
  • возити 1
  • војевао 1
  • војевати 1
  • војна 3
  • војнике 1
  • војну 1
  • војска 3
  • војске 2
  • војује 1
  • Волала 1
  • воле 2
  • Волеви 1
  • Волела 1
  • волела 4
  • волели 1
  • волео 9
  • волети 2
  • воли 6
  • волим 3
  • волимо 1
  • волио 2
  • воловима 1
  • воља 5
  • Воље 1
  • воље 10
  • вољи 13
  • вољна 2
  • вољнији 2
  • вољно 2
  • вољу 3
  • вос 1
  • воспитанију 1
  • воћа 2
  • воће 1
  • воћке 3
  • воћњак 1
  • воћњака 1
  • воћњаку 1
  • враг 1
  • враголасто 1
  • враже 1
  • врана 2
  • вране 1
  • врапци 1
  • Врапци 1
  • врат 1
  • врата 13
  • врате 2
  • врати 21
  • вратила 5
  • вратили 2
  • вратило 1
  • вратим 1
  • вратима 3
  • вратио 6
  • вратите 2
  • вратити 3
  • вратове 1
  • вратом 1
  • врату 2
  • враћа 2
  • враћају 1
  • враћала 1
  • враћали 3
  • враћало 1
  • враћао 1
  • враћати 1
  • враџбине 1
  • врби 1
  • вргнуо 1
  • Врдника 1
  • вребао 2
  • врева 2
  • вреви 2
  • вреде 1
  • вреди 2
  • вредна 1
  • вредне 2
  • вреднији 1
  • вредним 1
  • вредних 1
  • вредно 7
  • вреднога 1
  • вредноћу 1
  • вређа 1
  • врелим 1
  • врелих 2
  • врело 3
  • врелом 2
  • време 16
  • Време 5
  • времена 10
  • временима 1
  • времену 3
  • врео 4
  • вреће 2
  • врзао 1
  • врзле 1
  • ври 4
  • врила 1
  • врило 2
  • врисак 1
  • вриска 1
  • врискало 1
  • вриске 1
  • врисну 4
  • вриснула 1
  • вриснуше 2
  • вришти 2
  • врлинама 2
  • врлином 2
  • Врло 1
  • врло 33
  • врста 1
  • врсте 1
  • вртити 1
  • вртлог 2
  • врту 1
  • врућ 1
  • врућине 1
  • врућину 1
  • врућинчина 1
  • врућице 1
  • врућици 1
  • врућицу 1
  • врх 12
  • врху 2
  • врши 1
  • вршим 1
  • вук 1
  • вукла 5
  • вукло 2
  • Вуковарски 1
  • вуче 6
  • вход 1
  • Г 1
  • га 250
  • Гавра 33
  • Гавре 8
  • Гаври 4
  • Гаврин 1
  • Гавру 1
  • гађа 1
  • гађао 1
  • газда 6
  • газдарица 3
  • газде 4
  • газе 1
  • Гаја 1
  • гајдама 1
  • гајдаша 1
  • гајдашу 1
  • гајде 1
  • гаје 1
  • гакање 1
  • галама 3
  • галаму 1
  • галантно 1
  • гаси 1
  • гаснуле 1
  • гата 1
  • Где 5
  • где 78
  • гдекоји 1
  • гегаш 1
  • гимназију 2
  • гине 3
  • гинули 1
  • глава 20
  • Глава 3
  • главе 10
  • глави 22
  • главна 1
  • главни 4
  • главно 3
  • главнога 2
  • главноме 1
  • главом 10
  • главу 24
  • гладан 1
  • гладовао 1
  • глађаше 1
  • Глас 1
  • глас 37
  • гласа 5
  • гласак 1
  • гласе 4
  • гласи 3
  • гласка 1
  • гласно 1
  • гласова 1
  • гласове 1
  • гласови 4
  • гласовима 1
  • гласом 5
  • гласу 3
  • Гле 1
  • гле 8
  • Гледа 1
  • гледа 14
  • гледај 5
  • гледајте 1
  • Гледајте 3
  • гледају 1
  • гледајући 7
  • гледала 9
  • гледам 1
  • гледање 1
  • Гледао 1
  • гледао 16
  • гледате 1
  • гледати 3
  • гледаше 4
  • гледе 6
  • гледи 10
  • гледим 1
  • гледиш 1
  • глеђаше 1
  • Глете 1
  • гложити 1
  • глуве 1
  • глупа 1
  • гневом 2
  • гнезда 1
  • гнездом 1
  • гњездо 1
  • гњечи 1
  • го 2
  • говор 1
  • говора 2
  • говораше 1
  • говоре 2
  • говори 14
  • Говори 3
  • говорила 2
  • говорили 3
  • говорило 3
  • говорим 1
  • Говорио 2
  • говорио 4
  • говорити 2
  • говорићу 1
  • говориш 1
  • говоркало 1
  • говоркање 1
  • говоркати 1
  • говорљива 1
  • говором 1
  • говору 1
  • год 35
  • годи 1
  • година 36
  • годинама 11
  • године 31
  • години 1
  • годину 15
  • годишњаци 1
  • гозбе 1
  • големој 1
  • голим 1
  • голо 1
  • голотињи 1
  • голубијега 1
  • голубице 1
  • гомила 5
  • гомиле 3
  • гомилу 1
  • гони 3
  • гонила 1
  • гоњена 1
  • гордост 1
  • горе 19
  • Горе 7
  • горео 1
  • горети 1
  • гори 8
  • горила 1
  • горило 1
  • горким 1
  • горко 1
  • горња 1
  • Горњак 1
  • Горњаку 2
  • горње 2
  • горњој 1
  • гором 1
  • Гором 1
  • горопадно 1
  • горостасноме 1
  • горско 2
  • горскога 5
  • горском 2
  • гору 1
  • Гору 1
  • госа 1
  • Госпо 1
  • госпо 5
  • господа 6
  • Господар 13
  • господар 18
  • господара 5
  • господарева 1
  • господарем 1
  • господари 5
  • господарским 1
  • господару 4
  • господи 1
  • господин 22
  • Господин 9
  • господина 3
  • господине 29
  • господину 2
  • господом 1
  • господске 1
  • господски 1
  • господских 1
  • господско 1
  • господскога 2
  • господство 1
  • госпођа 229
  • Госпођа 76
  • госпођама 1
  • госпође 30
  • госпођи 16
  • Госпођи 4
  • госпођиног 1
  • госпођица 1
  • Госпођице 1
  • госпођице 15
  • госпођицу 1
  • госпођо 7
  • госпођом 6
  • Госпођу 1
  • госпођу 20
  • госпоја 3
  • гост 4
  • госта 2
  • госте 7
  • Гости 5
  • гости 6
  • гостију 2
  • гостима 3
  • гостинској 1
  • гостољубивије 1
  • Готов 1
  • готов 6
  • готова 5
  • готови 3
  • готовити 1
  • готово 27
  • готову 2
  • граби 1
  • град 3
  • града 2
  • Градини 1
  • градљике 1
  • градљику 1
  • градова 1
  • градове 1
  • градови 1
  • градоначелника 1
  • граду 1
  • грађа 1
  • грађане 1
  • грађани 1
  • грађанина 1
  • грађару 1
  • граја 1
  • граје 1
  • грају 2
  • гракнули 1
  • гране 4
  • грани 2
  • Грануло 1
  • грануло 4
  • грање 7
  • гратулирам 1
  • Гратулирам 1
  • грдан 2
  • грдила 1
  • Грдна 1
  • грдне 2
  • грдни 3
  • грдним 1
  • грдној 1
  • грдном 1
  • грдну 2
  • грдњом 1
  • гребена 1
  • греје 1
  • греју 1
  • греха 1
  • грехова 1
  • грешну 1
  • Гриота 1
  • Грк 37
  • грк 92
  • гркових 1
  • грковом 1
  • грла 7
  • грли 3
  • грлице 1
  • грло 1
  • грлу 2
  • грмљавина 2
  • грмну 1
  • грмове 1
  • грмом 1
  • гроб 12
  • гроба 10
  • гробље 1
  • гробљу 3
  • гробовима 1
  • гробом 1
  • гробу 6
  • грожђа 1
  • грожђе 1
  • грозе 1
  • грозна 2
  • грозница 2
  • грознице 1
  • грозницу 1
  • грозничавој 1
  • гром 3
  • громе 1
  • громки 1
  • громким 2
  • громовито 1
  • гронула 1
  • грошић 1
  • грубо 1
  • грува 2
  • грување 1
  • груд 2
  • груда 1
  • груди 23
  • грудима 21
  • грудњаци 1
  • груне 1
  • грунтова 1
  • груну 5
  • грунула 1
  • грунуше 1
  • грца 1
  • грчевити 1
  • грчевитим 1
  • Грчевитим 1
  • грчевито 7
  • грчевитом 1
  • губеру 1
  • губи 3
  • губиш 1
  • губљаше 2
  • гудала 1
  • гудалом 3
  • гудуре 1
  • гуја 3
  • гује 1
  • гунгули 1
  • гунђајући 1
  • гунђали 1
  • гунђања 1
  • гуњца 1
  • гурабије 1
  • гуркаху 1
  • гурну 1
  • гурнувши 1
  • гусака 1
  • гуска 1
  • гуску 1
  • густ 1
  • густа 1
  • Густови 1
  • густога 1
  • густом 1
  • густу 3
  • гутну 1
  • гуштер 1
  • да 1806
  • Да 42
  • давало 1
  • давао 1
  • давати 1
  • дави 1
  • давио 1
  • давнашња 1
  • давно 18
  • даде 10
  • Дај 1
  • дај 2
  • даје 4
  • дајмо 1
  • дајте 1
  • Дајте 2
  • дају 3
  • Дакле 1
  • дакле 3
  • Дала 1
  • дала 7
  • дале 1
  • Далек 1
  • далека 2
  • далеке 1
  • далеки 1
  • далеких 1
  • далеко 18
  • далекој 1
  • дали 1
  • Далмацији 1
  • Далмацију 1
  • дало 2
  • даље 21
  • даљине 2
  • даљини 3
  • даљину 2
  • дам 1
  • даму 1
  • Дан 1
  • дан 96
  • дана 90
  • Данас 19
  • данас 75
  • данаске 1
  • данашње 2
  • данашњег 1
  • данашњега 1
  • данашњем 1
  • данашњи 2
  • данашњој 1
  • дане 1
  • дани 8
  • данима 6
  • даном 1
  • дану 3
  • данути 1
  • Дању 1
  • дању 3
  • дао 18
  • дар 3
  • дарежљива 1
  • даровито 1
  • даровитог 1
  • дати 7
  • даће 1
  • даћу 1
  • дафине 1
  • дахне 1
  • дахнула 1
  • дахнуле 1
  • дахнути 1
  • Два 4
  • два 44
  • Двадесет 1
  • двадесет 4
  • дваестину 1
  • двапут 2
  • двапута 1
  • две 48
  • двема 3
  • двеста 5
  • двоје 19
  • двојином 2
  • двојица 5
  • двојицу 1
  • дворане 1
  • дворану 1
  • дворац 2
  • дворе 1
  • дворимо 1
  • дворишта 4
  • двориште 1
  • дворишту 4
  • дворца 1
  • дворцу 3
  • двоцевка 5
  • двоцевку 2
  • дгуње 1
  • де 2
  • дебеле 1
  • дебели 1
  • дебелом 2
  • дебла 1
  • дебло 1
  • дебље 1
  • девер 2
  • девера 3
  • девере 2
  • деверу 1
  • девет 1
  • девета 1
  • девети 1
  • девовала 5
  • девовања 5
  • Девојака 1
  • девојака 2
  • девојачка 2
  • девојачке 1
  • девојачки 1
  • девојачко 2
  • девојачком 2
  • девојачкоме 2
  • Девојка 1
  • девојка 20
  • девојкама 3
  • девојке 11
  • Девојке 4
  • девојком 1
  • девојку 11
  • девојци 6
  • девојче 11
  • Девојче 2
  • Дед 3
  • дед 5
  • деда 1
  • дедовина 2
  • дежмекасто 1
  • дежмекастом 1
  • дежмекасту 1
  • дела 3
  • дели 2
  • делили 2
  • делити 1
  • дело 3
  • делом 2
  • делу 1
  • демонска 1
  • дењка 1
  • део 5
  • деобама 1
  • депо 1
  • дере 1
  • деречкају 1
  • дериште 1
  • дерлади 1
  • деру 1
  • десет 9
  • десета 1
  • Десета 1
  • Десетак 1
  • десетак 21
  • десетака 2
  • десетине 1
  • десетину 1
  • десетицу 1
  • десило 1
  • десна 2
  • десне 5
  • десним 1
  • десно 8
  • десној 1
  • десном 1
  • десну 1
  • Дете 1
  • дете 26
  • детета 3
  • детету 5
  • детинства 2
  • детинство 2
  • детинству 1
  • детиња 1
  • детињег 1
  • детињим 1
  • детињој 1
  • детињска 3
  • детињским 1
  • детињском 2
  • детињства 1
  • детињству 2
  • детињу 1
  • Деца 2
  • деца 7
  • Деце 1
  • деце 6
  • деци 2
  • децо 6
  • децом 4
  • децу 6
  • дечица 1
  • дечурлијом 1
  • дешперата 1
  • Ди 1
  • ди 3
  • диван 14
  • дивана 3
  • диване 1
  • Диване 1
  • дивани 3
  • диванили 2
  • диваном 1
  • диви 1
  • дивила 2
  • дивио 4
  • дивљи 2
  • дивљих 1
  • дивна 7
  • дивне 3
  • дивни 4
  • дивније 2
  • дивним 2
  • Дивно 1
  • дивно 5
  • дивнога 1
  • дивном 1
  • дивну 3
  • дивовски 1
  • дивота 3
  • дивотама 1
  • дивоте 2
  • дивотном 1
  • дивоту 1
  • дигао 3
  • дигла 3
  • дигле 1
  • дигли 2
  • дигне 5
  • дигну 1
  • Дигох 1
  • дигоше 1
  • Дигоше 1
  • Диже 2
  • диже 26
  • дижу 1
  • дизала 2
  • дизању 1
  • дизао 4
  • дизати 1
  • дизаше 5
  • дијета 1
  • дијете 1
  • дикла 1
  • дим 1
  • Дим 1
  • дима 1
  • диму 1
  • дирај 2
  • директор 1
  • директоре 1
  • директору 1
  • дирне 2
  • дискрецију 3
  • дичи 1
  • дише 3
  • диштриктској 1
  • длака 1
  • длаку 3
  • длан 7
  • дна 1
  • дну 3
  • до 130
  • До 4
  • доба 15
  • Добар 1
  • добар 10
  • добија 2
  • добије 3
  • добијем 1
  • добила 1
  • добили 1
  • добило 1
  • добио 2
  • добити 4
  • добитци 1
  • Добиће 1
  • добићеш 1
  • добих 1
  • добош 1
  • добра 11
  • добре 8
  • добри 3
  • добрим 2
  • добрих 1
  • Добро 15
  • добро 65
  • доброга 1
  • добродошлицу 1
  • доброј 2
  • доброћуд 1
  • доброћудно 5
  • доброћудо 3
  • Добру 1
  • добру 4
  • добу 1
  • доведе 2
  • довезао 1
  • довела 1
  • довели 1
  • довео 6
  • довести 2
  • довија 1
  • довикне 1
  • довикује 2
  • довикују 1
  • довољно 1
  • довршена 1
  • довршила 1
  • довукла 1
  • догађаја 2
  • догледати 1
  • догледу 2
  • договарали 1
  • Договор 1
  • договор 4
  • договоре 1
  • договориле 1
  • договорити 2
  • договорише 1
  • договорна 1
  • договорно 3
  • договору 3
  • догоди 1
  • догодила 1
  • догодило 3
  • догори 1
  • дода 1
  • додаде 2
  • додајући 1
  • додала 1
  • додаће 2
  • додир 1
  • додирне 1
  • додуше 2
  • Дође 3
  • дође 52
  • дођем 1
  • дођете 1
  • дођи 1
  • Дођите 1
  • дођите 2
  • Дођох 1
  • дођоше 6
  • дођу 12
  • доживео 1
  • доживети 1
  • доживи 1
  • доживимо 1
  • дозна 1
  • дознала 1
  • Доиста 1
  • доиста 6
  • дојавиће 1
  • дојакошње 2
  • Док 20
  • док 60
  • докле 1
  • доколан 1
  • докопати 1
  • доксат 2
  • доксата 1
  • доксату 1
  • доктор 206
  • Доктор 86
  • Доктора 1
  • доктора 72
  • докторе 37
  • Докторе 4
  • доктори 2
  • докторка 7
  • докторке 1
  • докторки 2
  • докторов 1
  • Докторова 1
  • докторова 9
  • докторове 9
  • докторовим 2
  • докторових 3
  • докторово 3
  • докторовога 1
  • докторовој 4
  • докторовом 2
  • докторову 5
  • доктором 10
  • доктору 26
  • Доктору 5
  • докторци 1
  • дола 3
  • долажаху 1
  • долазак 1
  • долазе 6
  • Долази 1
  • долази 18
  • долазила 2
  • долазиле 1
  • долазило 4
  • долазио 9
  • долазити 3
  • долап 4
  • доласку 1
  • доле 6
  • долијао 1
  • доликује 3
  • долину 1
  • долње 1
  • долњега 1
  • долњом 1
  • долови 1
  • долу 4
  • дољне 1
  • дољњем 1
  • дома 9
  • домак 1
  • домакли 1
  • домаће 2
  • домаћега 1
  • домаћем 3
  • домаћи 2
  • домаћим 1
  • Домаћин 1
  • домаћин 4
  • домаћина 1
  • домаћиница 1
  • домаћинове 1
  • домаћином 2
  • домаћину 2
  • домаћица 12
  • Домаћица 2
  • домаћице 3
  • домаћици 1
  • домаћичин 1
  • домаћичину 1
  • домаћој 1
  • дометнути 1
  • домеће 1
  • домећу 1
  • домишљана 1
  • дому 2
  • донела 5
  • донеле 1
  • донели 1
  • донео 1
  • донесе 2
  • Доникле 1
  • доносим 1
  • доносио 1
  • доносиће 1
  • доњега 1
  • доњу 1
  • Допада 1
  • допада 7
  • допадају 1
  • допаде 1
  • допадне 1
  • допадоше 2
  • допала 1
  • Допала 1
  • допао 1
  • допасти 1
  • допире 2
  • допр 1
  • допратили 1
  • допусти 1
  • дорастети 1
  • досада 2
  • досадањи 2
  • досадити 1
  • досели 1
  • доселила 3
  • доселиле 1
  • Доселили 1
  • доселио 2
  • досетку 1
  • доспео 1
  • доста 15
  • Доста 4
  • достигао 1
  • Дотадањи 1
  • дотакла 1
  • дотаче 1
  • дотерали 1
  • дотерао 1
  • дотерати 1
  • дотераће 1
  • дотиче 1
  • Дотле 1
  • дотле 12
  • дотрча 1
  • дотрчала 1
  • Доћи 1
  • доћи 24
  • доћиће 1
  • дохвати 1
  • дохватила 1
  • дохватити 1
  • доцкан 2
  • Доцкан 2
  • доцније 1
  • дочек 1
  • дочека 7
  • дочекају 1
  • дочекала 6
  • дочекам 2
  • дочекамо 1
  • дочекао 3
  • дочекаоници 1
  • дочекаоницу 1
  • дочекати 2
  • дочекаће 1
  • дочекивати 1
  • дочекује 1
  • дочепа 2
  • дочепали 1
  • дош 1
  • Дошао 1
  • дошао 36
  • дошла 16
  • дошле 2
  • дошли 7
  • Дошло 1
  • дошло 9
  • др 1
  • Др 2
  • драг 1
  • драга 2
  • драге 4
  • Драги 1
  • драги 7
  • Драго 1
  • драго 5
  • драгом 1
  • дражима 1
  • драмлија 1
  • драмлијом 1
  • драмлију 1
  • Дрва 1
  • дрва 2
  • дрвеном 1
  • дрвета 1
  • дрвету 1
  • дрвећу 1
  • дрвима 1
  • дрво 3
  • дремао 1
  • дремован 1
  • дремовну 1
  • дреновим 1
  • Дреновца 1
  • дреновцем 1
  • држави 1
  • државном 1
  • држала 4
  • држао 3
  • држати 1
  • држаће 1
  • држе 3
  • држећа 2
  • држећи 2
  • држи 5
  • држим 1
  • дркћући 1
  • дрљав 1
  • дрмају 1
  • дрмећи 1
  • дрмио 1
  • друг 7
  • ДРУГА 2
  • друга 34
  • другара 1
  • другари 1
  • другарица 2
  • другарицама 2
  • другарице 13
  • Другарице 2
  • другарици 4
  • другарицу 5
  • другаричина 1
  • другаричинога 1
  • другаричину 1
  • другачија 1
  • другачије 1
  • друге 17
  • Други 2
  • други 33
  • другим 5
  • другима 4
  • других 2
  • Друго 1
  • друго 28
  • другова 3
  • друговала 1
  • друговање 1
  • друговао 1
  • другове 1
  • другови 2
  • Другови 2
  • друговима 1
  • другог 1
  • другога 24
  • другој 8
  • другом 10
  • другоме 3
  • другу 18
  • другује 1
  • дружила 1
  • дружина 4
  • дружини 1
  • дружину 3
  • дружити 1
  • Друкчије 1
  • друкчије 12
  • друкчији 3
  • друсла 1
  • друштва 12
  • друштве 1
  • друштвене 1
  • друштвени 2
  • друштвима 1
  • друштво 33
  • Друштво 4
  • друштвом 1
  • друштву 10
  • друшто 1
  • дрхтала 1
  • дрхтању 1
  • дрхтао 2
  • дрхташе 4
  • дрхће 2
  • дршћу 1
  • дубина 1
  • дубине 4
  • дубини 2
  • дубину 2
  • дубље 5
  • дубљи 1
  • дубљини 3
  • дубока 1
  • дубоко 6
  • дубокога 3
  • дувајући 1
  • дуван 1
  • дувар 2
  • дувару 2
  • Дуг 1
  • дуг 2
  • Дуга 1
  • дуга 2
  • дугачка 1
  • дугачке 1
  • дугачки 1
  • дугачким 1
  • дугачком 1
  • дугачку 1
  • дуге 1
  • дугим 1
  • дугих 1
  • дуго 33
  • Дуго 6
  • дугога 1
  • дугом 1
  • дугу 2
  • дугује 1
  • дужан 1
  • дуже 9
  • дужега 1
  • дужни 1
  • дужник 1
  • дужници 1
  • дужност 3
  • дужности 1
  • дуката 3
  • дукати 1
  • Дунав 4
  • Дунава 5
  • Дунавом 1
  • дунавској 1
  • дунавском 1
  • Дунаву 3
  • дунда 1
  • дуну 1
  • дунула 1
  • дућан 1
  • дућана 4
  • дућанац 1
  • Дућани 1
  • дућану 5
  • дућанца 2
  • дух 4
  • духа 7
  • духну 2
  • духове 1
  • духовито 1
  • духовни 1
  • духовник 2
  • духовника 2
  • духовним 1
  • духовници 1
  • духом 4
  • душа 12
  • Душанов 1
  • Душанове 1
  • Душе 1
  • душе 19
  • душевнога 1
  • душек 2
  • душека 1
  • души 21
  • душице 2
  • душицом 1
  • душо 8
  • душом 10
  • Душу 1
  • душу 30
  • ђаво 6
  • ђавола 1
  • ђаволе 1
  • ђаволства 1
  • ђаволством 1
  • ђаволу 1
  • ђак 6
  • ђака 1
  • ђаке 1
  • ђаковао 2
  • ђаци 4
  • ђаче 1
  • ђачких 1
  • ђачкога 1
  • ђачком 1
  • ђачкоме 1
  • ђидију 1
  • ђипа 1
  • ђипи 3
  • ђипила 1
  • Ђорђа 1
  • ђубре 1
  • ђувегији 1
  • Ђурић 2
  • Ђурићу 1
  • ђутуре 1
  • ђутуричар 1
  • ђутуричара 1
  • Ђутуричарев 1
  • Ђутуричари 1
  • Е 27
  • е 8
  • евала 1
  • Евала 1
  • еве 1
  • евенке 1
  • Ево 14
  • ево 15
  • егуцао 1
  • езаминира 1
  • Еј 3
  • енергична 1
  • Ено 1
  • ено 10
  • Ердељом 1
  • ердељских 1
  • есапио 2
  • Ест 1
  • ето 21
  • Ето 7
  • Ех 3
  • ж 1
  • жабица 1
  • жагор 6
  • жагору 1
  • жали 1
  • жалила 2
  • жалили 1
  • жалосна 1
  • жалосници 1
  • жалосној 1
  • жалосном 1
  • жалост 4
  • жалости 3
  • жао 5
  • жар 1
  • Жар 1
  • жара 3
  • жарки 2
  • жарким 1
  • жарких 1
  • жаркога 1
  • жаром 3
  • жару 4
  • ждраком 1
  • жевили 1
  • жедна 1
  • жеженога 1
  • железничкога 1
  • желела 2
  • Желео 1
  • желео 2
  • жели 1
  • желио 1
  • желите 2
  • жеља 7
  • жељи 1
  • жељу 1
  • жена 38
  • женама 3
  • Жене 3
  • жене 35
  • жени 20
  • женидбе 1
  • женидбу 2
  • женин 1
  • женине 1
  • женинога 1
  • женио 1
  • женити 3
  • жено 7
  • женом 12
  • женска 4
  • женскадије 1
  • женске 1
  • Женски 1
  • женски 3
  • женских 1
  • женско 3
  • женскога 1
  • женском 1
  • женску 2
  • жену 20
  • жеравицу 1
  • жестоко 3
  • жешће 1
  • жив 11
  • Жива 1
  • жива 13
  • живе 6
  • живела 4
  • живеле 1
  • живео 5
  • живети 4
  • живеће 1
  • живи 22
  • живила 1
  • живим 5
  • живимо 1
  • живина 1
  • живине 1
  • живини 1
  • живинскоме 1
  • живио 2
  • живићемо 1
  • живих 1
  • живља 1
  • живље 6
  • живљи 1
  • живо 19
  • живога 1
  • живости 1
  • Живот 1
  • живот 54
  • живота 33
  • ЖИВОТА 4
  • Животић 3
  • Животића 3
  • Животићева 5
  • Животићеве 2
  • Животићевом 1
  • животом 5
  • Животу 1
  • животу 69
  • живу 5
  • жиг 1
  • жигоса 1
  • жижци 1
  • жилама 1
  • Жиле 1
  • жиле 2
  • жилу 1
  • жита 2
  • жито 1
  • жица 3
  • жице 1
  • жицом 1
  • Жичу 1
  • жмири 1
  • жубор 1
  • жуд 1
  • жудео 1
  • жуди 1
  • жудња 2
  • жудње 1
  • жудњи 2
  • жуђену 1
  • жупана 1
  • жупанија 1
  • жупаније 1
  • жупанију 1
  • жураху 1
  • жураше 1
  • журбе 1
  • журе 4
  • жури 5
  • журила 2
  • журим 2
  • журио 1
  • Журио 1
  • журна 1
  • журним 1
  • журно 2
  • жустро 1
  • жути 1
  • жутога 1
  • За 37
  • за 388
  • забави 2
  • забављао 2
  • забаву 2
  • забатаљене 1
  • забашури 1
  • забленуо 1
  • заблиста 1
  • заблистају 1
  • Заблистао 1
  • заблуде 1
  • забоде 1
  • заболела 1
  • заборава 2
  • заборави 3
  • заборавила 3
  • заборавили 3
  • заборавило 1
  • заборавио 3
  • забрекле 1
  • забријани 1
  • забринула 2
  • забринуо 1
  • забринут 1
  • забуни 1
  • забунила 1
  • забуну 2
  • заваде 1
  • завади 3
  • заверили 1
  • заветовао 1
  • завидети 1
  • завиди 1
  • завидим 2
  • завијен 1
  • зависи 1
  • зависти 1
  • завичају 1
  • заводити 1
  • заводу 1
  • завој 1
  • заволе 1
  • заволела 1
  • заволеле 1
  • Заволео 1
  • заволила 1
  • заволио 1
  • завргнуо 1
  • завртели 1
  • заврши 1
  • Заврши 1
  • завршила 1
  • завршиће 1
  • заглабавши 1
  • загледала 2
  • загледали 2
  • загледао 6
  • Загледи 1
  • заглупе 1
  • заговорили 1
  • загонетку 1
  • заграбио 1
  • загрева 1
  • загревала 2
  • загревати 1
  • загрејали 1
  • загрејао 2
  • загреје 1
  • загрле 1
  • Загрли 1
  • загрли 3
  • загрлила 1
  • загрлим 1
  • загрлио 2
  • загрлити 1
  • загрлише 1
  • загрљај 2
  • загрљаја 1
  • загрљајем 1
  • загрљају 3
  • загрме 1
  • загрнути 1
  • загрози 1
  • загушила 1
  • загушљив 1
  • задавало 1
  • задаје 1
  • задао 1
  • задатак 1
  • задах 1
  • задахнута 1
  • задахнуте 1
  • задахом 1
  • заденути 1
  • задиркује 2
  • задобити 1
  • задовољан 4
  • задовољно 3
  • задовољства 1
  • задоцни 1
  • задржала 1
  • задржао 1
  • Задржи 1
  • задржите 1
  • задркташе 1
  • задруга 2
  • Задруга 3
  • Задруге 1
  • задруге 2
  • Задругу 1
  • задругу 5
  • задружном 1
  • Задрузи 1
  • задрхта 5
  • задрхтала 6
  • задрхтале 1
  • задрхтало 3
  • задрхтао 1
  • задрхташе 1
  • задрхће 1
  • задубио 1
  • задувала 1
  • задужени 1
  • задужила 1
  • задужили 1
  • задужити 1
  • задухан 1
  • задухнуше 1
  • зађе 2
  • зажарено 1
  • зажари 1
  • зажарила 1
  • зажарило 1
  • зажарише 1
  • зажелела 1
  • зажелио 3
  • зажмури 2
  • зажмурио 1
  • зажудила 1
  • зазвижде 1
  • зазвони 1
  • зазвонило 1
  • зазврјаше 2
  • зазире 1
  • зазорно 1
  • зазреше 1
  • заиђе 3
  • заискао 1
  • заићи 1
  • заишли 1
  • зајазе 1
  • зајаокне 1
  • заједљива 1
  • заједницу 1
  • заједничка 1
  • заједнички 1
  • заједничком 1
  • заједно 12
  • закаса 1
  • закисле 1
  • закити 1
  • закитио 1
  • заклано 1
  • заклетве 1
  • заклопио 1
  • закључа 1
  • закључано 1
  • закључио 1
  • заковрће 1
  • закомешало 1
  • закомешао 1
  • закон 2
  • законима 1
  • закопано 1
  • закопао 1
  • закопчао 1
  • закупио 1
  • закуца 1
  • закуцало 2
  • залази 1
  • залеже 1
  • залећи 1
  • залечи 2
  • залив 1
  • залива 1
  • заливен 1
  • заливена 4
  • залије 1
  • залога 1
  • залогај 1
  • залогаја 1
  • залоге 1
  • залогу 1
  • заложи 2
  • Залуд 1
  • залудила 2
  • залупила 1
  • заљубили 1
  • заљубим 1
  • заљубио 2
  • заљубљивати 1
  • заљуља 1
  • замакла 2
  • замакли 1
  • замакну 1
  • замакнуо 1
  • Замакоше 1
  • замало 1
  • замахну 1
  • замашна 1
  • замерају 3
  • замерала 1
  • замери 1
  • замерило 1
  • замерити 1
  • замеси 1
  • заметак 1
  • заметне 1
  • Заметоше 1
  • замеће 1
  • Замириса 1
  • замирише 1
  • замисао 2
  • замисли 2
  • замислила 4
  • замислио 1
  • замишљен 1
  • замишљена 1
  • замишљеним 1
  • замишљено 9
  • замишљеног 1
  • замолио 1
  • замрљај 1
  • замрси 1
  • замука 1
  • замумла 1
  • замуца 1
  • занавља 2
  • Занат 1
  • занат 2
  • заната 1
  • занатлије 2
  • занела 3
  • занело 1
  • занемарену 1
  • занемела 1
  • занемила 1
  • занемогла 1
  • занео 4
  • занесе 2
  • занети 1
  • Занимало 1
  • занимати 2
  • занимљивих 1
  • занимљиво 1
  • зановеташ 1
  • занови 1
  • зановила 1
  • зановиш 1
  • занос 1
  • заноса 2
  • заноси 3
  • заносила 1
  • заносило 1
  • заносу 4
  • заноћи 1
  • заноћио 1
  • заношљив 1
  • Заношљива 1
  • заношљиве 3
  • заношљиву 1
  • Заова 1
  • заова 4
  • заове 1
  • заовице 2
  • заовом 2
  • заову 1
  • заодева 1
  • заостали 1
  • заостао 1
  • запад 1
  • запада 1
  • запали 2
  • запалили 1
  • Запалио 1
  • запалио 2
  • запалити 1
  • запалише 3
  • запаљено 1
  • запамте 1
  • запао 1
  • запаприћу 1
  • запасти 1
  • запета 1
  • запете 1
  • Запечати 1
  • запечаћено 1
  • запита 6
  • запитала 1
  • запитати 1
  • запитаће 4
  • запитах 2
  • запиткујући 1
  • заплава 1
  • заплави 1
  • запламтели 1
  • заплели 1
  • заплетена 1
  • заплећу 2
  • заплива 1
  • запљеска 1
  • запљусне 1
  • запне 1
  • заповеда 1
  • Заповеди 1
  • заповест 1
  • заподирала 1
  • запојаше 4
  • запоје 2
  • запоји 1
  • запомагала 1
  • запретала 1
  • запрети 1
  • запросио 1
  • запурен 1
  • запурена 1
  • запуреном 1
  • запурио 1
  • запуши 1
  • Зар 11
  • зар 26
  • зараде 1
  • зарадовала 1
  • заражавати 1
  • заражено 1
  • заразила 1
  • заразило 1
  • заразио 1
  • заранке 2
  • зарили 1
  • заробљено 1
  • зарудело 1
  • зарудео 1
  • заруди 1
  • заруменивши 1
  • засади 1
  • засадили 1
  • засведочила 1
  • засветлео 1
  • засветли 1
  • засвирати 1
  • засвити 1
  • заседе 3
  • заседну 2
  • заседоше 1
  • засене 1
  • засео 1
  • Засео 1
  • засја 1
  • заслепио 1
  • заслуга 2
  • заслужити 1
  • засновала 1
  • заснован 1
  • засновано 1
  • заснује 1
  • заста 1
  • заставу 1
  • застаде 9
  • застадоше 3
  • застајао 1
  • застајкује 1
  • застајкују 2
  • Застала 1
  • застала 3
  • застане 3
  • застану 1
  • застанули 1
  • застануо 1
  • застао 4
  • застидела 1
  • застире 1
  • застрепи 2
  • застрепила 2
  • застрепио 2
  • засукала 1
  • засута 1
  • затавни 1
  • заталасају 1
  • заталасали 1
  • затварају 1
  • затварала 1
  • затворен 1
  • затекао 3
  • затекли 1
  • затече 1
  • затим 4
  • затирати 1
  • затиру 1
  • зато 2
  • затомио 1
  • затон 1
  • затону 1
  • заточеник 1
  • заточеника 1
  • Заточник 1
  • затреба 3
  • затресао 1
  • затресе 1
  • затресла 2
  • затреће 1
  • затрли 1
  • заћута 1
  • заћутала 1
  • заузела 1
  • заузео 4
  • заузимао 1
  • заузме 1
  • заустави 1
  • зауставила 1
  • зауставиле 1
  • зауставити 2
  • заусти 1
  • захвалан 1
  • захвали 4
  • захвалио 1
  • захвалити 1
  • захвална 1
  • захвално 1
  • захвалном 1
  • захвалности 2
  • захваљује 3
  • захвати 1
  • захватила 1
  • захватим 1
  • захладило 1
  • заходу 1
  • захори 1
  • захранити 1
  • захрче 1
  • захту 1
  • захука 1
  • захукала 1
  • захукали 1
  • захукао 2
  • зацело 6
  • зачеље 1
  • зачетку 1
  • зачинио 1
  • зачињене 1
  • зачу 16
  • зачудила 1
  • зачудио 1
  • зачудити 1
  • зачуђено 1
  • зачуо 1
  • зачуше 2
  • заџакале 1
  • заџакали 1
  • Зашто 1
  • зашто 9
  • збива 7
  • збијао 1
  • збију 1
  • Збиља 1
  • збиља 2
  • збиљом 1
  • збиљу 1
  • зближе 1
  • због 1
  • Збогом 3
  • збогом 6
  • збор 2
  • зборник 1
  • збринуо 1
  • збунила 1
  • Звала 1
  • звала 2
  • звали 1
  • зван 2
  • званица 2
  • званице 1
  • Званице 1
  • звање 1
  • звати 1
  • звезда 6
  • звездано 3
  • звезде 4
  • звездица 2
  • звезду 2
  • звера 1
  • зверад 1
  • зверао 1
  • зверета 1
  • звериње 1
  • зверје 2
  • зверови 1
  • звиждао 1
  • звижну 1
  • Звижну 1
  • звижнуо 2
  • звона 5
  • звони 1
  • звонце 1
  • звуке 1
  • звукова 1
  • Звуци 1
  • звуци 5
  • звуцима 1
  • звучним 1
  • згазили 1
  • згаришта 1
  • зглаве 1
  • згледају 1
  • згорег 1
  • зграбе 1
  • зграби 1
  • згради 1
  • згрнуо 1
  • згрозила 1
  • згужвано 1
  • згужвеља 1
  • здање 1
  • здрав 1
  • здрава 6
  • здраве 1
  • здрави 1
  • здравија 1
  • здравица 1
  • Здравица 1
  • Здравице 1
  • здравице 2
  • здравици 1
  • здравицу 2
  • здравља 5
  • здравље 7
  • здрављем 3
  • здраво 1
  • Здраво 1
  • здраву 1
  • здувао 1
  • здувати 1
  • зебња 1
  • зелен 1
  • зелена 5
  • зелени 1
  • зеленилу 1
  • зеленка 1
  • зеленога 1
  • зеленом 1
  • зелену 3
  • Земља 1
  • земља 4
  • земље 5
  • земљи 5
  • земљиште 2
  • земљом 2
  • земљу 9
  • зеницу 1
  • зет 1
  • зетове 1
  • зету 1
  • зидали 1
  • зидати 1
  • Зима 2
  • зиме 8
  • зимништа 1
  • зимовање 1
  • зимовник 1
  • зимогроз 1
  • зимска 1
  • зимску 1
  • зиму 1
  • зимус 1
  • зимуске 1
  • зинуше 1
  • зирне 1
  • зирну 2
  • зла 2
  • злата 2
  • Златан 1
  • златне 1
  • златни 1
  • златних 2
  • злехуде 1
  • Зли 1
  • Зликовац 1
  • зликовце 1
  • зликовци 2
  • зликовцима 1
  • злим 1
  • Зло 4
  • зло 9
  • злом 1
  • злоћа 1
  • злочин 2
  • злу 3
  • змија 1
  • змије 2
  • змијинским 1
  • змијски 1
  • зна 72
  • Зна 8
  • знаде 2
  • знађаше 1
  • Знају 1
  • знају 5
  • знак 3
  • знала 24
  • зналац 1
  • знале 5
  • знали 1
  • Знали 1
  • знало 4
  • знам 30
  • Знам 6
  • знамо 2
  • знанац 1
  • знанци 1
  • знања 1
  • знањем 2
  • Знао 2
  • знао 20
  • знате 13
  • Знате 8
  • знати 11
  • знатнога 1
  • знаће 3
  • значајно 3
  • значи 2
  • значила 1
  • знаш 17
  • Знаш 2
  • зној 5
  • знојавно 1
  • зноји 1
  • знуреном 1
  • зове 3
  • зовем 1
  • зовемо 1
  • зовете 1
  • зовеш 1
  • зовите 1
  • зовне 1
  • зову 1
  • зољева 1
  • Зора 2
  • зора 3
  • зоре 7
  • Зорка 4
  • Зорком 1
  • Зорку 1
  • зором 7
  • зору 2
  • зрак 5
  • зрака 2
  • зракама 1
  • зраке 2
  • зраком 1
  • зраку 3
  • зраци 2
  • зрацима 1
  • зрачак 1
  • зрачно 1
  • зрела 3
  • зреле 1
  • зрелости 1
  • зрео 2
  • зрна 1
  • зрно 1
  • зуб 1
  • зуба 2
  • зубе 3
  • зубом 1
  • зује 1
  • зука 2
  • зулови 1
  • зуме 1
  • и 1894
  • И 56
  • иако 1
  • ибриком 1
  • игда 1
  • игде 1
  • иглом 1
  • иглу 1
  • игра 7
  • Играју 1
  • играју 2
  • играли 1
  • играти 1
  • играће 1
  • играху 1
  • играче 1
  • играчима 1
  • играше 1
  • игришта 1
  • игумане 1
  • Ид 1
  • Иде 2
  • иде 39
  • идеалнији 1
  • Идем 1
  • идете 1
  • Идете 1
  • идеш 1
  • иди 6
  • Иди 6
  • идите 1
  • Иду 1
  • иду 16
  • идуће 1
  • Идуће 1
  • идућу 3
  • иђаше 2
  • ижице 1
  • Из 14
  • из 270
  • ИЗ 4
  • иза 16
  • Иза 2
  • изабере 2
  • изабрала 1
  • изабрали 1
  • изабран 1
  • изабрани 1
  • Изабрани 1
  • изађе 2
  • изађете 1
  • Изађох 1
  • изађу 1
  • изазвао 1
  • изазове 1
  • изаћи 5
  • изашао 2
  • изашла 2
  • изашле 1
  • Изашли 1
  • избегавати 1
  • избивали 1
  • избијају 1
  • избијао 2
  • избијаше 1
  • избије 2
  • избили 1
  • избило 2
  • избио 2
  • избити 1
  • избор 1
  • избора 2
  • изборе 1
  • избори 1
  • Избори 2
  • изборима 1
  • избризгао 1
  • избу 1
  • извади 4
  • извадио 2
  • извалила 1
  • изведе 2
  • изведу 2
  • извезена 1
  • извезла 1
  • извела 1
  • Извео 1
  • извео 2
  • извесно 2
  • известије 2
  • изви 1
  • извија 2
  • извијају 1
  • извијала 1
  • извијао 1
  • извијена 1
  • Извините 3
  • извињава 1
  • извињавајући 1
  • извињаваше 1
  • извише 1
  • изволи 1
  • Изволите 1
  • извор 5
  • извора 3
  • изворе 1
  • извору 1
  • изврснога 1
  • извукла 1
  • извући 1
  • извуче 1
  • изглед 1
  • изгледа 6
  • изгледају 1
  • изгледала 2
  • изгледало 1
  • изгледаш 1
  • Изгледаше 2
  • изговарајући 1
  • изговарала 1
  • изговараше 1
  • изговори 2
  • изговорила 2
  • изговорио 1
  • изгоре 1
  • изгорело 1
  • изгорео 3
  • изгори 1
  • изгрували 1
  • изгуби 1
  • изгубила 5
  • изгубио 3
  • изгубљено 1
  • изда 4
  • издавала 1
  • издавао 1
  • издавати 1
  • издаје 2
  • издалека 1
  • издаље 1
  • ИЗДАЊЕ 3
  • издао 2
  • издахнуо 2
  • Издиже 1
  • издише 2
  • издржава 1
  • издржала 1
  • издржао 1
  • издувала 1
  • издуха 1
  • Изиђе 1
  • изиђе 18
  • изиђоше 5
  • изићи 5
  • Изишао 1
  • изишао 12
  • изишио 1
  • Изишла 1
  • изишла 5
  • изишле 2
  • изишли 3
  • изјавио 4
  • изјада 1
  • изјаловио 1
  • излаже 1
  • излазаше 2
  • излази 3
  • излазила 2
  • изласка 1
  • излетеле 1
  • излетело 1
  • излетеше 2
  • излети 1
  • излетиће 1
  • излету 1
  • излеће 1
  • излечити 1
  • изливаше 1
  • излије 2
  • излио 1
  • излити 1
  • излогу 1
  • изложио 3
  • измакле 1
  • измакне 1
  • измамљивао 1
  • Између 1
  • између 4
  • изменули 1
  • измешали 1
  • измешало 1
  • измигољило 1
  • измирити 1
  • измислили 1
  • измислити 1
  • измоћи 1
  • измучен 1
  • изнад 6
  • изнело 1
  • изнемогла 1
  • изнемогле 1
  • изненада 3
  • изненадио 1
  • изненадну 1
  • изнео 1
  • изнесе 1
  • изнова 8
  • изнурен 2
  • изнури 1
  • изнурила 1
  • изображена 1
  • Изодавна 1
  • изостала 1
  • изради 1
  • израдили 1
  • израдио 1
  • израдити 3
  • израђивала 1
  • израз 1
  • изређале 1
  • Изређаше 1
  • изречно 1
  • изриком 1
  • изтутњити 1
  • изузела 1
  • изузети 1
  • изузимаше 2
  • изузимље 1
  • изузме 1
  • изумела 1
  • изуст 2
  • изусти 3
  • изустила 1
  • изучио 1
  • ии 1
  • ијујују 1
  • икад 3
  • икада 1
  • икаквог 1
  • ико 2
  • икога 1
  • икону 1
  • ил 1
  • Или 1
  • или 29
  • илиџе 1
  • им 93
  • Има 18
  • има 74
  • Имаде 1
  • имаде 4
  • имађаше 1
  • имају 6
  • имала 12
  • имали 8
  • Имам 1
  • имам 5
  • Имање 1
  • имање 5
  • имањем 1
  • Имао 1
  • имао 10
  • имате 1
  • имати 5
  • Имаће 2
  • Имаш 1
  • име 5
  • имена 2
  • имућни 1
  • имућније 1
  • имућу 1
  • ин 1
  • иначе 9
  • индекс 1
  • институте 1
  • интерес 6
  • интереса 1
  • интересантнији 1
  • интереси 1
  • иншпектор 1
  • инштитуту 1
  • иоле 1
  • Ипак 1
  • ипак 27
  • ипаки 1
  • иронично 1
  • Исаије 1
  • исказала 1
  • исказиваше 1
  • искао 1
  • искапаће 1
  • искијати 1
  • ископају 1
  • ископали 1
  • искочи 4
  • искочиле 1
  • искочио 1
  • искра 3
  • искре 1
  • искрена 1
  • искрено 4
  • искрсне 1
  • искру 1
  • искупило 1
  • искуством 1
  • испаде 1
  • Испаде 1
  • испадоше 1
  • испала 1
  • испекао 1
  • испео 1
  • испече 1
  • исписала 1
  • Исписала 1
  • исписани 1
  • исписао 2
  • исписивало 1
  • исписује 1
  • Испит 1
  • Испита 1
  • испитао 1
  • Испитаћемо 1
  • испити 1
  • испитом 1
  • испиту 2
  • исплаче 1
  • исповеди 1
  • исповедим 1
  • исповедити 1
  • Испод 1
  • испод 11
  • испомаже 1
  • исправа 1
  • исправи 1
  • исправљају 1
  • испратила 1
  • испрва 5
  • испред 5
  • испреда 1
  • испреде 1
  • испредњачила 1
  • испредњачили 3
  • испредњачио 1
  • испрекиданим 2
  • испреметала 1
  • испреплетана 1
  • испреплете 1
  • испричавала 1
  • испричала 1
  • испричао 1
  • испросио 5
  • испрошена 1
  • испуни 1
  • испунила 1
  • Испунила 1
  • испунио 1
  • испупчених 1
  • испусти 1
  • испустио 1
  • иста 6
  • истез 1
  • истерају 1
  • истерали 2
  • истерао 1
  • истерати 1
  • истераће 1
  • исти 20
  • Истина 10
  • истина 9
  • истини 2
  • истинито 1
  • истинскога 1
  • истину 2
  • истицали 1
  • истицао 2
  • истиче 1
  • исто 3
  • истоку 1
  • истом 10
  • Истом 6
  • истоме 1
  • историју 2
  • источника 1
  • истрага 1
  • истрајемо 1
  • истрајним 1
  • истрајно 1
  • истрајној 1
  • истргнем 1
  • истроши 1
  • истрча 1
  • истрчала 1
  • исту 1
  • истужи 1
  • истури 1
  • истурио 1
  • истутњи 1
  • истутњити 1
  • исушених 1
  • Италију 1
  • ићи 11
  • их 83
  • ишао 6
  • ишетала 1
  • ишла 5
  • ишли 3
  • ишло 6
  • ишљика 1
  • ишта 1
  • иште 2
  • ишчаурити 1
  • ишчашила 1
  • ишчекају 1
  • ишчита 1
  • ишчупао 1
  • ишчупати 1
  • ја 141
  • Ја 50
  • јабанлија 1
  • Јабанлија 1
  • јабука 1
  • јаван 1
  • Јави 1
  • јави 6
  • јавила 3
  • јавили 1
  • јавио 1
  • јавити 1
  • јавиће 1
  • јавља 1
  • Јавља 1
  • јавна 1
  • Јавни 1
  • јавни 2
  • јавних 1
  • јавно 1
  • Јавно 1
  • јавноме 1
  • јагодице 1
  • јагодњаку 1
  • јад 8
  • јада 8
  • јадан 1
  • јаде 3
  • јади 1
  • јадима 2
  • јадна 11
  • Јадна 5
  • јадне 2
  • Јадни 2
  • јадни 3
  • јадније 1
  • јадник 1
  • јаднику 1
  • јадних 1
  • јадница 2
  • јаднице 1
  • јадници 2
  • јадно 5
  • јадног 1
  • јаднога 7
  • јадној 1
  • јадном 1
  • јадноме 2
  • јадну 1
  • јадом 1
  • Јадранско 1
  • јаду 1
  • јака 3
  • јаки 3
  • јаким 1
  • јаких 2
  • јако 12
  • јакога 1
  • јаком 1
  • јаму 1
  • Јао 2
  • јао 3
  • Јарак 1
  • Јаре 1
  • јаре 5
  • јарета 1
  • јарећег 1
  • јарко 5
  • јару 2
  • јарца 1
  • јасици 2
  • јаснији 2
  • Јасно 1
  • јасно 10
  • јата 1
  • јато 1
  • јату 1
  • јаузн 3
  • јаузна 1
  • јаче 7
  • јачи 3
  • Јаша 1
  • Је 13
  • је 2626
  • јего 1
  • једак 1
  • један 48
  • Један 7
  • једанпут 14
  • једар 1
  • једва 22
  • Једва 5
  • Једи 1
  • једина 2
  • Једини 1
  • једини 3
  • једино 4
  • једину 1
  • јединца 1
  • јединче 4
  • јединчетом 1
  • Једна 2
  • једна 40
  • једнако 5
  • једне 13
  • Једни 1
  • једни 5
  • једним 2
  • Једно 1
  • једно 19
  • једног 2
  • једнога 17
  • Једнога 3
  • једнодушно 1
  • једној 9
  • Једном 1
  • једном 41
  • једноме 3
  • Једну 1
  • једну 18
  • једра 4
  • једри 1
  • једрија 1
  • једрије 1
  • једрином 1
  • једром 1
  • једру 1
  • језа 3
  • језгра 2
  • језгри 1
  • језгровито 1
  • јездили 1
  • јездио 1
  • језерца 1
  • језик 3
  • језика 3
  • језици 2
  • јек 1
  • јекнуо 1
  • јеку 1
  • Јел 5
  • јела 2
  • јелен 1
  • јелена 1
  • Јелени 1
  • Јели 1
  • јело 2
  • јемца 1
  • јендек 1
  • јендеку 1
  • јео 3
  • јер 136
  • Јес 1
  • јесам 1
  • Јесен 1
  • јесен 2
  • јесенас 4
  • јесени 8
  • јесење 1
  • јесењега 1
  • јесењи 2
  • Јеси 1
  • јеси 3
  • јест 2
  • Јест 3
  • Јесте 3
  • јесте 4
  • јестичара 1
  • јетки 1
  • јетко 8
  • Јефта 2
  • јефтиних 1
  • јецање 2
  • јецањем 1
  • јецаше 2
  • Јеце 1
  • јечање 1
  • јечао 1
  • јечаше 1
  • јечи 5
  • Јованом 1
  • јогунаста 1
  • јој 331
  • јоргована 2
  • још 239
  • Још 26
  • Ју 2
  • ју 6
  • југ 1
  • Југовићи 1
  • јужним 1
  • Јула 23
  • Јуле 2
  • Јули 1
  • Јуло 1
  • Јунак 1
  • јунак 2
  • јунаци 1
  • јуначе 1
  • јуначке 2
  • јуначко 3
  • јури 3
  • јуриста 2
  • јуристе 1
  • јурне 1
  • јутарње 1
  • јутарњега 2
  • јутарњем 2
  • јутарњи 1
  • јутарњом 1
  • јутарњу 1
  • јутра 7
  • јутро 5
  • јутрос 12
  • јутроске 3
  • Јутрошњи 1
  • јутрошњицу 1
  • Јуца 5
  • Јуче 1
  • јуче 13
  • јучерање 1
  • к 12
  • К 7
  • ка 2
  • кабла 1
  • каванама 1
  • каване 1
  • кавани 1
  • кавану 4
  • кавом 1
  • каву 2
  • Кад 120
  • кад 275
  • Када 1
  • када 44
  • кадар 1
  • кадгод 1
  • каде 3
  • кадифу 1
  • кадра 1
  • кадшто 1
  • каже 25
  • Кажем 1
  • кажем 23
  • кажете 1
  • кажеш 10
  • кажи 2
  • Кажи 3
  • кажите 1
  • кажу 6
  • Кажу 7
  • каза 4
  • казала 4
  • казао 9
  • казати 5
  • казаће 2
  • казаћу 1
  • казивала 2
  • казивање 1
  • казивао 1
  • Казивао 1
  • казиваше 1
  • казло 1
  • казна 1
  • казује 3
  • казујем 1
  • казујете 1
  • Казујте 1
  • кајшари 1
  • Какав 1
  • какав 9
  • Каква 1
  • каква 7
  • какве 2
  • какви 3
  • каквим 2
  • какво 1
  • Каквој 1
  • каквој 3
  • какву 1
  • Како 20
  • како 281
  • какога 1
  • калдрме 1
  • калдрму 1
  • калуђера 2
  • калуђере 2
  • калуђери 1
  • каљева 1
  • каматници 1
  • камату 4
  • камен 4
  • камена 4
  • камени 1
  • каменита 1
  • камениту 1
  • камиш 2
  • Камо 3
  • камо 6
  • канабе 3
  • канабета 1
  • канабету 1
  • канапа 1
  • канда 1
  • кандила 1
  • кане 1
  • кано 7
  • канцеларије 2
  • канцеларију 2
  • канџе 1
  • као 403
  • Као 8
  • кап 6
  • капаре 1
  • капетан 1
  • капи 4
  • капија 1
  • капља 1
  • капљица 1
  • капљице 1
  • капом 2
  • капу 2
  • капути 1
  • капуту 1
  • Карађорђевој 1
  • карактер 1
  • карактера 1
  • Карловце 1
  • карта 1
  • картало 1
  • Картање 1
  • картање 2
  • картању 1
  • карташица 1
  • карташице 1
  • карте 2
  • карту 9
  • каруце 1
  • кас 1
  • касапин 2
  • касапницу 1
  • касе 1
  • каси 1
  • касини 1
  • касирке 1
  • касти 1
  • касу 1
  • Ката 12
  • Кате 1
  • Кати 3
  • Катић 1
  • Катићеву 1
  • Катица 19
  • Катице 8
  • Катици 1
  • Катицом 1
  • Катицу 3
  • Като 1
  • Кату 1
  • кафетухом 1
  • кацама 1
  • каце 1
  • кашаљ 3
  • кашљи 1
  • кашто 13
  • кварим 1
  • кварио 1
  • кварити 1
  • квасац 1
  • квасе 1
  • ке 1
  • кер 1
  • кесе 3
  • кесица 1
  • кесом 1
  • кеца 1
  • кецељом 1
  • кецељу 1
  • кидају 1
  • кидала 2
  • кидао 1
  • кидисао 1
  • кијамет 1
  • ким 1
  • киме 7
  • кип 4
  • кипела 2
  • кипи 2
  • кипила 1
  • кирургу 1
  • кисела 3
  • кисело 1
  • кити 1
  • китњасту 1
  • китом 1
  • кићеним 1
  • Кицош 1
  • кичица 1
  • Киша 1
  • киша 3
  • кише 2
  • киши 1
  • клади 1
  • кладу 2
  • Клајну 1
  • клањају 1
  • клањао 1
  • клепала 1
  • клепао 1
  • клепећу 2
  • клепћу 1
  • клета 1
  • клетва 1
  • клетву 1
  • клете 1
  • клецаху 1
  • клецнуше 1
  • клијената 1
  • клијенаткиња 1
  • клијенкињама 1
  • кликну 9
  • кликнуше 1
  • клима 1
  • климнула 1
  • клин 3
  • клином 1
  • клицу 3
  • кличе 2
  • клобучи 1
  • клоне 4
  • клонем 2
  • Клону 1
  • клону 4
  • клонула 3
  • клонуло 3
  • клонулу 1
  • клонуо 7
  • клонути 4
  • клупе 3
  • клупи 1
  • клупу 2
  • клупчад 1
  • кљукану 1
  • кљуна 1
  • кључ 1
  • кључа 1
  • кнез 2
  • кнеза 1
  • Књига 2
  • књига 5
  • књигама 3
  • књиге 2
  • књигом 1
  • књигу 2
  • КЊИЖАРЕ 3
  • књижевности 1
  • књижица 1
  • књижице 1
  • књижицу 2
  • књизи 1
  • Ко 23
  • ко 83
  • коби 2
  • кобила 1
  • кобинога 1
  • кобнога 1
  • кова 1
  • Кога 2
  • кога 53
  • когод 3
  • Код 3
  • код 43
  • кожа 1
  • коже 1
  • кожње 1
  • кожу 1
  • кожуру 1
  • Која 4
  • која 65
  • Које 1
  • које 53
  • којега 1
  • којекакве 1
  • којешта 1
  • који 108
  • којим 5
  • којима 17
  • којих 3
  • којој 15
  • којом 9
  • Коју 1
  • коју 28
  • кокораве 1
  • кокоравом 1
  • кокошију 1
  • кокошке 1
  • Кола 3
  • кола 42
  • колеби 1
  • колевке 2
  • колеги 1
  • колена 6
  • колено 1
  • коли 4
  • колибе 1
  • колика 3
  • колико 19
  • Колико 4
  • колима 5
  • коло 21
  • колоквује 1
  • колу 4
  • колутао 1
  • коље 2
  • кољем 1
  • комад 2
  • комаде 1
  • команду 1
  • Коме 2
  • коме 37
  • комешај 1
  • комисије 1
  • комотније 1
  • компота 1
  • комшије 2
  • комшилук 1
  • комшинице 1
  • конак 2
  • конац 3
  • конзисторија 1
  • конопцима 1
  • контени 2
  • конце 1
  • конципирао 1
  • коње 2
  • коњи 3
  • Коњи 3
  • коњима 2
  • коњички 1
  • коњу 1
  • копала 1
  • Копаоник 1
  • Копаоника 1
  • копља 1
  • копунове 1
  • копчама 1
  • корак 5
  • корака 3
  • кораком 6
  • кораци 2
  • корача 1
  • корачаји 1
  • корен 1
  • корена 4
  • кореном 1
  • корену 1
  • кориснога 1
  • корист 3
  • користи 3
  • користити 1
  • коров 1
  • коровина 1
  • коровине 1
  • коровину 2
  • корпице 1
  • корпицу 1
  • кору 1
  • коса 10
  • Косанчић 1
  • косе 3
  • коси 4
  • Косови 1
  • косови 3
  • косовима 1
  • Косово 1
  • Косовско 1
  • косом 3
  • кост 1
  • кости 1
  • костију 1
  • косу 8
  • котарице 1
  • котарицу 1
  • котлове 1
  • котлови 1
  • Котлови 1
  • Которски 1
  • котрљала 1
  • котурове 2
  • Коцка 1
  • коцкање 1
  • кочијаш 1
  • Кочијаш 1
  • кочијашу 1
  • кочила 1
  • коши 1
  • кошнице 2
  • кошта 2
  • коштац 4
  • кошуља 1
  • кошуљици 1
  • кошута 1
  • кошуте 1
  • кра 1
  • кравара 1
  • крадом 2
  • краду 1
  • крађу 1
  • крај 29
  • Крај 4
  • краја 11
  • крајева 4
  • крајеве 3
  • крајевима 3
  • крајем 1
  • крајности 1
  • крајње 2
  • крајњи 1
  • крају 5
  • крајцаром 1
  • крајцару 3
  • краља 1
  • краљеви 1
  • крану 1
  • Крањци 1
  • красан 2
  • красна 3
  • красно 3
  • красног 1
  • краснога 3
  • красота 1
  • красоти 1
  • кратак 1
  • кратке 1
  • кратки 1
  • кратко 4
  • кратковид 1
  • краткога 1
  • крв 9
  • крвава 2
  • крваво 1
  • крви 8
  • крвљу 1
  • крвна 1
  • крвнички 1
  • кревет 1
  • креветац 2
  • кревету 1
  • креветца 1
  • креветцу 1
  • Крезусово 1
  • кремење 1
  • крену 2
  • кренула 1
  • кренули 2
  • кренуло 1
  • кренути 1
  • кренуће 1
  • крепи 1
  • крепили 1
  • кретању 1
  • кретати 1
  • кретом 1
  • кретоше 1
  • креће 2
  • крећемо 1
  • крећу 1
  • креше 1
  • кржљаве 1
  • крив 5
  • крива 3
  • криве 2
  • криви 2
  • криво 2
  • Криза 1
  • крила 4
  • крили 2
  • крилима 1
  • крило 3
  • крилу 1
  • кришом 1
  • кров 1
  • крововима 2
  • кроз 38
  • Кроз 4
  • крофне 1
  • крочила 1
  • крпа 5
  • крпе 1
  • крснога 1
  • крст 3
  • крста 5
  • крстарећи 1
  • крстећи 1
  • Крстов 1
  • крстове 1
  • круна 2
  • круне 4
  • крунисали 1
  • круница 1
  • крунице 1
  • круницу 1
  • крупан 2
  • Крупан 2
  • крупна 3
  • крупне 6
  • крупним 1
  • крупних 1
  • крупно 2
  • крчио 1
  • крчме 2
  • кршаше 1
  • крши 1
  • кршити 1
  • кршкање 1
  • кршне 1
  • кршних 1
  • кршнога 1
  • кршној 1
  • крштених 1
  • ктитор 1
  • кћер 7
  • кћери 6
  • кћерима 2
  • кћи 6
  • кубури 1
  • куварица 2
  • куд 14
  • Куд 3
  • Куда 1
  • куда 17
  • Кузман 9
  • Кузмана 3
  • Кузманом 2
  • Кузману 1
  • кујне 1
  • кукавац 2
  • Кукавна 1
  • кукавни 1
  • Кукавни 1
  • кукавно 1
  • Кукавно 1
  • кукавнога 1
  • кукавноме 1
  • кукастим 1
  • кукаше 1
  • куке 2
  • кукњаве 1
  • куком 1
  • куку 2
  • кукуречу 1
  • кула 1
  • куле 1
  • кули 2
  • кум 2
  • кума 5
  • Куме 1
  • куме 3
  • куми 1
  • Кумим 1
  • кумо 2
  • кумов 1
  • кумовима 1
  • куму 1
  • купе 1
  • купећи 1
  • купи 2
  • купила 3
  • купили 1
  • Купио 1
  • купио 2
  • купити 1
  • купиш 1
  • куповање 1
  • Купује 1
  • купује 2
  • купус 1
  • купуса 1
  • кураж 1
  • курјак 1
  • курјака 1
  • курјук 1
  • курјуке 1
  • курмахера 1
  • кусати 1
  • кусур 1
  • кућа 30
  • Кућа 4
  • кућама 6
  • кућаница 1
  • куће 70
  • кућевним 1
  • кућевном 1
  • кућерак 1
  • кући 100
  • кућица 1
  • кућицама 1
  • кућице 3
  • кућицу 3
  • кућни 1
  • кућних 1
  • кућњем 1
  • кућом 13
  • кућу 55
  • кухиња 1
  • кухиње 1
  • кухињи 6
  • кухињу 3
  • куца 2
  • куцало 1
  • Кушница 1
  • л 8
  • ла 1
  • Лаб 1
  • лав 1
  • лавежем 1
  • Лавић 2
  • лавице 1
  • лагани 1
  • лагано 4
  • лагеру 1
  • лагума 1
  • лагумовима 1
  • Лађа 3
  • лађа 5
  • лађе 3
  • лађи 1
  • лађом 2
  • лађу 2
  • лаж 1
  • лаже 1
  • Лазар 1
  • Лазаре 1
  • Лазић 125
  • Лазића 36
  • лазићева 1
  • Лазићева 4
  • Лазићеве 5
  • Лазићевој 2
  • Лазићем 3
  • Лазићу 9
  • лак 4
  • Лака 1
  • лака 6
  • Лаке 1
  • Лаки 3
  • лаки 6
  • лаким 1
  • Лако 2
  • лако 33
  • лакој 1
  • лаком 4
  • лакоумно 2
  • лактом 2
  • Лаку 5
  • лакше 12
  • лакши 1
  • лампа 1
  • Ланар 7
  • Ланара 1
  • Ланарова 1
  • Ланарову 1
  • ланац 1
  • ланаца 1
  • лане 3
  • ланеш 1
  • ланита 1
  • ланцу 1
  • лањски 1
  • Ласте 1
  • ласте 2
  • лати 4
  • латила 1
  • латио 2
  • лаћао 1
  • лебдела 1
  • лебдео 1
  • лебди 3
  • лебђаху 1
  • Леблу 1
  • лева 2
  • леве 4
  • леви 2
  • Леви 5
  • лево 7
  • левој 1
  • левом 1
  • Левом 1
  • леву 1
  • легао 2
  • легла 1
  • легло 1
  • легне 2
  • лед 2
  • ледена 1
  • леденим 1
  • леденом 1
  • леђа 4
  • леђи 1
  • леђима 1
  • лежала 1
  • лежаше 2
  • Леже 1
  • леже 2
  • лежи 8
  • лези 1
  • лек 3
  • лека 13
  • лекар 7
  • лекара 2
  • Лекарски 1
  • лекарским 1
  • лекарскоме 1
  • лекове 1
  • Лекса 14
  • Леле 1
  • лелека 1
  • лене 1
  • леп 16
  • Леп 4
  • лепа 23
  • Лепа 5
  • лепе 11
  • лепи 4
  • лепим 3
  • лепих 3
  • Лепо 6
  • лепо 64
  • лепога 4
  • лепој 5
  • лепом 2
  • лепоме 3
  • лепорек 1
  • лепота 2
  • лепотама 1
  • лепоте 1
  • лепотом 1
  • лептира 1
  • лептирићи 1
  • лепу 9
  • лепша 3
  • лепше 5
  • лепшега 4
  • лепшем 1
  • лепши 1
  • лета 2
  • лете 2
  • лети 1
  • Лети 1
  • летњи 1
  • лето 1
  • летос 1
  • лету 1
  • лећаше 1
  • лећи 1
  • лечи 4
  • лечила 1
  • лечио 3
  • лечити 1
  • лечник 17
  • лечника 6
  • лечникових 1
  • лечниково 2
  • лечнику 3
  • лечнички 1
  • ли 107
  • ливада 1
  • ливаде 1
  • лизати 1
  • лијаше 1
  • лије 1
  • лију 1
  • лик 12
  • лика 1
  • лику 2
  • ликуј 1
  • лимунаде 1
  • лио 1
  • липа 1
  • лис 2
  • лиса 1
  • лисица 1
  • лиска 2
  • лиснастих 1
  • Лисната 1
  • лиснате 2
  • лиснатим 1
  • лиснатом 1
  • лист 5
  • листиће 2
  • листова 1
  • листом 3
  • литерарни 1
  • Литургија 1
  • литургији 1
  • литургију 1
  • литурђије 1
  • лиферују 1
  • лица 2
  • Лице 2
  • лице 25
  • лицем 2
  • лицидер 1
  • лицу 17
  • лично 1
  • личној 1
  • лишће 5
  • лов 5
  • лова 1
  • ловац 4
  • ловачке 1
  • Ловачки 1
  • ловачки 2
  • ловачких 1
  • лови 1
  • Лову 1
  • ловце 1
  • Ловци 7
  • ловци 8
  • ловцима 1
  • ловчеву 1
  • ложила 1
  • ложнице 1
  • лозе 1
  • лозинка 1
  • лому 1
  • лончић 1
  • лопови 1
  • лоповска 1
  • лопти 1
  • лоптила 1
  • лугар 1
  • Лугар 1
  • лугара 2
  • лугаре 2
  • лугари 2
  • Лугари 3
  • луд 2
  • луда 1
  • луди 1
  • лудице 1
  • лудо 3
  • лудом 1
  • лудује 1
  • лука 1
  • лукави 1
  • лукавим 1
  • луком 1
  • луксуза 1
  • лули 1
  • лулу 1
  • луњају 1
  • лупа 1
  • лупао 1
  • лупежа 2
  • лупила 1
  • лупкају 1
  • лустрајзи 1
  • лутрија 1
  • луч 1
  • луче 1
  • Луче 1
  • Љ 5
  • љета 1
  • љуба 9
  • Љубав 2
  • љубав 20
  • љубави 18
  • љубављу 1
  • љуби 8
  • љубила 3
  • љубим 1
  • Љубим 2
  • љубимчета 1
  • љубио 4
  • љубити 1
  • Љубица 287
  • љубице 1
  • Љубице 22
  • Љубици 36
  • Љубицом 11
  • Љубицу 40
  • Љубичин 3
  • љубичина 2
  • Љубичина 3
  • љубичине 2
  • Љубичине 4
  • Љубичиним 1
  • љубичиних 1
  • Љубичиних 6
  • љубичино 1
  • Љубичино 3
  • Љубичинога 1
  • Љубичиној 1
  • љубичину 1
  • Љубичину 1
  • љубичица 1
  • љубљаше 1
  • љубљена 1
  • љубо 1
  • љубовцу 1
  • љубомора 1
  • љубоморе 2
  • љубопитљиво 1
  • љубу 5
  • људа 3
  • људе 16
  • Људи 13
  • људи 67
  • људима 15
  • људма 1
  • људска 2
  • Људски 1
  • људски 12
  • људским 2
  • Људско 1
  • људскога 1
  • људскоме 3
  • љуља 1
  • Љуљу 1
  • љупко 4
  • љут 1
  • љута 1
  • љути 4
  • љутим 1
  • Љутит 1
  • љутито 3
  • љутих 1
  • љуто 11
  • љутој 1
  • љуће 1
  • љуцки 1
  • М 10
  • Ма 2
  • ма 37
  • магазе 1
  • магазинима 1
  • магазу 1
  • магла 2
  • магле 2
  • магловит 1
  • маглу 1
  • Мађар 1
  • Мађара 1
  • Мађари 1
  • мађистрат 1
  • мађистратској 1
  • мађистратску 1
  • маза 1
  • Мазили 1
  • Мајка 1
  • мајка 3
  • мајке 7
  • мајко 2
  • мајку 1
  • мајора 1
  • Мајстор 1
  • мајстор 8
  • мајстора 1
  • мајсторе 1
  • мајстори 2
  • мајсторији 1
  • мајсторице 1
  • мајсторске 1
  • мајушне 1
  • мајци 5
  • мајчин 1
  • мак 2
  • макла 1
  • макне 5
  • Макса 10
  • Максе 2
  • Максо 1
  • Максу 3
  • мал 15
  • мала 3
  • Мале 1
  • мале 3
  • мален 2
  • малена 2
  • малене 2
  • маленим 2
  • малено 2
  • маленог 1
  • маленој 1
  • маленом 2
  • малену 3
  • малер 1
  • малеру 1
  • мали 7
  • малко 2
  • мало 133
  • Мало 7
  • малога 2
  • малој 3
  • малу 3
  • мамине 1
  • мамурлук 1
  • Манастир 1
  • манастир 3
  • манастира 8
  • манастире 1
  • манастирска 1
  • манастирске 1
  • манастирски 1
  • Манастирски 1
  • манастирскога 2
  • манастирској 1
  • манастирском 1
  • манастирскоме 1
  • манастиру 4
  • мани 1
  • маните 1
  • мано 1
  • мантилу 1
  • Мање 1
  • мање 6
  • мањем 1
  • мањим 3
  • мањој 1
  • мар 1
  • марамом 1
  • марве 1
  • маргер 1
  • мари 4
  • маријадама 1
  • марила 1
  • марим 2
  • марио 1
  • Марка 3
  • Марко 77
  • Марков 2
  • Маркова 1
  • Маркове 2
  • Маркови 1
  • Марковој 1
  • Марковом 1
  • Марком 1
  • Марку 7
  • Марта 25
  • Марте 2
  • Марти 2
  • Мартин 1
  • Мартом 3
  • Марту 2
  • масла 2
  • маслом 1
  • маснице 1
  • масну 1
  • мастило 1
  • Мата 17
  • матадори 1
  • Мате 1
  • матер 5
  • матере 2
  • матери 1
  • материјалан 1
  • материна 2
  • материном 1
  • материнске 2
  • матерински 1
  • материнско 2
  • матером 4
  • Мати 2
  • мати 20
  • матица 2
  • Мато 5
  • матора 1
  • маторе 1
  • матори 1
  • матору 1
  • Мату 4
  • маћи 1
  • мах 91
  • маха 5
  • махна 1
  • махне 3
  • Махните 1
  • махну 2
  • махнула 1
  • махом 4
  • махраму 1
  • Маца 19
  • Маци 5
  • Мацом 1
  • Мацу 2
  • мача 1
  • мачак 1
  • мачем 1
  • Маџари 2
  • маши 1
  • машила 1
  • машио 1
  • маште 1
  • машти 1
  • ме 51
  • међ 2
  • Међу 2
  • међу 22
  • међутим 1
  • Међутим 3
  • мезимица 1
  • мезимици 1
  • мека 3
  • меке 1
  • меки 1
  • меким 1
  • меких 1
  • меко 3
  • мекој 2
  • меком 1
  • меку 1
  • мекши 1
  • мелем 3
  • мелема 2
  • мелодија 2
  • мељу 1
  • мемла 1
  • мене 22
  • мени 12
  • мења 1
  • мењао 1
  • мера 1
  • мере 2
  • мери 1
  • мерио 2
  • меркају 1
  • Месец 1
  • месец 9
  • месеца 2
  • Месечева 1
  • месечина 1
  • месној 1
  • месну 1
  • месом 1
  • места 20
  • местанце 1
  • местне 1
  • местној 2
  • место 26
  • Место 3
  • месту 33
  • мет 6
  • мета 1
  • метвице 1
  • метласте 1
  • Метни 1
  • метну 1
  • метнула 2
  • метнуо 1
  • метнути 1
  • метнуто 1
  • мећао 1
  • меће 1
  • мећу 1
  • механама 1
  • механе 1
  • меша 1
  • мешај 1
  • мешају 1
  • мешам 1
  • мештана 1
  • мештани 1
  • ми 121
  • Ми 5
  • Микан 1
  • мила 3
  • Милан 94
  • Милана 17
  • Милане 2
  • Миланов 2
  • Миланово 2
  • Милановог 1
  • Миланом 11
  • Милану 5
  • миле 9
  • миленицу 1
  • мили 6
  • милије 1
  • милијег 1
  • милијега 1
  • милији 1
  • милила 1
  • милина 10
  • милине 11
  • милини 1
  • милити 1
  • милих 1
  • Милица 2
  • милице 1
  • Милици 1
  • Милицом 1
  • Милка 3
  • Милке 1
  • Милком 4
  • Милку 5
  • мило 16
  • Мило 2
  • милога 3
  • милом 4
  • миломе 1
  • милосно 1
  • милости 1
  • милостива 10
  • милостивој 1
  • милоти 1
  • Милош 1
  • Милошеву 1
  • милу 2
  • миља 3
  • мимо 10
  • миндрос 1
  • минђуше 1
  • мину 3
  • минулим 1
  • Минуло 1
  • минуо 1
  • минута 3
  • минуше 2
  • мио 12
  • миомире 1
  • мир 3
  • мира 2
  • мираза 2
  • миран 3
  • мире 1
  • Миријаде 1
  • миријаде 2
  • мирис 1
  • мириса 1
  • мирисне 1
  • мирисним 2
  • мириснога 1
  • мирисном 1
  • мирисом 2
  • мирише 1
  • мирна 1
  • мирне 1
  • мирни 1
  • мирније 1
  • мирнији 1
  • мирно 17
  • мирну 1
  • миром 2
  • миру 6
  • мирује 1
  • Мисао 1
  • мисао 12
  • мисаона 1
  • мисију 1
  • мисле 4
  • Мислећи 1
  • Мисли 1
  • мисли 34
  • мислила 10
  • Мислила 2
  • мислиле 1
  • мислили 1
  • Мислим 1
  • мислим 7
  • мислима 12
  • Мислио 1
  • мислио 15
  • мислите 1
  • мислити 1
  • Мислиш 1
  • мислиш 6
  • мису 1
  • Мита 8
  • Мито 3
  • митрополију 1
  • Мића 1
  • Михаило 1
  • Мица 1
  • мицала 1
  • мицаху 1
  • миче 3
  • мичу 2
  • мишице 2
  • мишлење 1
  • мишљаше 2
  • мишце 1
  • млад 4
  • Млада 12
  • млада 51
  • младама 1
  • Младе 1
  • младе 28
  • младеж 1
  • Младен 7
  • Младена 1
  • Младенова 1
  • Младеновој 1
  • младенце 1
  • младенци 1
  • млади 29
  • Млади 6
  • младиковину 1
  • младим 3
  • младић 1
  • младића 1
  • младиће 1
  • младих 3
  • младо 4
  • младога 17
  • Младој 2
  • младој 9
  • младолика 1
  • младом 4
  • Младоме 1
  • младоме 5
  • младост 1
  • младости 1
  • младу 20
  • млађа 3
  • млађана 2
  • Млађе 1
  • млађе 3
  • млађем 1
  • Млађему 1
  • млађешину 1
  • Млађи 2
  • млађи 3
  • млађим 1
  • млађима 3
  • млађих 1
  • млађој 2
  • млаких 1
  • млакоње 1
  • млево 1
  • млеко 1
  • Млетака 1
  • многа 1
  • Многа 1
  • Многаја 1
  • многе 2
  • Многи 2
  • многи 7
  • многим 1
  • многима 2
  • многих 1
  • Много 3
  • много 35
  • многој 2
  • многоме 1
  • многу 1
  • мном 1
  • мноме 1
  • мњење 1
  • мо 1
  • мобус 1
  • мог 1
  • мога 10
  • могао 25
  • могаше 6
  • могла 18
  • могле 4
  • могли 2
  • могло 5
  • могу 17
  • могуће 1
  • могућни 1
  • мода 1
  • Мода 1
  • моду 1
  • можда 9
  • може 47
  • можемо 2
  • можете 2
  • можно 1
  • мозак 3
  • мој 24
  • Мој 6
  • моја 16
  • Моја 3
  • Моје 2
  • моје 7
  • мојој 4
  • моју 4
  • молбе 1
  • молећи 3
  • молећиви 1
  • Моли 2
  • моли 7
  • молила 2
  • Молим 3
  • молим 9
  • Молимо 1
  • молио 5
  • молитва 4
  • молитвама 1
  • молитву 2
  • молиће 1
  • Молићу 1
  • мољаху 1
  • мољаше 5
  • мом 1
  • мома 2
  • момак 3
  • момака 4
  • моме 8
  • момка 3
  • мому 1
  • Момци 1
  • момци 9
  • момцима 1
  • момче 2
  • Момчилов 3
  • мора 27
  • Мора 5
  • морају 2
  • Морали 2
  • морам 2
  • Морао 1
  • морао 11
  • морати 2
  • мораће 2
  • Море 2
  • море 4
  • морија 1
  • моријом 1
  • морила 1
  • морим 1
  • морски 1
  • мору 4
  • мотика 3
  • мотре 1
  • мотри 2
  • мотрила 1
  • мотрио 1
  • Мотрио 1
  • моћ 2
  • моћан 1
  • Моћи 1
  • моћи 8
  • мрави 1
  • мравињак 1
  • Мраз 1
  • мраз 4
  • мразу 1
  • Мрак 1
  • мрак 4
  • мрака 2
  • мраку 2
  • мрачио 1
  • мрдну 1
  • мрежу 1
  • мржња 1
  • мрзи 1
  • мрзим 1
  • мрким 1
  • мркле 1
  • мркне 1
  • мртав 2
  • мртва 1
  • Мртва 1
  • мртваца 1
  • мртвачка 1
  • мртвих 1
  • му 320
  • мува 1
  • муве 1
  • мудар 3
  • мудра 1
  • мудрије 2
  • мудрим 1
  • мудро 2
  • мудровање 1
  • мудровати 1
  • муђе 1
  • мужа 3
  • мужеви 2
  • мужевима 2
  • мужевљег 1
  • музичара 1
  • мука 2
  • мукама 1
  • муке 3
  • мукотрпан 1
  • муку 1
  • муљају 1
  • муљала 1
  • мумлаше 4
  • муне 1
  • муну 1
  • муња 7
  • муње 1
  • муњевине 1
  • мути 1
  • муфовима 1
  • мухе 1
  • муцаше 1
  • муци 1
  • Муче 1
  • мучи 6
  • мучила 1
  • мучили 2
  • мучио 4
  • мучним 2
  • мучноме 1
  • мушка 1
  • мушке 2
  • мушки 5
  • мушким 2
  • Мушкима 1
  • мушко 3
  • мушкој 1
  • мушку 2
  • муштерија 1
  • муштерије 1
  • Н 8
  • На 36
  • на 787
  • набави 1
  • набачене 1
  • набије 1
  • набодено 1
  • набра 1
  • набраја 1
  • набрао 1
  • набрати 1
  • набрекла 1
  • набрекоше 1
  • набрекују 1
  • набрецале 1
  • набројаше 1
  • набројио 1
  • набуја 2
  • навада 1
  • навадити 1
  • навалили 2
  • навалило 1
  • навалио 1
  • навалиће 1
  • навалице 1
  • навалом 1
  • наваљивали 1
  • наваљивати 1
  • наваљиваше 4
  • наведе 1
  • навејала 1
  • навек 4
  • навеки 1
  • навија 1
  • навију 1
  • навикама 1
  • навикла 1
  • навици 1
  • наврзла 1
  • наврнула 1
  • наврстала 1
  • навукао 2
  • навукла 1
  • навуку 1
  • навуче 1
  • нагао 1
  • нагла 2
  • нагласком 1
  • нагледамо 1
  • наглим 3
  • нагло 22
  • нагне 1
  • нагнете 1
  • нагну 1
  • нагнуо 1
  • наговарала 1
  • нагону 1
  • нагоше 1
  • награда 2
  • нагрдио 1
  • нагриза 1
  • нагризати 1
  • над 25
  • Над 3
  • Нада 1
  • нада 7
  • надају 1
  • надала 2
  • надале 1
  • надали 1
  • надам 1
  • наданимице 1
  • надао 1
  • надви 4
  • надвио 1
  • надвириваше 1
  • надвлада 1
  • наде 3
  • надева 1
  • надежду 1
  • надене 1
  • надземаљске 1
  • нади 1
  • надима 1
  • надимаху 1
  • надметањем 1
  • надмеће 1
  • надмећу 1
  • наднела 1
  • наднели 1
  • наднео 2
  • наднесе 4
  • надница 1
  • надници 1
  • надницу 1
  • надничара 1
  • надничарке 1
  • надовезала 1
  • надолазе 1
  • надом 1
  • надри 2
  • нађе 16
  • нађем 1
  • нађеш 1
  • нађикала 1
  • Нађикао 1
  • нађу 2
  • нађубрио 1
  • наже 1
  • назва 1
  • наздравио 1
  • Назеб 1
  • назебао 1
  • назебе 2
  • назебло 1
  • назидала 1
  • назидао 1
  • назираше 1
  • назире 1
  • назове 1
  • наиђе 7
  • наиђемо 1
  • наиђох 1
  • наиђу 3
  • наимају 1
  • наићи 1
  • наишао 2
  • Наишло 1
  • најбогатија 1
  • најбоља 2
  • Најбоље 1
  • најбоље 14
  • најбољега 1
  • најбољи 7
  • најбољој 1
  • најбрже 1
  • најважније 1
  • највеселији 1
  • највећа 3
  • највеће 2
  • највећи 3
  • највећих 1
  • највећма 4
  • највиднија 1
  • највише 2
  • најволела 1
  • најволијем 1
  • највредније 2
  • највреднији 1
  • најгенијалнијих 1
  • најглавније 1
  • најгора 1
  • најдаљи 1
  • најдешператнији 1
  • најдивнији 1
  • најдубље 2
  • најдубљега 1
  • наједанпут 5
  • Наједаред 1
  • најенергичније 1
  • најжешће 2
  • најжешћим 1
  • најживљих 1
  • најзакованијим 1
  • најзаношљивијем 1
  • најзгоднији 1
  • најима 1
  • најискреније 1
  • најјача 1
  • најјачи 1
  • најједрија 1
  • најјефтиније 1
  • најлакше 2
  • најлакши 1
  • Најлепша 2
  • најлепша 4
  • најлепше 5
  • најлепшем 1
  • најлепши 1
  • најлепшим 1
  • најлепших 1
  • најлепшу 2
  • најмања 2
  • најмање 2
  • најмању 1
  • најмилија 2
  • најмилије 1
  • најмило 1
  • најмио 1
  • најмлађа 1
  • најмлађу 2
  • најмљена 1
  • најмучније 1
  • најнесретнија 1
  • најнесретнији 1
  • најодсуднији 1
  • најплеменитијој 1
  • најправије 1
  • најпре 3
  • најпрече 1
  • најпречи 2
  • најрадије 1
  • најрадоснији 1
  • најрођеније 1
  • најсветија 1
  • најсветијом 1
  • најсигурнији 1
  • најсиромашнији 1
  • најсретнији 3
  • најсрећнији 1
  • најсрчанијега 1
  • најстарија 1
  • најстарији 1
  • Најстарији 1
  • најстарију 1
  • најтежа 2
  • најтежем 1
  • Најтежи 1
  • најтежи 3
  • најтежу 1
  • најтоплија 1
  • најузвишенијих 1
  • најцрње 1
  • најчвршћа 1
  • најчистијом 2
  • најчуднији 1
  • наказивала 1
  • наказивао 1
  • накашљивала 1
  • накашљује 1
  • наквасити 1
  • накиту 2
  • накићено 1
  • наклати 1
  • након 4
  • накострешили 1
  • накривљујући 1
  • накрми 1
  • накупе 1
  • накупило 1
  • накуповали 1
  • Накуповаће 1
  • налазило 2
  • налазио 1
  • налије 1
  • налик 2
  • наложити 1
  • нам 13
  • нама 7
  • намењено 1
  • намењивао 1
  • намери 1
  • намером 1
  • Намесиле 1
  • намесник 4
  • намесника 1
  • намесникови 1
  • намеснику 2
  • намести 1
  • наместила 4
  • наместим 1
  • наместио 1
  • Наместићу 1
  • наместиш 1
  • наместо 1
  • намеће 1
  • Намештај 1
  • намештаји 2
  • намештају 2
  • намештао 1
  • намештати 1
  • намештена 2
  • намештено 1
  • намигну 1
  • намигују 1
  • намножила 1
  • намучи 1
  • Нана 1
  • нана 8
  • нане 7
  • нани 2
  • нано 5
  • нанови 1
  • наново 1
  • нану 5
  • нањ 1
  • наоблачило 1
  • Наопако 1
  • наопако 2
  • наочаре 1
  • наочари 1
  • наочит 1
  • напада 2
  • нападало 1
  • напаја 1
  • напајати 1
  • напао 1
  • напевам 1
  • напео 1
  • напије 1
  • напио 2
  • напипава 1
  • написане 1
  • написао 2
  • НАПИСАО 2
  • наплачем 1
  • наплео 1
  • напојницу 1
  • напоље 1
  • напољу 1
  • напопала 1
  • напоредо 1
  • напослетку 5
  • направила 1
  • напрасно 1
  • напред 6
  • напредак 2
  • напредно 1
  • напредовало 1
  • напредује 1
  • напредују 1
  • напрезан 1
  • напрезао 1
  • Напуља 1
  • напунила 1
  • напусти 1
  • напустили 1
  • напустио 1
  • напустити 1
  • нарав 5
  • нарави 3
  • наравно 1
  • Наравно 2
  • нарадиле 1
  • нарадио 1
  • наранити 1
  • наредбе 1
  • нареди 1
  • наредила 1
  • наредим 1
  • наредимо 1
  • наредио 1
  • наређаше 1
  • наређивала 2
  • наређуј 1
  • наређују 1
  • нарогушили 1
  • народ 3
  • народа 6
  • народи 1
  • народне 2
  • народнога 1
  • народу 2
  • нарочито 2
  • нарук 1
  • наруча 1
  • наруче 1
  • наручен 1
  • наручена 1
  • наручено 2
  • наручила 1
  • наручили 1
  • наручити 1
  • наручу 1
  • нас 21
  • Нас 3
  • населило 1
  • Наскоро 2
  • наскоро 3
  • наслања 1
  • наслеђе 1
  • наслон 4
  • наслоне 1
  • наслони 2
  • Наслонила 1
  • наслонио 2
  • наслонити 1
  • наслоном 1
  • наслоњао 1
  • наслоњачи 1
  • наслоњачу 3
  • насмејао 1
  • насмејем 1
  • насмејемо 1
  • насмеши 1
  • наспе 1
  • Наста 1
  • наста 3
  • наставиће 1
  • настала 3
  • настане 1
  • настанете 1
  • настанио 1
  • настанула 1
  • настао 3
  • настати 3
  • настаће 1
  • Настојатељ 1
  • настојатеља 1
  • настојатељеви 1
  • настојник 2
  • настојника 1
  • настојници 1
  • Настојници 1
  • настрешница 1
  • Ната 10
  • натапати 1
  • натарош 2
  • натарошева 1
  • натарошеве 1
  • натарошевим 1
  • натарошу 1
  • Нате 1
  • натегне 1
  • натежу 1
  • натентамо 1
  • натера 1
  • Нати 3
  • Нато 4
  • натовари 1
  • Натом 1
  • натопи 1
  • натпис 1
  • натписа 1
  • натраг 10
  • натрашке 1
  • Нату 3
  • натушти 1
  • натуштило 1
  • натуштио 1
  • наћи 8
  • наужива 1
  • науке 3
  • науком 1
  • наумила 3
  • наумили 1
  • наумио 4
  • науци 1
  • научила 1
  • научио 5
  • научити 1
  • научна 1
  • начекала 1
  • начекати 1
  • Начелник 1
  • начелником 1
  • начине 1
  • начини 1
  • начинила 2
  • начиниле 1
  • начинили 1
  • начинило 1
  • начинио 1
  • начинићу 1
  • начином 1
  • начину 1
  • начисто 1
  • начуди 1
  • начула 1
  • Начула 1
  • начуо 2
  • наџак 1
  • Наш 1
  • наш 6
  • Нашао 2
  • нашао 5
  • нашара 1
  • наше 8
  • нашега 7
  • нашем 3
  • наши 1
  • нашим 2
  • нашла 8
  • нашле 1
  • Нашли 1
  • нашли 2
  • нашло 2
  • нашој 2
  • Нашто 1
  • нашто 2
  • нашу 3
  • не 480
  • Не 68
  • Неапољу 1
  • неба 7
  • небесни 2
  • небесних 1
  • небесноме 1
  • неблагодаран 1
  • небо 21
  • Небојте 1
  • небом 2
  • неброј 2
  • небу 4
  • неве 1
  • невесела 1
  • невестицу 1
  • невесту 1
  • невешта 2
  • невеште 1
  • невешто 1
  • невидљиве 1
  • невидовне 1
  • невинашцета 1
  • невоље 3
  • невољи 6
  • невољнима 1
  • невољних 1
  • невољног 1
  • невољом 1
  • невољу 1
  • нег 2
  • негде 4
  • неге 2
  • Него 3
  • него 67
  • неговао 1
  • неговати 1
  • негу 1
  • недела 1
  • недеља 8
  • недеље 8
  • недељно 1
  • недељом 2
  • недељу 14
  • недогледне 1
  • недоруву 2
  • недоумице 1
  • нежна 3
  • нежни 2
  • нежнијом 1
  • нежно 10
  • нежном 1
  • незадовољан 1
  • незадовољника 1
  • незван 1
  • незгодан 1
  • незграпна 1
  • незграпно 1
  • незграпнога 1
  • незнатан 1
  • незрели 1
  • неизмерна 1
  • неизмерни 1
  • Неизмерним 1
  • неизмерно 4
  • неизмерну 1
  • неисказана 1
  • неиспитана 1
  • нејаким 1
  • неједнако 1
  • нек 23
  • Нек 5
  • нека 44
  • Нека 8
  • некад 6
  • Некада 1
  • некада 3
  • некадањим 1
  • некадању 1
  • некако 6
  • неке 12
  • неки 36
  • Неки 6
  • неким 11
  • неких 1
  • неко 18
  • Неко 4
  • неког 1
  • некога 12
  • некој 3
  • неколико 18
  • неком 7
  • некоме 2
  • некрштених 1
  • неку 10
  • некуд 5
  • нем 1
  • Нема 10
  • нема 67
  • немају 6
  • Немам 1
  • немам 3
  • немамо 1
  • немарне 1
  • немарно 1
  • немаш 3
  • неми 4
  • немилих 1
  • немилице 3
  • немило 1
  • немилосно 1
  • Немим 1
  • немим 3
  • немир 1
  • немирно 5
  • Немо 1
  • немо 10
  • немој 1
  • Немој 2
  • Немојте 1
  • немојте 2
  • немоћни 1
  • немоћном 1
  • нему 2
  • Немца 1
  • ненада 2
  • ненаданом 1
  • ненадимице 1
  • Ненадна 1
  • ненадна 2
  • ненадним 1
  • ненадног 1
  • ненанимице 1
  • необична 3
  • необичним 2
  • Необично 1
  • необично 2
  • необичном 1
  • необичну 1
  • неодољива 3
  • неодољивом 1
  • Неодољивом 1
  • неописана 2
  • неописани 4
  • неосетно 2
  • неписана 1
  • непобушени 1
  • непогода 1
  • непознати 1
  • непознату 1
  • непомичан 1
  • Непомичино 1
  • непомућена 1
  • непрекидна 1
  • непрестано 10
  • непријатељ 1
  • непријатељске 1
  • непријатељску 1
  • неприметно 2
  • неприродно 1
  • нерадо 1
  • неразговетним 1
  • неразумних 1
  • несвест 1
  • неси 1
  • несит 1
  • неситих 1
  • неситога 1
  • Неслога 1
  • неслози 1
  • несносни 1
  • несретан 1
  • несретна 2
  • несретне 2
  • несретни 1
  • Несретниче 1
  • несретнога 2
  • Несретној 1
  • несретну 1
  • Несрећа 2
  • несрећа 6
  • несреће 6
  • несрећи 3
  • несрећом 1
  • несрећу 3
  • нестаде 1
  • нестане 1
  • нестану 1
  • нестао 1
  • несташне 1
  • несташни 1
  • несташних 1
  • несташну 1
  • нестрпељивији 1
  • нестрпељиво 2
  • нестрплењем 1
  • нестрпљења 1
  • нестрпљив 1
  • Нестрпљива 1
  • нестрпљиво 1
  • несуђеник 2
  • нетренимице 3
  • неће 4
  • нећемо 1
  • нећу 1
  • неувелим 1
  • неука 1
  • неуке 1
  • неумешном 1
  • неумитним 1
  • неуморно 1
  • нехотице 11
  • нечега 3
  • нечим 1
  • нечујно 5
  • Нешто 3
  • нешто 69
  • ни 257
  • Ни 5
  • Нигде 1
  • нигде 9
  • ниже 3
  • низ 10
  • није 364
  • Није 44
  • никад 29
  • Никада 1
  • никада 18
  • никакав 1
  • Никако 1
  • никако 9
  • никле 1
  • Нико 11
  • нико 27
  • никога 16
  • ником 4
  • Никоме 2
  • никоме 4
  • никуда 6
  • Нисам 10
  • нисам 20
  • ниси 10
  • ниска 2
  • ниске 2
  • ниско 2
  • нисмо 3
  • нисте 4
  • нису 35
  • Нису 5
  • Нит 2
  • нит 9
  • нити 2
  • ниткова 2
  • нитковлук 1
  • ниха 1
  • ницало 1
  • ниче 1
  • ничега 2
  • ничим 1
  • ничу 1
  • Ништа 3
  • ништа 33
  • но 58
  • Но 70
  • нов 14
  • нова 17
  • новац 8
  • новаца 10
  • нове 9
  • Нови 1
  • нови 16
  • новим 6
  • новина 3
  • новину 1
  • нових 3
  • ново 6
  • новога 6
  • новој 2
  • НОВОМ 3
  • новом 8
  • новоме 2
  • новост 3
  • нову 11
  • новца 1
  • новце 6
  • новцем 1
  • новч 1
  • новчани 1
  • ногама 4
  • Ноге 1
  • ноге 8
  • ногом 6
  • ногу 1
  • нону 1
  • нос 2
  • носа 2
  • носао 1
  • носача 1
  • носачи 1
  • носаше 1
  • носе 7
  • носи 5
  • носила 3
  • носиле 1
  • носим 3
  • носити 2
  • нотарош 1
  • нотарошев 2
  • нотарошева 1
  • нотарошеве 1
  • ноћ 17
  • Ноћас 1
  • ноћи 11
  • ноћити 1
  • ноћна 1
  • ноћни 1
  • ноћник 1
  • ноћну 1
  • ноћу 5
  • нуде 1
  • нудиља 1
  • нудиље 1
  • нужда 1
  • нужди 2
  • нуждом 1
  • нужно 3
  • ње 31
  • Њега 2
  • њега 95
  • Његов 1
  • његов 19
  • Његова 1
  • његова 21
  • Његове 1
  • његове 15
  • његови 5
  • његовим 8
  • његових 11
  • Његово 2
  • његово 5
  • његовога 5
  • његовој 13
  • његовом 5
  • Његовоме 1
  • његовоме 2
  • његову 17
  • Њезин 1
  • њезин 8
  • њезина 22
  • Њезина 3
  • њезине 21
  • њезиним 7
  • њезиних 1
  • њезино 10
  • њезиног 4
  • њезинога 8
  • њезиној 9
  • њезином 10
  • њезину 8
  • Њему 2
  • њему 56
  • њен 1
  • њена 2
  • њене 4
  • њеним 2
  • њено 2
  • њенога 2
  • њиву 1
  • њим 8
  • њима 29
  • њиме 15
  • њискају 1
  • њих 56
  • њиха 1
  • њихов 3
  • њихова 6
  • њихове 5
  • њиховим 1
  • њихових 3
  • њихово 3
  • њиховој 4
  • њиховоме 1
  • њихову 3
  • њој 2
  • Њојзи 2
  • њојзи 52
  • њом 2
  • њоме 18
  • Њу 1
  • њу 46
  • њуши 1
  • О 11
  • о 119
  • оба 3
  • обавешћује 1
  • обави 2
  • обавије 1
  • обавио 1
  • обадва 1
  • обадве 1
  • обазривија 1
  • обали 1
  • обалу 4
  • обамрла 1
  • обасја 1
  • обасу 2
  • обвезана 1
  • обвојима 1
  • Обе 1
  • обе 18
  • обегенисали 1
  • обегенисао 1
  • обема 2
  • обере 1
  • оберучке 1
  • обесио 2
  • обесити 1
  • обећајте 1
  • обешењаклук 1
  • обзорје 1
  • обиграва 1
  • обиђе 1
  • обиђу 1
  • обија 1
  • обилазила 1
  • Обилић 1
  • обисну 3
  • обиће 1
  • обичај 4
  • обичаје 1
  • обичају 1
  • обичан 2
  • обично 13
  • Обично 2
  • обишао 1
  • обишла 1
  • облак 10
  • облака 2
  • облаке 2
  • Облаци 1
  • облаци 3
  • облачак 4
  • облаче 1
  • облачине 1
  • обли 4
  • оближње 2
  • оближњега 1
  • оближњем 1
  • оближњи 1
  • оближњим 1
  • оближњих 2
  • облике 1
  • облих 1
  • обмана 1
  • обоје 5
  • Обојица 2
  • обојица 3
  • обојци 1
  • оболела 1
  • оболело 1
  • оболео 4
  • оборених 1
  • обори 5
  • Оборила 1
  • оборила 3
  • оборило 1
  • оборио 1
  • оборише 1
  • обору 1
  • обрадова 1
  • обрадовала 2
  • обрадовало 1
  • обрадовати 1
  • обрадује 1
  • образ 5
  • образа 2
  • образе 4
  • Образи 2
  • образи 4
  • образима 4
  • образовања 2
  • образовање 1
  • образу 3
  • обрана 5
  • обранила 1
  • обранице 1
  • обраници 1
  • обрао 1
  • обрате 1
  • обређали 1
  • обређаше 1
  • обрекле 1
  • Обрекли 1
  • обрецну 1
  • обриче 1
  • обрише 1
  • обрнула 1
  • обручају 1
  • обруче 1
  • обузе 1
  • обузео 1
  • обуо 1
  • обухватила 1
  • ова 14
  • овај 16
  • Овај 3
  • оваке 1
  • оваки 1
  • овако 16
  • Овако 6
  • овакога 1
  • овамо 10
  • овде 13
  • Ове 1
  • ове 28
  • Ови 1
  • ови 3
  • овим 9
  • ових 3
  • овладала 1
  • овладао 1
  • ово 37
  • Ово 4
  • Овога 1
  • овога 11
  • овогодишњи 1
  • овогодишњу 1
  • овој 5
  • овоју 1
  • овом 7
  • Овоме 1
  • овоме 13
  • Ову 1
  • ову 17
  • овуда 1
  • овчијим 1
  • ог 2
  • огањ 3
  • огласише 2
  • огледала 1
  • огледало 6
  • огледалом 1
  • огледалу 1
  • огледао 1
  • Огледаћемо 1
  • огњишта 1
  • огњиште 2
  • огњишту 3
  • оговарањем 1
  • оговарати 1
  • ограда 1
  • Ограђује 1
  • ограђујем 1
  • ограђујеш 1
  • огрев 1
  • огреши 1
  • Огрешила 1
  • огрлицу 1
  • огрнем 1
  • огромни 1
  • огромноме 1
  • огртаче 1
  • огрћући 1
  • Од 21
  • од 316
  • ода 1
  • одабере 2
  • одабирале 1
  • одабраних 1
  • одабрао 3
  • одабрати 1
  • одавде 4
  • одавна 3
  • Одавно 1
  • одавно 6
  • одазва 1
  • одаја 1
  • одаје 6
  • одаји 4
  • одају 7
  • одала 1
  • одан 1
  • оданост 1
  • оданости 1
  • оданошћу 1
  • оданути 1
  • одао 2
  • одапре 1
  • одапрео 1
  • одатле 2
  • одахне 2
  • одахнуо 1
  • одбаце 1
  • одби 4
  • одбијаше 1
  • одбије 1
  • одбила 1
  • одбио 1
  • одбити 1
  • одбиће 4
  • одборник 1
  • одборници 2
  • одбору 1
  • одважи 1
  • одважно 1
  • одважност 1
  • одвајаше 1
  • одведено 1
  • одвезла 1
  • одвела 1
  • Одвија 1
  • одвикавати 1
  • одвоји 1
  • одвојила 1
  • одвојиће 1
  • одвратити 1
  • одговара 1
  • одговарају 1
  • одговарала 1
  • одговарао 1
  • одговор 2
  • одговора 1
  • одговори 7
  • одговорила 1
  • одговорио 1
  • одгодити 1
  • одгојена 1
  • одгојити 1
  • одгонене 1
  • одгрејао 1
  • одгушила 1
  • оде 5
  • одевена 1
  • одежду 1
  • одела 1
  • одело 2
  • оделу 1
  • одем 1
  • одене 1
  • Одер 1
  • одерано 1
  • одзврјаше 1
  • одиста 1
  • одјако 1
  • одјејаније 1
  • одјекиваше 1
  • одкуда 4
  • одлази 1
  • одлазили 1
  • одлазио 1
  • одлакне 1
  • одлануло 1
  • одланути 1
  • одлетела 1
  • одликовањем 1
  • одличан 1
  • одличним 1
  • одлучно 3
  • Одљубићу 1
  • одмакнуо 1
  • одмах 69
  • Одмах 8
  • одмена 1
  • одмицаше 1
  • одмичу 1
  • одмор 1
  • одморе 2
  • одмори 2
  • одморили 1
  • одморимо 1
  • однели 1
  • однесем 1
  • однесеш 1
  • Однесите 1
  • однети 1
  • одњихао 1
  • одобравао 1
  • одобре 1
  • одобри 1
  • одобровољила 1
  • одозго 2
  • одоздо 1
  • одолео 1
  • одолети 2
  • одоли 5
  • одором 1
  • одостраг 1
  • одоцни 1
  • одоцнила 2
  • одоцнити 1
  • одоше 2
  • одрани 1
  • одрасла 6
  • одрасле 1
  • одрасли 1
  • одрасте 1
  • одредио 1
  • одрекао 2
  • одрећи 2
  • одрешит 1
  • одржала 1
  • одсвира 1
  • одсев 1
  • одсећи 1
  • одскочиле 1
  • одскочило 3
  • одскочио 1
  • одсудна 1
  • оду 2
  • одужила 1
  • одуларили 1
  • одуминуо 1
  • одушевљава 1
  • одушевљавао 1
  • одушевљеним 1
  • одушевљењем 1
  • одушке 1
  • одшетало 1
  • ожалила 1
  • ожалите 1
  • ожеднео 1
  • ожени 2
  • оженила 1
  • оженили 1
  • Оженио 2
  • оженио 4
  • ожењен 1
  • оживела 2
  • оживи 5
  • ожиљак 1
  • озаравати 1
  • озари 1
  • озбиља 2
  • озбиљан 1
  • озбиљни 1
  • озбиљно 4
  • озбиљном 1
  • оздрави 2
  • оздравила 2
  • оздравио 1
  • оздравиће 1
  • озеленило 1
  • озледило 1
  • озледу 1
  • озорио 1
  • ој 2
  • ока 6
  • окај 1
  • окаменила 1
  • окаменио 1
  • окамењен 1
  • окане 1
  • окани 1
  • оканите 1
  • оканути 1
  • окитно 1
  • окићене 1
  • окићени 1
  • оклевати 1
  • окно 1
  • око 71
  • Око 8
  • окован 1
  • околина 1
  • околине 2
  • околини 3
  • околишећи 1
  • околном 1
  • оком 12
  • окомила 1
  • окомци 1
  • окопнели 1
  • окорнога 1
  • ократи 1
  • окрене 2
  • Окрену 1
  • окрену 2
  • окренула 4
  • окренуло 1
  • окренуо 3
  • окрете 3
  • окреће 1
  • окрећу 1
  • окрзнула 1
  • окриљем 2
  • округао 1
  • округли 1
  • окружио 1
  • окружни 1
  • оку 3
  • окужени 1
  • окук 1
  • окуке 1
  • окуки 1
  • окупана 1
  • окупила 1
  • окупиле 1
  • окупили 3
  • окупити 1
  • окупише 2
  • окупу 6
  • олакшава 1
  • олакшати 1
  • олова 1
  • оловком 1
  • олово 2
  • олтар 1
  • олтаром 3
  • ом 2
  • омакла 2
  • омакли 1
  • омакне 1
  • омање 1
  • омаћиће 1
  • омахне 1
  • омахнуло 1
  • омилује 1
  • омирише 1
  • омишља 1
  • омишљала 1
  • омишљати 1
  • омладини 1
  • омладинске 1
  • омота 1
  • он 161
  • Он 24
  • Она 15
  • она 161
  • онај 29
  • онака 2
  • онакав 1
  • онаква 1
  • онаке 1
  • онаки 1
  • Онако 2
  • онако 33
  • онамо 4
  • Онда 2
  • онда 76
  • Оне 2
  • оне 26
  • онесвесла 1
  • онесвесле 1
  • онесвеслу 2
  • Они 2
  • они 40
  • онижега 1
  • оним 5
  • онима 2
  • оних 1
  • оно 76
  • Оно 8
  • оног 1
  • Онога 1
  • онога 13
  • оној 8
  • онолико 1
  • оном 6
  • ономад 2
  • Ономад 2
  • ономадне 1
  • ономе 13
  • ону 18
  • опада 1
  • опадају 1
  • опадањем 1
  • опадаче 1
  • опази 1
  • опазила 1
  • опазило 1
  • опазио 2
  • опак 1
  • опали 1
  • опалила 1
  • опалио 1
  • опалити 1
  • опаметио 2
  • опаметити 1
  • опанци 1
  • опарен 1
  • опасао 1
  • опасни 1
  • опасно 1
  • опасноме 1
  • опекла 1
  • опет 72
  • опећи 1
  • опија 3
  • опирала 3
  • опирале 1
  • опирали 1
  • опирао 3
  • опираше 2
  • опире 2
  • опиру 1
  • опирући 1
  • описала 1
  • описао 3
  • описати 1
  • описивао 4
  • описује 5
  • опколела 1
  • оплакнем 1
  • оплету 1
  • опљуцкивао 1
  • опљуцкује 1
  • опојног 1
  • опоменом 1
  • опомињаше 1
  • опомиње 1
  • опоравила 1
  • опоро 4
  • опоруци 1
  • оправити 1
  • опраштао 1
  • опреме 1
  • опремљена 1
  • Опрости 2
  • опрости 7
  • опростила 2
  • опростили 1
  • опростио 1
  • опростите 2
  • опростити 1
  • опростише 1
  • опружише 1
  • опсовао 1
  • опште 2
  • општина 7
  • општинара 2
  • општинаре 2
  • општинари 5
  • општине 4
  • општини 15
  • општином 1
  • општинске 1
  • општински 3
  • општинским 1
  • општинско 1
  • општинском 1
  • општинскоме 1
  • општину 4
  • ора 1
  • орао 1
  • ораси 1
  • Орах 1
  • орах 3
  • ораха 1
  • оригиналнији 1
  • орило 1
  • Орловац 1
  • орлови 2
  • Орлово 3
  • Орловог 1
  • Орловога 1
  • орловскога 1
  • Орловцу 2
  • Орман 1
  • орман 5
  • орманови 1
  • орману 1
  • орнија 1
  • орнији 1
  • орози 2
  • оронули 1
  • ороси 1
  • ортакује 1
  • оруђе 1
  • оружани 1
  • оруже 1
  • оружје 1
  • оружјем 2
  • осакати 1
  • осакатила 1
  • осам 4
  • осама 1
  • осаме 1
  • осами 4
  • осаму 4
  • осваја 1
  • осване 2
  • осванула 2
  • Освануо 1
  • освануо 2
  • осванути 1
  • осведочити 1
  • освета 2
  • осветили 1
  • осветлаће 1
  • осветлења 1
  • осврне 1
  • осврнув 1
  • освртао 1
  • осврће 1
  • Осека 1
  • осекнуо 1
  • осети 4
  • осетила 2
  • осетио 5
  • осетити 1
  • осетљиви 1
  • осетљивију 1
  • осетљивим 1
  • осећа 11
  • осећај 4
  • осећаја 3
  • осећаје 3
  • осећајем 2
  • осећајима 1
  • осећају 2
  • Осећала 1
  • осећала 6
  • осећали 1
  • осећам 2
  • осећао 4
  • осећате 1
  • осећаше 3
  • осигура 2
  • осигурала 1
  • осилио 1
  • осилити 1
  • осим 10
  • Осим 4
  • осипаше 1
  • оскоруше 2
  • оскорушу 1
  • ослабили 1
  • ослобађати 1
  • ослови 2
  • ословљавали 1
  • ослонити 1
  • ослушкивала 2
  • Ослушкивао 1
  • ослушкивао 2
  • ослушкиваше 1
  • ослушкује 1
  • осмех 2
  • осмехом 1
  • осмога 1
  • оснажио 1
  • оснива 1
  • Оснивању 1
  • основао 1
  • основати 1
  • основу 1
  • оснује 2
  • особинама 1
  • особитим 1
  • Особито 1
  • особито 6
  • осоколиш 1
  • осолити 1
  • осорљиво 1
  • оспе 1
  • оспу 1
  • оставе 1
  • остави 5
  • оставио 2
  • оставити 1
  • оставља 2
  • остављала 1
  • остављену 1
  • оставу 1
  • Остаде 1
  • остаде 2
  • остајао 1
  • остаје 1
  • Остала 1
  • остала 9
  • Остали 1
  • остали 5
  • Остало 1
  • остало 10
  • осталом 1
  • остане 7
  • остану 4
  • Остао 1
  • остао 4
  • остарела 1
  • остареле 1
  • остати 10
  • осу 11
  • осуђивао 1
  • осуђују 1
  • осула 2
  • осуле 2
  • осуло 1
  • Отад 1
  • отац 18
  • Отац 2
  • отвара 1
  • отварају 1
  • отварајући 1
  • отворена 1
  • отворено 2
  • отворену 1
  • Отвори 1
  • отвори 6
  • отворила 2
  • отворим 1
  • отворио 4
  • отворите 1
  • отворити 1
  • отворише 2
  • оте 4
  • отежао 1
  • отела 1
  • отели 1
  • отело 4
  • отерала 1
  • отесаше 1
  • отим 1
  • отимао 3
  • отимаше 2
  • отимљу 1
  • отискоше 1
  • отићи 4
  • отишао 13
  • Отишао 2
  • Отишла 1
  • отишла 5
  • отишле 1
  • Отишли 1
  • отишли 2
  • отишло 1
  • откада 1
  • Откако 1
  • откину 1
  • Откуд 1
  • откуд 2
  • Откуда 1
  • откуда 7
  • откуцавати 1
  • откуцај 4
  • откуцаје 1
  • откуцаји 2
  • отме 2
  • отмене 1
  • отму 1
  • Отоич 1
  • отоич 2
  • отоичке 1
  • отоме 1
  • отпала 1
  • отпаса 1
  • отпевају 1
  • отпирне 1
  • отплата 1
  • отпојао 1
  • отпоји 1
  • отпоче 1
  • отпочеле 1
  • отпочео 3
  • отпочети 2
  • отпочеће 1
  • отпочеше 1
  • отпочне 1
  • отпре 1
  • Отпре 1
  • отргао 1
  • отргне 1
  • отрезнио 1
  • отреса 1
  • отрести 1
  • отрже 1
  • отров 2
  • отрова 3
  • отрован 1
  • отрована 1
  • Отрове 1
  • отровница 1
  • отровом 1
  • отрову 1
  • отруло 1
  • отрчала 1
  • отуд 5
  • Отуда 3
  • отуда 5
  • отумарао 1
  • отурује 1
  • оћелавила 1
  • ох 1
  • охладнела 1
  • охладнело 1
  • оца 12
  • оцем 4
  • оцу 3
  • очај 1
  • Очај 1
  • очаја 2
  • очајава 2
  • очајавам 1
  • очајавао 5
  • очајању 2
  • очајно 3
  • очајноме 1
  • очајну 1
  • очарао 1
  • оче 2
  • очев 3
  • очева 7
  • очевидна 1
  • очевих 1
  • очевој 1
  • очеву 2
  • очекивао 1
  • очеличи 1
  • очеличио 1
  • оченаш 1
  • оченаша 1
  • очешала 1
  • очешао 1
  • очи 80
  • очију 19
  • очима 29
  • очинства 1
  • очитала 1
  • очишћену 1
  • очува 2
  • очупати 1
  • оџак 1
  • Оџацима 1
  • ошине 2
  • ошинула 1
  • ошинуле 1
  • ошинуо 1
  • оштар 2
  • оштетио 1
  • оштра 1
  • оштри 1
  • оштрије 2
  • оштрим 2
  • Оштро 1
  • оштро 10
  • оштрога 1
  • оштром 1
  • оштру 3
  • п 1
  • Па 30
  • па 535
  • пада 7
  • падају 3
  • падала 1
  • падале 2
  • падало 1
  • падаше 1
  • паде 9
  • Падне 1
  • падне 8
  • паднем 1
  • падну 1
  • падоше 2
  • пажљивије 1
  • Пажљиво 1
  • пажљиво 5
  • пажњу 1
  • пазе 1
  • Пази 1
  • пази 4
  • пазила 1
  • пазили 1
  • пазим 1
  • пазимо 1
  • Пазић 1
  • пазухо 1
  • Паја 2
  • Паје 1
  • пак 3
  • пакао 1
  • пакетирати 1
  • пакост 2
  • Пакши 3
  • пала 7
  • палаца 1
  • палацнуће 1
  • пале 2
  • пали 1
  • пало 4
  • памет 7
  • паметан 2
  • памети 8
  • паметна 1
  • паметнија 1
  • паметно 2
  • паметном 1
  • памећу 2
  • памте 1
  • памти 4
  • памтила 1
  • памтим 1
  • памуку 1
  • панцир 1
  • панциром 1
  • пањ 1
  • Пао 1
  • пао 12
  • паор 2
  • паоре 1
  • паори 2
  • паоркиње 1
  • паоркињу 2
  • паоркуша 1
  • паоркушу 2
  • паорлук 1
  • паорска 1
  • Паорска 2
  • Паорско 1
  • паприкаш 1
  • паприком 1
  • папучом 1
  • пар 3
  • пара 6
  • Параси 1
  • паре 1
  • парнице 1
  • пароброди 1
  • паробродом 2
  • паробродских 1
  • паром 2
  • партија 3
  • парче 1
  • парченцетом 1
  • пас 3
  • паса 1
  • пасјем 1
  • пасти 1
  • патвариста 2
  • патничком 1
  • патња 1
  • патњама 1
  • патос 1
  • паћеника 1
  • паук 1
  • пахуљак 1
  • паше 1
  • Пашће 1
  • пева 2
  • певају 3
  • певајући 1
  • певала 4
  • певања 1
  • певању 1
  • певао 1
  • певаће 1
  • певача 3
  • певачице 1
  • певачка 4
  • певачку 1
  • певуца 1
  • певуцнути 1
  • певуцнуће 1
  • пегав 1
  • педаљ 1
  • педесет 6
  • педесетице 1
  • педесетицу 1
  • педесету 1
  • пекло 2
  • пелена 1
  • пена 3
  • пензија 1
  • пензије 1
  • пео 1
  • пепео 4
  • пера 1
  • перо 1
  • Перса 1
  • персисти 1
  • персона 2
  • персоном 1
  • песама 1
  • Песма 1
  • песма 14
  • песмама 1
  • песмарица 2
  • песмарице 1
  • песмарици 1
  • песмарицу 7
  • песме 7
  • песмицу 1
  • песмом 4
  • песму 10
  • песничкога 1
  • пет 16
  • петама 1
  • ПЕтар 1
  • Петар 9
  • пете 1
  • петељци 1
  • пети 4
  • петице 1
  • петицу 1
  • петли 1
  • петље 1
  • петнаест 3
  • петнаеста 1
  • Петра 1
  • Петре 2
  • Петром 1
  • пету 1
  • пећ 3
  • пећи 5
  • пећке 1
  • пех 1
  • печата 1
  • пече 2
  • печена 2
  • печења 3
  • печење 2
  • пешице 1
  • пешке 1
  • пешкир 1
  • пештанске 1
  • пештански 1
  • Пештански 1
  • пештанским 1
  • пештанскога 1
  • пештанску 1
  • Пештанци 2
  • Пеште 4
  • Пешти 7
  • Пешту 2
  • пијаће 1
  • пијаци 3
  • пијацу 1
  • пије 2
  • пијуцкају 1
  • пикслу 1
  • Пилат 1
  • пиле 1
  • Пилећи 1
  • пилићи 1
  • пиљаре 1
  • пиљарица 1
  • пиљарице 1
  • пипају 1
  • пипне 1
  • писала 1
  • писали 1
  • писамцат 1
  • писамце 3
  • писан 1
  • писана 1
  • писању 1
  • писао 7
  • писар 3
  • писара 1
  • писаром 1
  • писаћег 1
  • писаћи 1
  • писма 3
  • писме 1
  • писмима 2
  • писмо 13
  • писмоноша 3
  • писмоноши 1
  • писмоношу 2
  • писму 2
  • писне 1
  • пита 16
  • питај 1
  • питају 1
  • питајући 1
  • питала 3
  • питам 2
  • Питам 2
  • питање 5
  • питању 1
  • питате 1
  • Питате 1
  • питаху 2
  • питаш 1
  • питаше 2
  • пите 2
  • питоме 1
  • пиће 3
  • Пише 3
  • пише 9
  • пиши 2
  • пиштало 1
  • пиште 1
  • пиштоља 1
  • плава 1
  • плаве 4
  • плаветним 1
  • плавим 1
  • плаво 3
  • плавој 1
  • плавом 3
  • плаву 2
  • плајаш 1
  • плакале 1
  • пламен 5
  • пламена 1
  • пламену 2
  • пламом 1
  • пламте 1
  • пламтела 1
  • пламтело 1
  • пламти 1
  • пламћаше 1
  • план 1
  • плане 3
  • планета 1
  • планина 2
  • планине 8
  • планини 4
  • планином 1
  • планински 1
  • планинских 1
  • планинскога 2
  • планину 10
  • плановима 1
  • плану 18
  • планула 1
  • Планула 1
  • плануло 1
  • планути 1
  • плануше 2
  • пластови 1
  • платац 1
  • платила 1
  • платили 1
  • платио 4
  • платити 3
  • платку 2
  • платна 1
  • плаћа 5
  • плаховито 4
  • плахује 1
  • плач 2
  • плаче 1
  • плаши 2
  • плашила 1
  • плашио 2
  • плашљива 1
  • Плашљива 1
  • плашљиво 3
  • плашљивом 1
  • племенит 1
  • племенити 1
  • племенитим 1
  • племенитих 1
  • племенито 1
  • племенитог 1
  • племенитога 1
  • плести 1
  • плете 1
  • плетеницом 1
  • плетеницу 1
  • плетену 1
  • плетиво 2
  • плетивом 1
  • Плетке 1
  • плету 1
  • плећу 1
  • плови 1
  • плуг 1
  • плундрама 1
  • плућа 1
  • плуће 1
  • пљачку 1
  • пљескао 1
  • пљесну 1
  • пљуштало 1
  • По 27
  • по 334
  • поарчити 1
  • побегао 1
  • победио 1
  • побијају 1
  • побледео 1
  • побледи 1
  • поближе 1
  • побожни 1
  • побожно 1
  • поболева 1
  • поболевају 1
  • побоље 1
  • побољи 1
  • поборавио 1
  • поборници 1
  • побочницима 1
  • побусани 1
  • побусану 1
  • побусила 1
  • Повадио 1
  • повадити 1
  • поведе 1
  • Поведе 1
  • поведите 1
  • повео 1
  • поверење 1
  • поверењу 1
  • поверио 2
  • повести 1
  • поветарац 5
  • повеће 2
  • повећу 1
  • повија 4
  • повијају 2
  • повијала 1
  • повијао 2
  • повијарака 1
  • повијаху 1
  • повијаше 1
  • повије 1
  • повију 1
  • повика 1
  • повиче 1
  • повлади 1
  • повладила 2
  • Повлађивали 1
  • повлађивало 1
  • повлађује 1
  • повлађују 1
  • повод 1
  • поводи 1
  • поврати 2
  • повратио 1
  • повређени 1
  • површине 1
  • повукао 5
  • повукла 2
  • погађа 1
  • погађао 1
  • погана 2
  • погани 1
  • погачица 1
  • погачице 1
  • погдекоји 2
  • погинуо 2
  • поглаварима 1
  • поглади 1
  • погладим 1
  • поглед 20
  • Поглед 3
  • Погледа 1
  • погледа 41
  • погледав 2
  • погледавши 1
  • Погледај 1
  • Погледајте 1
  • погледају 3
  • погледала 11
  • погледао 2
  • погледати 2
  • погледаће 1
  • погледаху 2
  • погледи 12
  • погледима 2
  • погледом 10
  • погледу 2
  • погнула 1
  • погодба 1
  • погоде 1
  • Погоди 1
  • погоди 2
  • погодила 2
  • погодио 3
  • погодно 1
  • погорелој 1
  • поготову 1
  • погрешио 1
  • погружен 1
  • Под 3
  • под 47
  • пода 1
  • подај 1
  • подаље 1
  • подбочи 1
  • подвезати 1
  • подвикује 1
  • подворење 1
  • подворио 1
  • подели 1
  • поделили 1
  • поделио 1
  • подерати 1
  • подетио 1
  • поджупан 1
  • подивљају 1
  • подигао 2
  • подигла 1
  • подигли 1
  • подигне 2
  • подигнеш 1
  • подигну 1
  • подигоше 1
  • Подиђе 1
  • подиђе 3
  • подиже 3
  • подилази 1
  • подилазили 1
  • подире 1
  • подићи 1
  • подлаца 1
  • подлегао 1
  • подлеже 1
  • подлете 1
  • подломљена 1
  • подметне 1
  • подмирила 1
  • подмладила 1
  • подмладио 1
  • подне 29
  • поднела 1
  • поднесе 1
  • поднети 2
  • подножју 1
  • подноси 1
  • подрезао 1
  • подржавати 1
  • подрива 1
  • подривати 1
  • подривено 1
  • подрте 1
  • подругљиво 2
  • подруми 1
  • подсече 1
  • подскочила 1
  • подсмевају 1
  • подсмеваш 1
  • подсмех 1
  • подсмехну 1
  • подстаче 1
  • подужи 1
  • подунавке 1
  • подупирао 1
  • подупирати 1
  • пође 23
  • пођемо 1
  • пођеш 1
  • пођипало 1
  • Пођипаше 1
  • пођоше 1
  • Пођоше 1
  • пођу 1
  • пожелео 1
  • пожелети 1
  • поживи 2
  • Пожури 1
  • пожури 2
  • пожурила 1
  • пожуриле 1
  • пожурио 4
  • пожутели 1
  • пожутети 1
  • позавађале 1
  • позавађали 1
  • позавађују 1
  • позвала 1
  • позван 1
  • позване 1
  • позвани 2
  • позвао 2
  • позватих 1
  • позвекују 1
  • Поздрав 1
  • поздрав 4
  • поздрава 1
  • поздрави 6
  • поздравила 1
  • поздравио 1
  • поздравите 1
  • Поздравите 1
  • поздравише 1
  • поздравља 1
  • поздравом 1
  • позив 8
  • позива 1
  • позицију 1
  • позлатило 1
  • позледи 1
  • позледила 1
  • позлеђујем 1
  • позли 1
  • позлило 2
  • позна 3
  • познавала 3
  • познавали 1
  • познавао 3
  • познавати 1
  • познаје 6
  • познајем 2
  • познајемо 1
  • познајете 1
  • познају 1
  • Познала 2
  • Познали 1
  • познанике 1
  • познаницима 1
  • познанство 1
  • познао 4
  • познати 1
  • позове 2
  • поиздолазили 4
  • појав 1
  • појава 2
  • појавама 1
  • појаве 4
  • појавила 1
  • појавио 1
  • Појављивали 1
  • појаву 1
  • појања 1
  • појао 1
  • појас 1
  • појаса 1
  • појати 1
  • појац 1
  • појача 1
  • поје 1
  • поједе 1
  • појединац 1
  • појединаца 3
  • поједине 3
  • поједини 3
  • појединце 1
  • појединци 1
  • појединцу 1
  • појезди 1
  • појео 1
  • појетичку 1
  • поји 1
  • појури 2
  • појурише 1
  • појутарје 1
  • појутарју 1
  • покаже 1
  • показала 1
  • показало 1
  • Показао 1
  • показао 4
  • показати 1
  • показивао 1
  • показујући 1
  • покајала 1
  • поквари 2
  • покварио 1
  • поклекао 1
  • поклекнуо 1
  • поклони 2
  • поклонио 1
  • поклопио 1
  • покој 2
  • покојне 1
  • покојни 3
  • покојникове 1
  • покојниковој 1
  • покојникову 1
  • покојнику 2
  • покојним 2
  • покојница 1
  • покојницом 1
  • покојног 1
  • Покојнога 1
  • покојнога 11
  • покојноме 1
  • покојну 1
  • поколебала 1
  • поколења 1
  • покосио 1
  • покретало 1
  • покретао 1
  • покретати 1
  • покривала 1
  • покривени 1
  • покрио 2
  • покрхала 1
  • покупи 1
  • покуша 1
  • пола 4
  • полаже 1
  • полажу 1
  • полазила 1
  • полазио 1
  • полак 1
  • полако 17
  • Полако 3
  • поласкало 1
  • полегала 1
  • полегали 1
  • полегли 1
  • полет 3
  • полета 2
  • Полете 1
  • полетети 1
  • полети 2
  • полеће 3
  • полећу 2
  • поливаљку 1
  • полије 1
  • полио 1
  • политике 2
  • политику 1
  • политици 1
  • политичком 1
  • политичку 1
  • половина 1
  • половине 1
  • половини 1
  • положај 4
  • положаја 1
  • положајем 1
  • положи 2
  • положила 1
  • положио 2
  • полугласно 1
  • полудио 1
  • поља 1
  • поље 8
  • пољскога 1
  • пољу 11
  • пољуб 2
  • пољубац 4
  • пољубаца 2
  • Пољуби 1
  • пољуби 4
  • пољубила 3
  • пољубили 1
  • пољубио 3
  • пољубити 2
  • Пољубићу 1
  • пољупцем 1
  • пољупцима 1
  • помагала 1
  • помагање 1
  • помагати 1
  • помаже 2
  • помажу 2
  • помајка 1
  • Помајка 1
  • помајке 6
  • помајку 2
  • помајци 4
  • помајчина 1
  • помаља 2
  • помаљаху 1
  • помаљаше 1
  • помање 1
  • помена 1
  • помене 2
  • поменула 2
  • помешана 1
  • помисао 1
  • Помисао 2
  • Помисли 1
  • помисли 10
  • помислила 5
  • помислим 2
  • помислио 1
  • помислите 2
  • помишља 1
  • помишљала 1
  • помишљало 1
  • помишљао 1
  • Помишљао 1
  • помишљати 1
  • помогла 1
  • помогли 1
  • помогне 3
  • помогнем 1
  • помогну 3
  • помогоше 1
  • помодним 1
  • поможе 1
  • Помоз 1
  • помоз 2
  • помози 2
  • помозите 1
  • Помозите 1
  • помоле 2
  • помоли 4
  • помолила 1
  • помолиле 1
  • помолиће 1
  • помолише 2
  • помор 1
  • помоћ 3
  • помоћи 18
  • помоћу 1
  • помрачило 1
  • помрмља 1
  • помрсити 1
  • помути 1
  • понајвише 2
  • понајтежа 1
  • понамештали 1
  • понамештати 1
  • понаша 1
  • поневидио 1
  • понедеоник 1
  • понели 1
  • понело 1
  • понео 1
  • понети 1
  • понеће 1
  • понешто 2
  • понизно 1
  • Поникао 1
  • поникла 2
  • понићи 1
  • понове 1
  • понови 1
  • поновила 1
  • поново 6
  • понор 1
  • понору 1
  • поносе 1
  • поноси 1
  • поносим 1
  • поносит 1
  • поносита 1
  • поносити 1
  • поносито 1
  • поносно 1
  • поносом 1
  • поноћ 1
  • Поноћ 1
  • поноћи 3
  • понуда 1
  • понуди 3
  • понудио 1
  • понуду 1
  • поњам 1
  • поњихује 1
  • поодавно 1
  • Поп 1
  • поп 4
  • Попа 1
  • попа 13
  • попадати 1
  • попаде 1
  • попадија 14
  • Попадија 5
  • попадије 3
  • попадији 1
  • Попадији 1
  • попадијиним 1
  • попадијом 1
  • попадију 3
  • попадне 1
  • попала 1
  • попало 1
  • попаљена 1
  • попао 2
  • попе 3
  • попела 1
  • попео 1
  • Попи 1
  • попи 3
  • попиј 1
  • попије 3
  • попила 1
  • попиле 1
  • попило 1
  • попина 3
  • попиним 1
  • попиних 1
  • попином 1
  • Попић 20
  • Попића 5
  • Попићем 1
  • Попићу 2
  • поплашен 1
  • поплашена 2
  • поплашено 1
  • поплашила 2
  • поплашиле 1
  • поплашили 1
  • попљуцкују 1
  • попне 1
  • попова 2
  • попове 2
  • ПОПОВИЋ 2
  • ПОПОВИЋА 5
  • поповој 1
  • поповом 1
  • попошиницу 1
  • поправи 1
  • поправила 1
  • поправиће 1
  • попрети 1
  • попрскује 1
  • попу 2
  • попуни 1
  • попустила 3
  • попустило 1
  • порадимо 2
  • поражен 1
  • поразила 1
  • поранила 1
  • порасла 2
  • порастао 1
  • Поред 1
  • поред 2
  • поредо 1
  • поређала 1
  • поређане 1
  • поређани 2
  • поређати 1
  • поремети 1
  • пореметило 1
  • поретка 1
  • поробили 1
  • пород 1
  • породица 1
  • породицама 1
  • породице 1
  • породици 2
  • породичком 1
  • породичним 1
  • порока 1
  • пороком 1
  • порти 1
  • поруменела 3
  • порумени 2
  • поруци 1
  • поруче 1
  • поручи 2
  • поручила 1
  • поручио 2
  • поручићу 1
  • порцулан 1
  • посаветују 1
  • посади 2
  • посадио 1
  • посађена 1
  • Посао 1
  • посао 34
  • посастављао 1
  • посведочити 1
  • посвети 1
  • посветио 2
  • посвршује 1
  • поседак 5
  • поседаше 1
  • Поседаше 2
  • поседи 2
  • посете 2
  • посети 1
  • посетили 1
  • посетници 1
  • посетницу 2
  • посету 1
  • посипаше 1
  • поситним 1
  • поскочио 1
  • поскочица 1
  • посла 19
  • послао 1
  • послати 1
  • Послаћу 1
  • После 16
  • после 56
  • последња 3
  • последње 5
  • последњи 6
  • последњим 3
  • последњих 3
  • последњу 3
  • послетку 4
  • послова 3
  • послове 3
  • послови 1
  • пословима 1
  • послом 3
  • послу 7
  • послужи 1
  • послушати 2
  • посматра 1
  • поспе 1
  • посред 1
  • посрнули 1
  • посрћући 2
  • поставила 1
  • постављени 1
  • постаде 1
  • постала 1
  • постали 1
  • постао 4
  • постеље 12
  • постељи 3
  • постељу 8
  • постигао 2
  • постигла 1
  • постигне 2
  • постигнуће 1
  • постидни 1
  • постојбином 1
  • постојбину 3
  • постојте 1
  • поступа 1
  • посукташе 1
  • посукти 1
  • посумњао 1
  • потаје 1
  • потаји 1
  • потанко 5
  • потвора 1
  • потегао 4
  • потеге 1
  • потегли 1
  • потегну 1
  • потеже 6
  • потез 2
  • потекне 1
  • потекоше 1
  • потеру 1
  • потеци 1
  • потешке 1
  • потешко 1
  • поткожили 1
  • поткопа 1
  • поткрадају 1
  • поткрепи 1
  • поткује 1
  • потмула 1
  • Потмула 1
  • потмуло 1
  • поток 4
  • потока 9
  • потоку 2
  • потпали 1
  • потписа 2
  • потписали 1
  • потписе 1
  • потписи 1
  • потписивали 1
  • потпише 1
  • потпомаже 1
  • потпору 1
  • потпуну 1
  • потражи 1
  • потраја 4
  • потраје 1
  • потребе 1
  • потреби 2
  • потресен 1
  • потресени 1
  • потресла 1
  • потресло 1
  • потрешен 1
  • потрчао 1
  • потукла 1
  • поћерка 1
  • поћерке 3
  • поћеркинога 1
  • поћерком 1
  • поћерку 3
  • поћерци 2
  • поћи 6
  • поуздана 1
  • поуздано 1
  • поузданога 1
  • поуздану 1
  • поуздање 1
  • поуздањем 1
  • поуздати 1
  • поуке 2
  • поуку 1
  • поумирасмо 1
  • поучне 1
  • поучним 1
  • похватали 1
  • похватам 1
  • похита 2
  • похитала 1
  • похитао 2
  • похлепи 1
  • походе 4
  • походи 4
  • походио 3
  • похођана 1
  • похођане 1
  • похођани 2
  • Поцерац 1
  • поцрвенио 1
  • поцупкује 1
  • почасноме 1
  • почаст 1
  • поче 15
  • почела 7
  • почели 4
  • почело 6
  • почео 10
  • почетак 1
  • почети 2
  • почетку 1
  • почеће 3
  • почеше 9
  • почивала 1
  • почињао 1
  • почиње 3
  • почињем 1
  • почињу 1
  • почне 15
  • почнемо 1
  • почну 3
  • пош 1
  • поша 1
  • пошао 2
  • поше 1
  • пошиница 12
  • пошиницу 1
  • пошла 6
  • пошли 3
  • пошло 1
  • пошље 1
  • пошљем 1
  • пошљемо 1
  • пошљи 1
  • Пошљи 1
  • поштанске 1
  • поштапати 1
  • Поштар 1
  • поштар 17
  • поштара 4
  • поштареве 2
  • поштарево 1
  • поштаревом 2
  • поштарка 13
  • поштарке 2
  • поштарку 1
  • поштарска 1
  • поштарске 1
  • поштарски 1
  • поштарци 1
  • поштен 3
  • поштени 1
  • поштено 2
  • поштење 1
  • пошти 1
  • пошто 5
  • поштовања 1
  • поштовање 1
  • поштовањем 2
  • поштовао 2
  • поштоваше 1
  • Пошту 1
  • пошту 2
  • поштује 1
  • прав 1
  • права 10
  • правац 2
  • правде 2
  • праве 3
  • Прави 1
  • прави 7
  • правила 1
  • правим 2
  • правника 2
  • правнику 1
  • право 15
  • правога 1
  • правој 1
  • праву 1
  • правца 2
  • правце 1
  • правцу 1
  • праг 3
  • прага 3
  • прагове 1
  • прагу 3
  • празни 1
  • празнике 1
  • празних 1
  • празно 1
  • празном 2
  • практиканта 1
  • практикује 2
  • практичан 1
  • праље 1
  • праљу 1
  • прамичак 1
  • прангија 1
  • прангије 1
  • прапорци 1
  • праскајте 1
  • праскају 1
  • праске 1
  • праскозорје 1
  • прате 1
  • прати 3
  • пратила 1
  • пратио 1
  • пратиоца 1
  • прах 1
  • прашак 1
  • прашина 1
  • прашини 1
  • прашину 1
  • праштају 1
  • праштајући 1
  • праштам 1
  • Прва 1
  • прва 18
  • Прве 1
  • прве 14
  • Први 10
  • први 75
  • првим 4
  • првина 3
  • првих 5
  • прво 22
  • Прво 9
  • првог 2
  • првога 8
  • првој 2
  • првом 3
  • прву 13
  • пре 48
  • Пре 8
  • пребија 1
  • пребледела 1
  • преболео 1
  • преболети 1
  • преброди 1
  • Пребројте 1
  • превалила 1
  • превалило 1
  • Превара 1
  • преварени 1
  • преварио 2
  • преварити 1
  • превија 1
  • преврат 1
  • Преврнула 1
  • превртала 1
  • преврће 3
  • прегаоштво 1
  • прегледао 1
  • прегну 1
  • прегорети 1
  • прегори 1
  • Прегори 1
  • Пред 6
  • пред 72
  • преда 5
  • предавали 1
  • предавања 1
  • Предавања 1
  • предавањима 1
  • предаде 1
  • предај 1
  • предао 2
  • преде 1
  • пределе 1
  • пределу 1
  • предео 1
  • предигла 1
  • Предиглица 1
  • предисало 1
  • предисао 1
  • предисати 1
  • предише 5
  • предлогу 1
  • предлозима 1
  • предњак 1
  • предњака 1
  • предњаци 1
  • предњој 1
  • предњу 1
  • предомислио 2
  • председник 2
  • предсказује 1
  • предсобљу 2
  • предузео 1
  • пређашњег 1
  • пређе 5
  • пређица 1
  • преживи 1
  • преза 1
  • презао 1
  • презрену 1
  • прекали 1
  • прекида 1
  • прекидали 1
  • прекиде 1
  • прекине 1
  • прекинуло 2
  • преклињала 1
  • преклиње 1
  • преко 33
  • прекор 3
  • прекораче 1
  • прекорачи 1
  • прекорачила 1
  • прекратимо 1
  • Прекрсти 1
  • прексиноћ 1
  • прексутра 1
  • прелаз 1
  • Прелаз 1
  • прелазио 1
  • прелетала 1
  • прелетела 2
  • прелетеше 1
  • прелети 5
  • прелива 2
  • преливаше 1
  • прелома 1
  • преломити 1
  • Према 1
  • према 24
  • премишља 1
  • премишљају 1
  • Премишљајући 1
  • премишљала 2
  • прене 1
  • пренела 1
  • пренео 1
  • пренеразила 1
  • пренеразиле 1
  • прену 2
  • пренуло 1
  • пренуо 1
  • Преодницу 2
  • препирању 1
  • препирете 1
  • препитоми 1
  • преплануо 2
  • преплатио 1
  • преплашила 1
  • преплашио 1
  • препородити 1
  • препрата 1
  • препредену 1
  • препречи 1
  • препун 1
  • препуне 1
  • прерушавао 1
  • прерушена 1
  • пресекао 1
  • пресела 1
  • пресели 1
  • преселила 1
  • преселиле 1
  • пресело 1
  • пресече 1
  • пресешће 1
  • Прескока 1
  • прескоку 2
  • Преславнаја 1
  • престаје 1
  • престала 1
  • Престала 1
  • престанка 1
  • престоље 2
  • претвараше 1
  • претворише 1
  • претерује 1
  • претећи 1
  • прети 2
  • претила 1
  • претпрату 1
  • претреса 1
  • претресају 1
  • претресали 1
  • претрне 1
  • претрну 2
  • претрнула 1
  • претрнуо 1
  • претрпао 1
  • претрчи 1
  • претурао 1
  • претури 1
  • претурила 1
  • претурили 3
  • Претутњили 1
  • прећаху 1
  • прећи 4
  • прецветало 1
  • преча 1
  • пречасни 2
  • пречац 2
  • прече 1
  • пречи 1
  • пречио 1
  • пречицом 1
  • пречуо 2
  • прешла 1
  • прешли 1
  • прешло 1
  • пржени 1
  • пржи 1
  • При 10
  • при 18
  • приања 1
  • приањају 1
  • прибавила 1
  • прибележи 1
  • прибележила 1
  • прибере 2
  • Приберите 1
  • прибила 1
  • прибира 1
  • прибирао 1
  • Прибирао 1
  • приближила 2
  • приближио 1
  • прибоде 1
  • прибором 2
  • прибра 3
  • прибравши 1
  • прибрала 2
  • прибрао 2
  • Привезаше 1
  • привија 1
  • привише 1
  • привлачи 1
  • привреба 1
  • привукли 1
  • приграбе 1
  • приграбили 1
  • пригревици 1
  • пригрли 2
  • пригрлио 1
  • придене 1
  • придржала 1
  • придружио 1
  • приђе 6
  • прижељкује 1
  • призва 1
  • признао 2
  • призрака 1
  • Призрен 1
  • прија 1
  • пријатељ 5
  • пријатеља 4
  • пријатеље 1
  • пријатељи 5
  • пријатељима 1
  • пријатељски 1
  • пријати 1
  • прији 1
  • прикаже 2
  • приказало 1
  • приказао 1
  • приказаше 1
  • приказивала 1
  • приклапа 1
  • приклапања 1
  • приклињало 1
  • приклиње 1
  • приклињи 1
  • приклињу 1
  • прикрада 3
  • прикрадаше 2
  • прикраде 1
  • прикрајка 2
  • прикрала 1
  • прикрале 1
  • прикрало 1
  • прикрије 1
  • прилагођава 1
  • прилегао 1
  • прилика 6
  • приликама 4
  • прилике 1
  • приликом 3
  • прилику 8
  • прилици 1
  • прилог 1
  • прилоге 1
  • приложник 1
  • прилозима 1
  • приљубе 1
  • приљуби 1
  • приљубила 1
  • прима 5
  • примају 1
  • примакне 1
  • примакнуо 1
  • примам 1
  • примењивати 1
  • приметила 5
  • приметили 1
  • Приметио 1
  • приметио 3
  • прими 2
  • примила 3
  • примили 3
  • примио 3
  • примити 2
  • приморске 1
  • принесе 1
  • приновила 1
  • принуди 1
  • прионемо 1
  • прионула 1
  • припада 1
  • припази 1
  • припазила 1
  • припазио 1
  • припазити 1
  • припалио 1
  • припитомила 1
  • приповеда 2
  • приповеди 2
  • приповест 1
  • ПРИПОВЕТКА 2
  • ПРИПОВЕТКЕ 2
  • припомоћ 1
  • припрегу 1
  • припреме 1
  • Природа 1
  • природа 3
  • природе 7
  • природи 2
  • Природно 2
  • природнога 1
  • природном 1
  • присенак 1
  • присену 1
  • присети 1
  • прискочи 1
  • прискочио 1
  • Прискочише 2
  • присмаче 1
  • присни 1
  • приспела 1
  • приспети 1
  • приставила 1
  • приставити 1
  • пристаде 1
  • пристадоше 1
  • пристајали 1
  • пристају 1
  • пристала 3
  • пристаниште 1
  • пристану 1
  • пристао 3
  • приступило 1
  • приступим 1
  • присутан 1
  • присутне 1
  • присутни 1
  • присутних 1
  • притворена 1
  • притегнути 1
  • притисак 1
  • притиска 1
  • притискивала 1
  • притискује 1
  • притискујући 1
  • притисне 2
  • притиснула 1
  • притиснуо 3
  • притиште 3
  • притрча 2
  • притрчаше 1
  • прихватати 1
  • прихвате 2
  • прихвати 22
  • прихватила 2
  • прихватио 5
  • прихватити 1
  • прихватиће 13
  • прихваћа 1
  • прихваћена 1
  • прихода 1
  • прича 13
  • Причајте 1
  • Причала 1
  • причала 3
  • причали 1
  • причам 1
  • причању 2
  • причао 6
  • причате 1
  • причаше 2
  • причекамо 1
  • причекати 1
  • причест 1
  • причешћују 1
  • причи 3
  • причом 1
  • причу 4
  • причуо 1
  • пришао 1
  • пришапне 1
  • пришапнула 1
  • прише 1
  • пришелац 1
  • пришелаца 1
  • пришо 5
  • приштедили 1
  • пришу 1
  • пркос 1
  • пркоси 1
  • прне 1
  • прнуше 1
  • Проба 1
  • пробадају 1
  • проби 1
  • пробија 1
  • пробијају 1
  • пробијати 1
  • пробила 1
  • пробуде 1
  • пробуди 1
  • пробудила 2
  • пробудиле 1
  • пробудили 2
  • пробудио 4
  • пробудити 1
  • провалила 1
  • проведе 2
  • проведу 1
  • провела 2
  • провели 2
  • провео 1
  • провести 4
  • провири 2
  • проводаџије 2
  • проводаџијница 1
  • проводили 1
  • проводио 1
  • провуче 1
  • прогало 1
  • прогледала 1
  • проговори 2
  • проговоривши 1
  • проговорио 3
  • прогунђа 2
  • прода 2
  • Продавати 1
  • продаје 1
  • продали 2
  • продати 1
  • продерали 1
  • продивани 1
  • продре 1
  • продрећете 1
  • продужи 7
  • продужите 1
  • продужити 1
  • прође 7
  • прођете 2
  • прођу 1
  • проживе 2
  • прожимале 1
  • прозираше 1
  • прозор 5
  • прозора 1
  • прозоре 3
  • прозори 1
  • прозорима 2
  • прозору 3
  • прозре 1
  • прозрела 1
  • проја 1
  • пројезди 1
  • проклео 1
  • Проклета 1
  • проклињао 1
  • проклињем 1
  • прокрчи 1
  • пролазе 1
  • пролази 3
  • пролазила 1
  • пролазио 4
  • пролетале 1
  • пролетницом 1
  • пролетнога 1
  • пролетњи 1
  • пролећа 6
  • Пролеће 1
  • пролеће 8
  • пролећу 2
  • промаља 1
  • промене 1
  • променило 2
  • променити 1
  • промену 1
  • променути 1
  • промишља 1
  • промишљеном 1
  • промоли 1
  • промрмља 1
  • промумла 1
  • промумлаће 1
  • промумља 1
  • промуца 4
  • промучио 1
  • проневештавате 1
  • пронео 1
  • пропада 1
  • пропадне 5
  • пропалим 1
  • пропало 2
  • пропаст 1
  • пропасти 3
  • пропиташ 1
  • пропитивао 1
  • пропитује 1
  • прорезана 2
  • прорицали 2
  • пророка 1
  • просијавала 1
  • просио 1
  • просјачкога 1
  • прослави 1
  • прославим 1
  • прославимо 1
  • прословиле 1
  • прословио 1
  • проспава 1
  • проста 1
  • прости 3
  • просто 2
  • просторијама 2
  • просторије 1
  • простота 1
  • простран 1
  • простре 1
  • прострујао 1
  • проструји 1
  • прострујила 1
  • просту 2
  • просу 1
  • протерани 1
  • протераћу 1
  • против 11
  • противни 1
  • противнику 1
  • протиној 1
  • протином 1
  • протину 1
  • протре 2
  • протрља 1
  • протуњише 1
  • проћи 3
  • проћиће 1
  • проучи 3
  • проучим 1
  • проучио 1
  • прохте 1
  • прохтело 1
  • процесају 1
  • процуњала 1
  • прочарака 1
  • прочеврљи 1
  • прочеље 1
  • прочељу 1
  • прочита 2
  • прочитала 1
  • прочитати 1
  • прочиташ 1
  • прошао 5
  • прошла 2
  • прошле 1
  • прошли 1
  • Прошло 1
  • прошло 4
  • прошлога 1
  • прошлости 3
  • прошлу 1
  • прошњу 1
  • прсима 1
  • прсне 1
  • прст 2
  • прста 1
  • прсте 3
  • прстен 1
  • прстење 1
  • прсти 2
  • прстом 1
  • прти 1
  • пртљагом 1
  • пружа 1
  • пружао 1
  • пружаше 1
  • пружи 7
  • пружила 3
  • прут 2
  • прућио 1
  • пса 2
  • птица 1
  • пука 1
  • пукла 2
  • пукло 3
  • пукне 5
  • Пун 1
  • пун 8
  • пуна 11
  • пуначко 1
  • пуне 5
  • пуни 1
  • пуним 2
  • Пуних 1
  • пуних 4
  • Пуно 1
  • пуно 3
  • пуном 3
  • пуну 2
  • пупољак 4
  • пупољка 1
  • пуст 6
  • пуста 4
  • пустаре 1
  • пусте 2
  • Пусти 3
  • пусти 8
  • пустила 3
  • пустили 2
  • пустињу 1
  • Пустио 1
  • пустио 4
  • пустити 2
  • пусто 1
  • пустој 1
  • пустолови 1
  • пустолову 1
  • пустош 1
  • пустоше 1
  • пусту 1
  • пут 38
  • пута 56
  • путем 6
  • путници 1
  • путнички 1
  • путовали 1
  • путове 2
  • путу 6
  • Путуј 1
  • путунџија 1
  • путуње 2
  • пуцају 2
  • пуцало 1
  • пуцањ 1
  • пуцао 1
  • пуцати 1
  • пуце 1
  • пуцкајте 1
  • пучини 1
  • пуше 1
  • Пуши 1
  • пуши 2
  • пушила 2
  • Пушка 2
  • пушка 6
  • пушкама 2
  • пушке 1
  • Пушке 1
  • пушком 1
  • пушкомет 1
  • пушку 1
  • пушта 2
  • пуштајући 1
  • Пфуј 1
  • пчелице 1
  • Р 6
  • равак 1
  • раван 1
  • равна 1
  • равније 1
  • равници 1
  • равној 1
  • равну 1
  • рад 22
  • рада 4
  • Рада 4
  • Раде 1
  • раде 5
  • радећи 2
  • ради 37
  • Ради 6
  • радије 2
  • радила 1
  • радили 3
  • радило 2
  • радим 2
  • радио 4
  • радионица 1
  • радионице 1
  • радионици 1
  • радионицу 2
  • радити 8
  • радну 1
  • радња 2
  • радњама 1
  • радњи 1
  • радњом 1
  • радњу 2
  • радо 11
  • Радо 3
  • радовала 3
  • радовале 1
  • радове 1
  • радознало 1
  • радознао 1
  • радом 5
  • радосни 1
  • радосним 1
  • радосно 4
  • радост 3
  • радости 8
  • радошћу 3
  • раду 10
  • радује 1
  • рађа 1
  • ражањ 2
  • ражњу 3
  • разабере 3
  • разабирати 1
  • Разабра 1
  • разабрао 2
  • разбибрига 1
  • разбије 1
  • разбирају 1
  • разбирање 1
  • разблажује 1
  • разболело 1
  • разболи 3
  • разбором 1
  • разбудили 1
  • разбуктала 1
  • разбукти 1
  • развалинама 1
  • развалине 1
  • разведе 1
  • разведрило 1
  • разведрио 1
  • развезао 1
  • развија 2
  • развијао 1
  • развије 1
  • развијен 1
  • развио 1
  • развиће 1
  • развуку 1
  • разгали 1
  • разгања 1
  • разгледе 1
  • разговара 2
  • разговарају 1
  • разговарајући 1
  • разговарали 2
  • разговарало 1
  • разговарамо 1
  • разговарао 2
  • разговарати 1
  • разговараху 1
  • разговор 18
  • Разговор 3
  • разговора 9
  • разговоре 2
  • разговори 1
  • разговору 5
  • разгони 1
  • разгоњаше 1
  • разгорела 1
  • разгорео 1
  • разгревала 1
  • разгрејао 1
  • разгрне 1
  • раздао 1
  • раздвојили 1
  • раздвојити 1
  • Раздесио 1
  • раздире 1
  • раздиру 1
  • раздора 1
  • раздрага 1
  • раздрагала 1
  • раздрагали 1
  • раздрагало 1
  • раздрагати 1
  • раздува 1
  • разиграло 1
  • разиђе 1
  • разиђу 1
  • разилази 1
  • разићи 2
  • разишле 1
  • Разишли 1
  • разишли 2
  • разишло 1
  • разјарено 1
  • разједа 1
  • разјело 1
  • разјео 1
  • разлагања 1
  • разлаз 1
  • разлаза 1
  • разлеваше 3
  • разлегаше 1
  • разли 4
  • разлива 1
  • разливаху 1
  • разливаше 1
  • разливена 1
  • разлије 2
  • разлика 1
  • разлила 1
  • разлило 1
  • разлио 3
  • различити 1
  • размахне 1
  • размахнуло 1
  • размахнуо 1
  • размеће 1
  • размигољили 1
  • размирице 1
  • размишљајући 1
  • разне 1
  • разно 1
  • разноси 1
  • разносио 1
  • разракамиле 1
  • разрива 1
  • разројили 1
  • разудале 1
  • разузурио 1
  • разузурише 1
  • разуме 3
  • разумевао 2
  • разумела 1
  • разумело 1
  • разумео 1
  • разумете 1
  • разумети 2
  • разумније 1
  • разумнога 1
  • рај 1
  • Рајка 44
  • Рајко 97
  • Рајков 1
  • Рајкова 7
  • рајкове 1
  • Рајкове 2
  • Рајкови 1
  • Рајковим 3
  • Рајково 1
  • Рајкову 3
  • Рајком 9
  • Рајку 9
  • рајски 1
  • рајском 1
  • рају 1
  • ракетла 1
  • ракетле 1
  • ракију 2
  • Раково 1
  • ракољити 1
  • раку 2
  • раме 5
  • рамена 7
  • рамени 1
  • раменима 2
  • раменом 2
  • рамену 2
  • рамљу 1
  • рана 5
  • ранама 1
  • ране 2
  • Рани 1
  • рани 3
  • раније 8
  • ранила 2
  • раним 1
  • Рано 2
  • рано 9
  • раном 2
  • рану 6
  • рањене 1
  • рањени 1
  • рањеник 1
  • рањениково 1
  • рањенице 1
  • рањеницу 2
  • рањенога 1
  • рањеном 1
  • рапорт 1
  • рапортирала 1
  • расговорна 1
  • раскалашан 1
  • раскалашнији 1
  • раскиде 1
  • Раскопча 1
  • раскош 2
  • раскрсницу 1
  • расли 1
  • расом 1
  • Распарио 1
  • распири 2
  • распирио 1
  • распитао 1
  • распитује 1
  • расплаканим 1
  • Распламтелој 1
  • расплела 1
  • расплете 1
  • расположај 2
  • расположе 1
  • расправе 1
  • раст 2
  • раставе 1
  • растала 1
  • растали 1
  • растанак 1
  • растане 1
  • растанку 1
  • растао 2
  • расте 2
  • растела 1
  • растерала 1
  • растић 1
  • растова 1
  • растове 1
  • растову 1
  • растурила 1
  • растурити 1
  • расула 1
  • расушене 1
  • рат 1
  • ратар 1
  • Ратар 1
  • ратара 2
  • ратари 1
  • ратаром 1
  • ратарска 1
  • Ратарска 1
  • ратарске 1
  • ратни 1
  • рачун 9
  • рачуна 1
  • Рачуна 1
  • рачунају 2
  • Рачунао 1
  • рачунао 2
  • рачунаш 1
  • рачуне 4
  • рачуни 2
  • рачуном 1
  • рачуну 2
  • рашљасту 1
  • рашћеретао 2
  • рашчистило 1
  • рђав 1
  • рђави 1
  • рђају 1
  • ребара 1
  • ребра 1
  • ребро 2
  • ребус 1
  • ред 9
  • реда 3
  • редак 1
  • редовно 3
  • редом 5
  • реду 9
  • редује 1
  • редујете 1
  • ређе 2
  • ређи 1
  • резанцима 1
  • резерве 1
  • резон 2
  • резону 2
  • рек 3
  • река 1
  • рекавши 1
  • Рекао 1
  • рекао 17
  • рекла 19
  • рекли 1
  • рекне 1
  • рекнемо 1
  • рекнеш 1
  • реко 1
  • рекомандираном 1
  • рекосте 1
  • рекох 8
  • рекоше 1
  • реку 1
  • репину 1
  • репом 1
  • ретка 2
  • ретки 2
  • Ретко 1
  • ретко 7
  • рећи 64
  • рећиће 8
  • Реци 3
  • реци 6
  • Рецимо 1
  • реците 1
  • Реците 1
  • реч 32
  • Рече 1
  • рече 183
  • речи 55
  • речима 19
  • речице 2
  • речицом 1
  • решио 1
  • решиће 1
  • рештаурација 1
  • риба 1
  • ригорозирај 1
  • ригорозирати 2
  • ризници 1
  • рикале 1
  • рикне 1
  • римскога 1
  • Риму 1
  • рине 1
  • ринфлајш 1
  • ритина 1
  • ритова 1
  • робије 1
  • робији 1
  • робови 1
  • рог 1
  • рогаљ 4
  • рогљу 3
  • род 3
  • рода 2
  • родбини 2
  • роде 2
  • роди 3
  • родила 7
  • родио 4
  • родитеља 3
  • родољубивој 1
  • родољубља 1
  • Родољубље 1
  • родом 1
  • Родом 1
  • рођена 4
  • рођендан 1
  • рођени 2
  • рођеном 1
  • рођену 2
  • рој 4
  • роја 1
  • роје 1
  • ројева 1
  • рок 1
  • рока 1
  • ролетне 1
  • Роман 24
  • роман 4
  • Романа 6
  • Романе 1
  • Романова 4
  • Роману 5
  • ромори 2
  • ропац 1
  • ропства 1
  • ропта 1
  • ропће 1
  • роса 1
  • росе 3
  • росицом 1
  • росне 1
  • росним 1
  • росних 1
  • росно 1
  • роснога 1
  • росну 1
  • росом 1
  • роткве 1
  • рубље 1
  • руђаше 1
  • ружа 1
  • ружан 1
  • руже 2
  • ружица 1
  • ружице 1
  • ружна 1
  • ружно 3
  • ружом 1
  • рујне 1
  • рујних 1
  • рујно 1
  • Рука 1
  • рука 16
  • рукав 1
  • рукаве 2
  • рукама 16
  • руке 37
  • рукова 1
  • руковала 1
  • руком 18
  • руку 38
  • руља 1
  • румен 7
  • румена 1
  • руменилом 1
  • рупи 2
  • русвај 2
  • русваја 1
  • рухо 1
  • руху 1
  • руци 19
  • руча 1
  • ручавати 1
  • Ручак 1
  • ручак 9
  • ручало 1
  • ручати 1
  • ручица 1
  • ручице 2
  • ручка 2
  • ручком 1
  • ручку 5
  • руше 1
  • рушевине 1
  • руши 2
  • рушити 1
  • Рушњаци 1
  • с 148
  • С 30
  • Са 15
  • са 248
  • сабиле 1
  • сабљу 1
  • сабор 1
  • сав 31
  • Сав 5
  • савестан 1
  • савести 1
  • саветом 1
  • сави 1
  • савија 1
  • савијаше 1
  • савије 3
  • Савка 72
  • Савке 5
  • Савкин 4
  • Савкине 1
  • Савкиних 2
  • Савкино 2
  • Савкину 1
  • Савком 6
  • Савку 9
  • савладала 1
  • савршена 1
  • Саву 1
  • Савци 9
  • Савчица 1
  • сагласише 1
  • сагорети 1
  • Сад 15
  • сад 65
  • Сада 1
  • сада 76
  • садањим 1
  • сади 2
  • садио 1
  • саду 1
  • САДУ 3
  • сазиру 1
  • сазнају 1
  • сазнао 1
  • сазове 1
  • сакрити 2
  • салаш 1
  • салветић 1
  • сали 4
  • салу 2
  • Сам 1
  • сам 153
  • Сама 1
  • сама 35
  • Самац 1
  • самац 2
  • саме 9
  • сами 5
  • самих 1
  • самном 2
  • Само 17
  • само 176
  • самовала 1
  • самовања 1
  • самовање 1
  • самој 2
  • саморана 1
  • самосталан 2
  • самостално 1
  • самостана 2
  • самоток 1
  • самоћи 1
  • самоћу 1
  • самохран 6
  • самохрана 2
  • самртник 1
  • самртничко 1
  • самртно 1
  • саму 3
  • самцит 1
  • Сан 1
  • сан 11
  • санак 2
  • Санда 87
  • Санде 4
  • Санди 2
  • Сандине 1
  • сандине 2
  • сандиној 1
  • сандином 1
  • сандину 1
  • Сандо 2
  • Сандом 2
  • Санду 2
  • санка 1
  • сања 5
  • сањала 3
  • сањарија 1
  • сањате 1
  • сањаш 1
  • саоница 1
  • саопштио 1
  • саранити 1
  • сасвим 15
  • сасећи 1
  • саслуша 1
  • саслушале 1
  • саслушао 1
  • саставе 2
  • састави 2
  • саставио 3
  • саставити 1
  • састајале 1
  • састајали 1
  • састају 1
  • састале 1
  • састанак 2
  • састане 2
  • састанете 1
  • састанка 1
  • Састану 1
  • САстану 1
  • састао 2
  • састара 2
  • састарати 2
  • сасу 1
  • сат 5
  • сата 7
  • сати 4
  • сату 1
  • сахат 2
  • сахата 4
  • сахате 1
  • сахранила 1
  • сахранио 2
  • сахранише 1
  • сахрањен 1
  • сачувај 2
  • сачувао 1
  • сва 36
  • Сва 4
  • свагдање 1
  • свађају 1
  • Свака 1
  • свака 17
  • Сваке 1
  • сваке 9
  • Сваки 16
  • сваки 61
  • свакидањега 1
  • сваким 4
  • свако 19
  • Свако 6
  • сваког 2
  • Свакога 1
  • свакога 7
  • свакој 8
  • сваком 6
  • свакоме 11
  • сваку 11
  • свале 1
  • сване 2
  • свану 1
  • свануло 2
  • сванути 1
  • сват 1
  • сватова 2
  • сватове 1
  • Сватови 1
  • сватови 2
  • сватовима 1
  • свашта 2
  • Све 25
  • све 251
  • свег 2
  • свега 22
  • сведе 3
  • сведок 1
  • сведоци 1
  • свежа 1
  • свежем 1
  • свежим 2
  • свежином 1
  • свеза 1
  • свем 6
  • Свему 1
  • свему 8
  • свенуо 1
  • СВЕСКА 2
  • свести 1
  • Свет 2
  • свет 58
  • света 9
  • светао 2
  • светац 1
  • свете 3
  • свети 2
  • светилника 1
  • светиљка 1
  • светиљци 1
  • светим 2
  • светини 1
  • светињом 1
  • светињу 1
  • светковине 1
  • светла 1
  • светлаци 1
  • светле 2
  • светли 3
  • светлим 1
  • светлих 1
  • светло 2
  • светлост 1
  • светлошћу 1
  • светлу 2
  • светлуцају 1
  • светњак 2
  • светњака 1
  • светњаком 1
  • свето 1
  • светове 1
  • светога 2
  • светој 1
  • светом 5
  • светска 1
  • светских 1
  • светскога 1
  • свету 43
  • светује 1
  • свећа 1
  • свеће 3
  • свећу 4
  • свечано 1
  • свечаноме 1
  • свештеника 1
  • Сви 10
  • сви 23
  • свидело 1
  • свиди 2
  • свидило 1
  • свију 8
  • свикао 1
  • Свикла 1
  • свикло 1
  • свила 3
  • свиленој 1
  • свим 6
  • Свима 1
  • свима 11
  • свињи 1
  • свињски 1
  • свира 2
  • Свирајте 1
  • свирао 1
  • свирач 1
  • свирача 3
  • свирачу 1
  • свирка 2
  • свирком 1
  • свирку 1
  • свисла 1
  • свисну 1
  • Свиснула 1
  • свиснуо 1
  • свиснути 1
  • свиснуће 1
  • свитати 1
  • свиће 3
  • свих 1
  • свјатими 2
  • свог 1
  • свога 71
  • свод 1
  • свој 55
  • своја 7
  • своје 119
  • својега 1
  • Своји 1
  • своји 3
  • својим 42
  • својима 13
  • својих 16
  • својој 40
  • Својом 1
  • својом 23
  • својски 6
  • својта 1
  • својте 1
  • Своју 1
  • своју 106
  • свом 7
  • своме 48
  • свотама 1
  • своту 1
  • свратио 1
  • свратити 1
  • свраћа 1
  • свраћао 1
  • сврне 1
  • сврнете 1
  • сврнуо 1
  • свртао 1
  • сврше 2
  • свршен 1
  • свршено 1
  • сврши 6
  • свршила 3
  • свршио 4
  • свршити 3
  • свршиш 1
  • сву 8
  • Свуда 2
  • свуда 4
  • свукла 1
  • свучена 1
  • се 1724
  • себе 28
  • себи 41
  • Себичан 1
  • себични 1
  • себичност 1
  • себичности 1
  • сева 1
  • севао 1
  • севне 1
  • севну 4
  • Сегедин 1
  • седа 1
  • седај 1
  • Седајте 1
  • седају 1
  • седајући 2
  • седала 1
  • седам 2
  • седамнаесту 1
  • седе 14
  • Седе 2
  • Седела 1
  • седела 7
  • седели 1
  • седео 1
  • Седео 3
  • седећиви 1
  • Седи 2
  • седи 4
  • седили 1
  • седишта 1
  • седиште 1
  • Седми 1
  • седмоврату 1
  • Седне 1
  • седне 6
  • седнемо 1
  • Седну 1
  • седну 2
  • Седоше 1
  • седоше 2
  • сеђаху 1
  • сеја 1
  • сејама 1
  • сејао 1
  • сеје 1
  • сеји 2
  • сејине 1
  • Сек 1
  • сек 2
  • секу 1
  • Села 1
  • села 22
  • селанцета 1
  • селе 2
  • сели 4
  • селима 2
  • селити 1
  • село 10
  • селом 1
  • селу 21
  • сељаци 1
  • семе 3
  • сен 2
  • сенка 2
  • Сео 3
  • сео 5
  • сеоске 3
  • сеоски 4
  • сеоским 1
  • сеоских 4
  • сеоској 2
  • сеоском 4
  • сеоцетом 1
  • сеоцету 1
  • сермије 1
  • сесију 1
  • Сестра 1
  • сестра 10
  • сестрама 4
  • сестре 3
  • сестри 5
  • сестриних 1
  • сестринске 2
  • сестром 2
  • сестру 4
  • сетан 2
  • сети 4
  • сетила 3
  • сетио 1
  • сетна 1
  • сетну 1
  • сећала 1
  • сећању 1
  • сећао 1
  • сећате 1
  • Сећаш 1
  • Сећаше 1
  • сећи 1
  • сече 1
  • си 55
  • сиви 1
  • сигурније 1
  • сигурнији 1
  • сигурно 1
  • сигурноме 1
  • сиђе 1
  • сијало 1
  • сијате 1
  • сијаху 1
  • сијаш 1
  • сијаше 1
  • сијну 2
  • сиктаху 1
  • сикташе 2
  • сила 2
  • силазећи 1
  • силан 2
  • силе 1
  • сили 1
  • силна 2
  • силне 1
  • силно 1
  • силнога 2
  • силовито 2
  • силом 8
  • син 6
  • Сина 1
  • сина 6
  • сине 1
  • синко 4
  • синове 1
  • синовима 1
  • синовче 2
  • сином 1
  • синоћ 12
  • Синоћ 3
  • синоћне 2
  • синоћни 3
  • синоћњег 1
  • синоћњега 1
  • сину 1
  • Сину 1
  • синуше 1
  • сињи 4
  • сипало 1
  • сипи 1
  • сира 1
  • сиромах 1
  • Сиромах 3
  • сиромахе 1
  • сиромаш 1
  • сиромашак 2
  • сиромашка 1
  • сиромашна 2
  • сиромашној 1
  • сиромашну 1
  • сирота 6
  • Сирота 6
  • сиротама 1
  • сироте 2
  • сиротинског 1
  • сиротињским 1
  • сиротињској 1
  • сиротица 3
  • Сирото 1
  • сиротовање 1
  • Сиротовао 1
  • сироту 1
  • Сироту 1
  • сирочади 1
  • сироче 1
  • сирочету 1
  • сирћетом 1
  • сиси 1
  • сит 2
  • сита 1
  • Сита 1
  • ситна 1
  • ситне 2
  • ситни 1
  • ситније 1
  • ситним 1
  • ситних 1
  • Ситницу 1
  • ситно 4
  • ситуацију 1
  • сићушна 1
  • сићушне 1
  • сићушних 1
  • сићушну 1
  • сишао 4
  • сишла 3
  • сјајем 1
  • сјајна 1
  • сјајни 3
  • сјајним 1
  • сјајних 1
  • сјајно 3
  • сјајном 1
  • сјајну 1
  • ска 1
  • скаменила 1
  • скамениле 1
  • скамији 1
  • ске 2
  • скида 3
  • скидајући 1
  • скидала 2
  • скинула 2
  • скинуо 1
  • склад 1
  • складно 1
  • склапа 1
  • склонио 1
  • склоништа 1
  • Склопи 1
  • скога 1
  • скоро 6
  • скотрља 1
  • скотрљала 1
  • скотрљаше 1
  • Скочи 1
  • скочи 5
  • скочише 1
  • скрасити 1
  • Скратиле 1
  • скратише 1
  • скровитој 1
  • скроз 4
  • скупи 1
  • скупило 1
  • скупљају 1
  • Скупљани 1
  • скупо 3
  • слаба 1
  • слаби 1
  • слабије 1
  • слабинама 1
  • слабо 3
  • слабост 1
  • слабошћу 1
  • славан 1
  • славе 2
  • слави 1
  • Славко 1
  • Славна 1
  • славно 1
  • славу 2
  • славуја 2
  • Славујева 1
  • славуји 3
  • славујима 1
  • слагала 1
  • слагати 2
  • сладак 1
  • слади 3
  • слаже 1
  • слажите 1
  • слажу 1
  • слали 1
  • слама 2
  • сламку 1
  • сламну 1
  • сламњи 1
  • сланине 1
  • сласт 1
  • сласти 1
  • слати 1
  • слатка 1
  • слатке 1
  • слатки 3
  • слатким 1
  • слатко 3
  • слаткога 1
  • слаткој 1
  • слатком 1
  • слатку 2
  • слашћу 1
  • слегао 1
  • следила 1
  • следило 1
  • слеже 1
  • слеп 3
  • слепа 1
  • слепе 1
  • слепим 1
  • слепо 1
  • слепоћу 1
  • слива 1
  • сливаше 1
  • слије 1
  • слију 1
  • слика 4
  • сликама 1
  • Сликар 1
  • сликара 1
  • слике 2
  • сликом 1
  • слику 1
  • слиле 1
  • слили 1
  • слици 2
  • слободан 1
  • слободни 1
  • слободно 1
  • слободнога 1
  • слободу 1
  • слова 3
  • Словаци 1
  • словенске 1
  • словима 1
  • слово 1
  • словце 1
  • слогом 1
  • сложимо 1
  • сложно 2
  • слојеве 1
  • сломијено 1
  • сломила 1
  • Сломила 1
  • сломити 1
  • сломићемо 1
  • слуга 2
  • слуге 2
  • слугине 1
  • слудовати 1
  • службом 1
  • службу 1
  • служе 1
  • служени 1
  • слузи 1
  • слукти 1
  • слути 1
  • слутила 5
  • слутило 2
  • слутио 3
  • слутња 1
  • слутњу 1
  • слуто 1
  • Случајно 1
  • случајно 4
  • слуша 5
  • Слушај 1
  • слушај 2
  • слушајте 1
  • слушају 1
  • слушала 10
  • слушалаца 1
  • слушале 1
  • слушалице 1
  • слушао 3
  • слушате 1
  • слушати 1
  • слушкиња 1
  • сљубиле 1
  • смагао 1
  • сматрала 1
  • сматрао 1
  • сме 14
  • смеђ 1
  • смеђа 1
  • Смеђа 1
  • смеђе 2
  • Смеђи 1
  • смеђим 1
  • смеђу 1
  • смеја 1
  • смејала 1
  • смејало 1
  • смејати 1
  • смејаше 2
  • смеје 1
  • смејући 1
  • смела 5
  • смели 1
  • смело 2
  • смелога 1
  • смем 1
  • смео 3
  • смера 1
  • смерна 1
  • смерно 2
  • сместила 1
  • сместио 3
  • смете 1
  • сметове 1
  • смеха 1
  • смеше 3
  • смеши 2
  • смешкала 1
  • смешкаше 1
  • смештено 1
  • смиловати 1
  • смире 1
  • Смири 1
  • смири 4
  • смирила 1
  • смирило 1
  • смирио 1
  • смирити 2
  • смисле 1
  • смисли 1
  • Смисли 1
  • смислила 4
  • смислили 1
  • смислио 5
  • смицалице 1
  • смишља 1
  • смишљено 3
  • смо 25
  • смогне 1
  • сможди 1
  • смок 1
  • смотри 1
  • смотрила 3
  • смотрио 1
  • смотрити 1
  • смрви 1
  • смркло 1
  • смркне 3
  • смрси 1
  • Смрт 1
  • смрт 13
  • смрти 9
  • смрче 2
  • сна 4
  • снага 9
  • снаге 5
  • снагом 12
  • снагу 8
  • снаже 1
  • снажио 1
  • снажна 4
  • снажне 2
  • снажни 2
  • снажнији 1
  • снажно 1
  • снажном 1
  • снази 3
  • снаћи 1
  • снаха 6
  • снахи 1
  • снахина 1
  • снахо 7
  • снашице 1
  • снашла 1
  • снашло 1
  • снег 7
  • Снегови 1
  • снегом 1
  • снегу 1
  • снежна 1
  • снежним 1
  • снежних 2
  • снила 1
  • сновала 1
  • сновало 1
  • снове 1
  • сноп 2
  • снотано 1
  • сну 2
  • снуждио 1
  • снује 1
  • Со 2
  • соба 6
  • собама 3
  • собе 16
  • соби 13
  • собица 1
  • Собица 1
  • собице 2
  • собом 16
  • собу 18
  • совра 1
  • совре 3
  • сока 1
  • сокак 2
  • сокаком 1
  • соко 1
  • соколе 1
  • соколио 1
  • соколово 1
  • солару 1
  • соли 2
  • сољу 1
  • соник 1
  • сонице 1
  • соноран 1
  • Соса 15
  • Сосе 1
  • Соси 2
  • сосино 1
  • Сосом 1
  • Сосу 4
  • Спава 1
  • спава 2
  • спавај 1
  • Спавај 1
  • спавала 1
  • спавале 1
  • спавамо 1
  • спаваче 1
  • спавачи 1
  • Спаде 1
  • спаде 2
  • спадне 1
  • спазе 1
  • спази 2
  • спазила 6
  • спазило 1
  • спазио 2
  • спазише 1
  • спаја 1
  • спајају 1
  • спала 1
  • спали 1
  • спалио 1
  • спаљених 1
  • спаљено 1
  • спанђао 1
  • спас 1
  • спаса 1
  • спасе 1
  • спасена 2
  • Спасов 1
  • спасти 1
  • спахилука 1
  • спахинског 1
  • спахињској 1
  • сплеткама 1
  • сплетку 1
  • сподби 1
  • сподбише 1
  • спојен 1
  • спојиле 1
  • спомена 1
  • споменем 1
  • споменима 1
  • спомињали 1
  • спомињу 1
  • спопаде 1
  • спопадне 1
  • спор 1
  • спотицао 1
  • спрема 2
  • спремају 3
  • спремале 1
  • спремао 1
  • спремати 1
  • спреме 2
  • спремиле 1
  • спремили 2
  • спремио 2
  • спремите 1
  • спремити 3
  • спремна 1
  • спремно 3
  • спретна 1
  • спречи 1
  • спречити 1
  • спроведена 1
  • спровод 1
  • спроводи 1
  • спусти 2
  • Спустила 1
  • спустила 3
  • спустили 1
  • спустило 2
  • спустим 1
  • спустио 2
  • спустити 1
  • спутила 1
  • спушта 2
  • спуштају 1
  • спуштали 2
  • спуштало 1
  • спушташе 2
  • сраман 1
  • срамежљиво 2
  • срамота 1
  • срамоте 1
  • Срба 2
  • Србе 1
  • Срби 6
  • Србије 2
  • Србији 6
  • Србију 1
  • Србима 1
  • Србин 5
  • Србина 1
  • Србином 1
  • Србобран 4
  • Србобрану 1
  • срдаца 2
  • срдашца 1
  • срдашцу 1
  • срдити 1
  • срдито 2
  • срдиш 1
  • срдобоље 1
  • сребрни 2
  • сребрним 1
  • сребрних 1
  • сребрну 1
  • сребро 3
  • сред 17
  • среде 2
  • среди 3
  • средини 1
  • средњој 1
  • средњу 1
  • средство 1
  • среду 2
  • Срем 1
  • Срема 3
  • сремачки 1
  • Сремице 1
  • сремских 1
  • сремско 1
  • Срему 3
  • срески 1
  • Срески 1
  • срета 1
  • сретан 7
  • сретање 6
  • сретење 1
  • сретна 3
  • сретне 2
  • сретни 2
  • сретнији 1
  • сретних 1
  • Сретно 3
  • сретно 5
  • сретнога 5
  • сретном 1
  • сретноме 1
  • сретну 1
  • Срећа 1
  • срећа 12
  • срећан 1
  • среће 12
  • срећи 1
  • Срећно 1
  • срећном 1
  • срећноме 1
  • срећом 5
  • срећу 8
  • срља 1
  • срна 7
  • срном 1
  • сродна 2
  • сродних 1
  • СРП 1
  • српке 1
  • Српкиња 2
  • Српкиње 1
  • Српкињом 1
  • српска 5
  • СРПСКЕ 2
  • српске 4
  • српски 4
  • српским 3
  • српских 1
  • српско 1
  • Српско 10
  • Српскога 1
  • српскога 2
  • СРПСКОГА 4
  • српској 1
  • српском 1
  • Српскоме 3
  • српску 2
  • Српства 3
  • Српство 2
  • Српству 2
  • срушила 1
  • срушиле 1
  • срушило 1
  • Срца 1
  • срца 41
  • Срце 7
  • срце 77
  • срцем 8
  • срцима 1
  • срцу 52
  • срчали 1
  • срџба 1
  • стабло 2
  • ставио 1
  • Стаде 1
  • стаде 13
  • Стадоше 1
  • стадоше 3
  • стаза 1
  • стазом 5
  • стазу 1
  • стајали 1
  • стајало 1
  • стајама 1
  • стајао 7
  • стајаше 1
  • стаје 1
  • стајеће 1
  • стаклад 1
  • стаклени 1
  • стакленим 1
  • стакли 1
  • стала 6
  • стало 1
  • стан 1
  • стане 6
  • станем 1
  • станемо 1
  • Стани 1
  • станици 4
  • станицу 1
  • становао 1
  • Станоја 44
  • Станоје 167
  • Станојевог 1
  • Станојем 2
  • Станојом 1
  • Станоју 16
  • стану 1
  • стања 1
  • стање 1
  • стању 1
  • стао 10
  • стар 1
  • стара 29
  • Стара 5
  • старај 1
  • старац 4
  • старе 6
  • стареником 1
  • старешина 1
  • стари 18
  • Стари 6
  • Старија 1
  • старија 4
  • старије 5
  • Старији 2
  • старији 4
  • старијим 1
  • старијима 1
  • старим 2
  • старина 1
  • старине 1
  • старо 1
  • старовоље 2
  • старога 8
  • Старој 1
  • старој 6
  • старом 5
  • старост 3
  • старости 2
  • стару 9
  • старца 1
  • старцима 1
  • стати 1
  • Ствар 1
  • ствар 14
  • ствара 1
  • ствари 12
  • стварима 2
  • створ 3
  • створа 1
  • створен 2
  • створени 1
  • створи 2
  • створимо 1
  • створио 2
  • створовима 1
  • сте 26
  • Стева 17
  • Стеван 35
  • Стевана 2
  • Стеване 2
  • стеванов 2
  • Стеванов 5
  • Стеванова 1
  • Стеванове 1
  • Стеванови 2
  • Стевановим 1
  • Стеваново 1
  • Стевановој 2
  • Стевановом 1
  • Стеванову 1
  • Стеваном 1
  • Стевану 2
  • Стеве 1
  • Стеви 2
  • Стево 3
  • Стеву 3
  • стегао 1
  • стегла 3
  • стегло 1
  • стегне 1
  • стегнути 1
  • стеже 1
  • стезало 1
  • стек 1
  • стекао 4
  • стекле 1
  • стена 2
  • стени 1
  • стену 2
  • стења 2
  • стење 2
  • степена 1
  • стечено 1
  • Стигао 1
  • стигао 3
  • стигла 2
  • стигле 2
  • стигли 1
  • Стигне 1
  • стигне 6
  • стигнемо 1
  • стигну 3
  • стигоше 1
  • стида 2
  • стидео 1
  • стиди 1
  • стидљиве 1
  • стидљиво 3
  • стиже 3
  • стипендијом 1
  • стипендију 3
  • стирући 1
  • Стискох 1
  • стисла 1
  • стиснувши 1
  • Стиснуо 1
  • стиснуо 2
  • стићи 4
  • стих 1
  • стишавала 1
  • стишају 1
  • стишала 2
  • стишао 1
  • стишати 1
  • стиште 15
  • Сто 2
  • сто 26
  • стогодишњих 2
  • стој 2
  • стојала 1
  • стојао 1
  • стојаше 3
  • стоје 1
  • Стоје 1
  • стојећки 1
  • стоји 17
  • Стоји 2
  • стојимо 2
  • стојте 1
  • Стојте 1
  • стол 4
  • стола 7
  • столетним 1
  • столетње 1
  • столић 1
  • столица 2
  • столице 6
  • столицу 5
  • столове 2
  • столови 1
  • столовима 2
  • столом 2
  • столу 9
  • Стоноје 1
  • стоти 1
  • стотина 1
  • стотинак 2
  • стотинарка 1
  • Стотину 1
  • стотину 5
  • страда 1
  • стража 1
  • стран 1
  • страна 8
  • стране 19
  • страни 1
  • Страни 1
  • странке 1
  • страном 2
  • страну 14
  • странце 1
  • странцу 1
  • страст 4
  • страстан 2
  • страсти 4
  • страх 5
  • страха 5
  • Страхињ 1
  • страховита 1
  • страховити 2
  • страхом 1
  • страху 1
  • страшна 3
  • страшноме 1
  • страшћу 2
  • стрепио 3
  • стреса 1
  • стресе 1
  • стресла 2
  • стрица 1
  • стричевима 1
  • стрмена 1
  • строг 2
  • строструку 1
  • стрпи 1
  • стрпите 1
  • струја 2
  • струји 1
  • струју 2
  • струк 1
  • стрше 2
  • стршљенова 2
  • стуб 2
  • студ 1
  • студене 1
  • студени 1
  • Студеници 1
  • студија 1
  • студији 1
  • стужило 1
  • стужио 1
  • ступила 2
  • ступили 1
  • ступио 1
  • ступити 1
  • су 447
  • субота 1
  • суботе 5
  • Суботицу 1
  • суботу 1
  • сува 2
  • сувади 1
  • суварину 1
  • суве 2
  • сувим 1
  • сувише 2
  • суво 1
  • сувога 1
  • суд 1
  • суда 1
  • сударили 1
  • сударио 1
  • судац 2
  • судбину 1
  • суде 2
  • суди 2
  • судија 1
  • судила 1
  • судим 1
  • судио 2
  • судите 1
  • судове 1
  • суду 3
  • суђено 2
  • суза 6
  • сузама 2
  • сузбије 2
  • сузбио 1
  • Сузе 1
  • сузе 12
  • сузи 1
  • сузним 1
  • сузом 1
  • сузу 1
  • сујеверни 1
  • сујети 1
  • сујету 1
  • суклата 1
  • сукња 1
  • сукњи 1
  • сукоби 1
  • сукобио 1
  • сукрвица 1
  • сумње 1
  • сумор 1
  • суморан 2
  • суморна 1
  • суморнија 1
  • суморним 1
  • суморних 3
  • суморно 3
  • Сумрак 1
  • сумрачило 1
  • сунашце 1
  • суноврат 1
  • суну 1
  • сунца 5
  • сунце 13
  • Сунце 9
  • сунцу 3
  • сунчев 1
  • сунчеве 1
  • сунчеви 2
  • сунчевом 1
  • Супу 1
  • сурвали 1
  • суро 1
  • сурога 1
  • сусед 1
  • суседа 2
  • суседима 1
  • Суседни 1
  • суседом 1
  • сусретам 1
  • сусретао 1
  • сусретне 1
  • сусрешће 1
  • сустати 1
  • сустигле 1
  • сутон 2
  • Сутра 14
  • сутра 38
  • сутрашње 1
  • сутрашњи 1
  • суша 1
  • сушака 1
  • суше 1
  • сушицу 1
  • сушта 1
  • схватају 1
  • схватали 1
  • схваћала 1
  • Та 73
  • та 74
  • Таван 2
  • таван 4
  • тавану 1
  • тавна 2
  • Тавна 2
  • тавним 1
  • тавноме 1
  • тавну 1
  • тад 2
  • Тада 1
  • тада 6
  • тај 107
  • Тај 8
  • тајанствена 1
  • Тајанствена 1
  • таји 1
  • тајим 1
  • тајна 6
  • тајне 1
  • тајни 2
  • тајно 1
  • тајну 2
  • тајом 2
  • тајфел 1
  • така 4
  • такав 1
  • таквим 1
  • таквој 1
  • таке 2
  • Таки 1
  • таки 4
  • Таким 1
  • таким 3
  • такима 1
  • таких 1
  • Таких 1
  • такмаца 1
  • такне 1
  • тако 192
  • Тако 24
  • такова 1
  • Таковским 1
  • Такога 1
  • такога 2
  • такођер 2
  • таком 1
  • такт 1
  • тактиком 1
  • тактом 1
  • таку 1
  • Таку 1
  • талас 2
  • таласа 2
  • таласем 1
  • таласи 2
  • таљигама 1
  • таљиге 1
  • таман 4
  • Таман 8
  • тамбураши 4
  • тамбурашку 1
  • тамбурица 1
  • тамбурице 1
  • тамбуру 1
  • тамне 1
  • тамници 1
  • тамо 27
  • тамошњем 1
  • тамошњи 1
  • таму 1
  • танак 4
  • тананим 1
  • танка 1
  • танке 1
  • танки 1
  • танким 2
  • танко 1
  • танкога 1
  • танком 1
  • танкоме 1
  • танку 1
  • тањир 1
  • тањирићи 2
  • тапка 1
  • тапкајући 1
  • таране 1
  • таре 1
  • тару 1
  • тас 4
  • тачку 1
  • таштих 1
  • твога 2
  • Твој 1
  • твој 2
  • Твоја 1
  • твоја 4
  • твоје 3
  • твоји 1
  • твоју 2
  • творцу 1
  • тврдо 1
  • тврђи 3
  • те 123
  • Те 2
  • тебе 12
  • Теби 3
  • теби 8
  • тежак 15
  • Тежак 4
  • теже 4
  • тежега 1
  • тежња 1
  • тежње 2
  • Тек 12
  • тек 39
  • текао 1
  • текло 1
  • текне 1
  • текну 1
  • текнуло 1
  • тековина 1
  • тековину 1
  • текући 1
  • тела 1
  • телеграм 1
  • тело 4
  • телу 4
  • темељ 3
  • темеља 2
  • Теочинца 1
  • тепа 1
  • тепаше 1
  • тера 2
  • терају 3
  • терали 1
  • терало 1
  • терао 1
  • терет 7
  • терета 3
  • теретом 5
  • терету 1
  • Тесто 1
  • тетка 4
  • теткина 1
  • тетку 3
  • тецивом 1
  • течемо 1
  • тешаше 3
  • теши 1
  • тешио 1
  • Тешка 1
  • тешка 5
  • тешке 13
  • Тешки 1
  • тешки 4
  • тешким 2
  • тешких 1
  • тешко 26
  • Тешко 3
  • тешког 1
  • тешкога 7
  • тешкој 4
  • тешком 3
  • тешкоме 2
  • тешкоће 1
  • тешку 5
  • тешње 1
  • ти 192
  • Ти 5
  • тик 1
  • тиква 1
  • тили 3
  • тим 30
  • тима 1
  • Тиме 1
  • тиме 3
  • тињала 1
  • типичар 1
  • тириплик 1
  • тићу 1
  • Тих 1
  • тих 8
  • тиха 13
  • тихи 3
  • тихим 3
  • Тихо 1
  • тихо 44
  • тихога 1
  • тихој 4
  • тихом 2
  • тихоме 1
  • тиху 3
  • тица 1
  • тице 3
  • тиче 6
  • тишије 3
  • тишина 4
  • тишини 1
  • тишину 1
  • тишме 1
  • тиштало 1
  • тишти 5
  • тма 1
  • то 469
  • То 47
  • тобом 1
  • тог 3
  • Тога 3
  • тога 55
  • тој 30
  • ток 1
  • Толика 1
  • толика 2
  • толике 1
  • толики 4
  • толиким 1
  • толиких 2
  • Толико 2
  • толико 36
  • толиког 1
  • толикога 1
  • толикој 1
  • толику 1
  • Том 2
  • том 33
  • томе 60
  • топао 6
  • топла 3
  • топле 3
  • Топли 1
  • топли 2
  • топлија 1
  • топлије 1
  • топлим 3
  • топлих 1
  • Топлица 1
  • топло 18
  • топлога 1
  • топлом 3
  • топлоту 1
  • топлу 3
  • Тополи 1
  • торбама 2
  • торбе 2
  • торбом 1
  • торбоноше 1
  • тоциљајке 1
  • точак 1
  • точкова 1
  • травицу 1
  • траг 3
  • трага 1
  • трагове 3
  • трагом 1
  • тражаху 1
  • траже 5
  • тражи 6
  • тражили 1
  • тражило 1
  • тражим 1
  • тражио 4
  • тражити 1
  • Трајало 1
  • трајао 1
  • трајати 2
  • трајаће 1
  • траје 1
  • трајним 1
  • трапезарију 1
  • трбух 1
  • тргла 4
  • тргли 1
  • Тргне 1
  • тргне 7
  • тргнуо 1
  • тргнути 1
  • тргнуће 1
  • трговао 1
  • трговац 7
  • трговачких 1
  • трговини 2
  • трговца 3
  • трговци 3
  • трговцима 2
  • тргоше 2
  • Треба 2
  • треба 56
  • требају 1
  • требала 1
  • требало 4
  • требао 2
  • требати 1
  • трема 1
  • трему 1
  • трену 1
  • тренуо 2
  • тренутак 5
  • тренутака 1
  • тренутка 2
  • тренутку 2
  • тренутни 1
  • тренутци 1
  • трепавице 1
  • трепере 1
  • треперио 1
  • трепташе 1
  • тресе 3
  • тресну 1
  • треснула 1
  • трећа 1
  • треће 1
  • Треће 1
  • Трећи 2
  • трећи 6
  • трећина 1
  • трећој 1
  • Трже 1
  • трже 11
  • трзање 1
  • Три 1
  • три 55
  • Тридесет 1
  • тридесет 3
  • триест 1
  • трилу 1
  • трипут 1
  • триред 1
  • триста 1
  • трице 1
  • трне 1
  • трновачу 1
  • тровала 1
  • троица 1
  • троје 4
  • тројица 1
  • тројицу 1
  • тролетница 1
  • тромо 1
  • трошак 2
  • троши 2
  • трошка 1
  • трошна 1
  • трпе 1
  • трпезе 2
  • трпела 1
  • трпим 2
  • трска 1
  • трсконачом 1
  • труд 2
  • труда 1
  • трудноме 1
  • труђаше 1
  • трује 1
  • трују 1
  • Трунтави 1
  • труну 1
  • трунуло 1
  • ту 107
  • Ту 11
  • туга 8
  • туге 8
  • тугом 1
  • тугу 1
  • туд 1
  • туда 1
  • туђ 1
  • туђе 4
  • туђега 1
  • туђи 1
  • туђили 1
  • туђини 2
  • туђинска 1
  • туђих 2
  • туђу 2
  • тужакају 1
  • тужан 1
  • Тужан 2
  • тужбе 5
  • тужби 1
  • тужбу 4
  • туже 1
  • тужи 1
  • тужна 1
  • тужне 1
  • тужни 1
  • тужније 1
  • тужних 1
  • тужно 6
  • тужнога 1
  • тужној 1
  • тужноме 1
  • тужну 1
  • тузи 1
  • тумара 2
  • тумарају 1
  • тумарања 1
  • тумачити 2
  • тумбе 3
  • туњави 1
  • туњавога 1
  • тури 1
  • Турке 1
  • тутну 1
  • тутње 3
  • тутњила 1
  • тутор 4
  • Тутори 1
  • тутори 2
  • туторово 1
  • тутору 1
  • туцета 1
  • туча 1
  • ћара 1
  • ћарити 1
  • ћарлијала 1
  • ће 425
  • ћебе 1
  • ћебета 3
  • ћевап 2
  • ћевапа 3
  • ћелије 1
  • ћелију 1
  • ћемо 33
  • ћер 1
  • ћери 13
  • ћерима 7
  • ћерка 3
  • ЋЕРКА 3
  • ћерко 4
  • ћерком 3
  • ћерку 1
  • ћерћели 1
  • ћете 12
  • ћеф 1
  • ћефу 1
  • ћеш 21
  • ћилимац 1
  • Ћорава 1
  • ћу 42
  • ћуд 2
  • ћуди 1
  • ћурка 1
  • Ћурко 1
  • ћутала 12
  • ћутања 1
  • Ћутао 1
  • ћутао 2
  • ћутати 2
  • Ћутаће 1
  • ћуташе 1
  • Ћуте 1
  • ћуте 3
  • ћутећи 2
  • ћутећки 2
  • Ћути 2
  • ћути 5
  • ћутила 1
  • ћутили 1
  • ћутим 1
  • ћутите 1
  • ћутиш 1
  • ћуткац 1
  • ћутке 1
  • ћутљив 2
  • у 1485
  • У 183
  • убаво 1
  • убавога 1
  • убаву 1
  • убија 2
  • убијају 1
  • убије 1
  • убила 2
  • убило 1
  • убио 1
  • убити 2
  • убићу 1
  • убицама 1
  • Убише 1
  • убрза 1
  • убрус 1
  • убруса 2
  • убрусом 1
  • увардао 1
  • увардати 1
  • уведе 4
  • уведеш 1
  • Увек 2
  • увек 40
  • увео 1
  • увераваше 1
  • уверен 2
  • увери 1
  • уверила 2
  • увериле 1
  • увести 1
  • увидела 2
  • увиђају 1
  • увиђали 1
  • увија 1
  • увијајући 1
  • увијен 1
  • увила 1
  • увлачи 1
  • уво 1
  • увода 1
  • увребао 1
  • увреда 1
  • увреди 1
  • увредила 1
  • увредило 1
  • увредио 1
  • увређено 1
  • увртила 1
  • увуку 1
  • увуче 1
  • угађали 1
  • угађати 1
  • угасила 1
  • угасио 1
  • угасне 1
  • угашеним 1
  • углаве 1
  • углављено 1
  • углављивао 1
  • углађени 1
  • угледа 3
  • угледала 1
  • угледан 1
  • угледао 1
  • угледаше 1
  • уговарају 1
  • угове 1
  • угоди 1
  • угодне 1
  • угојени 1
  • угостити 1
  • угушити 1
  • угушићу 1
  • уда 5
  • удави 1
  • удавио 1
  • удају 5
  • удала 3
  • удара 2
  • ударају 2
  • ударала 1
  • ударати 1
  • ударац 1
  • ударе 2
  • удари 5
  • ударила 2
  • удариле 2
  • Ударили 1
  • ударило 1
  • ударио 2
  • ударити 1
  • удариће 1
  • удариш 1
  • Ударише 1
  • ударише 3
  • ударом 1
  • удару 2
  • ударца 1
  • удата 1
  • удате 1
  • удати 1
  • удатих 1
  • удеси 2
  • удесила 1
  • удесили 1
  • удесило 3
  • удесимо 1
  • удесио 1
  • удесити 4
  • удешеним 1
  • удешено 2
  • удила 1
  • удицу 1
  • Удовица 2
  • удовица 35
  • удовице 9
  • удовици 4
  • удовицом 1
  • удовицу 9
  • удовичине 1
  • удружио 1
  • Уђе 2
  • уђе 21
  • уђоше 2
  • Уђоше 2
  • ужасавао 1
  • ужасан 1
  • ужасна 2
  • ужасне 2
  • ужасни 1
  • ужасним 1
  • ужасно 3
  • ужасној 1
  • ужаснуо 1
  • ужасом 1
  • ужива 2
  • уживања 1
  • уживио 2
  • ужина 1
  • ужитка 1
  • ужурбале 1
  • уз 45
  • Уз 8
  • уза 16
  • узаврело 1
  • узаврео 1
  • узајам 1
  • узајамно 1
  • узалуд 4
  • Узалуд 5
  • узањ 1
  • узбрбљаш 1
  • узбрдо 1
  • узбуђен 1
  • узбуђено 1
  • узбуђености 3
  • узбуђену 1
  • узбуђења 2
  • Узбунили 1
  • Узбунило 1
  • узбуркане 1
  • узбуркани 2
  • узбурканом 1
  • узверено 1
  • узверила 1
  • узвија 1
  • узвијеној 1
  • узвик 2
  • узвикивала 1
  • узвикну 4
  • узвикнула 1
  • узвиком 1
  • узвио 1
  • узвишена 2
  • узвишеним 1
  • узвишено 1
  • узглавље 1
  • узглављем 1
  • уздала 1
  • Уздам 2
  • узданица 1
  • узданицу 1
  • уздање 1
  • Уздао 1
  • уздах 4
  • уздахне 3
  • уздахну 5
  • Уздахнула 1
  • уздахнуо 1
  • узде 1
  • уздигао 2
  • уздигне 2
  • уздигнуо 2
  • уздиже 6
  • уздизала 2
  • уздизали 1
  • уздисао 1
  • уздишу 1
  • уздржа 1
  • уздржи 2
  • уздрхтала 1
  • уздрхталу 1
  • узе 6
  • узевши 1
  • узеде 2
  • узела 5
  • узеле 1
  • узели 3
  • узело 1
  • узео 13
  • Узео 3
  • узети 4
  • узеће 1
  • узиђе 1
  • узима 5
  • узимао 1
  • узимати 1
  • узимље 1
  • узићи 1
  • узишли 1
  • узкављу 1
  • узлетао 1
  • узлеће 1
  • узме 9
  • узмете 1
  • узмеш 2
  • Узмите 1
  • узможе 3
  • узму 2
  • узмути 1
  • узмутио 1
  • узмучио 1
  • узнео 1
  • узрока 1
  • узроке 1
  • узрујан 2
  • уједа 1
  • уједињенога 1
  • ујешће 1
  • ујутру 1
  • указа 1
  • указала 1
  • укипила 2
  • укипио 1
  • укоп 1
  • укопани 1
  • укорен 1
  • укоричио 1
  • укоче 1
  • укочили 1
  • украде 1
  • украсти 1
  • укратко 1
  • укрутио 1
  • укусно 1
  • улази 2
  • улазиле 1
  • улазио 1
  • улазити 1
  • улегли 1
  • улете 1
  • Улети 1
  • улила 1
  • улио 1
  • улицама 5
  • улице 5
  • улици 3
  • улицом 4
  • улицу 3
  • уловили 1
  • улог 1
  • улогу 1
  • уложи 1
  • уложио 1
  • улучи 1
  • ум 9
  • умакне 2
  • умал 5
  • умало 2
  • умаћи 1
  • Умах 1
  • Уме 1
  • уме 16
  • умеју 1
  • умела 2
  • умели 1
  • умело 1
  • умео 9
  • умете 1
  • умети 1
  • уметника 1
  • умеш 2
  • умешаће 4
  • Уми 1
  • умивено 1
  • умијем 1
  • умилни 1
  • Умилни 1
  • умилној 1
  • умилном 1
  • умилну 1
  • умиљат 1
  • умиљати 1
  • умиљато 1
  • умирање 1
  • умире 2
  • умири 1
  • Умирила 1
  • умирила 3
  • Умирио 1
  • умиру 2
  • умиче 1
  • умишљај 1
  • умишљаја 1
  • умишљаји 1
  • умке 1
  • умку 1
  • умлате 1
  • умље 3
  • умолила 1
  • уморим 1
  • уморна 1
  • умору 2
  • умотаваше 1
  • Умочише 1
  • умр 3
  • умре 1
  • умрем 1
  • умрећеш 1
  • умрла 5
  • умро 1
  • умукну 2
  • унапред 2
  • унапређује 1
  • унела 1
  • унели 1
  • универзитетскога 1
  • униште 1
  • унука 1
  • унутарњега 1
  • унутра 1
  • унучад 1
  • уњ 1
  • уњкавицу 1
  • уочи 1
  • уочила 1
  • Уочила 1
  • уочио 1
  • упаде 2
  • упале 1
  • упалити 1
  • упецати 1
  • упије 2
  • упирао 1
  • уписан 1
  • уписао 1
  • уписују 1
  • упита 6
  • упитао 1
  • упитаће 13
  • упитиваше 1
  • уплакана 1
  • уплакано 1
  • Уплашено 1
  • уплашено 3
  • уплашила 3
  • уплашили 1
  • уплашио 1
  • уплетником 1
  • уплешће 1
  • упознала 1
  • упознале 1
  • упознао 3
  • упознати 1
  • упокој 1
  • уполак 1
  • употребљава 1
  • упр 1
  • управитељ 1
  • управља 2
  • управо 7
  • управу 1
  • упре 4
  • упрегну 1
  • упрегнута 1
  • Упрла 1
  • упрла 3
  • упрле 1
  • упустио 1
  • упути 5
  • упутио 3
  • упутити 1
  • упутиће 2
  • уради 3
  • урадила 5
  • урадило 1
  • урадио 1
  • урадисте 1
  • урадити 3
  • урадиш 1
  • урађено 1
  • урани 1
  • Уранила 1
  • уранила 3
  • уранио 1
  • уранку 2
  • уреди 1
  • уредила 1
  • уредити 1
  • уређене 1
  • уређује 1
  • уресила 1
  • уречен 1
  • урлауба 1
  • урођен 1
  • уручи 1
  • усадила 1
  • усадио 1
  • усана 3
  • усахнути 1
  • уседелица 1
  • уселила 1
  • усијана 1
  • усијано 1
  • усилити 1
  • усклик 2
  • ускликом 1
  • усковрчи 1
  • усколебала 1
  • усколебало 1
  • ускомеша 1
  • ускоро 1
  • ускрс 1
  • ускрса 1
  • ускрсу 1
  • усна 1
  • уснама 4
  • усне 8
  • усни 1
  • успавао 1
  • успе 1
  • успевала 1
  • успети 2
  • успеху 1
  • успеше 1
  • успијајући 1
  • усплахирен 2
  • усплахирена 2
  • усплахирено 2
  • усплахирио 1
  • успомена 2
  • успоменама 1
  • успомене 4
  • усрдно 1
  • усредсредила 1
  • уста 28
  • устављају 1
  • уставши 1
  • Устаде 1
  • устаде 3
  • устајану 1
  • устајао 2
  • устаје 1
  • устајем 1
  • устајући 1
  • устала 6
  • устале 1
  • устали 1
  • устане 4
  • Устао 1
  • устао 2
  • устезао 1
  • устма 1
  • устока 1
  • устраје 4
  • устреба 2
  • устукла 1
  • устукне 1
  • устукнем 1
  • устукнула 1
  • устумарају 1
  • устумарао 1
  • усуд 2
  • усудио 2
  • усхићен 1
  • утапкао 1
  • утвари 1
  • утврдило 1
  • утврдио 1
  • утегну 1
  • утекао 1
  • утехе 1
  • утирући 2
  • утисак 1
  • утицајем 1
  • утиче 1
  • утиша 1
  • утишаваше 4
  • утишала 1
  • утишао 1
  • утишаше 1
  • уткива 1
  • утоне 1
  • утопљеник 1
  • утрвено 1
  • утрнула 1
  • утрнуло 1
  • утук 1
  • утули 2
  • утучена 1
  • ући 1
  • ућутала 1
  • ућутао 1
  • ућуткао 1
  • Ух 1
  • Ухвати 1
  • ухвати 3
  • ухватила 1
  • Ухватила 1
  • ухватило 2
  • ухватимо 1
  • ухватио 1
  • ухватиће 1
  • ухлађенога 1
  • ухо 2
  • уче 1
  • учене 1
  • ученице 1
  • Учећи 1
  • учи 5
  • учине 2
  • Учини 2
  • учини 8
  • учиниле 2
  • учинило 1
  • учиним 1
  • учинио 3
  • учинити 2
  • учинићу 1
  • Учинићу 1
  • учио 4
  • учитељ 1
  • Учитељ 1
  • учитеља 1
  • учитеље 1
  • Учитељи 1
  • учитељица 1
  • учити 1
  • учмао 2
  • ушав 1
  • ушао 8
  • ушепртљио 1
  • ушију 3
  • ушима 1
  • ушла 4
  • ушли 1
  • уштапиле 1
  • ушур 1
  • Фадијан 1
  • фазу 1
  • фајн 1
  • фалило 2
  • фалира 1
  • фарбе 1
  • Фарбл 1
  • фарбла 1
  • фарблића 1
  • фелчеру 1
  • фењер 4
  • фењера 1
  • ферлеген 1
  • ферцерунг 1
  • фес 2
  • физикат 1
  • физику 1
  • физикуз 1
  • физикус 4
  • физикуса 2
  • фијоци 1
  • Фијуче 1
  • филипику 1
  • фини 1
  • финим 1
  • фино 1
  • фиоку 1
  • фире 3
  • фиркице 1
  • фишек 4
  • фишкал 12
  • Фишкал 7
  • фишкала 5
  • фишкалица 23
  • фишкалице 1
  • фишкалици 1
  • Фишкалу 1
  • флегматично 1
  • фолиш 1
  • фор 1
  • форината 9
  • Форинта 1
  • форинти 1
  • форинту 1
  • фотеље 1
  • франкирала 1
  • Фрише 1
  • фрише 2
  • Фрушка 1
  • Фрушке 7
  • Фрушкој 4
  • Фрушком 1
  • Фрушку 2
  • фруштук 1
  • Футошки 1
  • ха 1
  • Ха 1
  • хај 1
  • хајала 1
  • Хајд 2
  • Хајде 2
  • Хајдемо 1
  • Хајдмо 1
  • хајка 1
  • Хајка 1
  • хајкач 1
  • хајкаче 3
  • Хајкачи 1
  • хајкачи 2
  • хајкачима 2
  • хајке 1
  • хајку 6
  • хаљине 2
  • хаљину 1
  • хармонију 1
  • хартије 1
  • хартији 1
  • хартију 1
  • хасну 1
  • хвала 12
  • Хвала 8
  • хвале 3
  • хвали 3
  • хвалио 1
  • хвалите 1
  • хвата 2
  • хватају 1
  • хватао 1
  • Хеј 1
  • херувике 1
  • Хершел 4
  • хиљада 5
  • хиљадарка 1
  • хиљаде 2
  • хиљадица 1
  • хиљаду 2
  • хитао 1
  • хитњи 1
  • Хитри 1
  • хлада 3
  • хладан 3
  • хладна 3
  • хладне 1
  • хладни 1
  • хладник 3
  • хладним 2
  • хладно 1
  • хладнога 2
  • хладном 2
  • хладну 1
  • хладовини 1
  • хладу 1
  • хлађаше 1
  • хлеба 1
  • хм 1
  • Хм 2
  • хо 1
  • Хо 1
  • хода 3
  • ходали 1
  • ходаше 1
  • ходи 2
  • ходила 2
  • ходили 1
  • Ходио 1
  • ходио 3
  • ходник 2
  • ходника 3
  • ходнику 2
  • ходу 1
  • Хоће 2
  • хоће 23
  • хоћемо 3
  • хоћете 1
  • хоћеш 6
  • Хоћу 3
  • хоћу 4
  • храбрила 1
  • храна 3
  • хране 1
  • храни 2
  • хранитеља 1
  • хранити 1
  • храном 2
  • храну 1
  • храпава 1
  • храст 4
  • храстова 1
  • храстови 2
  • храстовога 1
  • храстом 1
  • Хрватску 1
  • хрпу 1
  • хте 1
  • хтеде 4
  • хтедоше 1
  • хтела 9
  • хтели 3
  • хтело 1
  • хтео 9
  • худога 2
  • хука 1
  • хусарског 1
  • цакћу 1
  • царевини 1
  • царије 1
  • царица 2
  • царице 1
  • цвет 1
  • цвета 1
  • цветак 3
  • цветало 1
  • Цветко 5
  • цветку 1
  • цветна 1
  • цветом 2
  • цвету 4
  • цвећа 7
  • цвеће 2
  • цвећем 2
  • цвећу 1
  • цев 1
  • цеви 1
  • цегером 1
  • цедилу 1
  • цедуље 1
  • цедуљи 1
  • цедуљицу 1
  • цел 2
  • цела 4
  • целе 5
  • целива 2
  • целим 1
  • целине 1
  • целину 1
  • Цело 1
  • цело 11
  • целог 1
  • целога 4
  • целој 7
  • целом 2
  • целоме 8
  • целу 13
  • Цена 1
  • цене 1
  • ценили 1
  • ценка 2
  • Ценкају 1
  • ценкала 1
  • центе 1
  • цену 2
  • Цео 1
  • цео 6
  • церић 1
  • Церов 1
  • цером 1
  • цивилизација 1
  • цигани 1
  • Циганин 1
  • цигару 3
  • цигљане 1
  • цика 1
  • цикну 2
  • цикнуше 1
  • циком 1
  • цикућу 1
  • циља 1
  • ципија 1
  • цичи 1
  • цмакао 1
  • цмокнуше 1
  • црвено 1
  • црква 5
  • цркве 7
  • црквена 2
  • црквене 3
  • црквени 2
  • црквено 5
  • црквенога 1
  • црквеној 5
  • црквену 3
  • цркви 10
  • црквици 1
  • цркву 6
  • црн 2
  • црна 3
  • Црне 1
  • црне 3
  • црним 4
  • црно 2
  • црној 1
  • црном 1
  • црномањаст 1
  • црномањаста 1
  • Црномањаста 1
  • црномањасти 1
  • црну 2
  • црње 1
  • цртао 1
  • црти 1
  • цртица 1
  • цукер 1
  • цупка 1
  • цури 1
  • Ч 43
  • чабреници 1
  • чаброви 1
  • чавке 1
  • Чак 1
  • чак 15
  • чама 1
  • чар 1
  • Чарапићеву 1
  • чаробне 2
  • чаробни 1
  • чаробнога 1
  • чаробном 1
  • чаром 2
  • чаршаву 1
  • Час 11
  • час 72
  • часа 5
  • часак 26
  • часку 3
  • часника 1
  • часова 2
  • часове 2
  • часови 1
  • часовима 1
  • Часом 2
  • часом 3
  • част 2
  • части 1
  • частио 1
  • частите 1
  • часу 10
  • чаша 1
  • чаше 1
  • чаши 2
  • чашицом 1
  • чашом 1
  • чашу 12
  • чворновите 1
  • чврст 1
  • чврсто 2
  • чврстом 1
  • чврсту 1
  • чеврљи 1
  • чега 5
  • чедна 1
  • чедо 6
  • чеду 1
  • чежња 4
  • чежњу 1
  • чека 9
  • чекај 4
  • чекајте 4
  • чекају 4
  • чекала 2
  • чекало 1
  • чекам 1
  • чекања 1
  • чекао 4
  • чекати 1
  • чела 7
  • челика 1
  • челице 1
  • челичи 3
  • челична 1
  • чело 21
  • челом 3
  • челопеку 1
  • челу 5
  • чељад 2
  • чељаде 2
  • чем 1
  • Чему 1
  • чему 9
  • чепрка 1
  • чест 1
  • честе 1
  • чести 1
  • честит 1
  • честита 3
  • честитала 1
  • Честитам 1
  • честите 2
  • честити 2
  • честитих 1
  • честито 2
  • честно 1
  • често 31
  • Често 9
  • честу 3
  • четврт 3
  • четврта 1
  • четвртак 1
  • четврти 1
  • Четврти 1
  • чете 2
  • четир 1
  • четири 4
  • четрдесет 1
  • чешкајући 1
  • Чешке 1
  • Чешкој 1
  • чешљале 1
  • чешљем 1
  • чешће 8
  • чешћи 1
  • чивилука 1
  • Чивута 2
  • Чивуте 1
  • Чивути 1
  • Чивутин 2
  • Чивутина 1
  • чизмар 1
  • чизме 1
  • чик 1
  • чика 19
  • Чика 2
  • чико 5
  • чилих 1
  • Чим 12
  • чим 15
  • чине 1
  • чини 14
  • Чини 2
  • чинила 1
  • чиниле 1
  • чинили 1
  • Чинило 1
  • чинило 3
  • чинио 1
  • чините 1
  • чинити 1
  • чиновници 1
  • Чињаше 2
  • чињаше 7
  • чист 2
  • чиста 3
  • чисте 3
  • чистећи 1
  • чисти 3
  • чистите 1
  • чистих 1
  • чисто 142
  • Чисто 8
  • чистој 2
  • чистом 4
  • чистоме 3
  • чита 2
  • читав 10
  • читава 8
  • читаве 6
  • читавих 1
  • читаво 1
  • читаву 2
  • читај 1
  • читају 1
  • читала 2
  • читање 2
  • читао 1
  • читаше 1
  • читка 1
  • чишцем 1
  • члан 1
  • чланова 1
  • чланове 1
  • члови 1
  • Човек 6
  • човек 73
  • човека 22
  • човеково 1
  • човековом 1
  • човекову 1
  • човеку 13
  • човече 4
  • човечија 1
  • Чоја 1
  • Чокоће 1
  • чокоћу 1
  • чопор 3
  • чорба 3
  • чорбе 1
  • чорбу 1
  • чоробну 1
  • чоту 1
  • чу 2
  • чува 2
  • чувај 2
  • Чувај 2
  • чувала 2
  • чувао 2
  • чувати 1
  • чувен 1
  • чувена 1
  • чувени 1
  • чувењу 1
  • чуда 10
  • чудан 1
  • чудила 2
  • чудили 1
  • чудио 1
  • Чудна 1
  • чудна 3
  • чудне 3
  • чудни 2
  • чудним 3
  • чудних 1
  • чудно 2
  • чудновата 1
  • чудновате 1
  • чудноватије 1
  • Чудновато 1
  • чудо 6
  • чудом 1
  • чуду 2
  • чујаше 1
  • Чује 1
  • чује 24
  • Чујем 1
  • чујем 8
  • чујемо 1
  • Чујеш 1
  • чујеш 3
  • чују 6
  • Чула 2
  • чула 20
  • чули 3
  • чуло 3
  • чума 1
  • чуну 1
  • чуо 16
  • Чупићеву 1
  • чусте 1
  • чути 5
  • Чутура 1
  • чуће 1
  • чућеш 1
  • Џаба 1
  • џакове 1
  • џбуна 2
  • џбунова 1
  • џбуну 2
  • џеп 1
  • џепа 3
  • џепове 1
  • џепу 1
  • џомбавим 1
  • ш 1
  • Ш 2
  • шавом 1
  • шака 7
  • шакама 1
  • шаке 1
  • шактера 1
  • шаку 1
  • шала 11
  • шале 5
  • шали 1
  • шалила 1
  • шалим 1
  • шалити 1
  • шалиш 1
  • шалом 1
  • шалу 2
  • шаљив 1
  • шануше 1
  • шапат 4
  • шапнула 1
  • шапћући 1
  • шапуање 1
  • шара 2
  • шарао 1
  • шарени 3
  • шаренило 1
  • шареним 1
  • шарених 1
  • шарну 1
  • шат 2
  • Шатринци 1
  • Шваба 1
  • Шваби 1
  • Швабицу 1
  • Швабу 1
  • швалерала 1
  • шваља 1
  • шваље 1
  • шваљом 1
  • швигар 1
  • шева 1
  • шенице 1
  • шесет 1
  • шест 11
  • шестар 1
  • шестаци 1
  • Шести 1
  • шесторо 1
  • шета 1
  • шетају 1
  • шетали 1
  • шетаћу 1
  • шетача 1
  • шетње 1
  • шеће 1
  • шешир 3
  • шешира 1
  • ши 1
  • шиба 1
  • шибаше 1
  • шије 1
  • шила 1
  • шиље 1
  • шиљи 1
  • шипраг 2
  • шипрагу 2
  • шири 1
  • широки 1
  • широких 1
  • широком 1
  • широм 1
  • шицар 1
  • шицара 1
  • шицаре 1
  • шицари 1
  • шклоцну 1
  • школа 4
  • школама 6
  • школе 8
  • школи 3
  • школске 2
  • школски 1
  • школску 1
  • школу 8
  • шкољка 1
  • шкрипи 1
  • шкрипнуше 1
  • шлофроку 1
  • шљивик 2
  • шљивику 1
  • шљивовице 3
  • шљиву 1
  • шњиме 1
  • шокачки 1
  • шоље 1
  • шољу 1
  • шпекуланта 1
  • шта 174
  • Шта 33
  • штала 1
  • ШТАМПАРИЈЕ 2
  • штап 1
  • штапа 1
  • штапићем 1
  • штаповима 1
  • штапом 2
  • штедњом 1
  • штедњу 3
  • штета 1
  • Штета 2
  • штети 1
  • штету 1
  • штит 2
  • Што 20
  • што 492
  • штогод 1
  • штрајх 1
  • штрапаца 1
  • штрикерај 1
  • штудије 1
  • штудију 1
  • Шума 2
  • шума 4
  • шумама 1
  • Шумар 1
  • шумар 10
  • шумара 5
  • шумарев 1
  • шумарева 1
  • ШУМАРЕВА 3
  • шумарево 1
  • шумаревом 1
  • шумари 1
  • шумарка 1
  • шумаром 1
  • шумарскога 1
  • шумарску 1
  • шумару 1
  • шуме 8
  • шуми 9
  • шумици 2
  • шумни 1
  • шумом 2
  • шумски 1
  • шумских 2
  • шумско 1
  • шумскоме 3
  • Шуму 2
  • шуму 8
  • шуњао 1
  • шупа 1
  • шупу 1
  • шурака 1
  • шушка 1
  • Шушкало 1
  • шушкало 2
  • шушну 1
  • шуштање 1
  • шушти 1
62053 matches
има боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од 
 /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и х 
штен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви пришт 
 би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње  
зино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} С 
ек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила 
стадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спо 
 шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мо 
и — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} 
221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи  
 по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и пошт 
 ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p 
 самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако дв 
 ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре,  
авка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су с 
је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богати 
ао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на он 
и свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје  
рмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да с 
луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb  
е на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године 
неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас та 
ио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта 
га гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, д 
p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња  
е бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је 
олити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвока 
ега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прв 
е госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја 
ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове п 
 целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухв 
 /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у 
о да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p 
е волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друг 
луша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Стано 
обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи меле 
ој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за кој 
анас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, тр 
је туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш 
ојој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му 
д му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој  
 би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву 
посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те,  
} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па и 
 Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="2 
је то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је да 
о петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да  
н.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не 
ј спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мо 
ахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога м 
У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> < 
 почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претр 
ћ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. 
д он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чек 
оту.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор  
е прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се та 
бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд 
 поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене 
Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено. 
ш не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Љу 
а кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мисл 
 је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније к 
ан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила  
да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разро 
— она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није у 
и сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће тра 
 села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше 
ану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што  
з поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу уп 
диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разјед 
 је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту 
рији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном  
ући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, 
е ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адво 
стане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љуби 
, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Сан 
 радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сирот 
је честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје  
</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала  
довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.< 
иже до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше мал 
е само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} П 
није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Сл 
нио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попи 
p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, др 
мци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p>  
орао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се 
езда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чу 
ата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n= 
слим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, а 
спит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар  
они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се н 
 па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретно 
илан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сва 
 пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Стан 
.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пу 
 човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, д 
це.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од  
} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала  
а — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као  
ји се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску цркв 
ван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је има 
ко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p>  
у.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p>  
ктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам по 
дахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, 
а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од  
ну.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и дру 
тало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога. 
о пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у раз 
а кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо 
на се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, за 
 Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— 
ледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну к 
ишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса 
 после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сам 
ољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим  
</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да 
ок се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити д 
пође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегн 
воју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтал 
е се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са  
есту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако  
окторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе,  
и дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</ 
 није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> 
ећој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је н 
ојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти 
дмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи  
одине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Г 
видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; сукла 
ско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на ру 
д је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она 
добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бр 
</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" 
реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>—  
 поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није в 
 звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила он 
.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером 
три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за ње 
доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, ј 
ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Стано 
људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што п 
и“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стој 
во друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља 
i>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том  
то детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S}  
> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик..... 
} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — < 
 те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се роди 
 нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, св 
 /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметош 
— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си попл 
 да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем;  
, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а 
живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат чов 
а млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује 
е бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одгово 
сим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни ну 
наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа б 
е живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар 
 говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! 
оја ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p> 
 собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпо 
а науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у ка 
ји више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према свој 
је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов ма 
азао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се и 
ко, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођ 
уцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи 
ан век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се  
о је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђу 
ица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је  
 то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос кле 
, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дру 
оштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се с 
е кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће  
вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>—  
 из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољу 
ли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством 
друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„З 
ђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин  
види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било  
осла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је 
ици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је м 
д пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка 
 блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли т 
њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће ј 
, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су док 
 сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога ду 
 она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој поми 
пкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она  
у госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се  
о, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу 
 на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке к 
је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је он 
 је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих кр 
је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p 
м собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу свом 
дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично св 
<p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу  
х зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште.... 
 бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет 
а и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би д 
ад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чуда 
ти до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата до 
о лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадн 
људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који 
м не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору п 
ста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p 
млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мим 
она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути време 
.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да может 
ћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је  
 коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто п 
 за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на св 
еце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни нам 
је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн 
 потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузим 
ису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца  
бро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што  
ри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} На 
Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица прат 
 га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та  
 <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем  
а.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све д 
 пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> < 
у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго 
на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико 
леко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце с 
а повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сирот 
едељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} 
ирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p 
бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита. 
оджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку в 
амишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да 
— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па  
у госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> < 
p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајн 
ет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p> 
назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешк 
ла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим послови 
о да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном л 
репирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.< 
ном.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав 
је а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла не 
столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово н 
не висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки отк 
один Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на  
е госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фиш 
Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на ја 
мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно. 
славим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — 
ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаћ 
цем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко с 
носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — 
ку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као д 
и! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашу 
реба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам г 
 ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарк 
 ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> 
ила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас 
било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Досел 
ку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да  
 додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече г 
то ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попи 
бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Бо 
о, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље  
 снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кућ 
о, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један м 
теље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метн 
што крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? пита 
вао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће ф 
н и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> < 
, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи С 
имати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се ди 
док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p 
дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао  
 Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> р 
учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је  
ко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у дво 
 ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па бо 
ој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p> 
љи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада 
? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — в 
 је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, 
брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће  
а да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгуши 
ах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом  
су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зо 
 нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши не 
ном тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш 
и да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас  
 Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће у 
ј бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече поп 
p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући 
ио трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на 
ла али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, јо 
на није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{ 
ца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога  
и, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p 
м мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота  
то за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођ 
вала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им ј 
{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу рук 
ер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољ 
ико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана,  
 у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужни 
усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{ 
чева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, ча 
оји има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика 
а коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка. 
ма, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Го 
ета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај —  
ивоту Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то  
спођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>—  
 омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се нада 
му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ  
е.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико  
све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро. 
осао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па 
дно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече  
Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је до 
испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад г 
ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га он 
 Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги до 
Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку. 
а и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма 
Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је ов 
 се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њез 
бичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, к 
.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Гос 
едао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се цркв 
 дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се  
 у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у о 
 као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све  
е враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љу 
у ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито 
ићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима ка 
ро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу. 
двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марк 
 своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него 
вреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p>  
долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов от 
S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има н 
 Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по цел 
гога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема  
оње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита 
смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго н 
ад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћ 
ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље —  
е иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{ 
а.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба на 
о ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па то 
ој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат ни 
рине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би ре 
уначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милиј 
пчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар же 
свим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се до 
бави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе 
оче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачу 
з кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу об 
 али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти  
м је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љу 
ој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није  
ештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све сел 
>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, гос 
ћ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће би 
рало се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животић 
тара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи б 
 се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саве 
 у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви  
 кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима 
 дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све ј 
ри Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачк 
тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице. 
b n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чис 
у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих да 
упно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у ко 
 ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући. 
до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стој 
уштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је б 
ропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара к 
је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти 
ћицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је јед 
Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала  
си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p 
а и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је 
ом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како из 
мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ру 
гурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за св 
олове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отме 
оле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно 
ати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још оста 
би где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — п 
ање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а ка 
чима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљук 
/> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан у 
ио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срц 
силе су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста 
међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и в 
ако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и  
ругу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје 
 отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и 
а би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није  
ј дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није 
 у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да веч 
храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, м 
 се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то в 
>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру 
надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и зак 
удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љуб 
спођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено п 
м се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} 
а сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Докто 
а и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују 
цу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се  
ек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јул 
њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да 
ило много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окрену 
 ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га  
вео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме  
ећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће вол 
ила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину го 
ио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р.  
шла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по к 
Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаш 
иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p 
е сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и 
кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине н 
d> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до оч 
одина удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — т 
ламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне н 
и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дво 
вет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше  
тиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине,  
којнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са  
и ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на па 
ију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p 
амо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрч 
е она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не  
о, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ст 
г“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закуп 
ила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва заст 
ли су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свет 
и да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љу 
е ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, докт 
ви, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и  
ићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта го 
ћа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, д 
 свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На 
{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на 
апин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сва 
 али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S 
ци.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлиц 
 није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фруш 
олико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели  
 бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљин 
ах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154"  
рен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше с 
ак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне 
то, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је 
 Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао 
} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми  
од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гав 
оспођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Док 
 /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадиј 
и од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи свој 
 био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже  
па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{ 
т смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика- 
рупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што 
ила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу 
и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то 
{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у 
ш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да  
.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме п 
а му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор 
оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пр 
 на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки удара 
бица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничк 
{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско 
на мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" / 
м млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако п 
домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вреб 
и.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље 
га.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најб 
тарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му 
вну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе 
госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко  
ну доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном 
ио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својо 
ђице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне т 
ака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то 
хватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не повра 
ај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и оста 
а виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снег 
чникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љуб 
ји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци 
ове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стр 
сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше  
ник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван П 
</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега  
ли се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада ба 
 не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса  
{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су од 
други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски 
} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк- 
ко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друш 
гла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радиони 
ије овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло 
за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас м 
 вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Так 
> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево  
места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их  
никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огл 
ш мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у пол 
то ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у она 
о имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје јо 
ле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи ње 
позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је на 
о лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за 
 поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p 
 још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са 
 кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>До 
грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће 
е смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки ј 
 столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и клич 
ерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p> 
ажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дал 
.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе  
у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. 
з први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непр 
ати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ го 
о од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милиц 
амесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђер 
 је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, 
је зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у сво 
ли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ у 
 њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а он 
Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Луга 
уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орма 
 столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је  
оше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па в 
 ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у к 
о ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним б 
и у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупан 
 у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама  
цнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа 
pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и би 
p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</ 
вим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу  
 ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи  
соке тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовал 
адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек  
ео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце. 
грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној 
крајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих ве 
 је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" />  
само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи свој 
амо обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је  
Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерк 
</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.< 
се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели 
 први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док 
 их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „ш 
дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Сто 
је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни з 
туричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом 
белом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом р 
 попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што 
еде бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још  
уцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође 
дан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом д 
је све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан 
ћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста  
човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне сед 
 како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајн 
ш није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртло 
 нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један дру 
м оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу. 
ти до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и  
 стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бун 
цу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да куп 
 пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад с 
свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запали 
воту те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и поглед 
у одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разгов 
 своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> 
гови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како  
на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, ко 
 лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже 
а смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> 
S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радош 
доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан до 
 да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није 
ујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мо 
 ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача 
p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа  
берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту с 
ћу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђ 
ишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заоста 
ала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код  
по, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{ 
ке и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „ф 
а ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за 
ксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n= 
ата у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — 
тање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та ман 
у по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је 
брни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој 
била у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у  
 „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пи 
све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на мир 
 знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> 
света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога 
га цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} До 
рата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево 
 наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој п 
ње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако. 
ова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога с 
азић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n= 
ста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдн 
е а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S 
и <pb n="167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око п 
у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега 
октор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би  
 <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је ј 
да је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" />  
оба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Ми 
ведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо  
пи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p 
љењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} 
 би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гост 
лазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и 
 другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ћ 
е још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он уз 
S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и м 
а их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну  
ија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако до 
 се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао б 
глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пре 
да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би го 
ца и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, —  
 — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасн 
под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S}  
вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја боле 
г, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како мој 
 као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, госпо 
 мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо не 
ду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p 
умар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који с 
га јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна же 
ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па с 
ни се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта  
 ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији  
 ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“ 
Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није  
 вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се о 
ла сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче  
м — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не т 
 што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одма 
> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но шт 
 ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради,  
н патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну. 
 — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам 
на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништ 
о на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби  
састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу  
ктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога 
: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се си 
и јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја  
 Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији з 
ио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази  
</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш ч 
 давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села 
ја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог 
е пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим д 
у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по 
 то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соб 
грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни пре 
за — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бо 
докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете ма 
м се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирург 
} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели ка 
ицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће 
е — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која 
ј полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница м 
ка храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао  
са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; ова 
осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се до 
д онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; 
г.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се 
S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, 
 даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онол 
одар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јес 
b n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде,  
рово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на 
н ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту кр 
руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени  
а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и виде 
ан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју сна 
фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p 
S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и гр 
кочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb 
 да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</ 
 Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „изв 
га ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — 
изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи 
е брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за 
лите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено ла 
а боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од т 
петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да ле 
 се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до  
м Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужд 
госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишка 
астрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост до 
 и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мира 
ли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули  
цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој ш 
је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада 
и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора 
на ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће на 
.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико д 
 задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно  
не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ 
ктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта б 
 место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти 
} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захла 
 се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну  
уло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — п 
ала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се 
 се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" 
аје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> < 
су се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо 
вор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке п 
сле да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скр 
мање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго т 
/p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Ра 
терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто по 
 није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} П 
им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n=" 
 ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни дола 
ме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не  
— јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Мил 
ану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S 
е се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су с 
езин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се 
гога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а 
>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет она 
је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му б 
 су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна 
2_C1.5"> <head>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси д 
р гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{ 
уги ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сва 
четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, ба 
е то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још ниј 
Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да  
 да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мра 
 да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излети 
говорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме  
 /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ —  
лашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајк 
на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први  
редњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здрав 
ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— 
о нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака  
пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Мил 
 Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће  
{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пус 
ов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станој 
су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је  
ме? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су з 
 понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати к 
права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се  
јзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се 
ођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на 
ад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећ 
.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бај 
и за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио док 
било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета  
оје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ови 
ледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако успл 
ј сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и д 
добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе љу 
и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадиј 
е мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала ва 
 по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S}  
 поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам  
е ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени,  
амишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је т 
нђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу 
обро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите  
ко, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љуби 
 милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си до 
угом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко з 
лофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ће 
еке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да у 
 испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест  
 маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати. 
ела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је  
 сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из  
е никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да 
у им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета,  
 готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</ 
јом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо  
ретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се ниг 
оље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав док 
а на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођ 
е бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја н 
е и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на  
ице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићев 
иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по д 
ићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Ни 
ућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и 
дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао д 
 Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мис 
рва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и 
пски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живи 
а ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за 
{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао д 
а по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико ниј 
ет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да дан 
е била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовиц 
не каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни л 
S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко  
рижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто те 
рници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и 
е госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве  
нога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан пр 
„честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Лан 
p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће пр 
же са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Докт 
лак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој 
ешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна ве 
 Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S}  
 томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваљ 
еме је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка к 
ина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је 
боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађу 
егове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седе 
ром своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој 
, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне 
<p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не 
е ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> 
.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није м 
ј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути 
ј бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева  
а и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак  
 је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Д 
} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују 
" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из д 
 како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупа 
> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p> 
оги виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазир 
 се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су 
.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помиса 
села, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њ 
="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из в 
Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се 
љине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни 
 оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер  
но мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити уск 
и леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од г 
 на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у  
 — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су 
љу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила ј 
одне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Н 
која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његов 
 сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по ср 
арског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст ра 
но боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му бера 
{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се  
ији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све сл 
ноје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси мно 
м се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здр 
ље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио 
а Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мисли 
го она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да н 
 нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За стар 
шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јад 
 што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше  
> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино  
.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је неж 
>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ обра 
 девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — за 
S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} 
ад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све с 
ћ радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би м 
нула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком 
</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Ба 
теде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и 
ао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била у 
омила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи  
писана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - 
ада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да ј 
да је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на 
шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само ње 
ако, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим г 
сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зор 
рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове ча 
ста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога  
е га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бран 
је и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца,  
 је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку на 
ановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то  
канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради 
је напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа С 
ад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће  
обити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе 
“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак 
ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за посл 
 чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти  
и после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више 
ави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а др 
e>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти ца 
да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа дево 
 Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нем 
у домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек  
рви мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а  
их двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није о 
бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да п 
то треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после 
само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја 
ку на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p>  
с с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео 
ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат 
ељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било ш 
е живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p> 
чи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а 
бе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна ре 
дљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави в 
са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнур 
подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућ 
првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину д 
слили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то 
ко као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече 
у цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан м 
 духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, т 
ва и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад  
ек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати 
нце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким  
као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута зд 
 једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, зна 
спођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто  
ачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клону 
нас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна ре 
јку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи о 
т у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце 
> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је са 
p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више  
су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} З 
боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре с 
ој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила < 
на и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до 
рицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији н 
ала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само 
тила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене 
хо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љуб 
ка му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Н 
Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрок 
 учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Херше 
е стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно 
лео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће год 
 новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</ 
рта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p 
дим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђавол 
</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће  
а реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <p 
у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Зна 
де, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се б 
p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> д 
рши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га прити 
 су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држ 
ама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај 
о изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова  
<pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема 
плахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих п 
је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза  
 — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни 
ховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна он 
од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо 
 у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини 
ас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговор 
p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар  
.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може с 
в, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко к 
пуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да заст 
 њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од ут 
рета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима 
ле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, о 
своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из засед 
ик“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је до 
ојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је 
ти у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тих 
 господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опаз 
дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да з 
 Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и по 
а би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да  
.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <p 
вину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ного 
авршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта 
лас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако з 
лети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> 
S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више ду 
воје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да т 
але.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а С 
е била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како ј 
стра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет год 
та.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе 
о предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из кућ 
ан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планин 
трашна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући  
о као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво ча 
ци Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, 
то година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам с 
вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере  
ећ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени 
ваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштв 
ест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p>  
p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са же 
е доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само д 
S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смиш 
посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се м 
 жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гав 
’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти т 
ањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</ 
27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоск 
болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је д 
лижњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугар 
е последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испит 
 па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> 
 Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса 
низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и  
да природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога ни 
ким јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада  
ову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањ 
один срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К 
 га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутин 
 конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падн 
испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун см 
S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према  
 /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо  
 сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је 
извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осв 
е својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{ 
бави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и 
млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију 
 је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру 
 — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивн 
 у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико 
 било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топ 
сетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рач 
е главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та не 
> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака н 
једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то  
една се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, к 
ромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под веч 
уду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао:  
 поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим  
тила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задово 
оран.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике  
 прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је  
сају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S 
упирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем  
не брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} У 
> <head>9.</head> <p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} 
одину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први  
а вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа  
 Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, 
</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Б 
једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави 
терије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири 
зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте же 
 она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ј 
> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да ј 
p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова  
то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа ј 
p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ниш 
и сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако и 
јао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољуп 
>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је 
 рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви  
вике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цр 
кне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова к 
ћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="4 
 ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба 
а у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, д 
а а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој с 
.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дуж 
.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још 
 купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леб 
 кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у ти 
велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима 
цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву 
ука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се 
ћ претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што с 
 истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госп 
једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неу 
 лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три ре 
„фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и  
д ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега С 
тран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче д 
о Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он  
транцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} 
 у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по в 
ну.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гавр 
дама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница з 
 се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па 
, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји бе 
е а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} 
к је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столиц 
ислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са н 
у.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради веч 
шта о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, ра 
 главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли д 
бро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна н 
 <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа  
у.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у 
одар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да 
 у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли тол 
<p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Д 
ом ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Л 
p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника т 
а стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио  
је било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан 
анео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стар 
ла сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса 
се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> < 
деље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, 
спођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт о 
омци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луч 
у али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што н 
рк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван  
чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз  
окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носа 
ећ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Мила 
 обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} 
оседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти 
 још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко 
к.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врат 
 се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, и 
соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој с 
ела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће 
 тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило,  
, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је  
з њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза ку 
 су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је стариј 
да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко  
нас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју  
кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је  
и.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упре 
ути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче сво 
ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао 
чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не мо 
е куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њо 
у -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а  
шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. 
 толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један 
а канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госп 
ламу.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та 
Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше ј 
век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац  
не две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман ка 
оложај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шаре 
ао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком  
га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима м 
>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животиће 
 се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p 
није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува н 
и и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет  
уљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, 
 људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носит 
кују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође в 
.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба 
а ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S 
е лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „г 
вет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у опш 
к у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, ниј 
и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали  
е то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- он 
е везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је шт 
да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракиј 
о предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће 
 ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није 
 Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је 
 си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад  
 како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта 
ића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће 
га мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пу 
ји—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одред 
о ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако ј 
ти, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мал 
а ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора 
ила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} 
ла само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица 
одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S}  
ћиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме? 
х језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се  
иких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове г 
 у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна д 
оћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарк 
се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према се 
 гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитск 
ља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, м 
остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други о 
ре из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а па 
ав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, 
се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштв 
трујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њ 
ула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на в 
ћани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби ку 
ила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и ос 
ихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</ 
орити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља 
ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће 
дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се ка 
 писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином  
егове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књи 
спођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Дра 
доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво  
ође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме 
ом, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.< 
ор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмо 
Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.< 
е помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме б 
једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођ 
ету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се  
:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману о 
е и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе ра 
аркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је д 
а први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, 
 кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свако 
ио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> < 
рача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку берб 
рста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га за 
ко дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет 
ћ.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се 
гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо 
е С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} 
игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају иг 
ек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су поче 
роз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title 
ваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно,  
а удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте же 
елику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помол 
а само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у о 
ликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке њего 
струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, м 
} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице  
, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати д 
а је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу д 
, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољ 
пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зиму 
мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S}  
ако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска 
/p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својо 
<p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у срета 
арске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта  
се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове 
ок се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви так 
две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и 
ћом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само 
на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си трену 
— прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је 
ајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло м 
 ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Гос 
ећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан 
рва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, д 
му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка с 
давно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очи 
амо поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, о 
већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p> 
ује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ н 
вали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника 
единче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, уз 
икнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове ре 
тигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове 
p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се 
у тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши уми 
нда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити б 
коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велит 
р стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p 
мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зов 
>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ  
и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек  
У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко  
дња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, з 
а је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако пада 
ца — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби 
 је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада о 
си а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му оста 
 како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу 
ирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} А 
упе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Стано 
— осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то ј 
је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по ј 
аше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видим 
отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам 
аба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну ка 
бито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек ок 
а тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио  
 јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чи 
рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то ш 
е некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком те 
хових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше  
 на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак 
ао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причал 
 и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици 
 зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело дру 
Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина  
 па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих  
Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а  
та ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк- 
а и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега куп 
ивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S}  
је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека 
д си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је  
ла се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда  
у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера д 
ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест н 
 то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим љу 
 куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак  
S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би  
тила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све б 
ам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову 
и у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> нај 
а земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућ 
 удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да о 
 час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Ба 
тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му  
 његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер н 
ој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђаво 
а јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нем 
екла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида  
?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попи 
ио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бу 
и ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна св 
илика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било в 
гледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ћ 
 рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госп 
’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам  
де на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где в 
тво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S}  
} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у п 
Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак  
е у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих  
шту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> 
 јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто 
ећ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о 
 уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор з 
ици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро сн 
 велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике  
атила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских  
p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје 
арно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како  
а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушк 
у на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пруж 
{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да  
 је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p 
 људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо ј 
м утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњ 
оје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред 
о прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на ру 
а је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражи 
кочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Бо 
реши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој 
ућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Докт 
 соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучи 
тац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад  
е може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје з 
жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђ 
 ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу,  
роклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у  
пет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у д 
има руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових 
н узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра т 
е пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољу 
рину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухва 
а ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ев 
длучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио ј 
а нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Ос 
убица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича 
рили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико  
аш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта 
>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми оча 
</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо  
рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању  
репио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у  
дајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чу 
 руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у  
Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била н 
 и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па јед 
зреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том 
баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро 
ји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па м 
он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S 
же као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује  
у; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живи 
то моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а гл 
 причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њез 
стано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу  
стаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још 
ван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. бе 
} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} 
 женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са  
е мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој  
нцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица  
вој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> < 
а не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гле 
ело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах о 
ве црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} 
у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде сво 
аг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S 
, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ 
дне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили  
 је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даљ 
икрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплел 
а Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, 
стал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прих 
 једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено  
спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санд 
анине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим бр 
е једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Ис 
о смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </d 
а ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су 
нита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и  
онела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p 
ћ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} 
У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди  
ара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигур 
васе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји сп 
нина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га ви 
реће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изи 
а полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S 
 Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се 
 Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три бу 
а ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте о 
оспођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне  
ч грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весељ 
ајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>В 
е кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Г 
а обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авли 
оше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и  
 је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, 
ере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље с 
 да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У св 
пре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабр 
ио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, б 
м начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да нај 
ној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресел 
ербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> п 
а, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и  
вима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се 
 <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{ 
:id="SRP18882_C1.6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему 
спод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки г 
>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" / 
амо су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштв 
енутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са о 
читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што  
воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и  
чица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико пла 
<p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по нек 
дар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и 
 зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалера 
у; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај  
влији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и ча 
бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div 
>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али д 
иге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да 
<pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Гр 
 пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што  
ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то к 
оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор С 
 било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробу 
 ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада з 
ора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба гот 
 се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> 
што обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме  
 свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет,  
је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело ме 
анов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> < 
јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје к 
октор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те п 
ку образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и тр 
снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Ва 
леснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну 
лима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја б 
ад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гос 
 је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје 
} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{ 
оји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се ст 
 игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накиће 
о, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је в 
ћ жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца 
рива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњим 
 у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претре 
оме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајал 
ујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махн 
Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо д 
 сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја  
би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div 
 из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по об 
.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа 
евача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>П 
еља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међ 
а била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, мо 
роучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору  
ао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описив 
ела дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{ 
вао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а  
ије.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <p 
е до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се пр 
дост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и па 
ћ разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога 
 верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S 
војима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p 
уби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајк 
нину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цел 
говој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> 
убица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и 
одиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дир 
доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високо 
 сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу ње 
вога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p>  
га старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило св 
одиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два с 
бичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаш 
јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од ти 
>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње  
> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица  
ко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блесну 
мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живот 
својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и б 
гло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олов 
ве то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби ра 
 преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се об 
ћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле по 
це како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор 
 шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица та 
убицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, ка 
 се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању 
ло по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p>  
ек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће  
у прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се 
 по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљк 
вирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — њего 
е је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућин 
дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим ст 
 мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе  
ижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни  
еше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињ 
о беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким осо 
лазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља ка 
м очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беш 
 мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито де 
о у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</ 
 дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичино 
магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, п 
 који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце  
ше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</ 
 ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су  
и јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештен 
ога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је 
а ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ по 
идео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p> 
ку. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу сво 
ше за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде 
идесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упал 
 је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p> 
 кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је вид 
а у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад 
а онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишља 
иленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је не 
е мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера  
по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је проша 
—</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи 
се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, к 
> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пр 
 Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кућ 
на по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му 
— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тра 
о у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шт 
ра разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очув 
 мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија 
 тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! 
акне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се с 
} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и 
е саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселил 
Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} И 
вори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек 
ктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том 
иле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву нево 
 немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њој 
ги људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само ком 
Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе 
рате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи го 
.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госп 
је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу 
од би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз 
 опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било  
че у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић гла 
паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не  
есто посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући ње 
оје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њ 
 Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу. 
на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина  
је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј на 
У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано,  
 чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ  
о им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође 
дру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говори 
ло, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова дев 
а: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо 
оји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог  
 њезиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у 
љна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из мана 
у јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — са 
 доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођ 
, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S 
 те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да 
ити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се 
<p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би  
 је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; н 
 са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од док 
леном дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крил 
ј испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, п 
све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би с 
а кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове ра 
ри.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бир 
лу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел д 
.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим гра 
ешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залуди 
е живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њ 
ти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младом 
мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар  
ац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} Д 
 да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Стан 
а а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о св 
се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште  
ића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било ник 
а прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги  
шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У 
ла.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и 
а крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у  
ве бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> 
 што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које  
Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> < 
све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.< 
и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далеко 
тан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p 
} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чу 
би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер док 
и редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био 
ога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо,  
ечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати све 
 била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, как 
аким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно пог 
<pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти каж 
 се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још кој 
ала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојнико 
ад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубиц 
вао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би јо 
 оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и з 
 од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с докторо 
жића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> 
ш у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа,  
и — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S 
г свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкали 
и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грд 
ди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p>  
ило да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако 
данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p> 
нда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Тол 
ма шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлик 
а у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска 
b n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p 
 живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице  
лазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то ви 
рке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене поко 
тане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила и 
 долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочи 
ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; 
учио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то м 
S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у с 
 би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по об 
арости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо д 
сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.< 
ј у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до  
 од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса  
век смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха 
ви кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се исп 
шак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо  
олети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о т 
а би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од  
, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубиц 
е паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а 
 Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно п 
ораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Ста 
 здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало 
њи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му  
има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се М 
аке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би  
чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек б 
није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љуби 
отово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госп 
ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз сел 
о некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. С 
-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што 
на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и уз 
у то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са с 
ошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родил 
може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да ј 
обољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по до 
ога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га квар 
Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га н 
ма и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војуј 
олет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било зан 
нудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већ 
дају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, 
аљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну  
бочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, 
Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S}  
ика и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби,  
 о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" 
његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало  
ој најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти 
у груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је веч 
а вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан 
којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед и 
 Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познаје 
која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа 
о из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ниш 
руштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад с 
 лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито ж 
 грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није 
те али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да х 
им књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати  
ло, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге  
е чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад 
зи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на стр 
ђа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи 
жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је  
 била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су 
аци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи гра 
ом ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио,  
 једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице р 
о су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на  
ћ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта 
Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је ж 
 Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше 
.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор  
 је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p 
тио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретн 
.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Са 
и ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктор 
а.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната ве 
и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у мана 
ах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бир 
е Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом г 
 туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек 
} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као  
Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским посл 
 Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље 
да оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мал 
и у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и попр 
ог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је 
све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћут 
ј рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више корис 
а прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може 
 пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је ма 
 лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста  
осподскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих 
и неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још ни 
 праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љуби 
од би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оз 
 Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што  
Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, б 
его је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао 
S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која  
 већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да поме 
а, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго ство 
ма села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у зам 
 друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; леп 
 жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па  
м много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чист 
 је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је докто 
есника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније  
ги трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кућ 
Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Са 
</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од ј 
ричи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица  
 у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је ошт 
је не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је 
а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се  
 срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говори 
исли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p>  
м приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но чове 
н, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистро 
ваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне м 
Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па 
Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мисл 
 сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често уста 
људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он пост 
спођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разг 
на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио  
ву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одма 
"131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но пос 
p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу 
и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету 
— никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гле 
ника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим з 
 пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван  
огла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="1 
 ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњ 
? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако  
стирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живо 
на дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више де 
епу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не 
ше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколик 
пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p> 
о, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који ј 
змигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и 
ени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удо 
рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што  
е прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Ра 
пштина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје нема 
оме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила 
ромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински по 
раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао 
ворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде,  
 се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би  
ела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у сво 
 Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p>  
о, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки фи 
ао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} 
> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, 
ођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p>  
у ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није 
ч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу в 
а им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и с 
збиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах 
 Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало 
 чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе в 
н све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи изв 
духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека 
да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је  
ашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и нај 
адар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој г 
 сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S}  
каше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираш 
адом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — у 
естано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А  
а да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огр 
 љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{ 
хвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја бил 
 мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда 
ора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже 
 већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узе 
не омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њез 
онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која  
оту.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, к 
е па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске п 
ти могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ло 
м Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућ 
 Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништ 
роживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а  
ежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о 
н научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{ 
ца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко 
е родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала 
рпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; ук 
ио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од как 
е доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бе 
ола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развез 
творено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине с 
је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за 
с би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И 
зио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у ок 
би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој 
а по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки м 
свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једн 
ора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на ра 
 n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко 
S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету 
знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога —  
и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ак 
b n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она  
скоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати о 
чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике 
е се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире 
људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква з 
тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој чест 
А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса та 
и само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</ 
емељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа сме 
час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на 
римити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и том 
 по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Са 
а из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ов 
мске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им н 
екало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица,  
о у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{ 
 има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји  
бичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским пр 
ти.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им до 
ично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канаб 
 срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу 
="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била це 
м о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бу 
је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен 
 ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође  
ањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из х 
 ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама. 
о ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у  
тор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева 
ресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах,  
орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Мац 
егова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се р 
ан диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књиг 
> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како 
 изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу 
1.1"> <head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дво 
еба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пр 
је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она  
 <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кућ 
одине.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и  
а сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А 
а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева. 
 столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душ 
еврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже  
омање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпо 
већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S 
удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Ла 
 суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под обла 
е снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји 
едан дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, т 
 висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гину 
 какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живо 
 целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али  
е ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом леп 
р и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао и 
а је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, п 
кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — 
 тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљд 
о је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за др 
„ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала 
е је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје  
аће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда је 
о ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Ста 
куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p> 
 Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви  
је пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S 
 рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу пр 
ати рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево т 
да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту  
вога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледал 
е она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе  
озре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но к 
а дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је не 
а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је  
.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се ње 
рпкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталиш 
 десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало  
није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица ни 
часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно  
ећ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом п 
ако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чув 
 је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде 
 вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срц 
е јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он  
погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на 
ећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом 
 стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу 
 друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горњ 
збијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало во 
ело неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов 
јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела д 
аслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли  
ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој 
ала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче 
бицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешћ 
 девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме  
се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпо 
ви од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p 
 како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p 
јином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и о 
 па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешт 
јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по 
 једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи 
е било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор пото 
 ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу си 
никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како  
мили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај 
је било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још б 
њи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и  
же и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела 
задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разб 
ођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она доб 
јаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси 
оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након 
p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="17 
жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек  
ад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се см 
нала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче ка 
ена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је  
 његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љ 
е песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи н 
 Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p>  
ас и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса ист 
 тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћ 
тини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим 
нава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Врем 
 је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да ва 
 срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је н 
ш врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не у 
 био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао о 
више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> 
е мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да  
ио више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирк 
али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а  
епа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала 
ук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће  
милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистр 
тину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити зако 
S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва 
 њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очев 
цуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке. 
ила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као 
лку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најс 
сио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Ју 
дају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> 
навао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојк 
е у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</ 
че доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љуби 
рекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица ба 
има и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Р 
огом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу см 
n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застал 
ио ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безј 
А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас 
а Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Милано 
дан исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за  
рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, квар 
елом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — п 
ранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да с 
 ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стра 
а макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жив 
 <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала  
сла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистр 
 <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила т 
 је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли с 
а потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак 
црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ 
 је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при  
 одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њ 
ануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла! 
етнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гро 
 сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изн 
ну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем м 
а у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа бил 
а слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога 
е на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко пла 
 гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим  
е уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не б 
рти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису 
> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још 
ма.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на ма 
 живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакида 
ацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно. 
у поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро 
 уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компо 
</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећ 
ико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљу 
ноге њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и  
 куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понај 
говору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад  
ровести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да н 
 Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мал 
 у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан  
ђа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах 
истала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је м 
ку да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пу 
с „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке 
 удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пош 
дној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У ч 
а живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хр 
Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оц 
<pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак год 
је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај 
ом животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је ра 
 постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје виде 
ом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. < 
 је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дан 
ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила. 
/p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{ 
о опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од  
p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвали 
о ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још  
огима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт 
евојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се м 
штинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао 
ећ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове 
оман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га  
вци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и 
 годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је  
ор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки 
 распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визи 
иним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше и 
 — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санд 
а у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S 
они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадор 
беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески 
оји растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је д 
="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на 
 целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово  
. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили ма 
о шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле  
гим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и про 
у.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где  
Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово 
 Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ с 
ник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често пр 
м броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликам 
<p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је с 
, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни дан 
и већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, л 
 лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни неш 
В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквено 
рећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледају 
вали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се  
вети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div ty 
не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но  
ти господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква 
у још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на вес 
ским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме 
 се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код  
 је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица б 
 буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало  
кли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири с 
е гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ов 
а задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и  
кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су в 
а уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде свет 
и мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи  
В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-сте 
неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са же 
нас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под 
другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она  
 да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и  
рота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита  
ео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њо 
пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у д 
мо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се 
а слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вер 
> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше нек 
е све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао  
прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да р 
 то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, је 
ије видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничког 
биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како  
ма.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два с 
м очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој  
собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубиц 
ало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу ср 
 да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и 
гло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно. 
 и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. в 
рацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгл 
није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много 
улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпо 
бобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и 
p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришућ 
ко ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она 
свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школ 
ке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприка 
-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под свој 
и бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да 
 заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је т 
во небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по јед 
има, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. 
</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражава 
/> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она м 
евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Бос 
ли и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није  
 два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то др 
о прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сир 
 трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу. 
 а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек прак 
потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела 
јући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати 
онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била  
рали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, ко 
 је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три со 
вога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су у 
 тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — дана 
S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова н 
в тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом по 
што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада 
ка брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака ј 
и госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рек 
 сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов 
и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоћ 
узела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S 
етају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на ду 
есити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је 
 у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и н 
 се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пак 
 школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца ту 
882_C1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке. 
к су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни 
рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је 
тадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је у 
нула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па 
зтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је зв 
 њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта и 
ницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, са 
к-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није ва 
оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало д 
ачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користит 
да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физик 
м за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упит 
могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац 
мо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били б 
{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свис 
али девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, муда 
одар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једв 
а рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кућ 
 те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отиша 
ад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</ 
је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубиц 
воме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају 
е рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане забор 
претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али  
овало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли  
год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли 
кла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није м 
ти права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски о 
 се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва до 
у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде ни 
е по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишл 
 на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога го 
ан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} 
ли онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са св 
 Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је  
ећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као  
 ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај 
ра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочи 
обу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да  
ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту ре 
ога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јул 
ђа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба н 
смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у 
 у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај жив 
натнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме 
његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту ј 
о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — 
, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа д 
но другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође п 
да била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годи 
ивотом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шум 
тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да 
чи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манасти 
ш описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне кад 
ћину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} М 
рему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је  
Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да  
жбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њ 
је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова 
Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор 
<p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чи 
вао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према  
.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p 
итискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео 
ио је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, ко 
" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка  
же са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се ис 
аше — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми 
>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има ос 
м свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Ч 
 за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе ма 
само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео 
 друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтал 
то још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети 
 госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи 
е.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и 
у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек к 
ани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако в 
јку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умир 
елела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати 
радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних 
к, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита уве 
оји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се  
ађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и ле 
спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама п 
оји му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку 
ђа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој нис 
што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био раз 
 са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адво 
га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, д 
озна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазит 
 и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки 
своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео ј 
а женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херув 
био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док см 
линству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Влас 
Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га  
ар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов к 
било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му 
на шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, насло 
ога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд 
испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан жи 
што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно 
исто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није г 
ан смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци н 
овор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па  
било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби неком 
, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер с 
Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео  
а општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; т 
 је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црк 
а чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше оп 
ца диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеж 
агати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде  
у заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од 
S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних раз 
остали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господск 
сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови  
о је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега д 
еновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно над 
 по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пр 
 те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га до 
 остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропад 
разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане 
о време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у од 
који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на бре 
д је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глав 
’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово дво 
уристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак,  
када чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а 
бураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетр 
а крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је  
бав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се мо 
ишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није  
анпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бо 
ихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео  
, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико зане 
 али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала 
ку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској по 
о ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је  
итеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи  
ије већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Са 
 час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после  
азговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жи 
ах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, 
ести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пр 
з једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу 
 одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе 
из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој ок 
 се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не ос 
ек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштр 
 синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом  
ичи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге треп 
 тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута 
оје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући 
 су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипа 
уштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом  
почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годи 
тор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег  
ан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да јо 
 њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла 
дила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова 
а свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</ 
одар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила ру 
јој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном 
, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да приден 
Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} 
сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђа 
о да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око 
и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито  
неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у к 
славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" 
а за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — н 
рио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао ду 
алик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри по 
егову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао прав 
ме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно са 
да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је  
тавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стал 
.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш 
чкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао д 
ихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди 
басја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гл 
ку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њо 
у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p 
 она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит 
, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви 
сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>М 
сао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу п 
могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p 
— али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> 
 хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику 
. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госп 
 али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече 
 На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да 
тазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Т 
Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав 
ка — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и доб 
о кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе виде 
ац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у 
тељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прих 
ио богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран ж 
ога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако ради 
 гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем 
е наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једр 
 своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div  
да — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла  
ушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он станов 
д када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} 
нова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце  
ућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Гл 
дна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ 
во до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је та 
лену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S 
ти све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о с 
живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника 
ивот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јо 
бављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у ср 
д цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала вели 
; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то  
ога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му 
копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад  
иховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред л 
 за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва сру 
 приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла д 
ас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега 
 би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из гр 
 својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је п 
олико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-М 
а и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људск 
оса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је мо 
 борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети. 
убе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бе 
ар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико та 
 А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зн 
ађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица је 
 пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан  
што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер ж 
у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <p 
н свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко 
} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук 
нали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвр 
тојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то в 
ном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи с 
храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролет 
“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На с 
о се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је 
бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била  
убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</ 
 рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела  
уван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описат 
 да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и њ 
. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та  
ље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да  
би.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n= 
е рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере пос 
љица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и п 
ви зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце иско 
па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо око 
есним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за  
че, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Бос 
ра, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{ 
ена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то 
ити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још м 
и и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим ру 
ће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти 
{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо пре 
ека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпо 
и и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лако 
 — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ћ 
ти, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, 
ти своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је ве 
лежник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Мила 
p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек 
 двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар 
 се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима 
изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми 
даница куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме с 
шло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> < 
за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p>  
м стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити 
ано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и  
небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, 
ад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце  
 он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А 
кивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је 
вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта  
ћ — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да 
 једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се 
Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је. 
ла јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје 
, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше 
ланине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће 
Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе  
 — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах  
{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} С 
х охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика 
оју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. н 
о смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његов 
на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се вен 
а.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напу 
о ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити 
остеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну н 
о ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <p 
е тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на 
с сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као 
и је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео он 
и одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она н 
е с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица 
небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жур 
ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети н 
наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће ума 
а угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се мож 
ерили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и х 
рено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S}  
смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љуби 
ним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра дола 
о засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени  
тра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су ве 
ила ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене по 
бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и гово 
/p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, 
ити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се дого 
} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, б 
та тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је 
оде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће 
а у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако  
и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>—  
мештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора 
рани крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу. 
а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан н 
 је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада на 
ујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Стан 
е се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у живот 
S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на  
видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал к 
алио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S 
и и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </ 
подар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуч 
моћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч би 
живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матиц 
устио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар 
езици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но докто 
n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је во 
давно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> < 
о олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугар 
 науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана 
оспођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из од 
се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госп 
и година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што  
ажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> н 
нас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће  
} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} 
ише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госп 
ла јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да с 
.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер  
е за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам п 
ли ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах  
е мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч  
здахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био 
ти целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не зн 
врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше  
е ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би 
м као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а дана 
ици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не  
ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте пров 
 с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно ко 
} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви  
 не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже 
 па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад  
дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха  
рај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац ду 
кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казат 
> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па м 
ва ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докто 
 Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме ве 
ула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, којим предиш 
езину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи  
 грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љ 
 судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила 
, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је за 
— ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Куми 
е над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани,  
а тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који  
но, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љу 
оспођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу. 
оживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слобод 
 пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан узд 
p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван 
теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љ 
вена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љуб 
 чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је по 
а му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубич 
али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S}  
шао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на  
есник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазић 
трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> < 
т мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заноси 
ка,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гр 
>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и  
ану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, кре 
ога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лаз 
 га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Мил 
— а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе кој 
 небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</ 
од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око 
ако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори 
га Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци р 
руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао д 
ици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у се 
 да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу. 
лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душ 
 срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју по 
ромовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како 
у у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у 
о, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око се 
а њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије п 
а.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срц 
{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Стано 
 густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно  
 Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> < 
бу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} 
у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана 
летела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милин 
својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.< 
места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>—  
ца притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај ма 
ма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се свет 
 оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то  
 да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сре 
у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови заз 
као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да уто 
ијаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста 
ебичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али  
ка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица  
ар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако  
чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и 
ка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца. 
остално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао с 
ећма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прв 
синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже  
заћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду. 
цу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу 
одрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — ре 
 Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све 
 госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта 
сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек ма 
сиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Н 
све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма  
рисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше о 
а би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помисл 
естано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, да 
 разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор 
таноја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје  
по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући  
тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на  
ће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио 
} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела  
 с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вук 
хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Т 
 у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би м 
на клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше  
 би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је гото 
 дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Ка 
дмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да 
че само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту в 
омаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове  
 није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S 
 рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса мек 
обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само а 
другу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко М 
, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе го 
ко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Јо 
та, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанп 
 грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити чове 
Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам ј 
оворила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав С 
журила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то ве 
дем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Сан 
 </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb  
а то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи н 
ћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачком 
 Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та т 
јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S}  
— Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очиј 
— сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало  
 Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић пр 
девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Ма 
љиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} З 
ече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти ј 
чевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ гла 
Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва 
Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођ 
вор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запит 
своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био 
јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак узд 
иви, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише  
n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра е 
штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину —  
 бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору з 
"208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчиј 
те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на крев 
бар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било од 
ш слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе 
ао што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк,  
сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је докто 
е.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као ст 
стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" />  
ао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубиц 
 Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог 
ијатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p> 
 је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} 
ти што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, с 
ако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана  
 зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ћ 
тору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати 
 се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега  
ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb 
 па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети 
хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p 
 кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече го 
ели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се н 
 Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотни 
 Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са 
знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — 
ће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде с 
су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је  
јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и дец 
пада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми матор 
ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не зн 
како да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, х 
прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има 
 него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвок 
а Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погод 
ваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За ти 
на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема пом 
га а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана 
сто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се с 
удио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нис 
и: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледав 
 воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</ 
ли и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на  
рно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохран 
 за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде 
ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да 
’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас 
ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p>  
ојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} 
ојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мисл 
шати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде 
ла свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Ја 
ити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргн 
ле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим друга 
задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као  
на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је матери 
а вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> на 
ледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке н 
октора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине м 
све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов пово 
} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао ј 
 што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{ 
мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, 
Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињс 
во описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на кр 
ренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто глед 
ује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са 
о која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе  
њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много среб 
 крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта 
а као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са  
ојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши 
јку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испрос 
 фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за ти 
е, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако,  
рко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек 
по.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> 
 ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док 
 румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, 
редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број  
ање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p> 
куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се д 
д су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошан 
о присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви  
аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на нев 
њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без  
е.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није ника 
ога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које как 
ану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је 
м.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та жи 
дигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пу 
 <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и заг 
 када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој  
са изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од  
ећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју 
а како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало  
ек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Ко 
 граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин р 
 у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — К 
је ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за ког 
и мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала 
ора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p> 
{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко  
p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! 
, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љуби 
ок длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако 
едала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич 
ињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном до 
</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармони 
 на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и њего 
 је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у 
је ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздор 
и посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред 
о ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се 
дине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло. 
заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погле 
г па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p> 
олетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци —  
е да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S}  
 али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мор 
Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан т 
жима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном  
ре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љуби 
жић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се  
а прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха 
ко си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p>  
абрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибер 
није на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бег 
е несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наск 
а у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпо 
 куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је о 
у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни 
тицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни гла 
да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и  
 да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега науми 
 враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када 
, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао 
другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе,  
нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што с 
 у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су  
рила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића. 
ано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загр 
>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву  
е тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се 
е је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуц 
ед њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што оп 
ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у  
о — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је о 
ти сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, 
е се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложн 
ањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота  
 да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S}  
шкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шума 
ну.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах неш 
а нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да по 
 чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре 
 — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев 
о била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика 
бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгор 
 докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смел 
лу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на о 
 рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад о 
га правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
 довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачко 
нда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две 
оспођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она с 
ер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су ј 
е познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви позна 
а ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</ 
н умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p 
 код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p>  
адо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно с 
ре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на по 
трпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свег 
уд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала  
а се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је бил 
 пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у ш 
 се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у 
 и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе  
две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта 
аја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна?  
Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Са 
иснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљив 
и ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе 
 рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тих 
 врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду 
 али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити на 
 јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки да 
а младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе! 
 заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапиће 
 — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си  
тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала ј 
тила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој к 
од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје  
аки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ного 
таноје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много  
а се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.< 
ем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> < 
ве што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледа 
и ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да 
{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши 
е? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, је 
ић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој ј 
тор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p>  
 застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чи 
врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отвори 
а.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја с 
 час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао  
е био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — пр 
зић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за ру 
 је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечнико 
 не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S 
 да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе 
хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обра 
боли, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од о 
— јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и 
грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> < 
знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и гос 
 мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Ку 
 њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним  
22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је  
ако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умл 
је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу 
кне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на д 
бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје зас 
 још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На то 
астова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка  
{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бри 
ова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, 
гарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p 
ћаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути о 
е њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је  
n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p 
сам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу ре 
едајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је 
 Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на 
 кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта  
руго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госп 
ено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице,  
о је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је 
би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то 
те шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} С 
а би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p>  
 цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не 
ере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код 
, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут,  
.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожу 
ебао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би јо 
 Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упита 
отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица ни 
.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на 
ила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љуби 
 сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој 
је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је докт 
владао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезин 
 леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни  
ка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа њег 
м тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</ 
 баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесн 
и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је н 
се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и цр 
у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у  
 уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Д 
авајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао и 
о другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болесн 
, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећ 
Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на 
овим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> 
} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату свом 
сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после  
Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у друг 
/p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му 
збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи о 
клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и зви 
 волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га уд 
 којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот  
е већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi 
о — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног  
, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>—  
на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти 
амо мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је тро 
 ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се за 
еља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по 
сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и ру 
екарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове  
ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма 
, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за  
ао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на п 
а Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћ 
 да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га 
 Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица н 
га је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи 
 је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је к 
ала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се ка 
 Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од кам 
а већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на о 
ј фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и  
тршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, мо 
е страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо 
кошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — ал 
рби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било  
 лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да ника 
, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до скл 
, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S}  
госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је с 
 <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но за 
ила је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило ув 
:id="SRP18882_C2.6"> <head>6.</head> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је 
о мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и ди 
убицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</ 
утње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је г 
 обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изли 
шти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка поглед 
ј око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате. 
и је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога  
а немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и стр 
м треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај 
редне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман 
е Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му рум 
жа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једн 
о се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Го 
 утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ћ 
 вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. — 
 дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља! 
спођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се  
 јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздах 
 прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на  
мисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели,  
</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њ 
д је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још ду 
 се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>Пос 
о би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мисли 
мена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али  
в рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки л 
жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта  
им, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити  
о као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да л 
на — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордос 
ожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала сво 
дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога  
су на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма  
овести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ћ 
<p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћ 
на наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја суди 
да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p> 
ва.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много к 
</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, ре 
и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће  
 се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па 
ице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака п 
ђа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљ 
срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то ср 
 друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак годин 
ића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се  
; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити  
к је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је  
>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најб 
— поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по др 
за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити гото 
ече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — од 
ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p> 
и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске к 
ква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришела 
ан, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S}  
оло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друг 
ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни 
/> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он  
се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет  
лној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа 
о се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма сл 
појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, 
аља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто 
 да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни  
 Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срц 
 коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе у 
ако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, 
а не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Ра 
мо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави  
се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме вино 
ек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да  
жно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је вран 
 друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је 
удили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травиц 
ти утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече  
"8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и мно 
 ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима 
а себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Ст 
{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред 
 јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је  
д’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p 
се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као  
о да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одгово 
с.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно 
м образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега  
} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и 
ио, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни 
ај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урад 
у се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је б 
јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с по 
 у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле 
оре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су 
ктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — м 
 — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватић 
ав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S 
отерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало ис 
о погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бу 
један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а 
ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а оч 
 волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносић 
иђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где  
p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку ми 
и од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукл 
ихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже;  
Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека 
сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не  
широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега ж 
писао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на то 
е коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у  
 одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p> 
ом моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и  
едра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио с 
{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме 
и и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен 
спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је  
роучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће 
агу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радос 
се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не уб 
дели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим тр 
авога образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знањ 
живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе 
ија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докт 
 се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изл 
и га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде ко 
ла, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица д 
и зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште жен 
една лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти пр 
име; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба д 
за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јо 
је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине 
лонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и да 
е добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повука 
 клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од но 
 може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жуд 
а.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то 
а својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје  
заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети поко 
“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако 
 <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у  
стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се м 
дио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је д 
е целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас 
</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа о 
кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао 
убица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је о 
рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по  
анимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Д 
ане и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љ 
сак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица побл 
и су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано из 
х сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Л 
 није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После  
азумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како  
> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави  
оја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор  
окрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто из 
а свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C 
 у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била он 
врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p>  
 — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред с 
ла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла с 
р Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовн 
ћ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те те 
} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, 
 се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад  
>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тог 
ве душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка 
ићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко пр 
ћу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Стан 
{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се 
уд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече д 
ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни с 
ога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у 
случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечер 
 вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам 
 Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше  
ако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно  
оводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најр 
p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она  
идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још 
ала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати д 
олевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар п 
о други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога  
ељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну 
чију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па с 
аче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да 
ом доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би че 
У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сиро 
е.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се  
енимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћ 
мах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p 
био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p> 
 <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко г 
да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта н 
ти доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, п 
т ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све шт 
је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Б 
882_C1.10"> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра  
.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихва 
е врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на по 
па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кол 
иди шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S}  
д госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите млад 
 доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десн 
че мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је 
га није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарав 
ви вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било 
осиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини  
мо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чи 
 се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах к 
горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љуб 
је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био пот 
о што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва 
изите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила;  
просио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече  
утака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пр 
старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који да 
е ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p> 
же телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије 
игла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снил 
осле прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је с 
таници па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но ик 
ко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здр 
е, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела ка 
нице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само 
трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петна 
је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, 
 је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа  
тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али  
ким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет г 
 ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред 
 бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи 
у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо с 
не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао  
 доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што  
не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љуб 
кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће го 
 доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На м 
ући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око  
ек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је  
 заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Бо 
 крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што с 
е доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док ста 
У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић 
мивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу 
ице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје 
а главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола с 
 уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да  
p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао др 
Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узал 
е, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у гру 
ако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по ду 
о, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је чов 
очио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није доб 
тишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госп 
 ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је  
рочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли 
ће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро 
и свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје ру 
 се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне  
о барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-М 
ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов после 
исто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само не 
реодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у зан 
мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, д 
 не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљи 
же, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћ 
пада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго о 
а је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неси 
сти греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину уз 
ј затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.< 
ом и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја с 
је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p>  
ем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — 
" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су  
љуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио 
 дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је ум 
рави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово н 
ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љуб 
а али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је мно 
на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки п 
 ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар н 
волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама 
у. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговар 
Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станој 
 дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико годин 
шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка  
рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо би 
>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — ку 
в, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза 
{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да  
у се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се 
два да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођ 
тра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу 
бран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога ј 
старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и  
терује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Р 
 и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан к 
граду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Сте 
д својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче  
, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и леп 
ринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — ал 
е она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није дос 
ца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео 
е украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb  
кле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша 
остана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" / 
Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} К 
ходио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају ник 
 нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да 
p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско кол 
ти из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада н 
слила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом  
У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве го 
НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="4" />  
АЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div>  
ДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> 
ош здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може б 
а болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се 
ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Ку 
е клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S}  
м то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам 
краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли  
и мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до,  
</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно 
 за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање 
е нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила  
лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тих 
 стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево 
измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после 
е очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна 
сла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, 
и иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све  
 А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Пао 
ва три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пош 
ер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу ч 
 у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S 
раг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и вет 
>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дува 
ки да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса п 
купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленк 
м срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе  
ве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Ми 
ари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Ц 
а је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи 
 у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Го 
четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка  
Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем  
илно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауц 
аху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је јед 
ашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од с 
озавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господ 
ао и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегм 
брус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури пес 
.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како  
 једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Ф 
не слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити  
ам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{ 
 Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана врати 
ли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је док 
, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар 
јтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва приро 
 и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину  
м.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше б 
 уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде прови 
.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици 
уто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.< 
тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема р 
ђа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корак 
 необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је дру 
ада је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги 
ела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој сле 
ва песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Мој 
логу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него с 
а одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>К 
агло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тр 
а на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овак 
мана, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је ж 
оју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим 
 већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви 
бди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје  
тељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити предсе 
друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешк 
ла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскору 
p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, п 
не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и проти 
ије Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није би 
 општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станој 
езана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути 
чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом —  
ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа  
S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је б 
а била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина 
тарој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођ 
ује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај стра 
че да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила как 
— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко во 
 запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога по 
 је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећ 
од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје  
огу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{ 
> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ни 
а се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али 
дисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам 
ичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а  
е од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љу 
ла или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је  
иси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже 
молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег вес 
це дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мир 
вати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме  
 Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S 
стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да 
е стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што  
S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из св 
три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да 
оље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је па 
м делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који  
ој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па  
одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко б 
 ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче д 
 брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не 
е госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге 
л»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу 
S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина 
м штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази? 
чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још до 
ада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— 
Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на  
штво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим ст 
 Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати. 
ете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво ве 
 човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се 
ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па про 
ла Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намер 
} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас 
 Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му  
ешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За  
атица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је би 
ћи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су 
а млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — до 
ости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му леб 
бичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се  
иљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понор 
у њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће нака 
тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, зат 
жавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По 
ао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а че 
 купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се о 
не рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња  
Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виноград 
би леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему 
је лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, дого 
лога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p>  
кога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у 
 чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатим 
 па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја т 
ас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао  
ај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунц 
вој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога жи 
рца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а 
р узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, 
 не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; 
ли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале  
е? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>—  
 њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. 
 често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Х 
 Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да 
у, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају кућ 
оре — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— 
а се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S} Људ 
>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула  
 би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно зас 
 Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се мла 
же.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другари 
их берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка тол 
</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му к 
ци.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две годин 
о треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чеш 
Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако н 
 терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Стано 
 отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Мил 
уке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="2 
им начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прош 
бегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с  
обом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу  
ене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа 
је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору пр 
ше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p>  
ше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице 
S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то доче 
десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига 
ца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога дру 
се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога 
адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у ме 
у.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци 
е Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва  
м.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Моли 
лозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све  
 ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима исти 
стина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се зн 
ртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш ка 
ца су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су н 
ака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни би 
и у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" 
осветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим 
не је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме —  
 као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо с 
јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта,  
 научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће  
, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати 
 нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер  
аћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо о 
 чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али 
вом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао св 
 ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке  
че Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан ка 
кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још с 
 <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се 
 прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу б 
ово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S 
њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је к 
олетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао н 
апред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће  
ну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да  
 дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у 
 њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма,  
војке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ 
наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — и 
евним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У 
а Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у род 
ером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p 
 заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су гото 
анда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин на 
 нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу  
дабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао  
ика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту  
којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загр 
у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који је као п 
pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој ду 
тре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — 
 видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за тр 
ад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две пе 
врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли њег 
оса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, он 
ци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје  
ога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мн 
ли часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим за 
 у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био 
шљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрт 
 и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици 
ће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} 
тор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по 
head> <p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у ком 
ову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за 
срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица 
своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да изв 
жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под 
ада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чи 
ц дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: 
ља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да 
утор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и стра 
лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући  
 у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У т 
ни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шу 
е спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек дос 
кнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти к 
је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S}  
</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече  
ена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку  
године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплан 
е прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} 
и огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч,  
а ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак. 
нини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Боји 
ај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже нат 
их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и леп 
берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази 
дарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње бер 
ојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер а 
есетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан 
ожићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из беж 
ружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше св 
своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још бољ 
нду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захука 
рви лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса 
етача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају 
ор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије  
је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му д 
Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S 
ом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли 
ачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику г 
ио је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имањ 
 то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једв 
 Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и по 
нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик ма 
м позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у  
ас јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{ 
 последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и пре 
</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види 
ања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило  
другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топл 
та; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону дом 
љаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Обла 
 не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први  
 Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су  
 коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Стано 
 По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Ба 
а.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно  
 живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и  
ан ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први  
их код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суш 
ложај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{ 
о слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, 
стирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочиј 
ве то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи  
аћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим ад 
мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се 
 наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката б 
ше а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запет 
многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није груну 
ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</ 
ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</ 
ПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊ 
РПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</ 
дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није б 
џакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{ 
врнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе пом 
е Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варо 
ако ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натра 
таноје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, ч 
е сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са М 
 све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице вел 
</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни о 
суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселог 
виће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој  
а својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић. 
 око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И  
 заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихов 
Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животи 
ала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали поко 
оспођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" / 
фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер г 
обро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена. 
помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а к 
мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и ста 
кат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега  
ан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се 
воју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb 
 анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу д 
оје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи  
S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Го 
сени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Ста 
> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</t 
 грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти 
у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију о 
едничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах  
осао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки п 
ко је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не  
е изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад би 
, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне р 
На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</ 
ана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно,  
тео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је ви 
е дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом 
егао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећ 
своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фи 
је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики б 
алица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовиц 
јбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као сво 
p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на  
ли као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштр 
пођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама св 
p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је 
 само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале с 
" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>М 
не троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, дв 
>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га 
а сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео  
м месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици  
иваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живо 
p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{ 
 стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжеш 
и знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадова 
у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври ни 
не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> 
 избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив ј 
ута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће ва 
 човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године  
{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се кој 
в довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се раза 
дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову н 
 осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваз 
ћ из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар 
 <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="1 
Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра 
би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута д 
е дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог в 
тора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у  
 господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам  
 словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера 
једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену ба 
> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу  
 свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк С 
ђоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, леп 
аноје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога 
p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак  
и почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} 
м свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадат 
 док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за 
јде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" 
орова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та 
} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би н 
естаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb 
а <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија парти 
а; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђе 
 Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпе 
ите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чи 
и фишкалица своје питање <pb n="182" /> важним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста 
је.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, з 
ођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да б 
; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вај 
мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда ј 
 истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Ду 
{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позов 
адљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га 
Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше 
данпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p 
е храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела мах 
им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини ос 
, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути  
аше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом д 
аном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добр 
унава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се  
ца се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим жив 
хну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурал 
а тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Каж 
било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{ 
<p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађај 
, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} 
 <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пешта 
У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледа 
 што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спас 
ље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаћ 
а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се хра 
ви који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен  
 онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га доче 
 — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе ко 
 после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво  
жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше н 
ије разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љу 
Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорит 
путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити  
о и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, св 
е разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се пов 
а како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.< 
у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће 
ћи и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић ни 
њи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватр 
 боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарал 
сет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредит 
 селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад ви 
рак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим  
ламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак н 
, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије  
аз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не 
олу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за св 
е у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху 
ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у об 
и бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости 
ч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му  
b n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио 
ше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи п 
очетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У  
арали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од проп 
за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовит 
а за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била  
бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису нав 
оћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није ра 
октор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам  
иродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, 
оје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула  
о је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разј 
 да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирн 
} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми 
село:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— С 
проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега  
ав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> < 
м да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S 
ио горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како,  
 њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је  
у се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извини 
вежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у  
о није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојн 
е у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S 
 у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесена 
е знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо н 
спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто надн 
еломе телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био докт 
ти време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све  
али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиља 
 разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни вид 
а деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније жи 
да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће л 
ас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</ 
 поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже. 
нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А  
, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину докто 
осподина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лаз 
{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке  
и сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, н 
докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, 
јте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади но 
вали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и г 
 још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станој 
жем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас 
 жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре 
ону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече  
 Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагл 
д тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су т 
ваца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику  
па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић ти 
леди материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, је 
тар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ј 
е преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто 
е се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> < 
Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко 
ор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала  
е — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи 
 плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још је 
већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не 
и!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на зара 
ноје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p>  
Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, ми 
то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Ва 
о краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вј 
а отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана  
адржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних 
е силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S 
а не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да 
манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како си 
то и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, з 
под жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и 
 а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то  
ањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, ску 
уг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада прич 
че наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалиц 
ах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору  
бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да ни 
осао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше п 
, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим кра 
да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледај 
и кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет 
ти па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите посл 
је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на ка 
 и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хо 
ра нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да с 
ћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запали 
S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете  
 /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, к 
ем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме 
јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан 
је не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица у 
ице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Не 
ије био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непозна 
Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погле 
, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како 
е господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа 
} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за д 
 никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Л 
ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да  
ко болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се д 
тица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болес 
ајпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичн 
ело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити  
груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Сав 
очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Ра 
тни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је о 
 у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у мл 
ила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до  
сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Ма 
о благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла. 
ик.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке п 
 „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу њег 
куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се 
 нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје 
 дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни  
и своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — реч 
> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смир 
красити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо 
Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госп 
ућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп п 
рло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне 
г, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице л 
Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му 
је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су зва 
че господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто д 
иче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе 
е ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе н 
ајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова  
азић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најл 
ло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога з 
ћ причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је народне обич 
ше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник 
.</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубиц 
но мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињ 
ине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и 
 мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У д 
 врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} 
ло да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p> 
на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у кој 
 <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром  
са а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго,  
 до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора кој 
тима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица  
 варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима 
> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се ве 
лика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узал 
 године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Ср 
но заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још ни 
 који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду  
јстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку пр 
у; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде ч 
седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје бо 
ихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и је 
добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и  
ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић по 
е они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три 
кој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на  
чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић  
 још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога 
 да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је мо 
баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву  
 дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог  
нице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених  
ом бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— П 
касту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и  
ктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да вид 
 у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млад 
е на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> < 
е доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин С 
S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младо 
е да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треб 
да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов 
е се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше с 
столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах 
во — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А  
а к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте 
ајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— Т 
!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти 
оју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то пошто 
нате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другар 
рихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпо 
сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја с 
е њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од  
адно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове 
вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере 
оре, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њ 
радовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неко 
ко не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> < 
кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и з 
подине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покој 
 човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матер 
раги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} 
 истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао  
са храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се п 
 бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт ј 
 наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. 
лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна  
ивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао 
ишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није  
 Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретн 
само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века дав 
према да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега  
Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна прес 
а, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место ј 
рку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шт 
га ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три да 
, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из кам 
ноје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p>  
отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, го 
ао друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком  
као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том 
ти у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за ког 
, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народ 
пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај ма 
сац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и  
оро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку 
ости њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се докт 
осле.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које т 
ика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако ок 
опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лук 
и у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се са 
горео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се  
место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је  
његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабиног 
Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухињ 
а иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда  
ром.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се 
есто, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће о 
а се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S}  
зи му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Свак 
здрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо,  
там са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; пом 
и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.< 
руга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим 
а даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас 
оја нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрн 
ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај о 
е докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; 
S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповед 
 Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће 
же нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замиш 
а ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чи 
воту.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да как 
и са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Стано 
"61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ 
ећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза сте 
> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му си 
х људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да 
ише што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Сте 
</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће ве 
ет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био  
да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан. 
к.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, гд 
јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој сам 
а, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад 
 напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и с 
ору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да п 
 спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати свој 
има кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади д 
о дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по  
ече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно осван 
октор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био ј 
дшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благослове 
Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њ 
е шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{ 
дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једн 
не гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом дети 
воје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цве 
о за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити ле 
ла је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим  
отрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div>  
ружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта  
овина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде д 
а бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се т 
по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој п 
села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљ 
 је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у сво 
у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју пе 
га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује ле 
стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на  
а Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће  
— али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице. 
 а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав 
то је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са 
у је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Би 
="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом зав 
 девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а  
аздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад  
ао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јуна 
ноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта им 
жић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доб 
а до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је ср 
ар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу ку 
е другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шт 
уте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога 
докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не мога 
тан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће 
на.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује ко 
а а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљуб 
олели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} 
у уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах леп 
је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да пл 
ра, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас 
{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба 
.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени. 
 ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не 
а ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а 
шкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за т 
 од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима —  
а јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи 
, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута пис 
ко је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то 
е Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за  
, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој 
> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пус 
кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S}  
 n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бија 
ег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом  
 црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвиш 
чи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се не 
о им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је к 
<p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиро 
у нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како ка 
ади.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак 
ла књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{ 
у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладн 
ојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на гру 
да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна;  
ега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата  
ко јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чи 
 <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знур 
ску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове 
срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} На 
а је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — 
 <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то ко 
е спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две н 
ојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима  
кали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и к 
тор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попа 
Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из н 
се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p 
пет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој 
а чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у двориш 
илу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића про 
коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле  
је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</ 
мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деоба 
 уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар ш 
ике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влад 
 па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плет 
 Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугач 
ане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Срп 
рошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из ходника  
94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер ча 
зичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет неш 
еда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опира 
ла заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама 
ошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе 
чинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих 
у да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећ 
анину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе докт 
 и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Ка 
њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су  
је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</ 
докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе 
се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога п 
вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје ј 
вицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — г 
егово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највред 
о беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да 
не!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у  
{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два 
ри од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би 
ивота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био гр 
p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, о 
рба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе зе 
у братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо з 
о што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једн 
цу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Ду 
лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, т 
> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува п 
колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили  
 у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{ 
ељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као нај 
омајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Боси 
 раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје 
а.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе п 
 изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дуна 
добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изра 
, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све 
" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, св 
умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити свој 
а храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као  
 је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S}  
ола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која гд 
наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око св 
го тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са погла 
оследњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће ја 
_C2.12"> <head>12.</head> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S 
ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао п 
 да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p 
p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јав 
 и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се  
ледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а тргова 
кал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по ст 
, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и 
 свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{ 
ошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи 
нисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Мила 
о дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали ци 
 прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево  
S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да нек 
н.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’  
ру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи 
ала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама ш 
p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, срет 
пно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Ј 
аље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову с 
ше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник  
ас горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини 
лом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога 
е стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни 
ју и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да  
види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неп 
и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лаг 
 воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је поб 
} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисл 
а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије бо 
желети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисо 
ора но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову див 
 овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је б 
ола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шу 
 свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су г 
т недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквиц 
 Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић д 
дер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић н 
рлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас п 
вер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Жив 
у, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би 
. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у ј 
 лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте и 
 Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је 
 оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор,  
аве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цв 
е болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак на 
ами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p 
 скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb 
 општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи погот 
ице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којо 
 поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука  
 ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно п 
 нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако 
рна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли вој 
 вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, к 
уши.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила ка 
род <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада 
а се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на пр 
оја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се 
о пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На прол 
р; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао 
он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко вољ 
пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да 
тним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје 
отово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пља 
а и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много  
{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да  
ужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док с 
ора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс С 
 ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро 
 без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка с 
аки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као 
ас по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у  
ет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати,  
 с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то и 
p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кука 
пет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну 
срећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> 
 зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, д 
радовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="12 
а над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао 
заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S}  
ознанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана сна 
овци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман  
p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред 
удице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да 
кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Р 
настирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирск 
утра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у 
Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на 
ћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их 
смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по вазд 
сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p> 
и, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} М 
одругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да  
јте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се  
и изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{ 
пор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што ве 
е била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и 
ице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пр 
мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ 
да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— 
а шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам в 
 од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трун 
 снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— 
 очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уст 
лавимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи 
 тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> < 
о дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, наб 
 обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и  
 чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ћ 
ест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу уве 
ер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа гро 
поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ић 
у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а гр 
 и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у прост 
> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика  
ар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при 
S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title> 
ајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од ку 
врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво нег 
овек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Мил 
ањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој 
 увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца 
амо плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала ни 
> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе д 
ти!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтопл 
 /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је  
 Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{ 
куцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, та 
н што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се п 
е било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} 
} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши пр 
} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке саз 
очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа  
јим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} 
шак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Стано 
еч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брест 
је и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој м 
 ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко д 
а широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад  
ју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div t 
ко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где 
ве, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек не 
ли су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић приб 
ром заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, гд 
 малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлеп 
ошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да 
 није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и го 
>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" 
ивоту његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици наш 
ило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="9 
ба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћ 
 попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки ј 
а да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако н 
је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла ре 
оме.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, 
ли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда з 
 жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашег 
ј положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, д 
је с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случ 
.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга 
ије добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> < 
 нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји  
и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дош 
одаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече гос 
танци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село. 
же у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да 
смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је  
н дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душ 
није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог. 
 <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је 
 да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се на 
"236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па д 
Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога ва 
 му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није  
и — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је 
 Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S}  
И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерће 
кој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад  
 није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да види 
ци.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић зао 
 Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па 
.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој. 
отеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано,  
злази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181"  
а времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња мес 
ло десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били г 
охита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад 
воју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до с 
никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт бр 
ца седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само  
ктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у 
за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том  
"SRP18882_C2.5"> <head>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни 
"SRP18882_C2.7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића 
ом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази докто 
, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме мест 
ј човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за с 
ти су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен 
га хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти —  
старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме ма 
} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p>  
 ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба,  
и лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек  
 и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
 обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што  
> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, ко 
 провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори 
требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, он 
а његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{ 
је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотиц 
 свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна до 
ојева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта пла 
чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Б 
а је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме п 
{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а  
ћи, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе 
да избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није ст 
ксиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је сврш 
четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што  
лу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се к 
те и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпођ 
 кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> < 
еба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао од 
 час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Најед 
Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет стар 
оје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег 
.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} 
 је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред с 
им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам  
ја.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ћ 
и ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, к 
и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, д 
мља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу 
у.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме  
е вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стиг 
је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са дана 
>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци једа 
 и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио,  
свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар ид 
 речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било ка 
 га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропа 
P18882_C1.2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица до 
вот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, 
је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су ви 
 већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове 
цу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подн 
Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на вар 
ио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке ду 
ој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p 
њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у 
882_C2.4"> <head>4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љ 
 </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу 
882_C2.1"> <head>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала  
зић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у живо 
 сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не уз 
њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње 
 вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Как 
у <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи ср 
— Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Го 
тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Са 
се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и веч 
е изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му с 
ој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, боје 
е жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се  
 и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са трој 
 — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи н 
ској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на го 
 бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ ви 
 људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p>  
је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{ 
 у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S 
 а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго 
ш и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката св 
но у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на  
ихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу ло 
ива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномања 
тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпе 
 се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у 
ћи о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте  
ришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пр 
 соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећ 
" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило  
дан Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, д 
у обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место 
о удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да с 
не њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људ 
е — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица п 
ја а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и  
је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, ба 
све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће  
е поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје 
/> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу 
 срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сет 
ва лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка.  
је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор 
а лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> сте 
 краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Мила 
ути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се  
 изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, м 
 вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Ист 
е госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се у 
сница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да бо 
аду жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p 
манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију кр 
астић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десета 
ик је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чин 
 опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа прелом 
м и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Г 
о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не 
алица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор 
сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине у 
да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумар 
што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора 
сушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно с 
ала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још  
овори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гл 
ли Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је 
а се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опи 
о једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био 
зео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и 
дити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре 
 жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да  
дите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мај 
ељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене бо 
о бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што 
иво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе д 
да удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господ 
јку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књиг 
 ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и  
 — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p>  
њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео 
му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је  
ад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разгово 
кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред к 
у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу к 
.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешт 
и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је с 
1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Г 
ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шума 
бра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре  
з манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се стар 
Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога 
о из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа 
у слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стишт 
р сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити неш 
</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо п 
ним кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека ру 
а шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде 
ш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је  
а увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пус 
са?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли 
?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је ј 
е доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као с 
а је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>О 
па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа  
 његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Ст 
ату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасв 
ку — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањат 
 погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим ш 
 годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора с 
 тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде 
о тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лел 
м људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по др 
ме, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разго 
изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била н 
гим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћ 
епо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одр 
у тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} 
колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше н 
устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре 
а то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи: 
јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фиш 
ашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пар 
 и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака  
d> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не 
 за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на п 
ло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> < 
и а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на 
ну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — стр 
 која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па 
ан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је 
еви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у П 
е као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже он 
 им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У ла 
им ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Ра 
могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије к 
{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће 
 што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане 
одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао д 
аноје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар  
јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг т 
> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је до 
<pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type="chapt 
учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је па 
затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из  
сну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат 
орна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S}  
ле свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у  
ају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она го 
али тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном стол 
унџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна 
> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи  
и и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годин 
.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропад 
марску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</ 
утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људски н 
а га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула  
лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је 
5" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђ 
в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје  
>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{ 
ћушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у ис 
дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У жив 
мо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана  
 исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то 
 тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљива 
 врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту 
; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи  
причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису 
души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада,  
јка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био ле 
ину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S 
се, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам 
ам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је  
 било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p>  
ше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на  
иста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу  
.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је 
, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити 
а је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле мириј 
Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица  
гне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</ 
о се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адво 
ађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Санд 
шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође ра 
 му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се  
ојој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважни 
је на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ,  
олако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан. 
 столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на св 
лством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опр 
погода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је ом 
ћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде да 
е примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се 
еле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задир 
 сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут ј 
p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везл 
ита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо  
па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је го 
Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне  
ред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу ј 
те, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још 
p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади  
ђе нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</ 
јој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се 
и господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли 
з ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <p 
 забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавањ 
о по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у  
d="SRP18882_C1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући о 
ерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњ 
ојас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три ч 
 /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису пре 
њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то да 
оје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једн 
 n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је  
 фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, к 
 појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у ма 
 никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало 
у.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће  
е сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честит 
но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници ме 
воју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје  
мски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће  
је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ва 
бица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније 
т душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у в 
а навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p 
ју и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</ 
чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тих 
 рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су  
на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се ни 
 у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући 
 био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после ве 
>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— В 
 врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни при 
унају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па 
крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим  
већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} 
са на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} До 
 грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса мог 
 оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио 
чима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи  
Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће св 
ве фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има пра 
авану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сва 
ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор 
 је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано неб 
ер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре 
 милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је 
па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од сто 
а су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да 
тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="3 
S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих е 
још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморн 
воја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и 
.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дуна 
да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, л 
два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план су 
те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код  
 Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и бук 
’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону баг 
/p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 
са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца,  
у <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у б 
нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта врат 
 подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> 
ко је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мир 
удна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год п 
 га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с ким 
на.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши 
 драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних 
ко ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина 
 њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му свак 
 страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање стар 
це на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Рим 
вори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о ч 
рала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опи 
 вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али  
неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим  
што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина 
то нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Гра 
аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до 
ких манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубљ 
в Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван,  
могла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке б 
ју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препи 
и мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n=" 
ала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад го 
 шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада пр 
мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.< 
вила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката. 
ло.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разго 
снује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па це 
кат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је поте 
на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p 
>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се о 
а њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом такти 
оје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је 
када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман г 
му.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да с 
 лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она  
то, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и завис 
рада, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да 
и доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате 
орђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи  
“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом млад 
дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда  
далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко  
онути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагн 
ко колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из 
огледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам 
 ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у ру 
слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} 
огледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је  
а буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; са 
 кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством к 
 мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн в 
Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ће 
и сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</ 
о све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Па 
д је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чи 
чно рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово дети 
p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S 
>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Ср 
 па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене  
 — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрав 
 успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну д 
окторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни бл 
и оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title> 
ори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марк 
е могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица пос 
 О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћем 
из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ по 
о, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, 
после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из ти 
не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштв 
, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк- 
, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам каж 
лади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, д 
ко.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина  
а, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе 
а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила 
је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево  
То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p> 
Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би 
ли.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, 
 свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казуј 
 то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изусти 
о стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Ср 
угу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њој 
чини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва ут 
запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце  
турили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапр 
лу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила 
искочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви с 
 сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је шк 
стињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта у 
биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, 
{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, з 
а је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше з 
се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље 
угој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју  
зграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да не 
не спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и у 
описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без  
 вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега ме 
 Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта ј 
ишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезино 
им огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до сне 
пођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра г 
/p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n= 
е чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторо 
описани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прн 
је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао 
 да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла  
е.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да по 
зина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много  
азила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и 
и живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, о 
и лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим 
ше памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да 
му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ 
да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с т 
оспођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фиш 
м жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвал 
инило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледа 
ођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да 
а на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле 
дети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за  
ласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди,  
о в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се  
ви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хте 
p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у др 
е од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у  
 госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправи 
ачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем  
и.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања —  
Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет в 
S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је и 
 ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Ла 
бљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, 
свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није нап 
пет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што  
 узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ ј 
ру и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шу 
аоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српск 
бобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на м 
ко од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја 
да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он 
 изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво дев 
огледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он  
 љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно в 
 <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — от 
у избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја 
hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Ст 
собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам к 
етку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S}  
 дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као 
д су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не  
 сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд над 
а га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она 
Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће о 
ај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто ос 
коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венча 
се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој  
 Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку 
-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртл 
ј дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и бож 
мах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је ј 
ом чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали  
ксину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но 
p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три реч 
 /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Жи 
ко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у д 
/p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Милан 
ибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у ду 
очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу  
брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од  
 Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га њ 
{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене  
у повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао 
 ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас н 
е прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала  
ретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром у 
фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жу 
кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нем 
дну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туг 
подар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149"  
ма по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су  
шала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да 
р Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана. 
 је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздр 
е први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где  
p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачуд 
’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је 
 се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше ова 
мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхта 
а је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост  
т У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике п 
Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да с 
таноје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу 
ојој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb  
а; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</ 
оји је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да 
ване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што  
 се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на кру 
у, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледа 
ла слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Б 
не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни д 
 фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— 
ован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није н 
ла долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није би 
 кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица ј 
одина! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ћ 
 Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p 
писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу 
ога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то  
сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи 
је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуч 
ео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће  
жни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу с 
 пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану ум 
кња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту с 
 али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, оти 
ви а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погле 
са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} 
а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотик 
 се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да ј 
к. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће г 
е то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све  
кат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе  
дику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици  
уну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онд 
иш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метну 
те милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да пре 
м ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи љу 
шицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиром 
подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових да 
хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и 
 — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћут 
ше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога  
ла сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако  
ем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Мар 
трана.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору  
на како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина 
 машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, 
и мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, гол 
овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у ч 
 да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Са 
лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рође 
то сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођит 
зде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, 
 отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, 
 виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Ма 
ирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p> 
S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше 
ал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше 
сутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Пове 
богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То ј 
ти прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.< 
ан стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону че 
една грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе 
те, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур 
је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте  
 Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај гот 
вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој 
аким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактер 
акше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени бр 
и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу 
 да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како  
љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и руме 
и су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за обра 
е заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мо 
по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њо 
спођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара гд 
едно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <p 
на, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када  
а тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме,  
је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхи 
ихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заод 
ећ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p>  
— прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.< 
је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не 
p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне  
ише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је заму 
танци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице. 
ас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му 
 орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> < 
е, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта ј 
отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нист 
 олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „ма 
итав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе —  
{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по ко 
 свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили 
пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе н 
о је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака,  
 час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божу 
ко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала ру 
торе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. —  
p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја 
љи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо 
бе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Са 
ед кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе м 
ц, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабе 
ата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју ј 
> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канце 
<p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи он 
/p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти не 
е учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, најв 
у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} С 
p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана 
.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа ка 
бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика- 
мима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљен 
ије, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је ори 
ења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n 
Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћев 
сакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопч 
и већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ висок 
 два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. 
а каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и го 
 шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах  
чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме про 
да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога 
нда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болес 
S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се са 
ла натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћев 
и своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат  
боравила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Ва 
сле тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на оно 
> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га ј 
па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизањ 
окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман 
ао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа  
 с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n= 
и једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педе 
је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S}  
54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с  
ну ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се  
 му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не па 
ги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држ 
 с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газд 
вако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туч 
уни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки жи 
 и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу 
на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док о 
оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме 
ој девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне 
још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте 
а дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је с 
 је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку 
Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} 
че и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по т 
е тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са  
 није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S}  
 своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога 
вање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом кос 
оме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше 
оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак 
игару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе 
ки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија с 
ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три поп 
де да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати —  
рови и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лаг 
 погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне руч 
о и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну од 
, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не  
што само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S}  
плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор 
зала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису 
Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију 
 их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S 
елин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, ониж 
ма, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса по 
јлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела 
ита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежм 
опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као 
е по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као  
уде, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску спле 
 Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве  
жутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се 
Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад поглед 
ме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођ 
ав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, 
 све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта м 
, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила п 
атни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли  
ца направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га  
чице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — а 
Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и то 
а.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жен 
го нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу 
ије он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да  
ад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене 
нце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не за 
p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама 
а су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље 
и по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па  
 виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката 
ијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, 
ве то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло ода 
ре.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — 
ио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у живо 
ом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и 
рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћ 
 синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је нег 
гунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви 
срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се 
не добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева пот 
о у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме  
ивотић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би н 
тарији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ  
ихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па 
рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема 
сто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, сил 
 да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Пета 
 жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</ 
 В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у 
 ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само,  
ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведр 
њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће 
еш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S 
ра се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S}  
не прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> < 
здувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— 
 се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако об 
 била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну см 
 као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам м 
цом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи  
тварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој  
, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се  
 само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадис 
чином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, а 
и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад 
 чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па је  
а.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети  
нас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није мог 
 је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са М 
о тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало св 
 и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што веру 
 чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташ 
 оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њез 
ло ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво  
е мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, 
овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било д 
бу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, 
елику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац 
с ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би  
 стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтов 
јник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господар 
пред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш,  
сетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана да 
 да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у живо 
ито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех  
овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако  
стан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је 
тарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна 
 берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да га 
ади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па в 
како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Бо 
оле.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле п 
 из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова пес 
 погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и б 
 онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу 
 од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му п 
} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи,  
и прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан. 
е усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зеле 
ледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> 
отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Воле 
а мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често 
 толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело поко 
инили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p> 
} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често од 
 баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била ј 
 Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве 
и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је бил 
њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми 
а“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где ј 
уле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} П 
ића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с ју 
и, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље д 
себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и  
а жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готов 
столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен  
, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни јед 
ник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године да 
>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече д 
а, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је во 
е допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падн 
са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду д 
мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам с 
 се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не тре 
ари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, о 
д јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немај 
оме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувоти 
{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У та 
Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Мак 
асти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду м 
на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на  
а ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси 
ржави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, он 
га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као  
 се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку р 
 Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фру 
Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде 
некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, шт 
рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да изма 
На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гурка 
бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, си 
а, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Р 
/p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој  
могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до 
узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мра 
 из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} 
 <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> 
а послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — п 
 мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p> 
"156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од  
 не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било до 
ди лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли 
>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се 
рпскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је к 
ће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како  
адити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се  
роши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и рас 
лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p 
 свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка  
па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па  
еки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, 
колико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео р 
 јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невеш 
е и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је н 
 као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="2 
а.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берз 
а и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да ожи 
 друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге 
та је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро п 
во у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а  
уми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђ 
оро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од  
ји су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Ст 
Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом  
екоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S 
 била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову  
 он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Мар 
Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти  
9" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и ско 
коро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја по 
којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb  
мбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пишт 
, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај п 
а око каменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више,  
в Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опе 
олазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран,  
пио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се 
о а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио љу 
у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене м 
ах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душе 
 <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држ 
ије ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ 
S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</title>“ <pb n="42" /> признао  
е би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој 
еку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је 
рибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку 
о девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла 
еле, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам н 
е доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се заг 
ја на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и бе 
 стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чул 
 а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би 
ђима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је другов 
нине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити  
 па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до 
тво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се р 
руг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више  
лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумски 
бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да док 
е већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко —  
ерују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет р 
ота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је т 
е му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки 
ш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да уд 
евању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, к 
ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан так 
кад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она 
октор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, 
господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица 
да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја са 
<p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш  
то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>И 
"148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господа 
а.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше  
 није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака па 
 изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нем 
ја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш 
ној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb 
, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала к 
како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S 
би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потега 
улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их 
тамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро на 
.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, 
убља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се то 
 је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је се 
 ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не с 
ије као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта оти 
је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му с 
удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то с 
о — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{ 
рући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је т 
детио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’  
ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван обл 
и ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свеж 
 деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је 
 удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мил 
 приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк 
ила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А д 
Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живот 
, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему 
и и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба 
а није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p 
 <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао  
229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се 
и набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла. 
ји болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам 
м ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хл 
ајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Р 
.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкач 
оме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него 
упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу 
осим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула  
анцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу 
аноје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим 
уска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље. 
 на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} 
они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Ис 
 у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за  
још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме к 
 том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наск 
 млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић 
еде у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то 
ету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p>  
јући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече  
У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n 
 него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само н 
о ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласт 
те на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта,  
ко ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о  
 се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручен 
 <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара г 
пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да  
 домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</ 
 посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто од 
ицу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две по 
ица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало 
тца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Д 
{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душ 
уђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка  
а.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор 
 тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} З 
исто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овак 
ули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p 
о њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто по 
да жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о  
 n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео  
 је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевано 
 кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Л 
соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаб 
да? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мит 
а фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се  
да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је 
ча Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радо 
ти, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати з 
ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка 
тао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се 
 <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је ст 
 пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут,  
.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођ 
рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој с 
р је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га 
та „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебе 
 упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се  
д недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцну 
стутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко б 
ћом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што  
ече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула 
 пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилик 
се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је д 
ије ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, д 
ије добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица  
 <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> < 
ити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он  
о свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> < 
е мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’  
о нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фиш 
е крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био 
14" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи праг 
то мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ј 
о без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути,  
 и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео 
рт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је 
био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми 
 милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болесн 
о прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натра 
оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, 
стило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити д 
амо да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца  
"253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и 
</p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> < 
о заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> < 
м домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена д 
ике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, з 
већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела ј 
лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што 
ше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима 
Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса 
уна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа  
је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је  
о тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан. 
клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.< 
га тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне  
ко смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека  
казује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалит 
опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача ка 
ога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јад 
уди непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван обла 
ћи шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове п 
} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да  
ше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми бли 
пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина 
о би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те изл 
а Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином р 
као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и  
шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један п 
 се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста с 
ремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи вес 
у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="7 
ука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге. 
ногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> < 
ла јака својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на 
 је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да бу 
е то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се сва 
 купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за мл 
ди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одб 
а, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је  
 једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра 
 јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, н 
моз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго 
 ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је 
ији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она  
l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми р 
а, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па 
 усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на про 
 малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо 
у натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.< 
— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>—  
ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — 
 закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> < 
> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад сво 
а и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак 
 је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што 
Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p>  
ев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ п 
штво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била в 
мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема г 
бин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса 
сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што 
ногој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, ку 
и сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда знач 
шкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако  
пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према ови 
то једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нест 
 мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим груди 
де лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подрж 
 била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић дола 
о не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи  
за Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на 
 је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то јо 
ече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим 
адовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. < 
изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа 
{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па и 
 великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога 
и да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у 
је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки  
Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стид 
у како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница  
 сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међути 
к дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p 
а смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости 
чери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божи 
је прилагођава рад <pb n="204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образо 
ју, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Н 
 овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипа 
га — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Б 
 један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај не 
ивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан ј 
а и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дош 
 ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навали 
 истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на  
кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љуби 
и опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је 
ема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад н 
оспођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход. 
етренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја траж 
е срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне п 
 али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љуб 
једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју  
ну љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус  
ку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p 
.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, 
/p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, да 
 враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у груд 
их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни 
на, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољ 
к доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште т 
ко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти ма 
 страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је о 
рьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљ 
амбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски 
сова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато  
напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>К 
п и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српк 
ца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни располо 
еличи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад  
, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испр 
 велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпо 
мислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки 
ћи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ев 
 В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђош 
 да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њ 
инога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога  
 девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и и 
ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила  
ића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни ви 
а да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S}  
манова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година уда 
езла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би у 
ица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спом 
ку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне  
ари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изглед 
ите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли  
 живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна  
 да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга 
лади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да хр 
на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но дру 
Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госп 
 обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни 
ај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с од 
 милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре в 
{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је 
јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека 
р Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, ч 
спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само пла 
и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се ч 
Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек  
Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, как 
<p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узавре 
 такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зре 
седак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је о 
, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" / 
је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина и 
убицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, у 
е и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку 
а хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао 
нили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станој 
ад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За о 
 помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај  
аки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа 
озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана н 
 Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме  
} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина мла 
ошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој  
о план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који  
 што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац н 
 створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову 
азић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Докт 
а.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са дв 
е у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у 
 стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Док 
отока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му 
дњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под о 
рестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће б 
ога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зе 
го, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb 
а брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око 
ем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном бес 
еумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао  
оме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене? 
истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла 
незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на  
 се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душа 
> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Мил 
овао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, 
дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} 
е али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу 
оме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је  
уше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „ 
 и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и сам 
 и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. —  
ахвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док 
у у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је н 
с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким 
храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном и 
 у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођош 
 госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> < 
 мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ 
нца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо сла 
гати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p 
>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да  
лас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја во 
По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у кр 
ревија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али 
tle>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но са 
дила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S}  
с се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао  
не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало  
тао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љуби 
 и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео 
сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто 
едне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p 
 је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и  
 брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале 
 напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуг 
аврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од пос 
:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — и 
еник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да 
ој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече док 
n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево р 
ј живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је сок 
— рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p> 
нда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је док 
лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старо 
у па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је д 
Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p 
ио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће  
чио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Ве 
ра, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала д 
часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је на 
а му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож 
 <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла  
а — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p> 
{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бур 
кој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као ч 
 доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам н 
иковац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа!  
њ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chap 
јачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
о ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А г 
 оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па ш 
је никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би из 
рким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p>  
јка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на  
 Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло на 
ори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, 
довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> < 
о, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само пос 
 у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најл 
ао да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шев 
ерачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме  
нда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њ 
ш лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дуб 
.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у но 
оселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је и 
ала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чин 
а је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа ј 
и <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту —  
n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} 
е да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су  
ка.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како ј 
е дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те  
е дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није  
иле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришт 
у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гро 
Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао 
Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан  
ако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожу 
е привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан б 
 ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити  
ајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општин 
ању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели 
и-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури  
арио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да  
е вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица 
воје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} СА 
{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго 
ла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} 
о и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у  
е <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и 
таће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p>  
ђа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако 
те једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој о 
видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} 
p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љ 
ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако  
о грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене мор 
е њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p>  
авре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани  
е Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по по 
е С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже б 
илан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више шт 
>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удо 
 се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал шт 
а што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после 
са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није к 
га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе  
 и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p> 
, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад 
ештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да 
ћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је си 
на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на  
тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет ц 
 небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станој 
ко речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту по 
ше видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је зада 
на још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу 
о кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ  
онак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи  
 слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његови 
војом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола 
та ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на та 
е у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с  
дном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда 
ати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред веч 
једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло 
се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не  
 уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју 
, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад м 
јкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није  
 сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликов 
огодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо 
самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најуз 
њаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на  
ком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> 
ио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа н 
ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он  
икога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао 
дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце. 
а његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта 
р да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунг 
је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како ј 
то да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо с 
и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин доктор 
 држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће  
а <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p> 
н, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме 
а пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n 
е бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на  
p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га  
 благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми 
ме — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде та 
е.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb 
сти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било 
лас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p 
</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> < 
а ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? как 
 мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису  
до је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му до 
адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, б 
 да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до н 
м ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ј 
ом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек и 
што ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас ми 
бав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре мек 
е челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава р 
оди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е  
о, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу 
.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, 
у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гл 
јникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је  
 неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица 
ш само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по 
си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом пл 
тору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала 
е још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад  
ко, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и 
ажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> < 
 и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љуби 
је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од мили 
вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{ 
грдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до к 
ре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочар 
а ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити п 
лед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у 
м је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је  
а особинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У т 
м улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је 
е стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загле 
о га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све в 
ом над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћел 
н је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био  
рк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град ка 
 то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе 
ушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него  
убица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињено 
ље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети 
за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити 
на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но 
тор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што  
и кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо дру 
 може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Милано 
обро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} 
 јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} 
ога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час  
че од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире пос 
нам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се 
о што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката вид 
се на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Бож 
ста — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" / 
а, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p> 
зго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин  
ине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— 
тао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагл 
ега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да п 
од мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи 
S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља н 
рк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напр 
је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени 
 погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е 
мури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме вели 
аче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. 
ам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила 
 у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне  
их кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота 
о кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на 
ивео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири 
а како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита 
 јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од 
а.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће 
о!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p 
 лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је  
 је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пут 
га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно з 
еста у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна 
терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p 
и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри  
ак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S 
то пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с веч 
 глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе 
новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо вр 
и коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо ба 
е земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету вел 
м јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце 
подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толик 
 Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да 
 n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге п 
S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога 
 борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији ко 
чин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трг 
цки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p 
ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај гл 
пи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му с 
мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се  
Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржа 
ба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> < 
оћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло 
</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</ 
/> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио ов 
</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу зами 
а хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако,  
ље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске  
су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да са 
ужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо 
у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лак 
ледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба 
кале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по 
>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једин 
м никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општин 
ако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно 
ажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за свој 
ивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се  
ило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на  
title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужни 
узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је би 
ико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одав 
постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се 
а него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана  
узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство  
ако чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млад 
вини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и 
пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају 
Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и  
дне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је г 
у кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка  
 сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре бу 
акше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Госпо 
а да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном ду 
 није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, и 
 ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не пој 
 се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњаво 
 вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истин 
а Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе у 
о и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је на 
осле вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Т 
ерењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Ст 
о је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили,  
илан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{ 
а сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите  
pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити д 
а.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му по 
ли против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утиса 
ам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле —  
униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био упис 
 ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз мла 
це лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p 
више из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи берач 
 не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цвет 
у већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу 
ни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко к 
Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S}  
 веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славн 
оспођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бо 
а и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — 
 снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{ 
амљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не 
адници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на 
 земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> ва 
опитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену над 
 и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су бера 
јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчан 
 црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p> 
 већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајд 
банско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима д 
смевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу си 
ара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Бос 
те су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траж 
 пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји  
> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабра 
, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</ 
ш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла  
соном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, 
за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислим 
а.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</ 
е образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једно 
 тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак да 
оји мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење 
је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је р 
на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа 
арицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је з 
 старога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријате 
мо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене  
својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче с 
а вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше  
има њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој зап 
</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут п 
Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам п 
="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да нап 
ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p 
е, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео в 
и дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бур 
да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да 
рбије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у н 
јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избија 
ажањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставит 
о врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, гд 
Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив  
лело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{ 
 канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је  
 не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као  
подине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале г 
, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах 
ахињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гро 
овцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Јед 
руге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписуј 
гом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и л 
 удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио с 
ви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим п 
ко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га  
/p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ен 
{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да  
на — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с  
 и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двори 
 га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове 
 и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не з 
 није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпо 
 далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грд 
S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећ 
укастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и 
корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуца 
 у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јад 
н покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p 
аци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Шва 
је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадн 
мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је и 
ло по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких 
 Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца сл 
 часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују ш 
кса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће н 
ри седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика  
рпским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа де 
; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Го 
.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребр 
мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сиј 
аном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да пр 
ји је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брд 
бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне к 
м гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намесни 
а ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је с 
 како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећа 
ок се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.< 
 ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има н 
ца му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ве 
м пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео 
} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова. 
 ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S 
да не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном  
д кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Бос 
страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како блед 
а у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор 
Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и 
гледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> 
 у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже с 
јао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је би 
, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе 
кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мо 
 вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.< 
и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве  
 јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове годин 
> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда 
е школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да  
.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена 
но нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да заш 
потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао ма 
>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — А 
 јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од в 
е узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црн 
и на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p> 
а дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правни 
S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле,  
} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком 
 вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знал 
ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога 
ољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, те 
 особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се  
ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као р 
на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И н 
аји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ 
 ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, и 
 тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — 
p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пу 
S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љу 
Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатк 
и су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио  
е само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакш 
ктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.. 
ојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дом 
ше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У то 
ишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци 
таше.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилиц 
зе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубља 
ас би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу  
 умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо  
 рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и  
егову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па ј 
Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два на 
 Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне ми 
а сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па 
} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ 
ти без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман 
закованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна  
ко, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он  
триних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто  
, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљ 
рибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љуби 
а па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут 
огао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир  
е му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдн 
 лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискреци 
о тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије  
аки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрњ 
иниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају о 
 ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву 
ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће из 
Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин 
еда јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма 
а маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се 
ца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема ко 
ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгле 
га родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је 
тао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S}  
 господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао 
p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим година 
ика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће св 
ођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што с 
у главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и 
 Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — р 
 су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају  
а чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} 
жића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околи 
 — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и 
у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је 
кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на  
а кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Ми 
дравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У та 
еда.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} 
квика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спро 
 садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само м 
т уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и 
овце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико н 
у али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се  
ају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, н 
трану.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о  
ред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет  
еље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p 
 мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос б 
> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује к 
целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда с 
S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попи 
амо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она и 
смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свег 
т под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по п 
 Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој  
ј души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу 
ад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади ле 
 вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не  
о у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и  
 При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога 
p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да  
е је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе 
 земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кри 
 докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива гос 
шком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у ов 
 му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби  
еху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе сам 
S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је си 
Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу  
октор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S}  
ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољу 
замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још ник 
hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици ча 
екао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти каз 
м речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му 
а, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти 
тво! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш  
{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамо 
.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак 
је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе  
учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече  
ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицид 
 како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како  
 ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Би 
окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, 
> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и  
 оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па  
ак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добр 
оја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси ш 
цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуц 
ало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пус 
ивот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто 
тало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић 
нао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен с 
а — убила! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p 
е за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио ја 
 ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у с 
а женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су с 
ти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није не 
/p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стев 
, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођ 
лици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао 
оше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем туж 
ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем 
</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb  
 један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p>  
ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало  
4" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је мо 
ри, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза г 
ућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту 
.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физи 
 Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се о 
зорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвик 
тру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањ 
извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу 
ваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет 
пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полет 
 грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека с 
тано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв 
 винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била с 
{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога с 
латних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S}  
ата шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне п 
и као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредниј 
рвога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, друг 
> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како мл 
у и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је коса на г 
осле.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јав 
вик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санд 
 удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После  
еплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица  
це ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где ле 
ао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија  
осподине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Д 
ктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p 
</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi 
и трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, л 
.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељо 
пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидал 
 жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му п 
да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила 
 — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто  
твариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, д 
у, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само  
ајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она др 
пођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја 
је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја 
светијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт,  
узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица ос 
 пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Ка 
једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка 
 и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради 
 разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb  
рета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузма 
ај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача жур 
ного пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у кошта 
слила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога  
.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њ 
 док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p 
јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Ј 
а весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошин 
рт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место  
анас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад 
згледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се п 
гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене 
n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде 
ам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја к 
стећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</ 
/p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старији 
} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је на 
ечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прих 
ићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станој 
о ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И  
е коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмл 
им — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела те 
— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не  
кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано гор 
 потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, 
је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у  
авка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али  
 краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури  
 би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвокат 
 се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не по 
чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило  
свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад  
е очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепт 
вила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није ум 
тила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је  
 <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његов 
дни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што с 
 по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад ј 
лико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Топо 
ом стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да с 
је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у голе 
ио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а који 
р Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих вел 
ју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општ 
угима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за  
затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била 
очио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштв 
а у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Кос 
на није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но  
а милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври  
о је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада  
Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} 
 истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се 
p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која 
 гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна  
 ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче 
а трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Лев 
е би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га 
лу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се пр 
шту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе друг 
 затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло ј 
брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да сти 
анда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх  
 су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрч 
о у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та  
’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети 
и, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачк 
тојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују 
ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и  
 зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала друг 
ана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да 
раве сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послет 
 га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S 
је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је гос 
ко наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако  
ође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна,  
 и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па 
 <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна леп 
 кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили час 
бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдни 
 окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мо 
лаве са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да у 
 има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друг 
хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет с 
 што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би п 
о крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме 
не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако с 
 му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају 
ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нов 
нао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога уд 
ас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава н 
ма.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда. 
{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ног 
ри запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет 
 али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша  
— али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и < 
тим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу 
 ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као непознату 
 је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота дет 
дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што с 
 ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши ј 
 госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки т 
кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и о 
 л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> < 
потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} 
оса са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична  
и Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин 
по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p 
а ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речим 
вно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јо 
а и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n 
ни и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће  
и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал 
лија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем. 
ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим  
тиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић 
 ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испроси 
ије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко 
м главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживи 
— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекл 
купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају с 
 на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! 
ањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нап 
мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави 
вила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас 
на човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p 
га упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, 
ј описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али  
оспода задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек  
очињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици,  
S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој гр 
жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвиш 
из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако зат 
 Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се 
Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће посл 
, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуд 
о створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испро 
ађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стеваново 
> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ т 
оседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које 
е доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S 
је зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се д 
е.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице г 
S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора 
стала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замиш 
и сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце 
хвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да м 
ио је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Ка 
ете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — ув 
оса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S}  
Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у  
>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз 
имске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на стр 
ни по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у  
 грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као 
 се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито  
 па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој с 
на привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су  
 чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку 
и од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим 
<title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је  
знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем  
 највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у  
 школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{ 
аноје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није ни 
ада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је и 
милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар  
ма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зу 
а девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладног 
који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајк 
те тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило к 
мана и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против в 
љим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаур 
le> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и прав 
е види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа 
 ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи 
а Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника нај 
Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са св 
2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле нак 
 Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра ј 
 лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо  
мохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и мате 
а пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са  
а, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речим 
т паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Л 
а Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза п 
ла да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резон 
својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парн 
јединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама< 
ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју 
спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер  
 са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад ми 
ан човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и п 
5"> <head>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао. 
аље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не  
S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа 
орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни њ 
акав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на  
а да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то  
 јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача  
на куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три 
одитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и м 
држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је 
Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао  
Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла од 
атварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу о 
ила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети,  
шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим 
Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада 
оготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има  
азидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божић 
рија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни  
свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе се 
скрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га мог 
тор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Стано 
заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у шко 
мар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Ср 
број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где  
околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као 
ош више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на  
 којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Сан 
вком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S 
ди, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој 
више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но 
да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему  
 увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болес 
к свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан виде 
а за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, ми 
.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу 
оји ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="c 
дних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не 
појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ра 
ћао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{ 
да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље т 
а наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој сн 
доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикус 
каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према 
ачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године  
 сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је  
head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу вла 
су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нис 
од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућ 
p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад су 
 Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у м 
мају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах д 
ло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђ 
S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} 
ан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други с 
е људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавил 
то тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Ник 
ко лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она 
њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и он 
срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица н 
.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће 
ајтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спрема 
дине полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас су 
 окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Б 
це ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу. 
ега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека  
 шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило 
ико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видић 
ног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала н 
> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са 
ндију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећ 
.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p 
 кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милин 
 црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много б 
: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако 
аноја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb  
ецу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и 
 тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било 
мео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје др 
м приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекора 
 да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруц 
Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би б 
рше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану 
шће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну н 
сла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по п 
к, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо п 
и спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — пл 
ака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда 
по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општин 
а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је д 
ао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте к 
 што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из  
дба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на  
Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p> 
и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундица 
 им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу  
 виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— С 
ади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, 
ан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док свр 
} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је за 
</p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевит 
 тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</ 
покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само 
је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али 
га планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрн 
рка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците 
у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен 
од ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје ни 
 ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— 
а да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав  
ше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикн 
ре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила 
 велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би 
ли убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања сво 
а се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, 
које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Про 
 сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад 
а јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна 
дморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој д 
оново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора  
ка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зра 
пних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{ 
 од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да с 
и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да  
таде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула 
> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој п 
.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац наме 
но како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како  
 у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удови 
ане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога жи 
орела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi> 
ј се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти ка 
ј уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најле 
ом ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледа 
којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није би 
882_C1.1"> <head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева  
 је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа 
мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али 
а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јут 
рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор С 
им болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварен 
на срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском д 
расла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је ош 
игох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} К 
зо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.< 
Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p 
е мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени. 
е најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицам 
говараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој вр 
ерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово 
ијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарли 
шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам 
 вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође 
бица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу 
бицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојз 
 Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пу 
доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда 
ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао  
ажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зелен 
рцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се бра 
маху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачил 
 <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа н 
 од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то  
кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само 
д промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто от 
знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — В 
 баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпо 
— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече гос 
о сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам  
ао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још 
хо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су  
ма, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори 
 прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко 
p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а  
утуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћем 
паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је 
{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају 
 година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разуда 
а напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, 
мо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том 
м и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на 
е према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и отку 
, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још н 
, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Госп 
 то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се те 
 и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити провода 
амером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стига 
рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што 
 Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се  
руга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} П 
 без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула  
у оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве 
 да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и 
ајмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго 
</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што 
— само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изго 
еђутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зеле 
што друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види и 
ко није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао  
ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету. 
— него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је ј 
е у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају  
 по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да  
к је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно им 
не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин б 
а он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста п 
То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зн 
а да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна  
е а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помо 
 дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу 
епа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родите 
} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да по 
е ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелник 
сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p 
су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </ 
ва.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку 
та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла  
па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ тол 
турили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци  
свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ и 
.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црном капуту са  
ли дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана позна 
есет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{ 
ашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>До 
во ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни  
а два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а 
 подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да  
чео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом пле 
 на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Г 
том што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима све 
коку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом  
/p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда  
p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо 
рк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од  
аваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису м 
први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше с 
p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте о 
ођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милост 
</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака дру 
 Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је  
="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Б 
шиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.< 
но лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће 
ћу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам каж 
све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а он 
рк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка 
b n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код оч 
мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој ц 
о је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко 
били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипак ст 
га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако ва 
d="SRP18882_C2.13"> <head>13.</head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склап 
оме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у с 
па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше 
 прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у власте 
су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушк 
тво у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и 
лостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се ч 
ла богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, 
не тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једн 
р новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да б 
ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши 
о Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мо 
 и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гр 
 хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у 
а је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јад 
материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер оси 
, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштар 
> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша ру 
не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па 
помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <p 
осном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад прича 
 довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази док 
адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и п 
</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — ре 
м је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему 
 попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узев 
ника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме д 
} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дан 
 мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p 
о у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још ни 
како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у п 
о свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се г 
о, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало пр 
мо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га  
идео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па н 
 је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — 
и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога а 
устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја са 
ом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као ма 
вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету 
 на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман р 
, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор 
<pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не  
 и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторс 
 молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије сва 
ек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је 
 хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стад 
 — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и г 
 госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпо 
на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p> 
p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лаз 
, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар  
 Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој пам 
 ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је б 
 <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слу 
вља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па 
 Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра  
 вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па гос 
но је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева б 
исаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па диван 
редсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на  
ихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна 
ебо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће оч 
оју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да  
ође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледим 
Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како  
ој кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка 
скочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз п 
>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али 
а ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госп 
оју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу —  
ада се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила 
атити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Ко 
а дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо. 
 Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као д 
о је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.< 
све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од нек 
<p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љуб 
 да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих пр 
{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непре 
сови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и р 
жак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у ли 
а савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта с 
 као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? 
 госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула 
 туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш д 
</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p 
ш Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S 
е врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим савето 
ош није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру,  
 у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да  
е редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас 
} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг красн 
ћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом 
ора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би 
ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врат 
рнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се 
онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљ 
њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> < 
</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божић 
окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и 
о је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
отле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зо 
једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жен 
 фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица 
/p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор С 
њском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по чи 
— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ  
/p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је 
а.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од свој 
 је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је примети 
 очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у шк 
 Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је 
кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла с 
ца опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу н 
а је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни  
ову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону нед 
зи доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко б 
т.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p> 
 дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S}  
</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети < 
плим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па  
p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би д 
.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љ 
су њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога с 
рти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се ник 
кренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су  
ом ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и  
 приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговар 
 га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загреја 
 држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је докт 
Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све  
, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p 
постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајк 
 кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа  
Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „ 
иван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с  
ма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на до 
бро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="c 
та раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, ка 
нама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду д 
, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и ма 
се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело  
неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>—  
ату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и м 
спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле  
спођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па 
ије вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У чет 
ше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над ти 
жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим М 
спитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у и 
 А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, ви 
 Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, н 
а није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фиш 
е у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друг 
, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити  
оре та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даљ 
бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љуб 
тор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би докто 
м Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једн 
pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али г 
Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љ 
м те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p 
> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога 
> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин са 
 — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} А 
/p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече госпо 
 некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих  
октор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало ш 
/p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се 
— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p 
њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од По 
долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила  
д седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово 
прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— 
— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као  
чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао 
р дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та 
Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на поп 
— а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом  
, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега у 
о сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она о 
> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради нич 
 то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће 
трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет  
 ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како 
<p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо и 
— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Бо 
/p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а  
ем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала 
сним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да  
па!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста  
е се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек 
о то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био 
 <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре,  
"62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја добро 
 Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе 
а реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, ја 
та има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кав 
ед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах  
рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љ 
и бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да ј 
— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би б 
аређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић з 
ије затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p>  
а.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу  
свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — за 
, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубиц 
p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p 
и се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти  
реба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето 
а: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — пр 
p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шт 
во.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговор 
</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу в 
 па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој в 
бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку  
Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало 
.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам 
ш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман 
таклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону д 
а белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут 
ознаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, са 
као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још мл 
носио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођ 
Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље  
p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан. 
, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из о 
ла и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпођ 
ву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично 
 старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су  
каже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу с 
 тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке неде 
рка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима  
ле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда 
не су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу,  
амо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — 
 на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? 
у, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а в 
ло, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога ме 
ли на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је 
на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и реч 
з воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив 
 се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, 
ора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, н 
а.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како  
он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче д 
 кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бир 
ом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу,  
</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала 
већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да  
двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву п 
 преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га,  
очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да л 
p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са сво 
живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у с 
 Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше. 
рса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе на 
 видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам леп 
још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је доче 
а оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозир 
удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса з 
 то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобра 
ао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да  
ца.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал 
лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела 
 вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа 
ер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена  
ла као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм 
елу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, 
 са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се наг 
у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру ње 
</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Стано 
тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што о 
е Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њ 
 и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше 
од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарица 
="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да  
у дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахн 
вати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попа 
спођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла,  
ни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један по 
век би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Го 
озе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први  
ечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у сво 
ане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну г 
и.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој  
а чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш 
и.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће г 
 <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А 
 то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме  
>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога 
ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинић 
е.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и  
а.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као  
њу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p 
жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. —  
> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није х 
p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Г 
скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко  
сти нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје м 
d="SRP18882_C1.10"> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима ј 
:id="SRP18882_C2.3"> <head>3.</head> <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијац 
а своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображ 
а седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто 
 у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу  
јим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу 
S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом  
један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да ма 
жеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>—  
, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај поток 
реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се  
шила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у ве 
а је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љуто 
 дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојате 
о јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљар 
доцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њи 
от свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога 
и у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је мла 
где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није р 
з ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта 
ј се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци оно 
епоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај 
е сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погл 
е, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к с 
{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <h 
у“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна чест 
, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— А 
вет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љуби 
Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је ј 
о да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у 
 и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубиц 
главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како докто 
 данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена,  
{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-М 
дањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гр 
осом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да за 
ов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ћ 
руштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „ж 
 цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, 
е.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену 
д а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече 
ити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога му 
оспођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и  
еко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је в 
 да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле догов 
и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се  
ром о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила На 
ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p 
е да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко  
смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по  
мо да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Нато 
ма — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак  
а је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га в 
 то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стра 
свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рач 
, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа М 
и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више о 
 карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога веч 
праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо п 
биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је би 
екса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По г 
 пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас  
латку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би 
з гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, 
{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве 
 ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово ок 
унце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је 
дим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је док 
и дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад  
е а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова м 
тра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напосле 
ико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — ре 
похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу 
 у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину 
ад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} 
ца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим м 
_C2.10"> <head>10.</head> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка 
 су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле ма 
докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је  
у, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега 
p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ 
ахваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Сан 
ких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу п 
мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави т 
 године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - 
да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе у 
к-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало 
едељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој  
 како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици. 
, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила и 
 али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако д 
ко је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас 
 одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина. 
, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није на 
јко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла  
 је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу по 
ора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељиви 
 је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао  
шна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и ка 
ору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела 
онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S}  
 жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо 
ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Н 
 он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јо 
 зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босин 
 <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћ 
ивоту.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је 
ј проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у живот 
укавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се  
х венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом к 
 на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се 
же и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам  
 одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије  
чком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причај 
сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна б 
јући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза ј 
едини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми 
ађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде би 
рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба 
<pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ пре 
мо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам с 
> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и  
рцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> < 
то по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми  
Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, са 
и доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве  
оспођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његов 
S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докт 
ек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером с 
/p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну дес 
 и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишл 
приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куд 
младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да м 
ање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тар 
а на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа  
 Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово 
 једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а 
да лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала 
p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и  
да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку р 
намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад с 
к бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље  
ута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да ј 
</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло. 
болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало ср 
та је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо ре 
n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћ 
о и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здрављ 
а кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јау 
p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била,  
 госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се 
к из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пр 
 весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, 
је прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S}  
лина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу  
па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S 
 рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</ 
то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога м 
Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нат 
е овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло т 
а прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места 
 весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или н 
веде у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има доктор 
ло кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ изд 
пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По п 
о ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу  
 из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом  
истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, 
и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће 
ан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али 
то вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до бож 
.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, 
 срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко п 
оскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку до 
, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрага 
и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер  
/p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану б 
.</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љуб 
 послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће в 
Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се  
аљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта 
p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишл 
ш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео с 
 се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не 
же весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевк 
 намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физи 
друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе ме 
ло шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Бог 
 и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман з 
враћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Бо 
ед кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санд 
 ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сут 
— рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи сво 
е нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, он 
џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је з 
на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи 
ко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} О 
p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари г 
укаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово 
о на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, д 
ја. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан 
д се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.< 
 Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба 
к дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове р 
те се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Док 
е спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па 
осу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре  
 и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младе 
оје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек 
ци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не  
бл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповск 
ко господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> 
 ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љут 
м челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктор 
у и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи по 
еду начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и уд 
оме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећ 
рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест 
ним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме в 
е.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увард 
/p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госп 
игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бир 
А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — 
ако ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад с 
у ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <p 
p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте пе 
це.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванул 
година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што из 
у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и ш 
еко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо о 
да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне. 
оме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која  
ви који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Л 
ило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подриве 
 овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што с 
прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењ 
би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пр 
="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само  
каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту с 
 још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже нику 
кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштан 
дине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господи 
у <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободн 
по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ  
е у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада  
јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Дал 
 и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији 
 се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде о 
а да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сас 
о.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда 
е“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људ 
 ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им  
у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нов 
 богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и  
ало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су дв 
олико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће м 
ће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Живо 
нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила прот 
<p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то 
 сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у пр 
р је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћн 
стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој 
итна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки б 
а, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се  
 самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> с 
ила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хва 
 живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг 
чку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и је 
дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по  
d="SRP18882_C1.12"> <head>12.</head> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; ј 
му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то ч 
овој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p 
 на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упр 
и руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> < 
м је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њег 
када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на б 
круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из д 
ре!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пу 
ла да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи! 
ижњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од н 
? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види  
ман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну  
тојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S 
Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> в 
занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, док 
легали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема 
ушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а  
лови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет  
 те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом т 
журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијами 
> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су  
оворио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима  
 спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, из 
Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каж 
а један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву н 
е су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто узди 
ти у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и х 
зе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и нев 
мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као 
 другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби 
ците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече с 
 што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник 
 не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ен 
тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с дев 
о печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћ 
бица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куд 
> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га н 
ри дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: 
 се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао п 
> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке вру 
ош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је  
 — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њи 
стита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и 
ед.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут 
појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{ 
било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа  
сао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза л 
а мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{ 
мбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</ 
сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и б 
} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на т 
/p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме пра 
ечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако  
е бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пр 
ћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и поп 
руштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвок 
лави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
 обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шт 
 дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n=" 
 дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где слу 
 госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му  
ешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће 
ш није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да 
азало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гл 
{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли  
кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица  
 <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и 
ор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Бог 
 посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кух 
је онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви. 
слетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и нач 
тији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а  
ућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза 
.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не меш 
ад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калу 
.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао 
ада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају ку 
 да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се до 
 ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’  
/p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ј 
с пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и  
го кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће  
то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гле 
иму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хт 
упу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на ад 
рија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том с 
— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало 
у страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте го 
уст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прос 
овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредња 
ли.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љуби 
 свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Бос 
ла руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то 
на жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p>  
ћ.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све го 
tle>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати. 
ца је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> 
дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из 
ушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потега 
и госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лаз 
о знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најс 
> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао на 
1" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Мила 
 одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на  
ан сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиро 
 једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистр 
нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није  
оше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натар 
све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад 
.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обе 
дију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Ра 
/p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није 
воркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад 
к он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с  
ени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Сав 
родна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —-  
ead> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако  
чајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практикант 
аки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се  
њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени 
тишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево 
о <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Са 
ом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; ид 
озити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи п 
ше да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему 
ман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љ 
 долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одм 
а госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу до 
> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb  
равице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем ко 
бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребр 
увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" / 
 је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично  
 после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка 
и посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што 
по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орм 
— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да ви 
</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ију 
ођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, н 
у је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бе 
</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у ње 
риса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све зван 
:id="SRP18882_C1.7"> <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара виног 
, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, 
S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти 
ало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још  
гов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне м 
ођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би ш 
леле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је би 
мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и  
 нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети к 
загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љуб 
у да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је ј 
рта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред  
е рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S}  
укаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb  
 првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <p 
 види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. и 
 ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викн 
у младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили с 
S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић до 
одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годин 
ора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје приско 
ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће го 
и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи 
рко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у си 
 Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за  
pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове ко 
доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одк 
добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија с 
уба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, 
на хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p> 
ка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица с 
 карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода 
<p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој док 
ениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође ж 
ји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед  
игне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били 
то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Н 
о Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; ула 
ободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да п 
давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза дру 
 пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј на 
ог живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло под 
Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико  
 је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> 
 одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а  
ће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb 
била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело дарови 
живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у  
о, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну с 
не су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољ 
сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме ка 
— онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра д 
 у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23"  
 брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!< 
ед свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевит 
госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто 
сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је 
b n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, с 
Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза 
 на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као  
пусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити 
ео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов П 
а — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Бо 
пуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у с 
етнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видно 
а, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title>!“ </p> <p 
и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гл 
ку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тих 
 часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија  
унисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник 
ком гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити. 
а „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си т 
Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље д 
није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их 
тен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Поп 
ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-санди 
свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борб 
о тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина нај 
е у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из по 
 бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чув 
и мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — п 
јче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се  
шлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаме 
вотића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казуј 
 већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде  
} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па к 
 отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и боло 
о ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво је 
ска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да  
нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је  
иле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа 
ева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би 
егов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди с 
се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без  
идели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху 
едња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће  
le>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се  
зић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се 
самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га з 
 Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, заста 
Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њи 
убица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целом 
сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, св 
м својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за кр 
стануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он ве 
.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слу 
стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Д 
осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у ист 
 тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује са 
се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице 
а туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше  
.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1888 
речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божи 
само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано мес 
 је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Ла 
уча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! 
вим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада гр 
ац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сл 
е ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим  
ецо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно 
јте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагод 
</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од с 
и тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора  
створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован за 
/p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да  
 тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је 
ујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да за 
иве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива шт 
говора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека 
а! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољи 
це те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јо 
Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div type="chapte 
 мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискуј 
увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упре 
анесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађ 
ше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Ми 
>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина раз 
лека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му 
 забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути о 
 осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирск 
шила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још  
сте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кол 
 краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала чи 
="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p 
аче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки 
зи?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру 
ико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жен 
лије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата 
али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и са 
 шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге 
о иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начин 
ихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манасти 
нели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница,  
 реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик М 
ац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb 
 Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S 
ица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима 
вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад 
твори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки 
а.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља 
ад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно  
 јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? —  
ада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекидани 
 клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду 
д тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе дру 
ред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p> 
 „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе  
е онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малер 
ере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је 
картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија 
а Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар с 
звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах 
. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други 
не чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор;  
ујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</ 
ч и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је 
иха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ух 
овија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак 
оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не буд 
ове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватил 
 несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву. 
ну госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос до 
мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце п 
сподин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, м 
су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину а 
оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вече 
ше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што не 
сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи 
равицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S}  
викну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да  
 шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет! 
ле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимн 
са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>З 
еши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се сл 
ше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Си 
во грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раков 
чине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек ј 
па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо п 
лава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љу 
а њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љ 
ала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа 
S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који 
S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и г 
упиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуг 
 им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чист 
венске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у п 
ада је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју пос 
аздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда 
њу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би  
 буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко  
не мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући,  
ош по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ћ 
, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</ 
ли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски 
еш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у ч 
лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад о 
ом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годи 
, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, д 
 ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спа 
ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако ј 
{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини 
идило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, 
пита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лаз 
тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу в 
да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отвор 
мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем  
S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа 
паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S}  
ој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на ч 
е таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор  
 умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпо 
 мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога  
</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени  
да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на к 
шла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине ре 
жних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви 
ши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине док 
/p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице 
, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се бра 
о сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини ни 
е Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госп 
 на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се  
ч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; к 
док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ да 
једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са  
> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се за 
а рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади докто 
 јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић  
сило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" 
 сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо  
свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева 
 госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој  
знала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође та 
стите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остан 
загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више  
{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи 
е задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — 
 богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом.  
но, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка 
 њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и да 
ћи руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, у 
а.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни  
тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна  
би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{ 
 нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако  
ао да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди 
 него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си ур 
 жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покој 
апоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа 
пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме 
менима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће  
дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то ниј 
лачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и  
а учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва 
а њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка д 
е Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је 
 одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско мор 
то полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>—  
.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојник 
<p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у  
ко својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више гла 
та треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се 
</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је т 
мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и оти 
ећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није  
тоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће за 
рескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Час 
к.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Ма 
уда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупн 
— леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје  
оумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p>  
 приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет д 
муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — м 
ада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је  
 Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S}  
ах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" />  
орао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево 
.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш 
 ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља 
ило више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће н 
из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у  
рк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p> 
 од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за ње 
и из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо с 
 <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила  
 могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала 
ило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на  
рошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу к 
вали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То 
зде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од п 
 <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери  
> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а ч 
 га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо леп 
и момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе,  
о казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да 
ћ два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника 
ије нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омах 
пођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Ка 
з прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, к 
{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао 
, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи 
и кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро,  
и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би 
 година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, д 
 свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па 
, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја 
сподско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здра 
 каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да пр 
ом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда 
ћу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Пе 
лињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају  
 и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада  
окторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> < 
 и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива м 
таће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави г 
/p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљ 
на.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав 
.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству н 
амо по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да 
анку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак 
} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде в 
 памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао изби 
ујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речим 
 ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад 
а мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивн 
ц одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му да 
Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља  
ст недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгле 
 што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што  
 тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div 
е жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври  
а и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је док 
ходе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па с 
 душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много љу 
а Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој к 
д себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко ч 
стина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе 
онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да ј 
p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега јо 
Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли срем 
са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студ 
омрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то во 
и грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет  
а готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n= 
 глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко 
га запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Ср 
знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и  
 да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше  
е.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како 
S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у 
јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била  
увао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Л 
и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема  
 испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе ши 
ка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га 
бама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> < 
вца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пр 
охвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пр 
падне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од  
сноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршно 
реће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и о 
адити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траж 
 каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ 
воје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хв 
прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје  
 Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку 
 отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак  
це младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{ 
лио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S 
ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну н 
 — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тр 
је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се м 
 и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједни 
наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме  
га девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, ка 
оспође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морил 
и тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје  
је мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задр 
киња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излази 
се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалос 
 кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову 
ла на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још 
доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба 
 шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по ј 
и се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радо 
едној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло м 
 који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p 
ад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се д 
</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако  
а се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини д 
ла је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и 
и, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добр 
<pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари п 
есту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им 
његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али 
 није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке не 
на почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њ 
 додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да 
нао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не  
лски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с ким 
<title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но 
нас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор  
зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижиц 
 приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју 
дан зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ћ 
кторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту,  
до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не  
ре, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додир 
ота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињ 
људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре,  
па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено 
оји су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што с 
у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао 
ву.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на кона 
ни.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа до 
спођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Д 
дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по на 
зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је св 
то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> 
писи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме туж 
п Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу 
ници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест  
 детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица  
 све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли побед 
ркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој  
ђа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им пр 
или су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака. 
 је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне гор 
у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она 
ито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма 
 мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p>  
наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> 
ом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не  
/p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.< 
 се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б. 
да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на с 
сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, 
ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се у 
 родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{ 
а такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва с 
а што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока 
 па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мек 
.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта с 
анас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овлад 
јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха,  
пођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но 
Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерк 
еко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога н 
 он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С пољ 
октору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, до 
о вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше к 
у са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао 
се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предиса 
у стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звиж 
вала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старо 
пођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше 
кав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се  
неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући  
тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за ш 
ши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да с 
— данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком од 
већма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема  
о па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S}  
ушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној  
 — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му ниј 
ду удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="1 
а је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса досе 
аше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива  
ику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе 
ју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S 
адноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова  
им обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, т 
>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја им 
м те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p> 
дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се 
Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им  
о плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова о 
неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање 
као Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савк 
и сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о 
дин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам ка 
живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и ње 
/p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на кон 
ца никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном 
ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> 
ога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</ 
да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Ст 
о вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Д 
— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се најед 
 Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихвати 
 очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце в 
мем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је 
а се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде док 
ра Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не д 
м знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици. 
шкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није  
 Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад с 
вно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школ 
ивоту своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе 
а да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у д 
у запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука ка 
} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила ј 
 говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он чо 
је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису др 
о ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса,  
е веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће да 
 — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер  
ри осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ћ 
е чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом д 
о је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одбо 
је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи тра 
 дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица м 
езиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла з 
да одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи  
 се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило,  
још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и  
 запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ак 
 застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све  
још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p 
 ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада  
шима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме с 
свртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љ 
е познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана  
ао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{ 
 бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако буди 
друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који  
 /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану са 
пскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски  
ио већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће отку 
S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не  
одине спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са ве 
 доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче  
му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стеван 
ран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сег 
ме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љуб 
ле неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило,  
 шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Ром 
 Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за  
и; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а те 
иком.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле 
а јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љ 
к, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избил 
унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина 
оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а 
или да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В.. 
ога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изго 
ћу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S 
 лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под вел 
 али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се р 
ла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене у 
на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.< 
њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну  
ма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Б 
може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, го 
дужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако 
рише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p 
икако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом 
оља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће 
коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удес 
се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Ста 
Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку,  
амет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што 
Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост 
ила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, 
ста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се 
е вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет го 
баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде 
 те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> < 
="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рај 
у се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народ 
ђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— 
} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим 
 пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велик 
исти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали је 
S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па  
ати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку  
.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</titl 
.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто ра 
оса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је  
лко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши јед 
 и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно  
етиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{ 
у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љ 
ор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, как 
о већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди 
 несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се врати 
 свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} По 
 и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити  
људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p 
</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами 
 се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него 
но дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> 
о Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p> 
ти!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити 
 то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у а 
ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то би 
јкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S}  
S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми госп 
 Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} 
аредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — а 
ди кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и 
ј посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У ре 
тор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како  
ст.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је ос 
био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада  
еђу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не  
првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд ј 
 — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те 
 обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љуби 
ла била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас ку 
ије чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи по 
адрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb 
ремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не б 
.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb  
ела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ак 
ће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше г 
S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb  
у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком под 
о својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћ 
кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така сре 
удилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад  
другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће  
 <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је плану 
и рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} 
ремена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога  
„омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду  
<p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизм 
е раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после на 
пођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је о 
 и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, 
брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је би 
и из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао 
а Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за  
 толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће о 
торију.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па 
S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде ме 
утра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} 
е нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије к 
вим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стисну 
обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како 
га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, 
д ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, 
е данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оц 
јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се  
по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећ 
{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није 
не заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и  
у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Ми 
ој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла 
ца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну бр 
 придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк- 
пић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг —  
али су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До виноград 
ко икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на ов 
/p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, 
грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може 
а ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у  
а не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> 
страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од  
м Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив К 
свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни  
јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p> 
Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале  
из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе,  
е га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак 
ију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S}  
зиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су он 
 по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S 
а зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; 
 Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Док 
 жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо,  
имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како ј 
р - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а  
или из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да 
а је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живо 
у биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву н 
о страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи докто 
ајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S 
 девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снаши 
 није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју ј 
 поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за мла 
и проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да им 
 се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор 
бунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије  
 болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p 
а јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи д 
све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Мле 
дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докто 
Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и ср 
а је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дох 
о деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело 
рви машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће с 
чне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се зан 
н Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, б 
ји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прел 
то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она  
а већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек  
ра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићев 
кал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га п 
о дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома,  
и, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још не 
било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, д 
а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само 
тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је 
ма истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла нави 
н се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му 
ђох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину до 
ом писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га  
 у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу ње 
о то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема 
Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најле 
позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је чове 
ешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Ста 
 ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шениц 
 оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно вел 
-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је див 
а испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици 
т на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути ова 
што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад при 
 те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу  
еби, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут 
 с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема 
сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p> 
е грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољуби 
н на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људ 
нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не б 
с господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор  
те, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Бо 
те, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> 
итала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толик 
е не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен. 
е у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити ч 
ом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на ок 
тала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне 
ећ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и 
то су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, св 
ају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојак 
н једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему. 
ло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, до 
 за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаш 
етан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад поми 
само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира пу 
а, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ ова 
>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Чести 
есрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Ш 
и избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је чо 
да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал  
 посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога лу 
 дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, 
а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика мл 
пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Б 
ца и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одм 
од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе 
ка колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарбли 
 кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки чо 
у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> по 
ијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није с 
нахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако 
 ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љу 
а светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитв 
предњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Та 
.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра 
 девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та 
за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи р 
јвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато  
кнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је у 
а а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје жи 
ово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову клад 
чију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом  
бе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах 
 ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти ј 
— рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју мла 
на запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мис 
давна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубич 
аршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала к 
еба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија —  
ар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину д 
поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упал 
 се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквен 
 детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, 
млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује н 
з Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољуби 
— рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш 
ига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће оп 
 трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на в 
рдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} 
о, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече ка 
враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љуби 
е се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га би 
она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће 
це!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне теш 
ако би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно  
одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговор 
госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> 
И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш  
а. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонут 
/p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јаг 
е „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанин 
 него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипр 
 <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку т 
тор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само  
мара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је  
 је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате л 
м посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вр 
е само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по 
 томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p 
ио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За  
е човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо п 
бија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те н 
атији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година 
 стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер 
о кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у н 
се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу 
 чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чист 
о ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p 
 ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обал 
бијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те не 
 тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба њег 
но смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до 
 је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи 
S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи из 
 одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би с 
{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се  
р Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару пр 
та на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело дове 
али тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши мо 
већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по сел 
на, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови  
ир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па 
Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђ 
>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да  
т ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила 
 <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на 
у задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фиш 
ека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смисли 
S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драм 
вца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од  
дишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људ 
ељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите 
ретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим зада 
 и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па  
еда јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси н 
ори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Љу 
 њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још дана 
равио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља по 
овек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од сво 
ета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира —  
 никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} 
е чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, м 
 јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла  
p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да 
— ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње 
S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар 
д женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p 
да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видел 
а.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше 
ј кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју  
да на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој  
посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики  
ажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он з 
писао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико  
 каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје друг 
о готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећ 
 својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило < 
нка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под зат 
чу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше  
 шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све зва 
ом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се с 
ати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима про 
отицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под  
з сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је  
то би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S 
поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о з 
{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — ј 
е на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашт 
оме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује 
 сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Га 
 усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни 
убице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан. 
авка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{ 
зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n= 
спођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њ 
га језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{ 
нове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела  
е на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је с 
лити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљ 
 у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога с 
ао неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срц 
ила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се ниј 
кације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милан 
е лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је т 
 Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далек 
есмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у од 
то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо 
, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га  
епога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попу 
и Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај ос 
е сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како  
 по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према м 
оведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да 
ља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче доврше 
ма.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезл 
удски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли ј 
о грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седо 
ра најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила  
 па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, 
проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сре 
.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошт 
тву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила о 
Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да л 
иле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно 
ах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван п 
вовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће,  
д здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекал 
Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала 
удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пож 
 ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то по 
 зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар  
} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за  
ела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кл 
 си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда —  
азгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</ 
жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се 
у људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко план 
оме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упозн 
оре, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор С 
Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да ј 
; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећ 
а — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућани 
 нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано о 
ла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је  
le> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из в 
 стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа  
седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је бил 
оји нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти  
на је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио  
а се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та каж 
} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је 
 шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни 
ти с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љу 
ишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те  
гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било 
им осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости ил 
 да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће  
хвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — др 
је, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се ч 
дрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — д 
на и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипа 
у и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па 
.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у г 
 му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају п 
есна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често 
ка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти 
, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, 
<p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али 
} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе н 
ре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та о 
ека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — ц 
зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом ре 
 човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби 
е све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење 
"149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слут 
ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а с 
рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је в 
гледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има неш 
 за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је б 
забран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме  
о селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало браш 
бави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му 
ас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> 
је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, 
ко пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го ка 
ати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} С 
. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је 
рироде.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Т 
 срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нем 
, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни< 
е домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа На 
умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео у 
 нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смисл 
> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рук 
рактикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од ме 
а да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још б 
.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече  
 по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је о 
S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру 
; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од  
и грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго 
је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у црк 
овост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од 
е доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{ 
уди ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек 
сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти 
ст, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> 
оји не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пу 
ме срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме  
 диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, ш 
ић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и  
он био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за  
 кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким по 
ољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни  
 дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечн 
 Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз 
ји, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то 
 нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила тол 
ати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стев 
воту — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотр 
ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љ 
 бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади 
да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало 
} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у 
весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо,  
 <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Ал 
 је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозн 
 су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Д 
ледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе 
од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде  
уги дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје н 
 на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Се 
вршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо трг 
ио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала 
е куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и  
ута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је се 
а не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће к 
ли по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије 
хвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар з 
>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није доб 
S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Д 
новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али  
уда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али  
че.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p 
ом радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здрав 
ва од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде  
ди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч  
утрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све куп 
мах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је шт 
а. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је  
нојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— 
ла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже ка 
 знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, 
ико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње докт 
вота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и 
одсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српст 
бље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, д 
 коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочи 
ом опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фа 
амо:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест  
је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут о 
у.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека д 
ла да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ од 
" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хт 
и да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па 
 пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то 
 тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати пог 
ивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па с 
у?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{ 
ила машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хлад 
оспођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто  
 даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше 
је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чуп 
ру, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он јед 
сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, 
ћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа 
ки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из м 
 пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p> 
измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у њег 
рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као 
други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само  
јком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да к 
ну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај  
 мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прођ 
ој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби п 
рили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и друг 
 је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као д 
Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на  
едала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика ламп 
стима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику ш 
мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела п 
невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да  
нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега,  
а младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, зад 
пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S}  
усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћерет 
</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше 
Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трг 
За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да глед 
код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Ш 
 ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друшт 
екадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у груди 
преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала 
ловито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са п 
 се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису так 
нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегл 
тету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па ка 
им очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од 
 одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Муш 
} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, м 
 ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> < 
а је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у ма 
 молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на ов 
 дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица пле 
дан пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледа 
ш неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи б 
да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се изву 
а јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече  
би се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је  
 је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погле 
S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и у 
 тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p> 
 У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се све 
том у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућ 
де мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему св 
 брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p> 
 оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.< 
оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листо 
жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдит 
 <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још 
ју и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка т 
pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лев 
ба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку г 
лиже и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то 
оши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу 
 болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи 
аше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила 
е више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се ма 
а за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђа 
и, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће  
меш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је р 
 удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор П 
рава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— 
е само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне 
е људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а 
у као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца има 
 тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је  
ко.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све дру 
 га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га 
ео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да 
/p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памт 
 болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у о 
укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам ва 
е <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи н 
вка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба 
тор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах  
мисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били 
а су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са  
то ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњ 
не у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала  
 видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни п 
четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену  
у: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају др 
 су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што с 
ела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она 
дова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу  
 почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је 
мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја 
ади — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто об 
онзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су уп 
е тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из пош 
оја има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допр 
ти по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не ума 
Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о 
 <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали ви 
ерса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S 
усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи 
ка — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p>  
ни би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две 
па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће 
своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце по 
то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p 
ристи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду 
на она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као за 
е може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Нек 
/> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после мес 
 тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се 
 је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са  
 своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради 
те.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у 
из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца 
ало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече  
помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несре 
оја има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{ 
лова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руков 
тала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{ 
е Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули  
ко сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кућ 
грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само 
а и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе. 
е у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра 
 год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и о 
елу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S 
осподине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кол 
натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле  
, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми,  
 Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi 
ознаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би ре 
е они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пре 
 Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Пресла 
 борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најс 
воме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то  
ођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима  
ћи — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе  
, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће 
ините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако  
о појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она  
аховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љ 
још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак у 
лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка  
из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари стр 
уд и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше  
p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет зан 
 лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, ка 
} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а о 
и.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све виде 
езина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</ 
е уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто 
сле те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда 
ц је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише 
рко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да о 
ора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе д 
ео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су 
прегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по с 
сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и тр 
 у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још к 
ито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113"  
а онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је  
и и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш  
ече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ли 
ла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу  
и свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је та 
 знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је 
авиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело 
.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља  
нати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој млад 
 доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се,  
шном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дв 
Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Је 
оту.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имад 
плу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу  
ти лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога ст 
а мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била г 
едну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде та 
а му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду  
о — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — реч 
је.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратит 
по, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођ 
 ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Б 
двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио до 
 своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по 
елим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где ј 
ладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године 
ју?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја м 
зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само  
з кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже вес 
е непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p>  
изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо  
удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда про 
убици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две го 
, што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млад 
ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S}  
вога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? 
анас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из пос 
не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“  
ли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве ко 
а си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p 
 другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред о 
а јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће: 
Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто 
устила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дрем 
p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на  
евитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да  
 па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани  
ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљиг 
ла у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младо 
наге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се  
Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S 
 долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, 
шта — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе 
почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније ре 
 су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец 
рача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<tit 
 јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти 
ице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога док 
 збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно  
две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се  
.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али треба 
де на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три  
забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пи 
дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не гово 
оту.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров 
е тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, п 
о гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ов 
p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и ре 
се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се  
едала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p> 
а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две годи 
 је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом сво 
сно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се нап 
ош коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти  
{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{ 
> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кр 
ћ главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за  
 кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом 
е, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“< 
јко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге 
и ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Г 
следњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</ 
неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би 
дар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Докто 
 ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви 
е варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на ко 
ла да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала ка 
 још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не 
ас по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него очена 
ан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао исп 
ој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зе 
е прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође 
ого, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попиће 
 буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти  
претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се од 
моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну 
ка само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то 
ињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србиј 
земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима 
 свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша  
знавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама  
тигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав  
истрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с  
само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипенди 
ме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли т 
громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непо 
имају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су  
но нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико —  
} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад в 
ће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је  
 кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо је 
ади, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зн 
х људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишав 
мо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи  
} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу 
наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу св 
ој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само  
спуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуца 
о, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила,  
 и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беш 
ва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом. 
и и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беш 
више озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, 
бљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S}  
ти доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била,  
 спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љу 
да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба,  
ође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто 
има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Ста 
агом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кро 
путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га ј 
обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцн 
месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самостал 
уга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ри 
ви да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти  
?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је мла 
! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бит 
, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У те 
це.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што 
ла је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју г 
о госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сам 
њенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисл 
абор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и це 
њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам 
прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па 
спођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, јед 
е доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> < 
спођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке 
 веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провес 
шу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако 
нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз 
овни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајн 
анија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру ф 
 или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од са 
д се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он 
S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> 
Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} Д 
о за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би п 
уче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онд 
 им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело 
тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне 
као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била  
еба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у св 
="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у баш 
 Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју мл 
се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прав 
пала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога 
же да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове к 
да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси вел 
то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, 
еда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — т 
 Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан 
во — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први п 
о да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S 
 Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму 
S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући 
укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаћ 
 оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то 
му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што 
 није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему  
ало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на  
 десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> < 
номе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друш 
је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице. 
слова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S}  
данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измис 
ну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љ 
обро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дош 
љивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали д 
јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба ку 
у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично 
ме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у ов 
 Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Св 
 се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим 
— груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и за 
 ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић  
ра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ 
лавно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстар 
мо помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после 
 била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођ 
в њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћ 
— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш д 
до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца 
да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту 
знурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет повр 
ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је до 
ам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> < 
стива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он  
кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштен 
 се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често  
и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их дове 
из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све пој 
бојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица 
ћу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта о 
аучио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта  
њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нан 
 да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којим 
ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори с 
врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја 
ра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из в 
ле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>П 
{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене 
е звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb  
он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је коп 
/> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе н 
 како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нем 
 му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p> 
естио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У пут 
; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће 
а постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њо 
Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ћ 
е доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће  
исто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе  
ала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S}  
едио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиљ 
удима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва 
ба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може д 
и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери  
} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p 
еки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у  
еко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско н 
 ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се  
ви писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога  
 /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове 
.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су 
убини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су 
спођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да с 
ктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — 
а ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица  
рта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађ 
звади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S}  
 чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као 
још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у 
сти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курју 
 други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу  
у мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишка 
 час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну к 
ма сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, М 
 узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече 
омажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду м 
е жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из  
 на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљив 
јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам  
 у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на О 
 рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо 
а што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли 
70" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече докт 
исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала,  
ј то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу мат 
амишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да с 
у! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурли 
 — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш шк 
 Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље —  
 лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајт 
ше: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем  
е ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до посл 
ти уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом 
ену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> < 
ну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек ид 
остива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратим 
 те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо с 
 ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што  
, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је с 
ти доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да 
пођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има ј 
ктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита н 
 удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питају 
клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <p 
а, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S}  
за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Пр 
 Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госп 
 они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, д 
окоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ 
и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у раз 
ње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дош 
>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас  
а је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шу 
и њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; ни 
дњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са 
242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ 
 отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не оста 
ки род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце  
на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S 
одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда  
ре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена 
.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љ 
ету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S 
е зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са  
асправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на пос 
а фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин 
рискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и гл 
изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да пох 
 како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни виде 
и њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она  
елико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калу 
 мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме 
. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече 
е то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S}  
 био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од 
где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер 
торки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку 
о благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у 
S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ће 
мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био бр 
Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први тр 
а врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи 
е мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи 
ова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби г 
пао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лази 
овора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описал 
та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше  
 ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Р 
је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ов 
огледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ б 
а па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би док 
боравио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као д 
за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је 
агла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Сав 
ко би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је из 
> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд неку 
смоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.< 
ти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S 
гова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над 
 Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, 
ји дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као те 
но детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њези 
исле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која  
ра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да  
с по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве о 
Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци  
 у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште с 
="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, г 
а стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити док 
тно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће 
видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну понов 
вне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} П 
ти већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи 
ме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари  
ека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано  
авила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} 
зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскоч 
 ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако 
ца је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У зан 
и.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Га 
 је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем к 
и да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га,  
лашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах  
ђо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божиће 
ушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове  
м! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори 
ајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још 
S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари 
ара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} 
 излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задо 
храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола  
је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Са 
вом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и  
ица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто з 
S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин  
се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он 
кама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S 
окторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје н 
ање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свја 
 златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помо 
октор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше с 
елу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком 
на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и с 
а и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да л 
ао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је 
, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S 
паметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p 
а.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је 
и певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div 
у тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да  
себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њез 
ано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући ј 
језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим т 
тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <h 
 пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку 
 неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и туж 
убицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним 
. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном н 
е то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се 
уо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем 
о време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је м 
а.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта  
а Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни 
рда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума ј 
но.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у 
ј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко  
 лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар п 
нда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
а јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све ш 
/p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отиш 
S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који ма 
стила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Ле 
а готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први т 
одине, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у мест 
и душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јат 
застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник заста 
ма у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> 
што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се  
црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носил 
и — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама  
Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, б 
је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова сн 
 пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што  
ицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим  
е.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби 
сним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене 
ичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ д 
е стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свја 
а Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за то 
тарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Н 
иве.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући 
бица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p>  
ј као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, 
 јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.< 
{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покрив 
сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибр 
ио је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици 
чуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за пр 
е — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој 
 не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра в 
а па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком,  
о да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне  
амо тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} 
 наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се 
 од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво пре 
S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко че 
наче? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p 
дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледај 
неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако 
опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке ч 
живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува 
 си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо 
 и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у о 
д год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао 
задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула о 
била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и н 
а изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника  
ше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у св 
е.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели од 
т Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једн 
па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило с 
ош устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се  
а пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће  
="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да жи 
аки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је с 
да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изг 
 ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како 
 адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје  
итаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече д 
{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да ј 
ко нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисеро 
амо себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи 
а другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка С 
 буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе н 
баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћем 
како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује 
ли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје  
шта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Рома 
же.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S}  
во у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Стано 
S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао 
а као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</ 
<p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не  
кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко 
а Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио 
да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зл 
 годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се ве 
и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе ко 
че угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез  
— па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве  
тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији ка 
песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да под 
 је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога к 
ор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може так 
 џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у  
р је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара ви 
 код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас су 
ти од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је 
љим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би 
је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n 
доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је 
ма више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору  
 је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је ј 
од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по год 
му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да  
ати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне п 
 га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа  
ве сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да вид 
 би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила  
акав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран 
ба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрада 
 свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прих 
му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога сам 
е у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> < 
 га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан н 
што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p> 
 с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма виј 
S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} 
н кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, бра 
жњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“ 
шије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у 
јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
ју и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита  
 би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако,  
у.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио 
ра при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку 
ече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно са 
 младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хлад 
па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{ 
у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски  
и и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трг 
не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је п 
а сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти ф 
оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар  
>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што са 
и говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас са 
е.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не мог 
 својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и 
 пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину по 
сом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима 
су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету нак 
ваца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су  
а на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва бил 
ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега  
је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово св 
ла на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту  
 трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, ка 
је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога теш 
ић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — р 
њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то та 
зривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те  
евојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвит 
о неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке  
попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>Н 
број вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то ј 
>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој  
ник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за  
ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће  
па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвират 
 његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде  
ене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о  
 се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко би 
ели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Мил 
 <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, ч 
 Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећ 
атече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић  
 крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од т 
вој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> < 
овом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну с 
не и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не в 
ата чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нат 
друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћуд 
октора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год 
а сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се 
уше.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесн 
оселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пек 
о из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад  
се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>С 
 кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплаш 
огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="c 
} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с р 
а и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад прв 
ко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде м 
 рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз од 
евојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
есило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала 
ла сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, 
ош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то б 
а би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће 
 осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао  
она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болни 
ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њим 
велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га о 
 наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мал 
 строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да пр 
пет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у 
 се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>И 
е сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра 
су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није науч 
це, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже  
 она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави 
мејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опира 
— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без и 
 девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у  
 ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и  
.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — прихвати 
 као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви 
отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав  
у се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна 
о одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда изл 
п па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који 
ћ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велик 
е милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га про 
дмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задруг 
до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што 
ати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак 
 што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он 
оре и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санд 
 докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год  
 њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка л 
осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо 
 је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу 
етку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се с 
је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, п 
ор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву 
, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>—  
 је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје м 
 ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — п 
 то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакш 
 ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марк 
ојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, 
га тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чини 
нас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде по 
а не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, ј 
ној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад  
говога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има  
оје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В.  
<p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{ 
а је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачва 
а с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Не 
дрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни 
 пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то 
или ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стишт 
уди и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су б 
ноћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубиц 
пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па  
тније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош 
 да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још 
врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично  
станка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на  
 је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно м 
жак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Ст 
а кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ћ 
паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, син 
е на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски пози 
аве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По варош 
код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село. 
243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је п 
 велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући 
па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, 
нога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује  
} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну дру 
ји — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, 
" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као се 
кторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену 
омићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи исп 
тером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — 
} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно д 
ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од 
а сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће  
овадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је о 
бро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће  
да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p 
лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пишт 
терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда н 
 научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао ко 
зић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно 
 кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још да 
амеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање 
, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хо 
бац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири  
ужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута о 
ад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио п 
ени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{ 
главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, 
 данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал  
журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњ 
 у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У 
ремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко ниј 
 на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сес 
е бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је м 
<p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су б 
ваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје  
га друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њ 
очеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне,  
 били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у цело 
е чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сад 
убила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта  
 повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p 
 није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би 
нама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ј 
ек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узм 
 је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене 
— мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> 
Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подс 
онела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао 
па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S}  
кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> < 
лостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суб 
а — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде т 
е иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девој 
и долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-М 
S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p 
већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од ме 
о, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим  
стом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад сл 
ј се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђо 
весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је  
шена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је  
ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У н 
е да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветр 
, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карт 
из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће  
е за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила 
ура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме ле 
јде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да 
н напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Ј 
 молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје доша 
 у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то ни 
 ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су 
 и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Ми 
има Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије усп 
маћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да 
 се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рање 
 грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина з 
а блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може 
мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се 
та био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године 
гао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у 
је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небе 
ло овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом  
, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут от 
и у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало  
ке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек 
 толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а 
ма, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од б 
ак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на 
а.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је пост 
онизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше ул 
 <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели 
 и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева П 
и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штр 
</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је с 
 свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора  
д говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме  
ј глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — В 
неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p> 
 дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас дв 
што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p>  
.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах 
ле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете п 
ка гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на восп 
 рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда 
рко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, ка 
p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није зна 
 Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој в 
амо немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило по 
 прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког т 
твари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико  
 Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, как 
ај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ћ 
} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер мори 
у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.< 
о у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата 
.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спа 
 одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно д 
ури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не  
ваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S 
 гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госп 
и добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мат 
оту? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но 
 пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше свој 
и кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госп 
 кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није 
 резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме,  
о, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуш 
подара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> 
чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чик 
 тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и о 
 <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету 
р казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — п 
иташе Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак 
 Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици 
г!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама 
 девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у све 
калица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то  
ствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци ру 
p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могл 
на у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Са 
S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" / 
га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S 
 посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — докто 
други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само сл 
черу.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћи 
едељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружин 
ије научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба пов 
 их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имал 
ро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а 
е, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устр 
ши јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удат 
 је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јад 
таноје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој полож 
 и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога де 
сму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а 
е од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и  
 у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућ 
Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће докто 
окојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још  
/> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било де 
га срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула 
 видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним дом 
ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмеј 
век, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе  
ца је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим с 
p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не ује 
самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао 
ду госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо  
ио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту би 
лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па  
е кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.< 
по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије сл 
тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју 
рота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се  
 вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за он 
сли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат 
 својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љ 
преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други  
а девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у 
 готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љ 
осподине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном сван 
але заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и п 
рк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпр 
аде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бај 
те болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на  
, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Д 
ече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога муж 
торе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота  
тору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет 
оговору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску  
ихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Б 
, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не з 
ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да докт 
је него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад ј 
одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Ле 
су никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадар 
 Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвр 
гледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторов 
а је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа  
бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p 
лазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита  
не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; ал 
а онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј 
је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипа 
ме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и 
 сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселил 
е врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза С 
чи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title> 
е немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стад 
ћи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и ж 
 чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са соб 
о.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са дец 
 своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те  
оз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма  
 вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много жив 
да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело ве 
видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су  
ајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да за 
и дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред 
већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроб 
о ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо 
боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор 
ло је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да м 
ћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем,  
ме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх 
спођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила ч 
> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не ве 
и.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као 
е — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што м 
 одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type 
мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како ј 
чинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору 
 да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се вр 
ршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> < 
то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему с 
е и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да 
ри с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је неп 
м и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не ог 
ођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задру 
 пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p> 
љем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи 
а се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро б 
д у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На 
 што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој  
сине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје з 
хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему ш 
ат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити < 
ра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и  
ако је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље  
 и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поно 
дмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се гос 
а се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пи 
и је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што 
.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели  
вима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока  
ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, к 
 је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да вид 
ли за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду  
актом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калд 
ој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> с 
беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше  
 испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очај 
самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити 
ако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души м 
 Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да 
ако га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је  
 чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се 
ине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паро 
у је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест  
ерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре  
укуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, ал 
е пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко  
<p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што јо 
 на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко 
, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро 
мила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици  
запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лази 
ијатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године. 
 то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љ 
вот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла 
адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{ 
одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац од 
ла праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са жен 
18882_C2.14"> <head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да 
свјатими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је  
пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Сте 
езрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физи 
к се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани 
овири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; 
Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио ј 
ена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер  
ори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, н 
S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с  
 потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било 
.2"> <head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а  
Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах  
то славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи  
и.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та 
не начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p>  
 на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо 
 разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци насто 
нако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, бр 
 стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовн 
олио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало 
еснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате вар 
ом ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се л 
очеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада н 
ом, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођи 
лим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да  
с вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докт 
Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица о 
престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар 
посленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашт 
ве.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разгов 
вај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој р 
и смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је јо 
кторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш 
 Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум д 
рк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да 
оћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била в 
су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — уп 
скога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на пос 
 према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана уз 
ри, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а к 
што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S 
авка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило ни 
шту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој  
је омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте,  
а, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајњ 
ргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да  
ева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.< 
то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се јо 
лога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би 
ки пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађ 
 што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За т 
 се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоск 
ао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу нед 
авка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а п 
његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се ше 
руги као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене бил 
Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће д 
 ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S}  
и сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба н 
 вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво би 
ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интер 
раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Стариј 
</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет о 
е још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни с 
и дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на  
буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да 
век знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачва 
спредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветара 
олеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а 
убица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске 
а како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „мла 
 с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — 
је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p 
све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је 
се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо глед 
рећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка с 
 извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло < 
> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу с 
ка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутњ 
Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то 
ге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је л 
о боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да 
 је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рај 
 n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју к 
писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и  
ам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што с 
иве маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пи 
је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога н 
 је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мор 
гарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</ 
рице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништ 
тор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже,  
о у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века 
еву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p 
догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком боле 
 ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота поло 
>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Стан 
нула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватру 
ослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну жени 
на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем  
клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о к 
ad>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Буј 
опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно же 
а ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд го 
овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види 
д су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се б 
имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта 
а па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је  
е, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како 
 првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Бо 
који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сва 
ови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали 
 Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Д 
кова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге го 
рио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а се 
 није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му ни 
сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће б 
дише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога 
 је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сес 
ест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли ни 
обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим 
зићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В. 
 да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, 
еђутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица ра 
ичину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је  
ри себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му  
ије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда 
е прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о 
обро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавал 
тина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празн 
 <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник ј 
 све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела та 
<p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ д 
 нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ п 
ам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, 
ира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, 
ма, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада 
азили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге о 
 невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p 
.7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече с 
која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне м 
стала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три годин 
само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друшт 
 је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на пл 
есити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме 
p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како  
ко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала 
пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга з 
и дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати  
ред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не м 
еварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва 
 ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју заб 
еленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара  
па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелет 
с сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све п 
пак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срц 
 говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ак 
> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки 
лан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем,  
иром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он еза 
је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би ви 
 на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу  
р се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непр 
како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо  
е то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би д 
м буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их поход 
 из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</t 
м рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па ј 
скога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао д 
дају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер ве 
о.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из  
 како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега -  
" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љ 
 почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати 
 гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац. 
октор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла 
ош пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити,  
 <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је 
и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{ 
бица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу 
е мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора д 
ј глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Ла 
скрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове реч 
.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се надн 
ада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Ч 
заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у т 
о данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољев 
Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{ 
Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S}  
тра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује,  
е ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{ 
новници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити го 
тарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам оном 
о сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић  
обама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође 
пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка з 
 брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас  
ле су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и мла 
тикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец 
 господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа С 
е отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слуш 
 да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако нак 
 Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код по 
кала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се  
се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обр 
ом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури наг 
 рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан —  
 да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> < 
слушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из соб 
кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још мл 
ј кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређу 
снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је  
 је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети 
, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, 
а јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да ви 
 какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезини 
таноје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од 
 гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може 
head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се 
че што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на р 
 вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи  
у мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели  
> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко ч 
а да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, гос 
ложај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је л 
у тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме  
о, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он н 
и Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју ј 
спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим  
ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети к 
ао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну  
у бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
 косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа 
ом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме жи 
.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у дет 
ођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удови 
оље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице 
 на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграб 
казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја. 
је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет годин 
— рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у  
ле која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уз 
<p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај с 
ћ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Кати 
исали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али т 
о је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза м 
шљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки са 
— а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако дв 
спођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</ 
е да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станој 
ге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по ј 
ој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћ 
с по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч д 
што, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи;  
 од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за ж 
ј Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>По 
бица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је д 
/p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} 
окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зн 
рима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} 
овој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утек 
шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није 
 боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и 
 је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће јо 
ушек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који за 
а у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и с 
асити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па в 
а заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила мла 
ек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим  
 Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Зб 
иноћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли 
p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак 
ај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и 
е ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> 
муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у пр 
реће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p 
ме коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не н 
ва и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушк 
ла.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео ч 
же од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жут 
 је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне б 
 у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме  
е и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као  
 томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Кам 
 рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В.,  
шко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> 
па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближ 
еодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни ко 
у, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и  
здух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетн 
ка суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о г 
им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућан 
штву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало пр 
 ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срц 
ене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој  
а.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац  
а.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му 
давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је са 
иралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је 
ом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; ј 
што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођ 
је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш  
илком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико 
р није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, пр 
е разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p>  
еше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S 
 корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</title>  
ће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан  
и још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да на 
о, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у б 
ару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику 
ђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек ва 
пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p 
узвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и мил 
а?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје но 
 прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. шт 
2" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до 
ј милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева  
 јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских и 
ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је с 
„милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Ниј 
та.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Ср 
е се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву х 
 најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако ка 
а и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе  
лку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу сво 
из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе рук 
адно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је г 
оре, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{ 
рај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла  
е, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не  
ирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то ја 
варајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припази 
навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — зате 
у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су с 
пор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци др 
 и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, см 
p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ п 
 За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше  
 њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је дома 
е - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад ј 
између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет по 
штио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би  
е могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натра 
 играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће мес 
цаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И  
или на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лак 
еце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бо 
 сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка  
жни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере. 
ј нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као пошт 
и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зве 
годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке  
са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а 
 тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав то 
едан већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним  
олео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се раз 
ом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту 
 дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све  
дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога 
ма отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} 
Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> 
ца.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стра 
но, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S}  
ио материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна р 
е — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нис 
ктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене  
а и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато,  
 настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме го 
доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управ 
ју у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак  
а је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по ду 
 одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год 
још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гураби 
елики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај г 
 варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој  
чена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше 
а иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице 
ао да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи по 
ележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био д 
варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="23 
— рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жа 
 сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће д 
ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У свој 
 јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и 
дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и  
прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му ј 
Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у ви 
ше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без сво 
је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станој 
ре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајка 
ово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Ви 
о му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукр 
тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болес 
ој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} 
ве после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, ко 
вио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за  
убица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси 
те, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твој 
нажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са вел 
ке собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубил 
ер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим корак 
ђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктор 
зболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, г 
е собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече г 
о је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Д 
арошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово 
ца тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку  
загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су  
умарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љуби 
е рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, пет 
о ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" />  
ио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну поли 
то се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун 
ета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум 
а, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара з 
огло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолет 
 само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за 
ице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако 
{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да  
 како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата јед 
ваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Ст 
> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} 
лу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање соб 
м; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n=" 
ве повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још 
у бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соб 
убице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа,  
ма стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа с 
д њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је доктору испи 
 је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везно 
није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна он 
а и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај ку 
госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урад 
војски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној гла 
пита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није 
оман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотл 
ти му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе 
ва да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нек 
} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела к 
 визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас су 
умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је о 
у и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље  
крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су  
змар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на 
.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно. 
 бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му с 
им младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са  
урвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милк 
ји је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још ниј 
егну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не  
баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав сво 
даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p>  
чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет  
си на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ с 
а знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој уд 
е бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Ку 
ра отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити 
ина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ ода 
ога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви п 
а за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Шт 
/p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да 
е продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају 
ђе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече с 
и је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није мог 
ј кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бија 
м мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она том 
 је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била 
но у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да 
ом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да 
лушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ак 
шла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате ј 
мшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку ш 
о их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се пов 
а већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује ш 
ло најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне прост 
што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики 
 госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се  
јке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са 
 нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p 
це а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и  
куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозор 
о дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било  
и се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњ 
ица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башт 
т у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе 
етлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис ц 
о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љ 
мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S}  
ного знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево  
к, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај  
е.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S 
е 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Го 
вац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову д 
{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је тресну 
 они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим н 
 је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је свак 
Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о г 
.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S}  
у.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што н 
ајдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап 
а су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу с 
у се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога 
а.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачк 
ће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести поз 
раком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре  
ће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој с 
 рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p 
на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај  
ом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавр 
исам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се 
тнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госп 
идети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се д 
ји мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо т 
че — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно деришт 
 Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо ов 
 руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, к 
 за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо  
крштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо 
{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити 
ирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дош 
у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, 
о сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; бол 
себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија 
 сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету  
еним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и  
p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође 
стом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим жив 
 данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да 
е у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак 
ј изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само шт 
 читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наи 
шта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У  
 песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепши 
ах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме  
оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болесниц 
рце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа 
ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела  
p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</ 
е јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— П 
а и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога с 
на замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало 
тија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
садио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на  
љу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш 
е може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст 
 Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога —  
а који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато  
е своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада уд 
 оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чист 
млађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бо 
p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам  
е видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била  
 у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетниц 
а, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узе 
 брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти за 
 у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе позн 
махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу —  
 је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће 
 остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим р 
глед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У 
После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе 
а Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало 
пирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади ка 
здахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удов 
колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са 
Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто р 
амо жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла 
газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљу 
рк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође  
е размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале  
е са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту,  
оћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевит 
да меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; ал 
ма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше 
све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </ 
<p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко на 
та и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи тер 
еки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена  
 пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по  
је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S 
 наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових к 
осе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде 
ећма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дрема 
у.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је 
им сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је 
и на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се ј 
и сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараш 
n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетк 
ја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још ниј 
м речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ  
д им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у  
.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S}  
 новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођ 
ра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Ј 
кне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхт 
осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје 
зили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изго 
кад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пр 
га часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је  
S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сн 
м са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана 
госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар 
ађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</ 
 — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрел 
другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка  
а нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је. 
те шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се 
 Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још 
цањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S 
екако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото 
р је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушку 
леко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, 
ашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у о 
 То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичај 
 већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону стра 
се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда  
већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све  
че госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чи 
>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.< 
 данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не ко 
о не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>У 
нај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} По 
а и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било  
д првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — он 
аноје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је 
 велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докто 
 рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — о 
а нека необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако 
тите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, 
ао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, муш 
 тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска госп 
 помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се гос 
его да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p 
, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија 
Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из  
че госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама к 
аложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и 
евања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракн 
е се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућност 
порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за 
га глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме м 
е узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: д 
долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице 
</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза 
адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њ 
етама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила  
Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имање 
се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Ст 
ј ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ак 
окатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш  
окторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела с 
х стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде  
грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући ч 
га не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи јед 
 и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па 
рже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикн 
 ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „ 
ли не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисл 
срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже 
бру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p> 
 своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да  
.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му 
ктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом  
пија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је  
ник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се рас 
љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца 
 златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 18 
 и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S 
ље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово  
 само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>пор 
пило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека ј 
је ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто  
ји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и нас 
оре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом 
њега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесе 
аноје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и 
и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како и 
.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па пред 
е педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чи 
 нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља 
ина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огре 
у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су М 
грев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњ 
18882_C2.7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пре 
приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили 
анак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је б 
алама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од кућ 
о трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке  
гаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а  
ти писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, гос 
ош се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је 
ем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свег 
пођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е,  
. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и д 
ано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мис 
 а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Ср 
 мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше из 
, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина 
ела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младо 
јало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p 
ом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као 
о насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах пра 
тојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар 
угу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чек 
опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S}  
 за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а исп 
ше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју.  
 се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад 
лику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих  
<p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она принов 
аше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{ 
имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му 
есница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одми 
уке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си ба 
а је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, 
 глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија 
 доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и 
ицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, сво 
 имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у 
д је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се  
т још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и  
оспођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О 
бре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла 
 поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је  
ко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио 
и своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна преби 
лопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти 
 захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа  
ка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је за 
уди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичини 
 Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисн 
, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите 
е већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и ур 
иота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а  
ила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досад 
ише нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док  
тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће и 
, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека в 
, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променут 
о плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њези 
вог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Стано 
место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — 
рој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне н 
ушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, дв 
ави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} 
 доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука к 
ет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S 
<p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам с 
осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе 
се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n=" 
ачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо свој 
ило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мил 
и звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у св 
се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади до 
у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздра 
 њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз плани 
косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је в 
p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загрева 
 <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У т 
 видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око н 
хните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погр 
њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се об 
А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чис 
ши те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је х 
оре, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и узда 
да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љ 
о је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету ко 
оској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанск 
, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не бро 
е не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се ку 
нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадниц 
у је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није бил 
S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и зд 
жно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једн 
у већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, 
 тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гос 
дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће на 
ко је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних  
 бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S}  
 тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију б 
ио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му н 
пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрл 
ига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућ 
 је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и н 
<p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта  
у на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S 
ини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далек 
ицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Бо 
к-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо  
S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S}  
њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичини 
ева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала 
, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће сед 
с је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се 
било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде  
 је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово  
и.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан 
м, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана до 
е да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — 
нице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до и 
 Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немај 
це лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до  
кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви ва 
ћу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме посл 
о доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли 
о да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа  
в запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у 
— рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стој 
з госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замиш 
на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет п 
више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије  
ишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса о 
p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином г 
 својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њ 
има.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи  
није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треб 
д посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз ве 
екарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љ 
м књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше гд 
гару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би док 
седи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику насл 
гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се 
> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из  
 је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић  
м сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји п 
заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа  
 Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли 
ца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се 
гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p>  
е па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од с 
ти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњ 
на.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се  
нађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и д 
и под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да  
она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ 
ме видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, 
/p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али п 
е попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су  
оше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији т 
ве што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари мног 
оја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци 
 и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година н 
ећ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топли 
 показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страст 
у плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу 
лици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем дево 
о одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је  
Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на  
ише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ј 
да није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није 
 сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгл 
а Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија н 
, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки си 
 преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јунач 
а његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње  
а дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p>  
 већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год б 
ао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно  
 упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко  
а, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p> 
шу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо 
а — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујн 
/p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да 
ана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она чес 
к стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси 
њи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на наук 
припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, 
ко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ло 
и као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор ви 
.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су пла 
бити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лик 
ј чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред сел 
едеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој саг 
у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко не 
уна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљ 
тово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја з 
ој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о про 
у.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је 
ктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим 
де била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у мал 
 Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао  
е доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат:  
што мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p 
рца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се св 
" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је  
, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, 
ери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би о 
је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Ст 
му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко ди 
менула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба 
 се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> 
 у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу н 
и тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је 
прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да док 
о?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село 
шке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} П 
29" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео 
Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула  
јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то  
за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S 
дну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Т 
еразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под удар 
 <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, обл 
 очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах  
 главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што  
воје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је  
је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој 
октор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p 
единчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце —  
у је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече:  
не као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну ј 
анцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са док 
аноје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а  
ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако  
душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија 
че још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још мн 
и шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало  
вио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш ж 
 ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао  
био за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Уда 
p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе до 
 <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} 
.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман док 
воре тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да 
ију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, 
ио доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> < 
то да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо  
ла зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро неб 
> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младе 
овоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које 
 јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се к 
нова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишл 
не за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S}  
стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као  
.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сва 
 велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочек 
леђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то  
ао да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њ 
е испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је так 
рише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше 
Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S 
писати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одг 
ет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та 
к длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су  
здиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лага 
што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу  
апали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како  
иван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гле 
е покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, дав 
 да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p> 
по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он  
алнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће г 
ије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мај 
тиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, ал 
дори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n 
>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме 
S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са 
 сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не м 
ривија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бран 
 Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је н 
Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала  
роз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чис 
ео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистрат 
ају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све 
о и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љуба 
цали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то 
га из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је С 
рк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Г 
ајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде т 
да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а 
аљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то са 
лапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика М 
ерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле  
але вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка  
>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мал 
ла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро го 
 Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула 
и ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у  
е бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено м 
слушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да в 
добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занема 
доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће  
у па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи к 
лоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила н 
га осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за 
дање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и 
до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушени 
ђа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му 
тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све 
и су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или  
<pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’  
 а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирц 
бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора 
н скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви  
отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајк 
пођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене  
ије ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова 
 а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спров 
снате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у  
>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још дан 
тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко послед 
{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш  
 да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто ни 
 у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — 
, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресел 
ати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш к 
ивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити ко 
ме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито в 
влук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, 
опрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад  
ахукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час  
на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лази 
Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што  
 цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је 
агор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Поп 
 <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала ра 
“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — ал 
ца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.< 
 му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стр 
сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напо 
леко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обав 
 своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади  
 озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечн 
кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> 
 је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом. 
 својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала 
лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу 
с гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и гово 
 долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, 
, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уре 
 тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што 
ти.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{ 
 кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргну 
ја савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је дан 
сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у  
да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>—  
авка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре 
 рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се пос 
 егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пиш 
 људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од  
ва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не ра 
ор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па  
вноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као 
шли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар 
а већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред  
уздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сиро 
етила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p 
а имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, о 
ма ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та  
е да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње с 
тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као шт 
 зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љу 
аче да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{ 
<p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, м 
е он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као  
а Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заје 
се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да  
ђа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо ди 
миру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи  
о га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на т 
све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и с 
а <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове 
ђу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свог 
ако је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није с 
p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада,  
 што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уз 
Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девој 
 допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се врат 
у.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком о 
тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још  
апитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Да 
а ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стид 
за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах  
ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу  
белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њ 
 адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{ 
ићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне уг 
шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногам 
енима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку пог 
ја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снота 
виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’ 
таноје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо мла 
 па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је 
 <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је  
ајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу  
 „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има  
ме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно шт 
ко овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући сво 
 остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су  
жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад 
а како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што ј 
у, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p 
 <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружи 
ју, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврс 
ко, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Бос 
е мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас т 
 В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да дан 
 <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбр 
едан шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто 
авна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка,  
вила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, н 
S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи со 
реда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> < 
не преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља 
 ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се  
и су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој оп 
 Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S}  
Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа  
 се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је  
а, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb  
ни никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је свој 
ткину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад  
Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа бр 
де је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су  
ладога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не  
д доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Стан 
и краја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочек 
таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени с 
ила нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто бе 
р они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и 
атица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока п 
 чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је оста 
платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S 
Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је  
е у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу  
 лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја  
љено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре 
пут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога њ 
њу ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је на 
ом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти 
жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких ј 
ло што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, т 
е:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће 
 после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15 
другу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога  
о млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, 
 што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Б 
вом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови  
Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да подне 
p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S 
едном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци  
ових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у  
о и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по д 
ла три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам 
{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, 
та, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крад 
Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и неср 
 обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани  
 жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p 
ж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да на 
 покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу к 
ће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, по 
два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а  
олу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но  
а љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих посло 
Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улог 
аште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми 
е још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општин 
жди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен ч 
пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{ 
ја Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код на 
 наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз 
жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До с 
има се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после 
о пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у  
ти добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисел 
је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на не 
није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита  
ако се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а  
.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде,  
 жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с 
овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и пр 
 откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој  
 момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зн 
 родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао 
ако би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређен 
о сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и 
 каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље  
 слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — а 
адоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</ 
е по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{ 
 да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га 
н на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p 
била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарс 
, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од ју 
не крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи м 
 ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је та 
и ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33 
ивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толик 
ланине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би 
простите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се ни 
ки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа К 
шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађик 
ћи своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштап 
о њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат- 
аштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p> 
а дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S 
огла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радос 
а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола  
</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом 
ше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лази 
ка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се  
у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана. 
спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође ч 
 зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје м 
не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни жи 
ане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и да 
да али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер 
глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} 
ла, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p 
два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној  
носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело д 
о из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и  
} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји с 
овате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој  
 мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, шт 
дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као 
 он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после изб 
" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женск 
го и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме т 
 војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби то 
е и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе 
не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена бару 
аже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — да 
 доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпо 
а Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила  
у, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће. 
пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав  
ече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и  
срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вел 
 је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А  
а госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до го 
 и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељски 
 док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда дол 
ј тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лази 
о, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене 
аднела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а ов 
ио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица ум 
адовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље 
Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши 
 не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека 
не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходи 
си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Ма 
 се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раск 
ре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарен 
к весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео 
ако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје ж 
т, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни јед 
ислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих поч 
 ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данаш 
напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће г 
како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма к 
ме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти  
рца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи  
у његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде  
доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст н 
зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта 
ла није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван 
спођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини 
 као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо 
стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурун 
.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је за 
јама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би и 
о другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био в 
оле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаш 
рта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш,  
S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Пет 
а је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код  
itle>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је 
 показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао докт 
ила „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћур 
ја Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој 
ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, ос 
но, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица н 
сле ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахи 
p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву 
е поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у к 
 Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снаг 
 дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се  
наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, п 
њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> < 
ћај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је  
 је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер 
тор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p 
са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић 
ње и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћери 
 јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb 
 на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље 
 јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њез 
 пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајк 
октор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не  
а.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да  
 која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месец 
изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, 
ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре 
шља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што 
али у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљат 
 <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је до 
н њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела д 
на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се. 
е, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У ве 
жем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздрави 
.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју 
дигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше  
еше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И шт 
та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану  
рбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрча 
</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место  
узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене оду 
о, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218 
ан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у оп 
а пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац 
вре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак  
илов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва д 
 као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је 
дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на  
нда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у по 
тица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле  
ру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штед 
 јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Б 
е је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је  
коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао ј 
> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S 
ој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба 
како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро на 
астајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да ство 
е могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?< 
 је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао  
ипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} К 
 да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једн 
 као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су 
оја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отић 
ји се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу стран 
<p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{ 
 цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несрећ 
 така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац по 
гов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће 
 га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник  
вовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је св 
и <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути ду 
.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у ду 
ати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да проје 
ође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на 
бица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена 
 био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као о 
ећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево  
госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио  
чи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема н 
лива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му јед 
прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је ра 
Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди 
и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не иск 
 тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нис 
Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлиј 
а срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срам 
промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по к 
писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога док 
пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својо 
лила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао,  
В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није  
и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек го 
н викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је  
прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа пит 
 Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше 
ла да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обр 
кама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну гу 
пцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице не 
о спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на др 
 <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако т 
ао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S}  
јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{ 
е?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шва 
 стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда 
ли он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликов 
кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци д 
е госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у к 
 се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> < 
што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје  
 га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај м 
 Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите,  
; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим 
Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} 
 својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће 
ваница, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ 
за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па 
, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — 
р она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан ј 
ог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет,  
њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица ниј 
гово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А 
оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш 
ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него 
оклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да ве 
а доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се 
ноје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију 
о.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље бил 
ну жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде сп 
ну прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не 
је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке 
осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ћ 
а; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз ро 
у руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако лане 
{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтал 
рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву а 
уде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад з 
 Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог да 
ори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас с 
/p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена 
давши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, а 
тире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван В 
а — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у а 
адањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друш 
ојим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.< 
ула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клад 
} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се 
ка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко 
„враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стај 
 пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да  
ављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се б 
а својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди 
по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им ка 
д ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Го 
већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се  
<p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу 
зивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних п 
а дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће с 
 доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко 
 „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Ба 
е озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, пр 
ју и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред  
изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица  
роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју сви 
ице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе 
ме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год ј 
пша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши  
 осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а  
/p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прав 
ајбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је с 
е ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а  
је Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што 
ело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само  
 злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства. 
ети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако 
S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{ 
дне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћи 
у здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило 
е.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комис 
се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div type="cha 
ањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код тол 
доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само  
ле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа М 
Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка  
ар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни 
е већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то 
ла ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мис 
 господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муца 
 јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је бил 
лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто г 
и!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — ре 
од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану 
{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у  
ло препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле 
новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек леп 
ила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ. 
и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће сврш 
же помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ 
о, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи  
а, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С 
S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости и 
же на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и д 
и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и он 
оље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп чов 
А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошини 
ло да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</ 
 таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али ш 
пе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разрака 
ди о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради  
 преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи 
е их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила позн 
 осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Мо 
 девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је  
ште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи 
оје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p 
е “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад нала 
сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на  
своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет 
 Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „н 
p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и довед 
не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је 
у.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде. 
чне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој ре 
ке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови 
 ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>—  
су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван ни 
еби осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне сво 
ћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да 
а Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} В 
 радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће д 
 побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добр 
ме свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала 
ером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се  
рема својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљд 
ека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико каже 
?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на с 
опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасви 
 би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити  
ице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде  
о и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> 
о се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „м 
о <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се  
право на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али  
мандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао ј 
ала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, до 
 ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ нату 
{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, н 
 као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит му 
ећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише с 
борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и  
 дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали 
рав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала ј 
оње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на  
 се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама 
 Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна. 
 цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго 
допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По н 
.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још  
еном и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесе 
че.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.< 
овору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — 
> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</ 
p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је че 
 ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дој 
а издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се б 
.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним ж 
а се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом сво 
есни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и  
у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце св 
ивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на  
етинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажел 
ца врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости 
е највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је 
трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио  
свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здрав 
У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера  
} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку и 
на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жен 
ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а 
швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} 
не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за 
ред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим поз 
ро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске  
очеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине 
штаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се 
ова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто д 
н Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а 
мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што  
о, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио 
га доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али 
 је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, д 
рно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу 
од узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српс 
 оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам пом 
Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело сво 
’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе  
икује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је А 
е да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— 
 за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да 
е до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше мален 
зи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти с 
а стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госп 
> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија  
а, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу ж 
а од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици 
оћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на 
 у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као прише 
д је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову ка 
 погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши. 
како да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Са 
убица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што 
 замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим 
е налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он бу 
 од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч 
— рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мо 
Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Ал 
ади.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра ор 
ко и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад чове 
а којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по  
ебало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах  
т најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је  
 и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром,  
p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се би 
ево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} С 
рећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује  
дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помис 
ћи под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да 
Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни кап 
, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку  
је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, н 
ца увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала 
н ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку њего 
ити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се 
 очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љу 
еговоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за  
у му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближњ 
 те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две ко 
 шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — 
се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам с 
су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div  
нас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потреш 
повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по  
ази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга 
 чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни 
 пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака 
чију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беш 
евојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од  
уке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>—  
а ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је ј 
нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уз 
оју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све 
 стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — з 
глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса з 
 мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопал 
ци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочита 
 лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом 
аве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, шт 
 плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај м 
и мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Са 
дно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити цркве 
но.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешт 
разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад с 
о се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу ј 
авна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметно 
p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у  
ва.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се шт 
ном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу  
 и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто сумор 
ј све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Н 
— рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и о 
и стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег ср 
акне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи 
рло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас  
 још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви 
им очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином  
ре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не 
авалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, ми 
ић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахин 
 јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарск 
 обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, б 
 <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у 
 на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не вр 
у кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ћ 
Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за р 
на он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млад 
е прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Р 
ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју 
ла и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жаг 
4" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то ј 
</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала 
отеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше 
да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов н 
 су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече го 
 је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао см 
 — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узе 
бо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је м 
кави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да 
 даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — 
ијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса 
ивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту 
и ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута ка 
љиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби сво 
а вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p 
p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да  
ећ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је ве 
сала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се 
>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавн 
ави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо  
и поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар мол 
p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. —  
 моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног уд 
p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој  
ва, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је ја 
> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан 
p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p>  
о да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Ов 
 без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем 
</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боло 
ће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Б 
млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш 
очела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесниц 
ат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему  
стову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила  
пава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скоч 
</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> < 
 Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца;  
душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, 
и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети  
ој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу д 
 готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.< 
де лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав зап 
 Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушиј 
осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.< 
то створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год ле 
сте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ —  
ено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за пој 
и су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима  
дсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле с 
са сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погл 
е једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица  
не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до 
ицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио  
 Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — 
ко је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа з 
и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде 
ало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S 
 погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у 
рошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ  
 тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за с 
спођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у 
а по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>П 
 може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплаш 
че — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, 
се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао с 
 /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увес 
деље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљ 
ево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијају 
 је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и 
руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискуј 
le></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде сам 
е.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драг 
— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце г 
е.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у ду 
" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажет 
арошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — пр 
ги је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из св 
ио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер  
 ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? 
 филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што в 
пштине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти к 
ђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да 
</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мис 
 женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву 
ном и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се 
пођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} В 
већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. 
днога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу гос 
 тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим 
ебе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али с 
нда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде 
јаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</ 
 да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он са 
 дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што ј 
 се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој  
 слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест  
 певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно ка 
p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но 
 од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у  
ором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а 
и баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели с 
у мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се 
е тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече 
 Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије 
едајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — т 
против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. п 
инама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети  
ажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову мла 
 Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени  
је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада уд 
теван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је 
ла тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште 
о време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник  
ро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по с 
<p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, 
ом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу 
— љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{ 
својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и 
 тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако мира 
бу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмек 
себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био 
 великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и љу 
ту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душ 
гледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то 
се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је до 
 куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. кри 
а гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.< 
 лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у ода 
анат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да и 
ице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у црк 
нда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као с 
 за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у 
оби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је ци 
рце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда с 
 за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете  
и Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу  
м помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чист 
 ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина бил 
да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом ко 
мо благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду  
о има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често 
урио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} 
 још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужни 
равиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том 
блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по сво 
 желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице 
иге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих 
ашту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у 
— рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по к 
тари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је 
да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па с 
а радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад м 
аду што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже в 
је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са м 
авља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нуди 
га бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у 
вље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута  
да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. гото 
ар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загл 
крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са ко 
ом иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну  
ити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице 
 Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као и 
 су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му ј 
зи, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљ 
девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помисл 
ар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p 
, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже г 
 Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као  
ме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је 
ити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту 
изите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако на 
 шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и 
лабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он че 
p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледал 
докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још ве 
 старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико ср 
а Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је < 
ећ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савлада 
S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима 
бави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у 
 друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадов 
ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> 
дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Ви 
 из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести у 
Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи  
> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, 
p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму т 
у вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље ку 
> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter"  
 <pb n="157" /> најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој в 
шала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила сво 
ћу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако дог 
немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива  
<p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око 
.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој удар 
ца зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на 
а онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз  
радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе  
о умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва 
 како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>—  
 ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p 
ци пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помоз 
 су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је прокли 
и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при пом 
ви дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</ 
> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у живот 
 <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три 
ет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до 
месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као  
торовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој  
Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ћ 
<p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико љу 
дан исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке 
дише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитан 
ве. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао пом 
а врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети С 
поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годин 
убица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој узд 
 загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили њег 
на.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Бос 
лан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ј 
згрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> < 
вапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Бос 
а рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љ 
огледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинског 
 ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане  
зви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова жи 
а је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује  
хукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Р 
боље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао 
а, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле за 
 како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима ре 
— рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручит 
еда у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто ство 
слуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар 
рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> 
 муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору С 
ој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати  
мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој 
ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господин 
с по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, 
 што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не 
лава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој 
погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> чо 
е госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} К 
 погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте 
е то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи сва 
бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све та 
 ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој р 
 осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана,  
 је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече  
> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <pb n="219"  
ом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем 
.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наш 
шу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно 
а.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с 
по владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па н 
еном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Бос 
је била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за ц 
чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од 
ди једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније 
ухом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете про 
м блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се т 
 <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се  
је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците 
у материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу  
т рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из  
 руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић уме 
кторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светог 
м попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам 
ину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин к 
чију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, —  
крене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли пр 
исмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим г 
 помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођ 
. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте с 
ба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин 
 иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрав 
/p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не ова 
RP18882_C2.8"> <head>8.</head> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића  
е ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слу 
шком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је  
 Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{ 
 ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице  
а је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она ј 
и одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш о 
— гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види до 
љено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад ни 
н врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијен 
 по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> < 
и; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни бога 
жно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p 
 под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштарево 
 па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој 
е беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару  
ра, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књи 
аман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ве 
оже доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман  
е.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S}  
овека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад ј 
.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>—  
 вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа 
е.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах 
.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих  
зможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде 
ећ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се в 
еста па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — реч 
бица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он ст 
 год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима,  
з раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чис 
рекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљ 
 ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је д 
а кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она 
ца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још о 
ушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако  
а необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежн 
 <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жи 
 и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни н 
 израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сирома 
 одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо  
амо кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово 
ако се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно архан 
етиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла 
о час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једн 
шао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако 
осити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране б 
Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор  
крми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у до 
о вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p 
уде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога с 
на како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и к 
ела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S}  
им лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> < 
 Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рек 
— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће 
ца Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>—  
 наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Стан 
е омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>—  
љ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Мац 
ем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је на 
ди раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мал 
рви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор  
 дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</ 
ечи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота за 
а ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни је 
узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзв 
 лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара. 
олико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би  
у госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зен 
вим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па  
је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни наб 
а ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један док 
спавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <tit 
 све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је  
>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је же 
>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина  
ако сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак ба 
е? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пу 
тета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је док 
Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јован 
уо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да 
</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати 
трепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла 
де и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Докто 
ива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска пор 
е:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писм 
 фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за  
д ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; н 
на.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом у 
место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p> 
ају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те б 
<p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско 
 из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци у 
ћи.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стев 
атко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас ј 
о је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли гос 
 крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> к 
а — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то б 
ито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за п 
ла на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у на 
ан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господи 
 све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини. 
рео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ћ 
авало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од г 
идим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми  
>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А д 
наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљи 
ах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да 
лазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било из 
ерујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прс 
 две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Бос 
а се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика  
умачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа 
рачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, ме 
и увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да пре 
све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удо 
дине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда у 
песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино  
е по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубић 
ишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгоне 
је излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О  
аквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарев 
а у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>К 
 <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час оп 
осао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, 
сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај ма 
.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb 
још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана 
е ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме 
ајпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би 
 јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у 
опе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у о 
воме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи  
а истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ 
} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за докто 
— рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</ 
камо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма п 
стирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај в 
сица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио 
 брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса 
одољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову 
p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убрус 
 свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо  
ђа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би 
сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{ 
т како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође 
Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљ 
и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно ме 
ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћ 
 <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече  
 погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик 
а су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли го 
. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml 
руше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у  
ни зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаво 
ама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он  
кује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свако 
ину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови 
са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди 
{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад су 
 узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица 
о.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх виногра 
ада га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћ 
ог физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био нек 
тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан нас 
н стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би 
има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом 
 Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни позн 
уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да ст 
стри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{ 
, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и  
куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} 
високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајк 
се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у  
они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им 
 панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је  
ада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на  
 а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран т 
 и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан 
<p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом рос 
ст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то 
 не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болес 
топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усков 
ома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући ш 
дова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто  
ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајк 
 <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио ва 
p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је  
о није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости с 
ети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ 
нула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају 
ију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога си 
ште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где ј 
оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а 
зних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што  
одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Го 
ш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују ш 
а мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p 
p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од 
p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— 
оспођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шт 
ците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— Т 
е, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени  
 знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе госп 
ебројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која 
ћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим р 
— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Г 
подине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините мил 
ви толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу. 
ече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођам 
а „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело рук 
шу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одуше 
друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи 
дравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе уста 
 више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало врато 
 се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разв 
ит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића  
вот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвал 
и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпр 
де за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може и 
полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први с 
пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па пре 
> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а а 
 око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берач 
које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави с 
с је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвик 
о готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још нак 
опадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби го 
госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда прева 
менио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што са 
нај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је н 
то шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{ 
е прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се з 
, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова 
плећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље 
} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би сма 
 вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; 
расно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана. 
и соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциља 
{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији  
 рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана поп 
ве.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се 
ада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору до 
>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n=" 
ич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb  
 Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало г 
е као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та мл 
уто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године  
нуло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну  
а.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у  
нице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им  
ара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и 
доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни 
речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им ј 
гинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало  
рбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том 
 допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир 
душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска в 
ктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удови 
 погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући,  
очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само д 
ну.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држ 
грешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по  
сти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p 
који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у ра 
један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у док 
октору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Јо 
већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — 
ги.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Живот 
исто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно ма 
је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар дру 
ина како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убав 
 она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару те 
 три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина  
е пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пре 
мео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} С 
 уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се  
 мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана  
к у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{ 
} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју  
она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео н 
 да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, 
руги исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у 
а се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Г 
{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминир 
S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он 
 животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствар 
ом јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три неде 
ости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржа 
 Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у  
тина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још  
раси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па  
ри и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и 
тору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и  
д је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистри 
/p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат С 
ти.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих 
е оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада  
ва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љуб 
бици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Б 
 и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> 
{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава  
="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! 
вини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер пошт 
постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као 
 тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквен 
 још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи пос 
пође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред п 
рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прих 
 Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, пр 
ша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта при 
а сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне 
 сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса с 
 онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости ни 
о шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш гото 
о.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су ост 
дна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим ку 
адњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића број 
 је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено в 
га дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново?  
а вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се та 
 абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо в 
своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви 
 женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и њ 
на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз —  
е изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога освет 
а, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине д 
готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао д 
 волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их увед 
рете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су љу 
Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никак 
анице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да ј 
и, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да 
ицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула. 
ој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цеду 
ом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, 
пођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — реч 
 горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гост 
им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S}  
Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарат 
проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p> 
био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p 
гу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љ 
га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ј 
од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила с 
 бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се 
 прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне при 
осиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пре 
рска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна ј 
смехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на  
се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече 
днога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и пом 
е тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — 
зрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, к 
ису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса сед 
 старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Ч 
ишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане  
шао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи 
ога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да  
Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле 
спођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се  
 бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није  
 и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Ла 
tle>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола ч 
е пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености  
е, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате 
Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубиц 
е било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра 
.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпо 
 иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагат 
S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у с 
нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; к 
ико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не 
по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му би 
ко болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао гос 
ако кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим 
има, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у 
ћи.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жа 
а, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора  
бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су п 
логу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за док 
м и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љу 
а се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давн 
ђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, 
 ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сес 
че грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p> 
ижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би  
p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кро 
мрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада —  
Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је  
но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да 
о доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—о 
што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе  
 када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се с 
гдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да д 
куда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} С 
але.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас 
види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и ре 
ати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица  
а, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p> 
во сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа 
о, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— Т 
 гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</ 
росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у  
о шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писм 
аручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi 
 на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу п 
да.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах пораж 
млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих г 
, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре 
ан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубиц 
својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката 
а.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и 
о сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад 
е берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само 
се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на 
о по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве п 
и болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се ч 
јен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не ба 
ему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p>  
</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао ве 
еме му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и осв 
в и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће с 
— умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.< 
олеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </ 
зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружн 
Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Ка 
целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p> 
 n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није 
 /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не оста 
на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као у 
 — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљ 
2.14"> <head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је ост 
едну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општи 
ље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце о 
а, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан 
чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан 
 Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу. 
Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи аг 
еди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p 
а Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није т 
>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још 
би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти де 
в настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зим 
раг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и 
екастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Грат 
аго њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом н 
о и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан 
е уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Ми 
S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за  
жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас пред 
ога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
 тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће с 
друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако  
е послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како  
леда ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p 
о дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме  
луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да  
ијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју г 
 с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић ад 
да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промр 
по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на шт 
ачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, ко 
 уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газд 
 ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само ж 
а је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призра 
ја је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава. 
ао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је  
о.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бој 
ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте  
ко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се м 
раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу  
палио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио 
 и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изиш 
ло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лаз 
оглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Бож 
нак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не 
то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p 
 малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је на 
 сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике 
ало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону ко 
бодан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам 
е друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} 
а најгенијалнијих уметника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке. 
у. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод 
 и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесни 
Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се го 
сен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад п 
 ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — 
 узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али  
ара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети  
 хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва диво 
 Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и  
{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом з 
е ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њу 
засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, 
 незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран ј 
 много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, 
/p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе 
.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво  
пом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} З 
 сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> 
орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па  
{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци 
ци иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и н 
 положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римско 
 врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; з 
ала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога  
а.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим вел 
ву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} 
говац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном 
 Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — н 
е онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди с 
 кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола  
адећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту  
о <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар 
ко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз 
 често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле:  
а — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, п 
није.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али 
то сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само к 
домислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала  
ин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки 
, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p 
 а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочи 
али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса оно 
јих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на див 
ишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да л 
 је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? —  
о ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чуд 
и су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им к 
у нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сва 
з у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на 
 Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала би 
 сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био 
 Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеос 
дили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео раз 
убица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе 
марскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Р 
сти.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем ран 
ам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо  
то.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа  
рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу 
ја, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло ле 
да је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити бо 
roup" xml:id="SRP18882_P2"> <head>Књига друга.</head> <pb n="159" /> <div type="chapter" xml:id 
кон смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и у 
едном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање 
нога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњо 
 поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К 
>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне се 
ће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце ги 
ли су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп  
ици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је т 
и од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш 
ам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага њ 
!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим 
ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖА 
ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКО 
ктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’  
му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким  
 столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ би 
ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! —  
} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је в 
о уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разг 
 У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће кр 
ве веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од  
чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће љу 
је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> мл 
ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p 
оју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћут 
нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Са 
82_C1.2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица досели 
довица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Г 
имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла 
млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испри 
 цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо пог 
ује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку 
са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тиц 
ину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — п 
а-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на пос 
 — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, т 
икслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком х 
и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166"  
ање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за поставље 
не.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца св 
едњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n=" 
 је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та  
ад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да н 
о, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Сан 
ала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпит 
ет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста ми 
 <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седи 
аван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пуп 
дмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође  
убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љу 
а једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се рак 
собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила 
хватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по  
Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га ни 
се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p 
>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја зна 
та ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам бол 
вка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да  
а! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и пог 
потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођ 
ца заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста 
? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, 
ула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у да 
ла.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде. 
ного горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p 
бра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но 
лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет пут 
 губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с д 
пор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз 
да иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је од 
 на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очим 
нова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту 
а чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} С 
оведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор С 
ктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пу 
 на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то  
 важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну нов 
исана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као 
их леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са 
и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон  
и и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко ш 
ко се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког ф 
 ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по п 
по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце го 
ве један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских  
х часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа 
оји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не ма 
ати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што ј 
 ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци 
даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише 
ко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако 
ђе да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну  
 кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Р 
и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују ј 
ти — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или  
угова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу,  
на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад пре 
ко би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се је 
варити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али ј 
то људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната,  
своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео са 
сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у 
} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то те 
стаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14 
азио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио 
 свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца 
и, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} 
ана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — 
 жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ  
b n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи  
 није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В 
зала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа  
рината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се 
х је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужнос 
Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ  
м што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте глав 
су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; к 
и на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују  
о што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба н 
.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи с 
 право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако с 
ако би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио са 
илице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да изв 
њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из да 
 речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Срп 
давно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело 
почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више 
ећ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — п 
авра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна —  
о све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „фер 
ла та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он  
физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, б 
х види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни и 
 по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни б 
ргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко 
сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће траја 
ани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све  
 наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађи 
а је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена 
рније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој 
пођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Докто 
.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбољ 
мо за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих 
мислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало п 
ко своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио 
век има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове  
 је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима ос 
онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисн 
е — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S}  
па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има 
е у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</ 
а срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни р 
пић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попа 
дмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да сед 
ак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али те 
он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ 
први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала 
.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалиш 
и шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се 
е у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће ко 
а.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су  
 не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину по 
ер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан  
 долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походи 
али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар свак 
идео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па  
им школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра 
налац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — ми 
о нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме 
.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе 
ву нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица. 
о јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркино 
 а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу зем 
— а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно  
шкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S 
је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђен 
волила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако у 
а осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што  
а куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диж 
то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем,  
да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма 
мештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда 
ршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве к 
еји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги  
адне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај ма 
ожића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад  
не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на г 
се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи  
дан с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета  
ио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста ч 
 опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у к 
угом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p 
своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док по 
јући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, 
општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се 
себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу  
ме.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је 
вакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали ка 
Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њи 
посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све шт 
а били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се размахн 
се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разгов 
амохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двој 
у из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- 
те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ 
ве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је 
 госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света 
о ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Доба 
често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </ 
{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био бог 
 шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена 
е жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеж 
ди свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и мог 
ка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на 
 будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави 
то и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p 
мнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кр 
ри — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већ 
{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се  
коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на оку 
сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први  
опадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и заз 
реврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле изб 
ом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз ро 
"17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео  
 лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје по 
ођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p 
договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад с 
па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћ 
не у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер 
ор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том 
исто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</ 
{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтел 
е и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се ка 
 госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само 
ву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, призн 
</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет з 
појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички л 
 задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу поче 
цали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Л 
тор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Гос 
аде жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџба 
била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско 
 се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који  
 и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и пој 
 појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза 
иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} 
а цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор 
ако је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу би 
и можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је 
само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеш 
лушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и покази 
на не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, 
е никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долаз 
а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчи 
ва.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се позн 
нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за  
, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и уч 
е и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољег 
ао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу м 
кал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.< 
тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“ 
боте у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор 
ко женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре 
 гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда г 
 расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива о 
 изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало 
во: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруг 
здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S}  
 у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну ст 
 сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самн 
ихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да ре 
 челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хи 
 лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Дом 
ушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао 
а већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је 
стано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврд 
октор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разгова 
" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та бли 
нили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже 
S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Госпо 
</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сад 
дити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана  
за сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова  
друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача гр 
а натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом пред 
 у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфл 
о се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва то 
је ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго 
S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом врат 
, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, 
оље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попади 
<p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су сел 
етињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан сел 
Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вече 
 n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} 
 израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, 
и се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после  
b n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, 
..</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко 
таде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору од 
и.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се раш 
о махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па  
а.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула с 
тао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих 
 сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би с 
ођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако ше 
 ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> ш 
о и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад  
ицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић уш 
буна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеск 
асту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га  
 зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да  
 па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи 
срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју леп 
ловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S}  
ек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има 
двокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом сла 
 и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много зна 
S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села ј 
авек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је 
, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први м 
ратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме пита 
је било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала 
.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу ми 
 осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње 
ин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо о 
 осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи н 
е углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужев 
— узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на  
 пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повиј 
се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> < 
овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе 
ам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је м 
и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са крев 
око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се 
осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</ 
цу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „< 
азића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал  
ом.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ обра 
ше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико  
а или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме сам 
} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> 
лади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узе 
уо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као н 
 очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, мла 
ој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, о 
 n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких  
октора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор  
олети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њем 
ерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао  
великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све ве 
једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било  
 духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има 
 моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, 
ило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те  
ивезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осул 
никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ћ 
<p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот засно 
 храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи  
се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би 
, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нем 
па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп