има боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од |
/> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и х |
штен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви пришт |
би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње |
зино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} С |
ек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила |
стадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спо |
шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мо |
и — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} |
221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи |
по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и пошт |
ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p |
самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако дв |
ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, |
авка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су с |
је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богати |
ао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на он |
и свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје |
рмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да с |
луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb |
е на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године |
неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас та |
ио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта |
га гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, д |
p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња |
е бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је |
олити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвока |
ега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прв |
е госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја |
ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове п |
целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухв |
/> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у |
о да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p |
е волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друг |
луша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Стано |
обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи меле |
ој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за кој |
анас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, тр |
је туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш |
ојој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му |
д му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој |
би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву |
посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, |
} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па и |
Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="2 |
је то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је да |
о петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да |
н.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не |
ј спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мо |
ахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога м |
У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> < |
почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претр |
ћ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. |
д он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чек |
оту.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор |
е прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се та |
бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд |
поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене |
Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено. |
ш не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Љу |
а кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мисл |
је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније к |
ан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила |
да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разро |
— она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није у |
и сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће тра |
села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше |
ану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што |
з поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу уп |
диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разјед |
је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту |
рији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном |
ући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, |
е ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адво |
стане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љуби |
, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Сан |
радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сирот |
је честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје |
</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала |
довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.< |
иже до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше мал |
е само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} П |
није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Сл |
нио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попи |
p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, др |
мци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> |
орао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се |
езда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чу |
ата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n= |
слим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, а |
спит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар |
они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се н |
па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретно |
илан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сва |
пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Стан |
.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пу |
човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, д |
це.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од |
} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала |
а — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као |
ји се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску цркв |
ван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је има |
ко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> |
у.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> |
ктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам по |
дахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, |
а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од |
ну.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и дру |
тало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога. |
о пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у раз |
а кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо |
на се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, за |
Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— |
ледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну к |
ишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса |
после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сам |
ољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим |
</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да |
ок се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити д |
пође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегн |
воју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтал |
е се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са |
есту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако |
окторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, |
и дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</ |
није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> |
ећој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је н |
ојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти |
дмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи |
одине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Г |
видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; сукла |
ско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на ру |
д је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она |
добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бр |
</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" |
реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— |
поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није в |
звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила он |
.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером |
три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за ње |
доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, ј |
ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Стано |
људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што п |
и“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стој |
во друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља |
i>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том |
то детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} |
> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик..... |
} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — < |
те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се роди |
нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, св |
/> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметош |
— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си попл |
да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; |
, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а |
живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат чов |
а млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује |
е бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одгово |
сим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни ну |
наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа б |
е живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар |
говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! |
оја ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p> |
собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпо |
а науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у ка |
ји више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према свој |
је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов ма |
азао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се и |
ко, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођ |
уцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи |
ан век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се |
о је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђу |
ица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је |
то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос кле |
, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дру |
оштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се с |
е кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће |
вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— |
из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољу |
ли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством |
друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„З |
ђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин |
види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било |
осла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је |
ици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је м |
д пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка |
блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли т |
њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће ј |
, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су док |
сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога ду |
она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој поми |
пкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она |
у госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се |
о, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу |
на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке к |
је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је он |
је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих кр |
је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p |
м собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу свом |
дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично св |
<p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу |
х зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште.... |
бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет |
а и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би д |
ад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чуда |
ти до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата до |
о лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадн |
људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који |
м не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору п |
ста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p |
млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мим |
она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути време |
.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да может |
ћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је |
коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто п |
за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на св |
еце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни нам |
је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн |
потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузим |
ису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца |
бро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што |
ри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} На |
Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица прат |
га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та |
<pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем |
а.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све д |
пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> < |
у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго |
на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико |
леко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце с |
а повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сирот |
едељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} |
ирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p |
бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита. |
оджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку в |
амишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да |
— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па |
у госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> < |
p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајн |
ет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p> |
назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешк |
ла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим послови |
о да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном л |
репирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.< |
ном.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав |
је а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла не |
столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово н |
не висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки отк |
один Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на |
е госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фиш |
Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на ја |
мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно. |
славим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — |
ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаћ |
цем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко с |
носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — |
ку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као д |
и! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашу |
реба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам г |
ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарк |
ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> |
ила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас |
било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Досел |
ку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да |
додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече г |
то ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попи |
бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Бо |
о, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље |
снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кућ |
о, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један м |
теље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метн |
што крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? пита |
вао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће ф |
н и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> < |
, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи С |
имати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се ди |
док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p |
дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао |
Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> р |
учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је |
ко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у дво |
ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па бо |
ој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p> |
љи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада |
? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — в |
је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, |
брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће |
а да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгуши |
ах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом |
су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зо |
нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши не |
ном тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш |
и да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас |
Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће у |
ј бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече поп |
p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући |
ио трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на |
ла али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, јо |
на није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{ |
ца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога |
и, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p |
м мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота |
то за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођ |
вала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им ј |
{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу рук |
ер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољ |
ико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, |
у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужни |
усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{ |
чева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, ча |
оји има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика |
а коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка. |
ма, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Го |
ета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — |
ивоту Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то |
спођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— |
омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се нада |
му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ |
е.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико |
све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро. |
осао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па |
дно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече |
Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је до |
испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад г |
ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га он |
Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги до |
Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку. |
а и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма |
Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је ов |
се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њез |
бичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, к |
.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Гос |
едао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се цркв |
дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се |
у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у о |
као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све |
е враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љу |
у ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито |
ићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима ка |
ро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу. |
двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марк |
своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него |
вреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> |
долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов от |
S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има н |
Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по цел |
гога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема |
оње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита |
смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго н |
ад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћ |
ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — |
е иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{ |
а.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба на |
о ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па то |
ој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат ни |
рине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би ре |
уначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милиј |
пчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар же |
свим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се до |
бави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе |
оче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачу |
з кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу об |
али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти |
м је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љу |
ој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није |
ештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све сел |
>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, гос |
ћ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће би |
рало се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животић |
тара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи б |
се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саве |
у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви |
кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима |
дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све ј |
ри Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачк |
тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице. |
b n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чис |
у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих да |
упно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у ко |
ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући. |
до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стој |
уштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је б |
ропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара к |
је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти |
ћицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је јед |
Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала |
си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p |
а и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је |
ом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како из |
мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ру |
гурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за св |
олове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отме |
оле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно |
ати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још оста |
би где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — п |
ање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а ка |
чима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљук |
/> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан у |
ио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срц |
силе су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста |
међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и в |
ако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и |
ругу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје |
отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и |
а би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није |
ј дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није |
у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да веч |
храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, м |
се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то в |
>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру |
надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и зак |
удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љуб |
спођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено п |
м се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} |
а сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Докто |
а и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују |
цу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се |
ек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јул |
њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да |
ило много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окрену |
ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га |
вео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме |
ећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће вол |
ила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину го |
ио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. |
шла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по к |
Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаш |
иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p |
е сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и |
кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине н |
d> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до оч |
одина удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — т |
ламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне н |
и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дво |
вет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше |
тиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, |
којнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са |
и ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на па |
ију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p |
амо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрч |
е она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не |
о, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ст |
г“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закуп |
ила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва заст |
ли су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свет |
и да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љу |
е ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, докт |
ви, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и |
ићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта го |
ћа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, д |
свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На |
{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на |
апин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сва |
али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S |
ци.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлиц |
није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фруш |
олико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели |
бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљин |
ах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" |
рен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше с |
ак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне |
то, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је |
Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао |
} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми |
од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гав |
оспођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Док |
/> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадиј |
и од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи свој |
био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже |
па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{ |
т смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика- |
рупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што |
ила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу |
и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то |
{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у |
ш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да |
.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме п |
а му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор |
оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пр |
на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки удара |
бица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничк |
{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско |
на мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" / |
м млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако п |
домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вреб |
и.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље |
га.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најб |
тарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му |
вну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе |
госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко |
ну доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном |
ио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својо |
ђице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне т |
ака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то |
хватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не повра |
ај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и оста |
а виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снег |
чникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љуб |
ји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци |
ове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стр |
сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше |
ник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван П |
</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега |
ли се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада ба |
не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса |
{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су од |
други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски |
} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк- |
ко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друш |
гла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радиони |
ије овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло |
за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас м |
вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Так |
> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево |
места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их |
никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огл |
ш мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у пол |
то ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у она |
о имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје јо |
ле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи ње |
позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је на |
о лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за |
поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p |
још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са |
кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>До |
грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће |
е смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки ј |
столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и клич |
ерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p> |
ажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дал |
.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе |
у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. |
з први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непр |
ати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ го |
о од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милиц |
амесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђер |
је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, |
је зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у сво |
ли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ у |
њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а он |
Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Луга |
уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орма |
столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је |
оше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па в |
ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у к |
о ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним б |
и у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупан |
у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама |
цнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа |
pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и би |
p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</ |
вим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу |
ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи |
соке тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовал |
адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек |
ео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце. |
грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној |
крајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих ве |
је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> |
само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи свој |
амо обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је |
Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерк |
</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.< |
се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели |
први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док |
их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „ш |
дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Сто |
је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни з |
туричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом |
белом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом р |
попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што |
еде бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још |
уцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође |
дан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом д |
је све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан |
ћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста |
човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне сед |
како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајн |
ш није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртло |
нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један дру |
м оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу. |
ти до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и |
стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бун |
цу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да куп |
пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад с |
свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запали |
воту те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и поглед |
у одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разгов |
своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> |
гови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како |
на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, ко |
лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже |
а смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> |
S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радош |
доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан до |
да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није |
ујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мо |
ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача |
p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа |
берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту с |
ћу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђ |
ишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заоста |
ала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код |
по, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{ |
ке и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „ф |
а ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за |
ксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n= |
ата у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — |
тање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та ман |
у по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је |
брни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој |
била у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у |
„грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пи |
све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на мир |
знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> |
света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога |
га цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} До |
рата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево |
наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој п |
ње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако. |
ова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога с |
азић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n= |
ста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдн |
е а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S |
и <pb n="167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око п |
у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега |
октор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би |
<p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је ј |
да је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" /> |
оба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Ми |
ведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо |
пи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p |
љењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} |
би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гост |
лазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и |
другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ћ |
е још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он уз |
S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и м |
а их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну |
ија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако до |
се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао б |
глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пре |
да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би го |
ца и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — |
— та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасн |
под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} |
вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја боле |
г, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како мој |
као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, госпо |
мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо не |
ду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p |
умар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који с |
га јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна же |
ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па с |
ни се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта |
ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији |
ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“ |
Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није |
вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се о |
ла сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче |
м — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не т |
што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одма |
> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но шт |
ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, |
н патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну. |
— отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам |
на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништ |
о на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби |
састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу |
ктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога |
: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се си |
и јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја |
Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији з |
ио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази |
</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш ч |
давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села |
ја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог |
е пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим д |
у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по |
то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соб |
грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни пре |
за — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бо |
докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете ма |
м се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирург |
} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели ка |
ицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће |
е — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која |
ј полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница м |
ка храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао |
са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; ова |
осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се до |
д онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; |
г.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се |
S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, |
даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онол |
одар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јес |
b n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, |
рово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на |
н ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту кр |
руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени |
а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и виде |
ан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју сна |
фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p |
S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и гр |
кочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb |
да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</ |
Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „изв |
га ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — |
изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи |
е брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за |
лите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено ла |
а боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од т |
петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да ле |
се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до |
м Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужд |
госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишка |
астрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост до |
и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мира |
ли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули |
цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој ш |
је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада |
и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора |
на ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће на |
.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико д |
задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно |
не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ |
ктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта б |
место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти |
} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захла |
се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну |
уло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — п |
ала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се |
се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" |
аје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> < |
су се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо |
вор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке п |
сле да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скр |
мање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго т |
/p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Ра |
терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто по |
није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} П |
им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n=" |
ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни дола |
ме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не |
— јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Мил |
ану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S |
е се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су с |
езин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се |
гога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а |
>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет она |
је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му б |
су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна |
2_C1.5"> <head>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси д |
р гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{ |
уги ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сва |
четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, ба |
е то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још ниј |
Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да |
да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мра |
да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излети |
говорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме |
/> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — |
лашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајк |
на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први |
редњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здрав |
ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— |
о нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака |
пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Мил |
Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће |
{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пус |
ов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станој |
су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је |
ме? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су з |
понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати к |
права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се |
јзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се |
ођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на |
ад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећ |
.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бај |
и за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио док |
било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета |
оје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ови |
ледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако успл |
ј сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и д |
добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе љу |
и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадиј |
е мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала ва |
по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} |
поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам |
е ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, |
амишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је т |
нђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу |
обро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите |
ко, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љуби |
милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си до |
угом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко з |
лофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ће |
еке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да у |
испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест |
маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати. |
ела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је |
сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из |
е никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да |
у им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, |
готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</ |
јом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо |
ретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се ниг |
оље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав док |
а на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођ |
е бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја н |
е и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на |
ице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићев |
иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по д |
ићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Ни |
ућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и |
дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао д |
Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мис |
рва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и |
пски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живи |
а ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за |
{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао д |
а по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико ниј |
ет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да дан |
е била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовиц |
не каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни л |
S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко |
рижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто те |
рници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и |
е госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве |
нога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан пр |
„честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Лан |
p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће пр |
же са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Докт |
лак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој |
ешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна ве |
Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} |
томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваљ |
еме је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка к |
ина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је |
боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађу |
егове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седе |
ром своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој |
, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне |
<p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не |
е ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> |
.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није м |
ј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути |
ј бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева |
а и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак |
је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Д |
} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују |
" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из д |
како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупа |
> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p> |
оги виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазир |
се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су |
.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помиса |
села, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њ |
="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из в |
Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се |
љине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни |
оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер |
но мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити уск |
и леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од г |
на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у |
— размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су |
љу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила ј |
одне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Н |
која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његов |
сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по ср |
арског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст ра |
но боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му бера |
{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се |
ији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све сл |
ноје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси мно |
м се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здр |
ље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио |
а Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мисли |
го она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да н |
нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За стар |
шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јад |
што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше |
> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино |
.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је неж |
>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ обра |
девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — за |
S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} |
ад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све с |
ћ радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би м |
нула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком |
</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Ба |
теде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и |
ао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била у |
омила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи |
писана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - |
ада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да ј |
да је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на |
шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само ње |
ако, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим г |
сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зор |
рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове ча |
ста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога |
е га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бран |
је и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, |
је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку на |
ановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то |
канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради |
је напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа С |
ад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће |
обити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе |
“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак |
ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за посл |
чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти |
и после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више |
ави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а др |
e>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти ца |
да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа дево |
Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нем |
у домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек |
рви мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а |
их двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није о |
бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да п |
то треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после |
само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја |
ку на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> |
с с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео |
ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат |
ељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било ш |
е живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p> |
чи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а |
бе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна ре |
дљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави в |
са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнур |
подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућ |
првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину д |
слили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то |
ко као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече |
у цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан м |
духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, т |
ва и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад |
ек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати |
нце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким |
као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута зд |
једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, зна |
спођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто |
ачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клону |
нас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна ре |
јку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи о |
т у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце |
> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је са |
p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више |
су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} З |
боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре с |
ој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила < |
на и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до |
рицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији н |
ала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само |
тила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене |
хо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љуб |
ка му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Н |
Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрок |
учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Херше |
е стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно |
лео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће год |
новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</ |
рта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p |
дим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђавол |
</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће |
а реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <p |
у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Зна |
де, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се б |
p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> д |
рши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га прити |
су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држ |
ама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај |
о изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова |
<pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема |
плахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих п |
је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза |
— а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни |
ховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна он |
од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо |
у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини |
ас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговор |
p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар |
.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може с |
в, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко к |
пуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да заст |
њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од ут |
рета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима |
ле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, о |
своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из засед |
ик“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је до |
ојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је |
ти у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тих |
господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опаз |
дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да з |
Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и по |
а би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да |
.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <p |
вину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ного |
авршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта |
лас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако з |
лети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> |
S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више ду |
воје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да т |
але.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а С |
е била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како ј |
стра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет год |
та.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе |
о предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из кућ |
ан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планин |
трашна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући |
о као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво ча |
ци Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, |
то година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам с |
вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере |
ећ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени |
ваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштв |
ест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> |
p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са же |
е доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само д |
S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смиш |
посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се м |
жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гав |
’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти т |
ањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</ |
27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоск |
болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је д |
лижњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугар |
е последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испит |
па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> |
Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса |
низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и |
да природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога ни |
ким јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада |
ову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањ |
один срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К |
га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутин |
конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падн |
испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун см |
S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према |
/> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо |
сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је |
извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осв |
е својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{ |
бави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и |
млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију |
је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру |
— и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивн |
у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико |
било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топ |
сетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рач |
е главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та не |
> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака н |
једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то |
една се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, к |
ромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под веч |
уду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: |
поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим |
тила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задово |
оран.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике |
прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је |
сају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S |
упирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем |
не брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} У |
> <head>9.</head> <p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} |
одину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први |
а вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа |
Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, |
</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Б |
једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави |
терије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири |
зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте же |
она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ј |
> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да ј |
p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова |
то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа ј |
p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ниш |
и сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако и |
јао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољуп |
>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је |
рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви |
вике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цр |
кне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова к |
ћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="4 |
ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба |
а у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, д |
а а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој с |
.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дуж |
.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још |
купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леб |
кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у ти |
велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима |
цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву |
ука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се |
ћ претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што с |
истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госп |
једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неу |
лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три ре |
„фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и |
д ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега С |
тран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче д |
о Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он |
транцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} |
у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по в |
ну.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гавр |
дама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница з |
се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па |
, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји бе |
е а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} |
к је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столиц |
ислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са н |
у.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради веч |
шта о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, ра |
главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли д |
бро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна н |
<p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа |
у.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у |
одар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да |
у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли тол |
<p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Д |
ом ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Л |
p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника т |
а стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио |
је било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан |
анео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стар |
ла сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса |
се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> < |
деље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, |
спођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт о |
омци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луч |
у али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што н |
рк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван |
чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз |
окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носа |
ећ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Мила |
обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} |
оседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти |
још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко |
к.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врат |
се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, и |
соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој с |
ела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће |
тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, |
, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је |
з њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза ку |
су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је стариј |
да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко |
нас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју |
кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је |
и.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упре |
ути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче сво |
ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао |
чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не мо |
е куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њо |
у -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а |
шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. |
толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један |
а канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госп |
ламу.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та |
Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше ј |
век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац |
не две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман ка |
оложај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шаре |
ао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком |
га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима м |
>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животиће |
се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p |
није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува н |
и и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет |
уљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, |
људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носит |
кују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође в |
.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба |
а ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S |
е лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „г |
вет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у опш |
к у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, ниј |
и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали |
е то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- он |
е везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је шт |
да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракиј |
о предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће |
ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није |
Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је |
си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад |
како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта |
ића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће |
га мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пу |
ји—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одред |
о ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако ј |
ти, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мал |
а ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора |
ила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} |
ла само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица |
одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} |
ћиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме? |
х језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се |
иких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове г |
у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна д |
оћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарк |
се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према се |
гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитск |
ља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, м |
остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други о |
ре из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а па |
ав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, |
се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштв |
трујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њ |
ула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на в |
ћани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби ку |
ила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и ос |
ихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</ |
орити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља |
ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће |
дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се ка |
писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином |
егове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књи |
спођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Дра |
доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво |
ође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме |
ом, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.< |
ор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмо |
Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.< |
е помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме б |
једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођ |
ету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се |
:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману о |
е и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе ра |
аркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је д |
а први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, |
кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свако |
ио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> < |
рача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку берб |
рста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га за |
ко дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет |
ћ.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се |
гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо |
е С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} |
игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају иг |
ек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су поче |
роз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title |
ваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, |
а удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте же |
елику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помол |
а само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у о |
ликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке њего |
струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, м |
} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице |
, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати д |
а је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу д |
, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољ |
пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зиму |
мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} |
ако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска |
/p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својо |
<p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у срета |
арске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта |
се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове |
ок се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви так |
две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и |
ћом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само |
на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си трену |
— прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је |
ајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло м |
ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Гос |
ећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан |
рва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, д |
му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка с |
давно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очи |
амо поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, о |
већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p> |
ује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ н |
вали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника |
единче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, уз |
икнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове ре |
тигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове |
p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се |
у тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши уми |
нда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити б |
коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велит |
р стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p |
мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зов |
>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ |
и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек |
У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко |
дња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, з |
а је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако пада |
ца — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби |
је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада о |
си а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му оста |
како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу |
ирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} А |
упе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Стано |
— осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то ј |
је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по ј |
аше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видим |
отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам |
аба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну ка |
бито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек ок |
а тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио |
јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чи |
рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то ш |
е некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком те |
хових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше |
на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак |
ао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причал |
и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици |
зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело дру |
Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина |
па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих |
Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а |
та ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк- |
а и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега куп |
ивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} |
је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека |
д си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је |
ла се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда |
у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера д |
ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест н |
то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим љу |
куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак |
S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би |
тила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све б |
ам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову |
и у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> нај |
а земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућ |
удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да о |
час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Ба |
тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му |
његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер н |
ој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђаво |
а јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нем |
екла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида |
?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попи |
ио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бу |
и ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна св |
илика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било в |
гледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ћ |
рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госп |
’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам |
де на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где в |
тво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} |
} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у п |
Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак |
е у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих |
шту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> |
јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто |
ећ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о |
уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор з |
ици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро сн |
велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике |
атила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских |
p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје |
арно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како |
а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушк |
у на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пруж |
{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да |
је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p |
људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо ј |
м утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњ |
оје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред |
о прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на ру |
а је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражи |
кочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Бо |
реши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој |
ућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Докт |
соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучи |
тац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад |
е може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје з |
жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђ |
ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, |
роклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у |
пет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у д |
има руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових |
н узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра т |
е пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољу |
рину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухва |
а ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ев |
длучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио ј |
а нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Ос |
убица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича |
рили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико |
аш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта |
>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми оча |
</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо |
рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању |
репио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у |
дајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чу |
руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у |
Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била н |
и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па јед |
зреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том |
баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро |
ји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па м |
он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S |
же као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује |
у; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живи |
то моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а гл |
причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њез |
стано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу |
стаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још |
ван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. бе |
} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} |
женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са |
е мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој |
нцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица |
вој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> < |
а не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гле |
ело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах о |
ве црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} |
у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде сво |
аг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S |
, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ |
дне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили |
је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даљ |
икрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплел |
а Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, |
стал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прих |
једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено |
спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санд |
анине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим бр |
е једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Ис |
о смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </d |
а ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су |
нита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и |
онела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p |
ћ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} |
У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди |
ара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигур |
васе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји сп |
нина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га ви |
реће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изи |
а полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S |
Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се |
Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три бу |
а ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте о |
оспођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне |
ч грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весељ |
ајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>В |
е кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Г |
а обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авли |
оше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и |
је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, |
ере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље с |
да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У св |
пре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабр |
ио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, б |
м начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да нај |
ној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресел |
ербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> п |
а, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и |
вима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се |
<p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{ |
:id="SRP18882_C1.6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему |
спод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки г |
>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" / |
амо су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштв |
енутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са о |
читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што |
воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и |
чица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико пла |
<p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по нек |
дар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и |
зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалера |
у; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај |
влији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и ча |
бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div |
>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али д |
иге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да |
<pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Гр |
пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што |
ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то к |
оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор С |
било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробу |
ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада з |
ора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба гот |
се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> |
што обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме |
свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, |
је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело ме |
анов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> < |
јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје к |
октор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те п |
ку образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и тр |
снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Ва |
леснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну |
лима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја б |
ад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гос |
је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје |
} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{ |
оји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се ст |
игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накиће |
о, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је в |
ћ жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца |
рива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњим |
у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претре |
оме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајал |
ујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махн |
Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо д |
сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја |
би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div |
из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по об |
.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа |
евача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>П |
еља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међ |
а била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, мо |
роучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору |
ао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описив |
ела дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{ |
вао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а |
ије.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <p |
е до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се пр |
дост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и па |
ћ разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога |
верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S |
војима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p |
уби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајк |
нину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цел |
говој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> |
убица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и |
одиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дир |
доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високо |
сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу ње |
вога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> |
га старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило св |
одиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два с |
бичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаш |
јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од ти |
>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње |
> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица |
ко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блесну |
мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живот |
својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и б |
гло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олов |
ве то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби ра |
преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се об |
ћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле по |
це како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор |
шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица та |
убицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, ка |
се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању |
ло по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> |
ек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће |
у прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се |
по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљк |
вирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — њего |
е је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућин |
дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим ст |
мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе |
ижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни |
еше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињ |
о беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким осо |
лазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља ка |
м очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беш |
мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито де |
о у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</ |
дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичино |
магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, п |
који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце |
ше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</ |
ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су |
и јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештен |
ога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је |
а ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ по |
идео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p> |
ку. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу сво |
ше за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде |
идесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упал |
је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p> |
кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је вид |
а у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад |
а онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишља |
иленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је не |
е мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера |
по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је проша |
—</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи |
се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, к |
> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пр |
Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кућ |
на по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му |
— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тра |
о у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шт |
ра разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очув |
мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија |
тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! |
акне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се с |
} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и |
е саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселил |
Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} И |
вори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек |
ктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том |
иле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву нево |
немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њој |
ги људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само ком |
Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе |
рате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи го |
.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госп |
је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу |
од би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз |
опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било |
че у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић гла |
паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не |
есто посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући ње |
оје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њ |
Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу. |
на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина |
је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј на |
У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, |
чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ |
о им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође |
дру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говори |
ло, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова дев |
а: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо |
оји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог |
њезиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у |
љна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из мана |
у јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — са |
доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођ |
, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S |
те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да |
ити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се |
<p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би |
је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; н |
са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од док |
леном дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крил |
ј испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, п |
све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би с |
а кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове ра |
ри.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бир |
лу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел д |
.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим гра |
ешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залуди |
е живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њ |
ти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младом |
мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар |
ац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} Д |
да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Стан |
а а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о св |
се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште |
ића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било ник |
а прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги |
шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У |
ла.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и |
а крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у |
ве бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> |
што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које |
Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> < |
све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.< |
и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далеко |
тан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p |
} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чу |
би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер док |
и редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био |
ога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, |
ечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати све |
била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, как |
аким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно пог |
<pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти каж |
се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још кој |
ала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојнико |
ад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубиц |
вао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би јо |
оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и з |
од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с докторо |
жића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> |
ш у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, |
и — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S |
г свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкали |
и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грд |
ди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> |
ило да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако |
данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p> |
нда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Тол |
ма шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлик |
а у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска |
b n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p |
живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице |
лазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то ви |
рке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене поко |
тане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила и |
долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочи |
ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; |
учио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то м |
S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у с |
би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по об |
арости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо д |
сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.< |
ј у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до |
од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса |
век смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха |
ви кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се исп |
шак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо |
олети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о т |
а би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од |
, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубиц |
е паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а |
Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно п |
ораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Ста |
здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало |
њи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му |
има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се М |
аке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би |
чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек б |
није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љуби |
отово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госп |
ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз сел |
о некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. С |
-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што |
на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и уз |
у то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са с |
ошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родил |
може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да ј |
обољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по до |
ога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га квар |
Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га н |
ма и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војуј |
олет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било зан |
нудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већ |
дају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, |
аљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну |
бочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, |
Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} |
ика и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, |
о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" |
његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало |
ој најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти |
у груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је веч |
а вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан |
којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед и |
Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познаје |
која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа |
о из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ниш |
руштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад с |
лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито ж |
грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није |
те али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да х |
им књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати |
ло, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге |
е чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад |
зи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на стр |
ђа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи |
жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је |
била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су |
аци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи гра |
ом ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, |
једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице р |
о су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на |
ћ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта |
Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је ж |
Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше |
.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор |
је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p |
тио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретн |
.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Са |
и ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктор |
а.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната ве |
и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у мана |
ах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бир |
е Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом г |
туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек |
} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као |
Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским посл |
Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље |
да оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мал |
и у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и попр |
ог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је |
све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћут |
ј рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више корис |
а прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може |
пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је ма |
лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста |
осподскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих |
и неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још ни |
праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љуби |
од би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оз |
Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што |
Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, б |
его је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао |
S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која |
већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да поме |
а, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго ство |
ма села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у зам |
друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; леп |
жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па |
м много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чист |
је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је докто |
есника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније |
ги трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кућ |
Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Са |
</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од ј |
ричи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица |
у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је ошт |
је не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је |
а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се |
срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говори |
исли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> |
м приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но чове |
н, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистро |
ваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне м |
Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па |
Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мисл |
сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често уста |
људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он пост |
спођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разг |
на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио |
ву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одма |
"131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но пос |
p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу |
и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету |
— никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гле |
ника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим з |
пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван |
огла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="1 |
ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњ |
? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако |
стирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живо |
на дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више де |
епу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не |
ше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколик |
пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p> |
о, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који ј |
змигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и |
ени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удо |
рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што |
е прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Ра |
пштина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје нема |
оме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила |
ромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински по |
раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао |
ворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, |
се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би |
ела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у сво |
Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> |
о, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки фи |
ао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} |
> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, |
ођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> |
у ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није |
ч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу в |
а им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и с |
збиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах |
Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало |
чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе в |
н све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи изв |
духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека |
да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је |
ашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и нај |
адар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој г |
сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} |
каше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираш |
адом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — у |
естано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А |
а да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огр |
љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{ |
хвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја бил |
мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда |
ора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже |
већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узе |
не омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њез |
онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која |
оту.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, к |
е па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске п |
ти могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ло |
м Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућ |
Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништ |
роживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а |
ежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о |
н научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{ |
ца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко |
е родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала |
рпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; ук |
ио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од как |
е доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бе |
ола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развез |
творено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине с |
је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за |
с би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И |
зио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у ок |
би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој |
а по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки м |
свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једн |
ора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на ра |
n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко |
S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету |
знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — |
и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ак |
b n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она |
скоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати о |
чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике |
е се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире |
људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква з |
тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој чест |
А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса та |
и само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</ |
емељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа сме |
час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на |
римити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и том |
по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Са |
а из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ов |
мске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им н |
екало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, |
о у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{ |
има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји |
бичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским пр |
ти.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им до |
ично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канаб |
срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу |
="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била це |
м о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бу |
је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен |
ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође |
ањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из х |
ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама. |
о ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у |
тор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева |
ресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, |
орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Мац |
егова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се р |
ан диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књиг |
> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како |
изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу |
1.1"> <head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дво |
еба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пр |
је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она |
<p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кућ |
одине.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и |
а сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А |
а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева. |
столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душ |
еврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже |
омање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпо |
већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S |
удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Ла |
суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под обла |
е снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји |
едан дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, т |
висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гину |
какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живо |
целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али |
е ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом леп |
р и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао и |
а је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, п |
кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — |
тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљд |
о је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за др |
„ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала |
е је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје |
аће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда је |
о ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Ста |
куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p> |
Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви |
је пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S |
рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу пр |
ати рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево т |
да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту |
вога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледал |
е она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе |
озре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но к |
а дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је не |
а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је |
.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се ње |
рпкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталиш |
десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало |
није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица ни |
часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно |
ећ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом п |
ако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чув |
је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде |
вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срц |
е јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он |
погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на |
ећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом |
стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу |
друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горњ |
збијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало во |
ело неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов |
јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела д |
аслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли |
ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој |
ала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче |
бицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешћ |
девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме |
се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпо |
ви од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p |
како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p |
јином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и о |
па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешт |
јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по |
једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи |
е било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор пото |
ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу си |
никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како |
мили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај |
је било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још б |
њи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и |
же и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела |
задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разб |
ођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она доб |
јаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси |
оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након |
p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="17 |
жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек |
ад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се см |
нала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче ка |
ена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је |
његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љ |
е песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи н |
Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> |
ас и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса ист |
тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћ |
тини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим |
нава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Врем |
је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да ва |
срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је н |
ш врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не у |
био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао о |
више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> |
е мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да |
ио више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирк |
али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а |
епа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала |
ук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће |
милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистр |
тину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити зако |
S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва |
њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очев |
цуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке. |
ила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као |
лку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најс |
сио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Ју |
дају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> |
навао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојк |
е у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</ |
че доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љуби |
рекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица ба |
има и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Р |
огом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу см |
n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застал |
ио ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безј |
А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас |
а Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Милано |
дан исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за |
рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, квар |
елом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — п |
ранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да с |
ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стра |
а макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жив |
<p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала |
сла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистр |
<pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила т |
је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли с |
а потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак |
црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ |
је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при |
одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њ |
ануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла! |
етнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гро |
сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изн |
ну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем м |
а у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа бил |
а слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога |
е на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко пла |
гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим |
е уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не б |
рти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису |
> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још |
ма.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на ма |
живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакида |
ацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно. |
у поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро |
уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компо |
</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећ |
ико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљу |
ноге њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и |
куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понај |
говору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад |
ровести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да н |
Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мал |
у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан |
ђа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах |
истала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је м |
ку да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пу |
с „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке |
удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пош |
дној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У ч |
а живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хр |
Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оц |
<pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак год |
је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај |
ом животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је ра |
постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје виде |
ом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. < |
је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дан |
ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила. |
/p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{ |
о опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од |
p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвали |
о ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још |
огима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт |
евојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се м |
штинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао |
ећ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове |
оман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га |
вци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и |
годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је |
ор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки |
распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визи |
иним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше и |
— и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санд |
а у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S |
они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадор |
беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески |
оји растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је д |
="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на |
целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово |
. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили ма |
о шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле |
гим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и про |
у.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где |
Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово |
Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ с |
ник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често пр |
м броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликам |
<p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је с |
, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни дан |
и већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, л |
лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни неш |
В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквено |
рећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледају |
вали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се |
вети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div ty |
не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но |
ти господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква |
у још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на вес |
ским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме |
се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код |
је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица б |
буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало |
кли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири с |
е гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ов |
а задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и |
кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су в |
а уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде свет |
и мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи |
В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-сте |
неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са же |
нас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под |
другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она |
да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и |
рота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита |
ео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њо |
пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у д |
мо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се |
а слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вер |
> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше нек |
е све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао |
прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да р |
то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, је |
ије видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничког |
биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како |
ма.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два с |
м очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој |
собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубиц |
ало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу ср |
да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и |
гло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно. |
и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. в |
рацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгл |
није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много |
улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпо |
бобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и |
p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришућ |
ко ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она |
свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школ |
ке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприка |
-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под свој |
и бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да |
заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је т |
во небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по јед |
има, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. |
</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражава |
/> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она м |
евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Бос |
ли и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није |
два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то др |
о прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сир |
трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу. |
а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек прак |
потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела |
јући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати |
онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била |
рали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, ко |
је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три со |
вога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су у |
тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — дана |
S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова н |
в тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом по |
што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада |
ка брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака ј |
и госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рек |
сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов |
и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоћ |
узела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S |
етају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на ду |
есити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је |
у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и н |
се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пак |
школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца ту |
882_C1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке. |
к су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни |
рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је |
тадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је у |
нула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па |
зтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је зв |
њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта и |
ницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, са |
к-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није ва |
оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало д |
ачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користит |
да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физик |
м за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упит |
могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац |
мо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били б |
{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свис |
али девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, муда |
одар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једв |
а рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кућ |
те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отиша |
ад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</ |
је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубиц |
воме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају |
е рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане забор |
претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али |
овало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли |
год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли |
кла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није м |
ти права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски о |
се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва до |
у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде ни |
е по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишл |
на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога го |
ан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} |
ли онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са св |
Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је |
ећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као |
ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај |
ра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочи |
обу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да |
ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту ре |
ога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јул |
ђа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба н |
смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у |
у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај жив |
натнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме |
његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту ј |
о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — |
, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа д |
но другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође п |
да била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годи |
ивотом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шум |
тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да |
чи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манасти |
ш описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне кад |
ћину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} М |
рему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је |
Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да |
жбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њ |
је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова |
Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор |
<p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чи |
вао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према |
.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p |
итискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео |
ио је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, ко |
" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка |
же са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се ис |
аше — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми |
>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има ос |
м свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Ч |
за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе ма |
само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео |
друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтал |
то још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети |
госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи |
е.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и |
у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек к |
ани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако в |
јку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умир |
елела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати |
радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних |
к, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита уве |
оји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се |
ађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и ле |
спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама п |
оји му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку |
ђа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој нис |
што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био раз |
са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адво |
га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, д |
озна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазит |
и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки |
своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео ј |
а женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херув |
био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док см |
линству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Влас |
Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га |
ар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов к |
било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му |
на шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, насло |
ога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд |
испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан жи |
што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно |
исто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није г |
ан смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци н |
овор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па |
било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби неком |
, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер с |
Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео |
а општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; т |
је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црк |
а чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше оп |
ца диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеж |
агати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде |
у заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од |
S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних раз |
остали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господск |
сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови |
о је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега д |
еновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно над |
по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пр |
те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га до |
остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропад |
разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане |
о време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у од |
који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на бре |
д је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глав |
’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово дво |
уристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, |
када чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а |
бураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетр |
а крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је |
бав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се мо |
ишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није |
анпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бо |
ихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео |
, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико зане |
али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала |
ку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској по |
о ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је |
итеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи |
ије већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Са |
час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после |
азговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жи |
ах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, |
ести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пр |
з једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу |
одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе |
из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој ок |
се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не ос |
ек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштр |
синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом |
ичи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге треп |
тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута |
оје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући |
су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипа |
уштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом |
почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годи |
тор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег |
ан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да јо |
њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла |
дила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова |
а свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</ |
одар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила ру |
јој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном |
, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да приден |
Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} |
сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђа |
о да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око |
и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито |
неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у к |
славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" |
а за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — н |
рио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао ду |
алик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри по |
егову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао прав |
ме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно са |
да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је |
тавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стал |
.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш |
чкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао д |
ихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди |
басја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гл |
ку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њо |
у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p |
она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит |
, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви |
сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>М |
сао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу п |
могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p |
— али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> |
хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику |
. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госп |
али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече |
На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да |
тазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Т |
Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав |
ка — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и доб |
о кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе виде |
ац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у |
тељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прих |
ио богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран ж |
ога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако ради |
гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем |
е наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једр |
своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div |
да — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла |
ушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он станов |
д када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} |
нова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце |
ућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Гл |
дна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ |
во до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је та |
лену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S |
ти све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о с |
живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника |
ивот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јо |
бављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у ср |
д цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала вели |
; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то |
ога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му |
копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад |
иховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред л |
за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва сру |
приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла д |
ас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега |
би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из гр |
својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је п |
олико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-М |
а и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људск |
оса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је мо |
борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети. |
убе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бе |
ар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико та |
А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зн |
ађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица је |
пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан |
што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер ж |
у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <p |
н свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко |
} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук |
нали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвр |
тојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то в |
ном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи с |
храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролет |
“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На с |
о се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је |
бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била |
убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</ |
рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела |
уван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описат |
да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и њ |
. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та |
ље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да |
би.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n= |
е рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере пос |
љица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и п |
ви зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце иско |
па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо око |
есним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за |
че, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Бос |
ра, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{ |
ена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то |
ити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још м |
и и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим ру |
ће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти |
{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо пре |
ека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпо |
и и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лако |
— ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ћ |
ти, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, |
ти своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је ве |
лежник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Мила |
p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек |
двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар |
се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима |
изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми |
даница куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме с |
шло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> < |
за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> |
м стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити |
ано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и |
небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, |
ад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце |
он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А |
кивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је |
вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта |
ћ — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да |
једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се |
Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је. |
ла јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје |
, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше |
ланине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће |
Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе |
— Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах |
{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} С |
х охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика |
оју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. н |
о смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његов |
на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се вен |
а.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напу |
о ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити |
остеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну н |
о ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <p |
е тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на |
с сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као |
и је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео он |
и одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она н |
е с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица |
небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жур |
ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети н |
наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће ума |
а угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се мож |
ерили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и х |
рено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} |
смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љуби |
ним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра дола |
о засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени |
тра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су ве |
ила ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене по |
бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и гово |
/p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, |
ити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се дого |
} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, б |
та тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је |
оде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће |
а у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако |
и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— |
мештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора |
рани крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу. |
а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан н |
је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада на |
ујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Стан |
е се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у живот |
S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на |
видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал к |
алио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S |
и и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </ |
подар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуч |
моћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч би |
живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матиц |
устио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар |
езици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но докто |
n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је во |
давно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> < |
о олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугар |
науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана |
оспођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из од |
се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госп |
и година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што |
ажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> н |
нас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће |
} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} |
ише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госп |
ла јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да с |
.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер |
е за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам п |
ли ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах |
е мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч |
здахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био |
ти целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не зн |
врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше |
е ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би |
м као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а дана |
ици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не |
ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте пров |
с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно ко |
} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви |
не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже |
па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад |
дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха |
рај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац ду |
кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казат |
> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па м |
ва ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докто |
Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме ве |
ула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, којим предиш |
езину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи |
грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љ |
судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила |
, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је за |
— ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Куми |
е над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, |
а тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који |
но, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љу |
оспођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу. |
оживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слобод |
пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан узд |
p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван |
теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љ |
вена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љуб |
чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је по |
а му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубич |
али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} |
шао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на |
есник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазић |
трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> < |
т мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заноси |
ка,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гр |
>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и |
ану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, кре |
ога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лаз |
га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Мил |
— а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе кој |
небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</ |
од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око |
ако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори |
га Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци р |
руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао д |
ици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у се |
да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу. |
лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душ |
срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју по |
ромовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како |
у у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у |
о, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око се |
а њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије п |
а.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срц |
{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Стано |
густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно |
Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> < |
бу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} |
у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана |
летела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милин |
својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.< |
места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— |
ца притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај ма |
ма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се свет |
оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то |
да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сре |
у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови заз |
као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да уто |
ијаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста |
ебичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али |
ка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица |
ар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако |
чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и |
ка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца. |
остално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао с |
ећма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прв |
синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже |
заћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду. |
цу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу |
одрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — ре |
Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све |
госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта |
сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек ма |
сиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Н |
све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма |
рисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше о |
а би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помисл |
естано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, да |
разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор |
таноја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје |
по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући |
тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на |
ће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио |
} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела |
с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вук |
хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Т |
у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би м |
на клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше |
би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је гото |
дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Ка |
дмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да |
че само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту в |
омаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове |
није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S |
рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса мек |
обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само а |
другу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко М |
, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе го |
ко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Јо |
та, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанп |
грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити чове |
Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам ј |
оворила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав С |
журила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то ве |
дем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Сан |
</p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb |
а то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи н |
ћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачком |
Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та т |
јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} |
— Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очиј |
— сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало |
Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић пр |
девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Ма |
љиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} З |
ече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти ј |
чевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ гла |
Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва |
Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођ |
вор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запит |
своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био |
јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак узд |
иви, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише |
n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра е |
штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — |
бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору з |
"208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчиј |
те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на крев |
бар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било од |
ш слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе |
ао што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, |
сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је докто |
е.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као ст |
стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> |
ао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубиц |
Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог |
ијатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p> |
је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} |
ти што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, с |
ако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана |
зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ћ |
тору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати |
се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега |
ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb |
па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети |
хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p |
кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече го |
ели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се н |
Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотни |
Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са |
знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — |
ће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде с |
су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је |
јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и дец |
пада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми матор |
ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не зн |
како да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, х |
прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има |
него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвок |
а Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погод |
ваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За ти |
на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема пом |
га а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана |
сто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се с |
удио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нис |
и: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледав |
воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</ |
ли и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на |
рно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохран |
за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде |
ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да |
’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас |
ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> |
ојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} |
ојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мисл |
шати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде |
ла свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Ја |
ити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргн |
ле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим друга |
задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као |
на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је матери |
а вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> на |
ледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке н |
октора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине м |
све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов пово |
} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао ј |
што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{ |
мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, |
Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињс |
во описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на кр |
ренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто глед |
ује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са |
о која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе |
њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много среб |
крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта |
а као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са |
ојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши |
јку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испрос |
фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за ти |
е, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, |
рко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек |
по.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> |
ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док |
румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, |
редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број |
ање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p> |
куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се д |
д су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошан |
о присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви |
аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на нев |
њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без |
е.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није ника |
ога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које как |
ану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је |
м.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та жи |
дигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пу |
<p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и заг |
када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој |
са изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од |
ећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју |
а како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало |
ек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Ко |
граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин р |
у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — К |
је ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за ког |
и мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала |
ора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p> |
{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко |
p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! |
, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љуби |
ок длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако |
едала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич |
ињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном до |
</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармони |
на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и њего |
је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у |
је ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздор |
и посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред |
о ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се |
дине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло. |
заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погле |
г па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p> |
олетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — |
е да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} |
али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мор |
Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан т |
жима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном |
ре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љуби |
жић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се |
а прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха |
ко си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> |
абрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибер |
није на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бег |
е несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наск |
а у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпо |
куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је о |
у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни |
тицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни гла |
да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и |
да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега науми |
враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када |
, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао |
другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, |
нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што с |
у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су |
рила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића. |
ано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загр |
>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву |
е тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се |
е је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуц |
ед њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што оп |
ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у |
о — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је о |
ти сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, |
е се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложн |
ањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота |
да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} |
шкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шума |
ну.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах неш |
а нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да по |
чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре |
— па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев |
о била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика |
бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгор |
докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смел |
лу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на о |
рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад о |
га правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачко |
нда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две |
оспођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она с |
ер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су ј |
е познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви позна |
а ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</ |
н умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p |
код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> |
адо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно с |
ре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на по |
трпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свег |
уд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала |
а се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је бил |
пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у ш |
се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у |
и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе |
две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта |
аја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? |
Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Са |
иснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљив |
и ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе |
рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тих |
врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду |
али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити на |
јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки да |
а младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе! |
заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапиће |
— прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си |
тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала ј |
тила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој к |
од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје |
аки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ного |
таноје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много |
а се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.< |
ем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> < |
ве што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледа |
и ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да |
{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши |
е? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, је |
ић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој ј |
тор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> |
застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чи |
врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отвори |
а.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја с |
час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао |
е био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — пр |
зић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за ру |
је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечнико |
не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S |
да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе |
хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обра |
боли, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од о |
— јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и |
грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> < |
знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и гос |
мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Ку |
њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним |
22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је |
ако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умл |
је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу |
кне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на д |
бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје зас |
још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На то |
астова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка |
{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бри |
ова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, |
гарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p |
ћаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути о |
е њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је |
n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p |
сам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу ре |
едајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је |
Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на |
кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта |
руго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госп |
ено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, |
о је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је |
би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то |
те шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} С |
а би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p> |
цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не |
ере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код |
, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, |
.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожу |
ебао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би јо |
Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упита |
отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица ни |
.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на |
ила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љуби |
сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој |
је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је докт |
владао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезин |
леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни |
ка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа њег |
м тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</ |
баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесн |
и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је н |
се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и цр |
у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у |
уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Д |
авајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао и |
о другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болесн |
, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећ |
Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на |
овим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> |
} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату свом |
сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после |
Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у друг |
/p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му |
збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи о |
клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и зви |
волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га уд |
којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот |
е већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi |
о — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног |
, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— |
на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти |
амо мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је тро |
ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се за |
еља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по |
сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и ру |
екарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове |
ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма |
, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за |
ао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на п |
а Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћ |
да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га |
Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица н |
га је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи |
је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је к |
ала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се ка |
Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од кам |
а већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на о |
ј фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и |
тршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, мо |
е страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо |
кошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — ал |
рби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било |
лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да ника |
, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до скл |
, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} |
госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је с |
<p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но за |
ила је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило ув |
:id="SRP18882_C2.6"> <head>6.</head> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је |
о мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и ди |
убицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</ |
утње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је г |
обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изли |
шти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка поглед |
ј око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате. |
и је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога |
а немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и стр |
м треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај |
редне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман |
е Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му рум |
жа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једн |
о се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Го |
утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ћ |
вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. — |
дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља! |
спођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се |
јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздах |
прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на |
мисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, |
</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њ |
д је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још ду |
се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>Пос |
о би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мисли |
мена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али |
в рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки л |
жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта |
им, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити |
о као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да л |
на — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордос |
ожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала сво |
дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога |
су на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма |
овести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ћ |
<p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћ |
на наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја суди |
да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p> |
ва.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много к |
</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, ре |
и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће |
се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па |
ице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака п |
ђа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљ |
срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то ср |
друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак годин |
ића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се |
; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити |
к је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је |
>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најб |
— поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по др |
за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити гото |
ече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — од |
ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p> |
и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске к |
ква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришела |
ан, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} |
оло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друг |
ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни |
/> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он |
се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет |
лној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа |
о се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма сл |
појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, |
аља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто |
да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни |
Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срц |
коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе у |
ако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, |
а не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Ра |
мо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави |
се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме вино |
ек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да |
жно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је вран |
друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је |
удили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травиц |
ти утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече |
"8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и мно |
ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима |
а себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Ст |
{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред |
јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је |
д’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p |
се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као |
о да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одгово |
с.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно |
м образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега |
} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и |
ио, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни |
ај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урад |
у се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је б |
јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с по |
у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле |
оре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су |
ктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — м |
— виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватић |
ав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S |
отерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало ис |
о погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бу |
један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а |
ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а оч |
волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносић |
иђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где |
p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку ми |
и од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукл |
ихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; |
Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека |
сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не |
широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега ж |
писао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на то |
е коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у |
одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p> |
ом моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и |
едра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио с |
{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме |
и и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен |
спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је |
роучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће |
агу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радос |
се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не уб |
дели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим тр |
авога образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знањ |
живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе |
ија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докт |
се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изл |
и га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде ко |
ла, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица д |
и зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште жен |
една лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти пр |
име; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба д |
за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јо |
је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине |
лонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и да |
е добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повука |
клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од но |
може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жуд |
а.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то |
а својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје |
заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети поко |
“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако |
<p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у |
стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се м |
дио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је д |
е целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас |
</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа о |
кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао |
убица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је о |
рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по |
анимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Д |
ане и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љ |
сак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица побл |
и су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано из |
х сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Л |
није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После |
азумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како |
> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави |
оја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор |
окрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто из |
а свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C |
у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била он |
врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> |
— јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред с |
ла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла с |
р Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовн |
ћ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те те |
} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, |
се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад |
>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тог |
ве душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка |
ићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко пр |
ћу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Стан |
{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се |
уд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече д |
ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни с |
ога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у |
случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечер |
вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам |
Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше |
ако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно |
оводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најр |
p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она |
идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још |
ала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати д |
олевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар п |
о други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога |
ељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну |
чију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па с |
аче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да |
ом доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би че |
У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сиро |
е.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се |
енимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћ |
мах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p |
био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p> |
<p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко г |
да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта н |
ти доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, п |
т ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све шт |
је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Б |
882_C1.10"> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра |
.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихва |
е врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на по |
па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кол |
иди шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} |
д госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите млад |
доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десн |
че мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је |
га није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарав |
ви вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било |
осиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини |
мо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чи |
се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах к |
горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љуб |
је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био пот |
о што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва |
изите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; |
просио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече |
утака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пр |
старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који да |
е ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p> |
же телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије |
игла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снил |
осле прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је с |
таници па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но ик |
ко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здр |
е, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела ка |
нице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само |
трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петна |
је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, |
је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа |
тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али |
ким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет г |
ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред |
бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи |
у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо с |
не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао |
доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што |
не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љуб |
кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће го |
доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На м |
ући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око |
ек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је |
заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Бо |
крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што с |
е доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док ста |
У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић |
мивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу |
ице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје |
а главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола с |
уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да |
p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао др |
Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узал |
е, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у гру |
ако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по ду |
о, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је чов |
очио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није доб |
тишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госп |
ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је |
рочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли |
ће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро |
и свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје ру |
се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне |
о барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-М |
ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов после |
исто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само не |
реодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у зан |
мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, д |
не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљи |
же, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћ |
пада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго о |
а је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неси |
сти греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину уз |
ј затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.< |
ом и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја с |
је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> |
ем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — |
" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су |
љуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио |
дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је ум |
рави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово н |
ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љуб |
а али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је мно |
на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки п |
ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар н |
волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама |
у. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговар |
Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станој |
дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико годин |
шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка |
рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо би |
>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — ку |
в, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза |
{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да |
у се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се |
два да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођ |
тра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу |
бран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога ј |
старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и |
терује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Р |
и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан к |
граду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Сте |
д својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче |
, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и леп |
ринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — ал |
е она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није дос |
ца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео |
е украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb |
кле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша |
остана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" / |
Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} К |
ходио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају ник |
нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да |
p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско кол |
ти из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада н |
слила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом |
У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве го |
НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="4" /> |
АЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div> |
ДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> |
ош здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може б |
а болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се |
ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Ку |
е клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} |
м то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам |
краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли |
и мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, |
</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно |
за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање |
е нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила |
лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тих |
стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево |
измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после |
е очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна |
сла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, |
и иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све |
А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Пао |
ва три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пош |
ер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу ч |
у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S |
раг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и вет |
>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дува |
ки да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса п |
купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленк |
м срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе |
ве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Ми |
ари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Ц |
а је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи |
у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Го |
четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка |
Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем |
илно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауц |
аху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је јед |
ашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од с |
озавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господ |
ао и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегм |
брус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури пес |
.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како |
једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Ф |
не слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити |
ам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{ |
Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана врати |
ли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је док |
, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар |
јтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва приро |
и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину |
м.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше б |
уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде прови |
.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици |
уто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.< |
тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема р |
ђа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корак |
необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је дру |
ада је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги |
ела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој сле |
ва песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Мој |
логу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него с |
а одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>К |
агло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тр |
а на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овак |
мана, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је ж |
оју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим |
већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви |
бди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје |
тељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити предсе |
друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешк |
ла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскору |
p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, п |
не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и проти |
ије Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није би |
општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станој |
езана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути |
чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — |
ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа |
S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је б |
а била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина |
тарој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођ |
ује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај стра |
че да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила как |
— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко во |
запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога по |
је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећ |
од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје |
огу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{ |
> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ни |
а се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али |
дисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам |
ичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а |
е од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љу |
ла или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је |
иси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже |
молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег вес |
це дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мир |
вати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме |
Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S |
стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да |
е стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што |
S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из св |
три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да |
оље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је па |
м делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који |
ој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па |
одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко б |
ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче д |
брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не |
е госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге |
л»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу |
S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина |
м штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази? |
чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још до |
ада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— |
Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на |
штво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим ст |
Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати. |
ете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво ве |
човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се |
ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па про |
ла Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намер |
} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас |
Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му |
ешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За |
атица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је би |
ћи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су |
а млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — до |
ости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му леб |
бичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се |
иљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понор |
у њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће нака |
тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, зат |
жавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По |
ао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а че |
купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се о |
не рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња |
Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виноград |
би леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему |
је лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, дого |
лога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> |
кога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у |
чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатим |
па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја т |
ас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао |
ај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунц |
вој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога жи |
рца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а |
р узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, |
не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; |
ли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале |
е? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— |
њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. |
често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Х |
Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да |
у, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају кућ |
оре — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— |
а се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S} Људ |
>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула |
би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно зас |
Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се мла |
же.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другари |
их берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка тол |
</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му к |
ци.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две годин |
о треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чеш |
Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако н |
терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Стано |
отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Мил |
уке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="2 |
им начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прош |
бегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с |
обом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу |
ене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа |
је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору пр |
ше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> |
ше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице |
S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то доче |
десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига |
ца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога дру |
се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога |
адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у ме |
у.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци |
е Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва |
м.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Моли |
лозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све |
ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима исти |
стина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се зн |
ртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш ка |
ца су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су н |
ака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни би |
и у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" |
осветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим |
не је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — |
као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо с |
јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, |
научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће |
, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати |
нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер |
аћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо о |
чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али |
вом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао св |
ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке |
че Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан ка |
кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још с |
<pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се |
прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу б |
ово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S |
њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је к |
олетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао н |
апред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће |
ну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да |
дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у |
њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, |
војке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ |
наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — и |
евним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У |
а Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у род |
ером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p |
заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су гото |
анда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин на |
нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу |
дабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао |
ика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту |
којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загр |
у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који је као п |
pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој ду |
тре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — |
видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за тр |
ад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две пе |
врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли њег |
оса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, он |
ци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје |
ога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мн |
ли часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим за |
у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био |
шљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрт |
и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици |
ће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} |
тор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по |
head> <p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у ком |
ову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за |
срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица |
своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да изв |
жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под |
ада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чи |
ц дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: |
ља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да |
утор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и стра |
лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући |
у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У т |
ни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шу |
е спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек дос |
кнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти к |
је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} |
</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече |
ена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку |
године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплан |
е прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} |
и огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, |
а ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак. |
нини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Боји |
ај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже нат |
их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и леп |
берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази |
дарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње бер |
ојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер а |
есетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан |
ожићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из беж |
ружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше св |
своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још бољ |
нду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захука |
рви лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса |
етача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају |
ор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије |
је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му д |
Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S |
ом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли |
ачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику г |
ио је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имањ |
то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једв |
Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и по |
нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик ма |
м позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у |
ас јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{ |
последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и пре |
</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види |
ања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило |
другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топл |
та; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону дом |
љаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Обла |
не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први |
Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су |
коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Стано |
По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Ба |
а.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно |
живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и |
ан ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први |
их код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суш |
ложај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{ |
о слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, |
стирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочиј |
ве то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи |
аћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим ад |
мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се |
наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката б |
ше а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запет |
многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није груну |
ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</ |
ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</ |
ПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊ |
РПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</ |
дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није б |
џакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{ |
врнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе пом |
е Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варо |
ако ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натра |
таноје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, ч |
е сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са М |
све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице вел |
</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни о |
суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселог |
виће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој |
а својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић. |
око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И |
заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихов |
Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животи |
ала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали поко |
оспођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" / |
фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер г |
обро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена. |
помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а к |
мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и ста |
кат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега |
ан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се |
воју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb |
анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу д |
оје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи |
S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Го |
сени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Ста |
> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</t |
грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти |
у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију о |
едничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах |
осао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки п |
ко је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не |
е изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад би |
, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне р |
На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</ |
ана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, |
тео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је ви |
е дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом |
егао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећ |
своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фи |
је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики б |
алица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовиц |
јбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као сво |
p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на |
ли као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштр |
пођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама св |
p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је |
само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале с |
" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>М |
не троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, дв |
>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га |
а сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео |
м месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици |
иваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живо |
p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{ |
стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжеш |
и знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадова |
у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври ни |
не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> |
избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив ј |
ута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће ва |
човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године |
{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се кој |
в довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се раза |
дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову н |
осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваз |
ћ из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар |
<p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="1 |
Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра |
би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута д |
е дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог в |
тора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у |
господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам |
словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера |
једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену ба |
> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу |
свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк С |
ђоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, леп |
аноје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога |
p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак |
и почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} |
м свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадат |
док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за |
јде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" |
орова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та |
} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би н |
естаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb |
а <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија парти |
а; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђе |
Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпе |
ите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чи |
и фишкалица своје питање <pb n="182" /> важним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста |
је.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, з |
ођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да б |
; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вај |
мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда ј |
истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Ду |
{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позов |
адљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га |
Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше |
данпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p |
е храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела мах |
им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини ос |
, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути |
аше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом д |
аном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добр |
унава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се |
ца се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим жив |
хну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурал |
а тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Каж |
било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{ |
<p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађај |
, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} |
<p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пешта |
У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледа |
што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спас |
ље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаћ |
а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се хра |
ви који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен |
онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га доче |
— продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе ко |
после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво |
жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше н |
ије разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љу |
Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорит |
путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити |
о и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, св |
е разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се пов |
а како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.< |
у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће |
ћи и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић ни |
њи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватр |
боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарал |
сет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредит |
селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад ви |
рак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим |
ламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак н |
, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије |
аз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не |
олу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за св |
е у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху |
ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у об |
и бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости |
ч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му |
b n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио |
ше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи п |
очетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У |
арали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од проп |
за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовит |
а за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била |
бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису нав |
оћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није ра |
октор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам |
иродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, |
оје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула |
о је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разј |
да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирн |
} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми |
село:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— С |
проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега |
ав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> < |
м да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S |
ио горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, |
њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је |
у се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извини |
вежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у |
о није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојн |
е у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S |
у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесена |
е знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо н |
спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто надн |
еломе телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био докт |
ти време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све |
али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиља |
разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни вид |
а деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније жи |
да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће л |
ас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</ |
поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже. |
нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А |
, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину докто |
осподина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лаз |
{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке |
и сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, н |
докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, |
јте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади но |
вали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и г |
још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станој |
жем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас |
жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре |
ону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече |
Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагл |
д тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су т |
ваца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику |
па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић ти |
леди материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, је |
тар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ј |
е преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто |
е се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> < |
Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко |
ор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала |
е — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи |
плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још је |
већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не |
и!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на зара |
ноје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> |
Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, ми |
то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Ва |
о краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вј |
а отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана |
адржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних |
е силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S |
а не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да |
манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како си |
то и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, з |
под жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и |
а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то |
ањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, ску |
уг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада прич |
че наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалиц |
ах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору |
бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да ни |
осао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше п |
, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим кра |
да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледај |
и кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет |
ти па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите посл |
је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на ка |
и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хо |
ра нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да с |
ћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запали |
S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете |
/> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, к |
ем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме |
јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан |
је не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица у |
ице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Не |
ије био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непозна |
Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погле |
, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како |
е господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа |
} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за д |
никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Л |
ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да |
ко болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се д |
тица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болес |
ајпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичн |
ело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити |
груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Сав |
очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Ра |
тни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је о |
у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у мл |
ила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до |
сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Ма |
о благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла. |
ик.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке п |
„штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу њег |
куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се |
нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје |
дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни |
и своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — реч |
> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смир |
красити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо |
Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госп |
ућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп п |
рло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне |
г, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице л |
Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му |
је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су зва |
че господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто д |
иче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе |
е ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе н |
ајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова |
азић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најл |
ло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога з |
ћ причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је народне обич |
ше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник |
.</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубиц |
но мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињ |
ине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и |
мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У д |
врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} |
ло да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p> |
на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у кој |
<p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром |
са а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, |
до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора кој |
тима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица |
варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима |
> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се ве |
лика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узал |
године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Ср |
но заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још ни |
који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду |
јстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку пр |
у; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде ч |
седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје бо |
ихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и је |
добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и |
ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић по |
е они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три |
кој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на |
чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић |
још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога |
да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је мо |
баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву |
дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог |
нице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених |
ом бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— П |
касту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и |
ктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да вид |
у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млад |
е на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> < |
е доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин С |
S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младо |
е да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треб |
да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов |
е се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше с |
столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах |
во — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А |
а к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте |
ајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— Т |
!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти |
оју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то пошто |
нате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другар |
рихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпо |
сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја с |
е њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од |
адно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове |
вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере |
оре, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њ |
радовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неко |
ко не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> < |
кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и з |
подине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покој |
човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матер |
раги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} |
истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао |
са храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се п |
бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт ј |
наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. |
лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна |
ивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао |
ишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није |
Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретн |
само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века дав |
према да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега |
Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна прес |
а, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место ј |
рку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шт |
га ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три да |
, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из кам |
ноје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> |
отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, го |
ао друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком |
као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том |
ти у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за ког |
, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народ |
пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај ма |
сац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и |
оро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку |
ости њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се докт |
осле.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које т |
ика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако ок |
опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лук |
и у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се са |
горео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се |
место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је |
његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабиног |
Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухињ |
а иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда |
ром.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се |
есто, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће о |
а се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} |
зи му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Свак |
здрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, |
там са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; пом |
и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.< |
руга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим |
а даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас |
оја нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрн |
ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај о |
е докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; |
S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповед |
Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће |
же нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замиш |
а ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чи |
воту.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да как |
и са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Стано |
"61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ |
ећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза сте |
> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му си |
х људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да |
ише што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Сте |
</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће ве |
ет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био |
да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан. |
к.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, гд |
јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој сам |
а, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад |
напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и с |
ору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да п |
спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати свој |
има кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади д |
о дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по |
ече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно осван |
октор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био ј |
дшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благослове |
Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њ |
е шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{ |
дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једн |
не гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом дети |
воје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цве |
о за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити ле |
ла је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим |
отрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> |
ружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта |
овина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде д |
а бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се т |
по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој п |
села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљ |
је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у сво |
у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју пе |
га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује ле |
стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на |
а Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће |
— али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице. |
а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав |
то је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са |
у је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Би |
="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом зав |
девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а |
аздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад |
ао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јуна |
ноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта им |
жић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доб |
а до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је ср |
ар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу ку |
е другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шт |
уте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога |
докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не мога |
тан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће |
на.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује ко |
а а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљуб |
олели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} |
у уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах леп |
је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да пл |
ра, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас |
{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба |
.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени. |
ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не |
а ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а |
шкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за т |
од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — |
а јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи |
, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута пис |
ко је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то |
е Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за |
, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој |
> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пус |
кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} |
n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бија |
ег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом |
црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвиш |
чи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се не |
о им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је к |
<p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиро |
у нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како ка |
ади.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак |
ла књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{ |
у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладн |
ојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на гру |
да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; |
ега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата |
ко јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чи |
<p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знур |
ску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове |
срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} На |
а је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — |
<p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то ко |
е спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две н |
ојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима |
кали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и к |
тор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попа |
Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из н |
се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p |
пет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој |
а чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у двориш |
илу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића про |
коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле |
је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</ |
мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деоба |
уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар ш |
ике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влад |
па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плет |
Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугач |
ане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Срп |
рошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из ходника |
94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер ча |
зичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет неш |
еда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опира |
ла заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама |
ошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе |
чинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих |
у да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећ |
анину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе докт |
и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Ка |
њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су |
је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</ |
докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе |
се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога п |
вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје ј |
вицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — г |
егово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највред |
о беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да |
не!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у |
{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два |
ри од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би |
ивота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био гр |
p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, о |
рба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе зе |
у братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо з |
о што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једн |
цу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Ду |
лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, т |
> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува п |
колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили |
у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{ |
ељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као нај |
омајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Боси |
раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје |
а.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе п |
изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дуна |
добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изра |
, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све |
" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, св |
умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити свој |
а храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као |
је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} |
ола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која гд |
наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око св |
го тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са погла |
оследњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће ја |
_C2.12"> <head>12.</head> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S |
ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао п |
да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p |
p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јав |
и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се |
ледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а тргова |
кал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по ст |
, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и |
свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{ |
ошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи |
нисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Мила |
о дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали ци |
прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево |
S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да нек |
н.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ |
ру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи |
ала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама ш |
p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, срет |
пно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Ј |
аље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову с |
ше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник |
ас горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини |
лом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога |
е стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни |
ју и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да |
види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неп |
и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лаг |
воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је поб |
} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисл |
а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије бо |
желети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисо |
ора но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову див |
овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је б |
ола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шу |
свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су г |
т недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквиц |
Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић д |
дер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић н |
рлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас п |
вер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Жив |
у, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би |
. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у ј |
лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте и |
Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је |
оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, |
аве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цв |
е болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак на |
ами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p |
скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb |
општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи погот |
ице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којо |
поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука |
ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно п |
нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако |
рна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли вој |
вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, к |
уши.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила ка |
род <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада |
а се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на пр |
оја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се |
о пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На прол |
р; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао |
он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко вољ |
пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да |
тним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје |
отово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пља |
а и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много |
{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да |
ужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док с |
ора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс С |
ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро |
без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка с |
аки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као |
ас по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у |
ет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, |
с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то и |
p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кука |
пет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну |
срећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> |
зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, д |
радовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="12 |
а над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао |
заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} |
ознанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана сна |
овци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман |
p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред |
удице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да |
кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Р |
настирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирск |
утра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у |
Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на |
ћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их |
смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по вазд |
сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p> |
и, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} М |
одругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да |
јте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се |
и изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{ |
пор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што ве |
е била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и |
ице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пр |
мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ |
да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— |
а шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам в |
од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трун |
снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— |
очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уст |
лавимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи |
тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> < |
о дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, наб |
обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и |
чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ћ |
ест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу уве |
ер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа гро |
поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ић |
у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а гр |
и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у прост |
> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика |
ар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при |
S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title> |
ајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од ку |
врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво нег |
овек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Мил |
ањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој |
увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца |
амо плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала ни |
> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе д |
ти!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтопл |
/> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је |
Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{ |
куцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, та |
н што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се п |
е било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} |
} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши пр |
} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке саз |
очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа |
јим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} |
шак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Стано |
еч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брест |
је и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој м |
ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко д |
а широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад |
ју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div t |
ко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где |
ве, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек не |
ли су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић приб |
ром заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, гд |
малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлеп |
ошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да |
није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и го |
>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" |
ивоту његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици наш |
ило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="9 |
ба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћ |
попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки ј |
а да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако н |
је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла ре |
оме.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, |
ли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда з |
жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашег |
ј положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, д |
је с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случ |
.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга |
ије добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> < |
нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји |
и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дош |
одаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече гос |
танци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село. |
же у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да |
смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је |
н дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душ |
није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог. |
<p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је |
да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се на |
"236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па д |
Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога ва |
му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није |
и — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је |
Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} |
И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерће |
кој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад |
није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да види |
ци.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић зао |
Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па |
.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој. |
отеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, |
злази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" |
а времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња мес |
ло десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били г |
охита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад |
воју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до с |
никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт бр |
ца седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само |
ктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у |
за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том |
"SRP18882_C2.5"> <head>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни |
"SRP18882_C2.7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића |
ом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази докто |
, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме мест |
ј човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за с |
ти су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен |
га хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — |
старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме ма |
} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> |
ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, |
и лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек |
и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што |
> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, ко |
провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори |
требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, он |
а његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{ |
је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотиц |
свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна до |
ојева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта пла |
чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Б |
а је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме п |
{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а |
ћи, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе |
да избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није ст |
ксиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је сврш |
четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што |
лу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се к |
те и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпођ |
кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> < |
еба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао од |
час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Најед |
Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет стар |
оје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег |
.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} |
је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред с |
им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам |
ја.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ћ |
и ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, к |
и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, д |
мља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу |
у.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме |
е вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стиг |
је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са дана |
>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци једа |
и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, |
свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар ид |
речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било ка |
га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропа |
P18882_C1.2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица до |
вот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, |
је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су ви |
већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове |
цу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подн |
Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на вар |
ио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке ду |
ој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p |
њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у |
882_C2.4"> <head>4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љ |
</p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу |
882_C2.1"> <head>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала |
зић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у живо |
сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не уз |
њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње |
вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Как |
у <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи ср |
— Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Го |
тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Са |
се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и веч |
е изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му с |
ој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, боје |
е жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се |
и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са трој |
— мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи н |
ској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на го |
бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ ви |
људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> |
је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{ |
у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S |
а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго |
ш и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката св |
но у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на |
ихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу ло |
ива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномања |
тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпе |
се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у |
ћи о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте |
ришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пр |
соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећ |
" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило |
дан Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, д |
у обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место |
о удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да с |
не њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људ |
е — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица п |
ја а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и |
је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, ба |
све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће |
е поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје |
/> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу |
срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сет |
ва лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. |
је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор |
а лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> сте |
краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Мила |
ути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се |
изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, м |
вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Ист |
е госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се у |
сница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да бо |
аду жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p |
манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију кр |
астић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десета |
ик је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чин |
опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа прелом |
м и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Г |
о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не |
алица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор |
сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине у |
да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумар |
што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора |
сушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно с |
ала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још |
овори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гл |
ли Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је |
а се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опи |
о једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био |
зео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и |
дити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре |
жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да |
дите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мај |
ељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене бо |
о бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што |
иво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе д |
да удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господ |
јку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књиг |
ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и |
— не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> |
њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео |
му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је |
ад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разгово |
кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред к |
у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу к |
.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешт |
и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је с |
1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Г |
ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шума |
бра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре |
з манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се стар |
Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога |
о из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа |
у слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стишт |
р сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити неш |
</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо п |
ним кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека ру |
а шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде |
ш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је |
а увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пус |
са?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли |
?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је ј |
е доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као с |
а је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>О |
па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа |
његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Ст |
ату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасв |
ку — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањат |
погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим ш |
годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора с |
тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде |
о тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лел |
м људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по др |
ме, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разго |
изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била н |
гим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћ |
епо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одр |
у тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} |
колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше н |
устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре |
а то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи: |
јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фиш |
ашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пар |
и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака |
d> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не |
за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на п |
ло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> < |
и а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на |
ну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — стр |
која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па |
ан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је |
еви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у П |
е као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже он |
им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У ла |
им ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Ра |
могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије к |
{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће |
што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане |
одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао д |
аноје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар |
јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг т |
> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је до |
<pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type="chapt |
учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је па |
затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из |
сну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат |
орна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} |
ле свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у |
ају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она го |
али тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном стол |
унџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна |
> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи |
и и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годин |
.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропад |
марску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</ |
утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људски н |
а га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула |
лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је |
5" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђ |
в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје |
>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{ |
ћушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у ис |
дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У жив |
мо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана |
исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то |
тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљива |
врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту |
; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи |
причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису |
души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, |
јка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био ле |
ину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S |
се, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам |
ам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је |
било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> |
ше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на |
иста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу |
.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је |
, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити |
а је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле мириј |
Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица |
гне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</ |
о се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адво |
ађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Санд |
шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође ра |
му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се |
ојој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважни |
је на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, |
олако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан. |
столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на св |
лством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опр |
погода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је ом |
ћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде да |
е примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се |
еле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задир |
сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут ј |
p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везл |
ита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо |
па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је го |
Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне |
ред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу ј |
те, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још |
p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади |
ђе нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</ |
јој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се |
и господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли |
з ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <p |
забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавањ |
о по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у |
d="SRP18882_C1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући о |
ерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњ |
ојас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три ч |
/> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису пре |
њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то да |
оје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једн |
n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је |
фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, к |
појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у ма |
никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало |
у.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће |
е сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честит |
но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници ме |
воју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје |
мски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће |
је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ва |
бица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније |
т душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у в |
а навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p |
ју и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</ |
чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тих |
рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су |
на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се ни |
у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући |
био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после ве |
>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— В |
врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни при |
унају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па |
крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим |
већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} |
са на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} До |
грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса мог |
оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио |
чима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи |
Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће св |
ве фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има пра |
авану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сва |
ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор |
је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано неб |
ер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре |
милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је |
па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од сто |
а су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да |
тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="3 |
S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих е |
још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморн |
воја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и |
.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дуна |
да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, л |
два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план су |
те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код |
Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и бук |
’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону баг |
/p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 |
са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, |
у <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у б |
нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта врат |
подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> |
ко је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мир |
удна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год п |
га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с ким |
на.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши |
драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних |
ко ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина |
њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му свак |
страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање стар |
це на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Рим |
вори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о ч |
рала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опи |
вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али |
неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим |
што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина |
то нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Гра |
аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до |
ких манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубљ |
в Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, |
могла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке б |
ју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препи |
и мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n=" |
ала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад го |
шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада пр |
мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.< |
вила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката. |
ло.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разго |
снује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па це |
кат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је поте |
на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p |
>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се о |
а њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом такти |
оје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је |
када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман г |
му.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да с |
лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она |
то, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и завис |
рада, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да |
и доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате |
орђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи |
“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом млад |
дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда |
далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко |
онути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагн |
ко колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из |
огледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам |
ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у ру |
слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} |
огледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је |
а буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; са |
кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством к |
мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн в |
Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ће |
и сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</ |
о све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Па |
д је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чи |
чно рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово дети |
p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S |
>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Ср |
па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене |
— али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрав |
успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну д |
окторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни бл |
и оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title> |
ори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марк |
е могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица пос |
О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћем |
из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ по |
о, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, |
после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из ти |
не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштв |
, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк- |
, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам каж |
лади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, д |
ко.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина |
а, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе |
а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила |
је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево |
То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p> |
Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би |
ли.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, |
свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казуј |
то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изусти |
о стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Ср |
угу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њој |
чини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва ут |
запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце |
турили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапр |
лу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила |
искочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви с |
сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је шк |
стињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта у |
биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, |
{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, з |
а је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше з |
се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље |
угој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју |
зграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да не |
не спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и у |
описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без |
вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега ме |
Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта ј |
ишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезино |
им огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до сне |
пођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра г |
/p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n= |
е чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторо |
описани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прн |
је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао |
да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла |
е.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да по |
зина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много |
азила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и |
и живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, о |
и лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим |
ше памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да |
му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ |
да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с т |
оспођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фиш |
м жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвал |
инило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледа |
ођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да |
а на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле |
дети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за |
ласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, |
о в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се |
ви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хте |
p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у др |
е од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у |
госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправи |
ачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем |
и.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — |
Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет в |
S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је и |
ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Ла |
бљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, |
свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није нап |
пет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што |
узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ ј |
ру и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шу |
аоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српск |
бобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на м |
ко од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја |
да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он |
изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво дев |
огледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он |
љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно в |
<p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — от |
у избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја |
hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Ст |
собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам к |
етку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} |
дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као |
д су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не |
сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд над |
а га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она |
Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће о |
ај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто ос |
коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венча |
се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој |
Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку |
-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртл |
ј дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и бож |
мах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је ј |
ом чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали |
ксину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но |
p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три реч |
/> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Жи |
ко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у д |
/p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Милан |
ибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у ду |
очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу |
брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од |
Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га њ |
{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене |
у повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао |
ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас н |
е прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала |
ретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром у |
фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жу |
кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нем |
дну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туг |
подар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" |
ма по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су |
шала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да |
р Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана. |
је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздр |
е први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где |
p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачуд |
’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је |
се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше ова |
мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхта |
а је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост |
т У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике п |
Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да с |
таноје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу |
ојој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb |
а; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</ |
оји је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да |
ване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што |
се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на кру |
у, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледа |
ла слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Б |
не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни д |
фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— |
ован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није н |
ла долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није би |
кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица ј |
одина! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ћ |
Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p |
писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу |
ога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то |
сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи |
је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуч |
ео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће |
жни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу с |
пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану ум |
кња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту с |
али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, оти |
ви а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погле |
са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} |
а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотик |
се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да ј |
к. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће г |
е то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све |
кат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе |
дику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици |
уну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онд |
иш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метну |
те милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да пре |
м ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи љу |
шицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиром |
подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових да |
хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и |
— одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћут |
ше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога |
ла сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако |
ем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Мар |
трана.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору |
на како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина |
машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, |
и мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, гол |
овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у ч |
да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Са |
лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рође |
то сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођит |
зде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, |
отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, |
виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Ма |
ирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p> |
S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше |
ал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше |
сутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Пове |
богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То ј |
ти прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.< |
ан стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону че |
една грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе |
те, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур |
је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте |
Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај гот |
вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој |
аким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактер |
акше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени бр |
и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу |
да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како |
љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и руме |
и су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за обра |
е заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мо |
по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њо |
спођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара гд |
едно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <p |
на, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када |
а тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, |
је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхи |
ихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заод |
ећ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> |
— прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.< |
је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не |
p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне |
ише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је заму |
танци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице. |
ас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му |
орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> < |
е, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта ј |
отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нист |
олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „ма |
итав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — |
{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по ко |
свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили |
пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе н |
о је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, |
час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божу |
ко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала ру |
торе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — |
p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја |
љи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо |
бе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Са |
ед кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе м |
ц, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабе |
ата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју ј |
> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канце |
<p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи он |
/p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти не |
е учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, најв |
у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} С |
p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана |
.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа ка |
бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика- |
мима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљен |
ије, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је ори |
ења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n |
Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћев |
сакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопч |
и већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ висок |
два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. |
а каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и го |
шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах |
чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме про |
да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога |
нда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болес |
S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се са |
ла натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћев |
и своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат |
боравила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Ва |
сле тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на оно |
> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га ј |
па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизањ |
окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман |
ао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа |
с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n= |
и једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педе |
је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} |
54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с |
ну ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се |
му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не па |
ги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држ |
с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газд |
вако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туч |
уни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки жи |
и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу |
на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док о |
оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме |
ој девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне |
још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте |
а дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је с |
је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку |
Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} |
че и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по т |
е тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са |
није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} |
своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога |
вање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом кос |
оме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше |
оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак |
игару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе |
ки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија с |
ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три поп |
де да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — |
рови и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лаг |
погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне руч |
о и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну од |
, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не |
што само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} |
плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор |
зала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису |
Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију |
их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S |
елин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, ониж |
ма, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса по |
јлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела |
ита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежм |
опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као |
е по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као |
уде, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску спле |
Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве |
жутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се |
Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад поглед |
ме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођ |
ав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, |
све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта м |
, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила п |
атни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли |
ца направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га |
чице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — а |
Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и то |
а.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жен |
го нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу |
ије он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да |
ад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене |
нце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не за |
p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама |
а су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље |
и по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па |
виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката |
ијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, |
ве то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло ода |
ре.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — |
ио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у живо |
ом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и |
рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћ |
синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је нег |
гунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви |
срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се |
не добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева пот |
о у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме |
ивотић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би н |
тарији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ |
ихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па |
рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема |
сто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, сил |
да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Пета |
жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</ |
В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у |
ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, |
ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведр |
њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће |
еш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S |
ра се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} |
не прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> < |
здувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— |
се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако об |
била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну см |
као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам м |
цом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи |
тварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој |
, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се |
само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадис |
чином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, а |
и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад |
чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па је |
а.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети |
нас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није мог |
је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са М |
о тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало св |
и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што веру |
чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташ |
оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њез |
ло ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво |
е мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, |
овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било д |
бу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, |
елику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац |
с ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би |
стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтов |
јник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господар |
пред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, |
сетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана да |
да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у живо |
ито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех |
овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако |
стан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је |
тарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна |
берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да га |
ади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па в |
како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Бо |
оле.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле п |
из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова пес |
погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и б |
онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу |
од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му п |
} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, |
и прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан. |
е усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зеле |
ледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> |
отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Воле |
а мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често |
толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело поко |
инили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p> |
} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често од |
баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била ј |
Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве |
и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је бил |
њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми |
а“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где ј |
уле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} П |
ића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с ју |
и, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље д |
себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и |
а жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готов |
столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен |
, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни јед |
ник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године да |
>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече д |
а, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је во |
е допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падн |
са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду д |
мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам с |
се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не тре |
ари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, о |
д јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немај |
оме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувоти |
{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У та |
Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Мак |
асти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду м |
на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на |
а ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси |
ржави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, он |
га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као |
се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку р |
Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фру |
Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде |
некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, шт |
рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да изма |
На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гурка |
бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, си |
а, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Р |
/p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој |
могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до |
узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мра |
из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} |
<p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> |
а послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — п |
мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p> |
"156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од |
не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било до |
ди лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли |
>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се |
рпскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је к |
ће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како |
адити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се |
роши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и рас |
лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p |
свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка |
па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па |
еки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, |
колико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео р |
јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невеш |
е и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је н |
као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="2 |
а.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берз |
а и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да ожи |
друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге |
та је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро п |
во у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а |
уми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђ |
оро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од |
ји су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Ст |
Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом |
екоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S |
била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову |
он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Мар |
Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти |
9" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и ско |
коро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја по |
којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb |
мбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пишт |
, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај п |
а око каменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, |
в Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опе |
олазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, |
пио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се |
о а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио љу |
у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене м |
ах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душе |
<p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држ |
ије ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ |
S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</title>“ <pb n="42" /> признао |
е би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој |
еку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је |
рибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку |
о девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла |
еле, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам н |
е доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се заг |
ја на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и бе |
стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чул |
а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би |
ђима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је другов |
нине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити |
па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до |
тво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се р |
руг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више |
лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумски |
бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да док |
е већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — |
ерују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет р |
ота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је т |
е му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки |
ш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да уд |
евању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, к |
ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан так |
кад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она |
октор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, |
господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица |
да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја са |
<p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш |
то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>И |
"148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господа |
а.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше |
није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака па |
изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нем |
ја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш |
ној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb |
, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала к |
како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S |
би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потега |
улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их |
тамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро на |
.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, |
убља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се то |
је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је се |
ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не с |
ије као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта оти |
је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му с |
удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то с |
о — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{ |
рући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је т |
детио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ |
ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван обл |
и ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свеж |
деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је |
удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мил |
приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк |
ила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А д |
Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живот |
, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему |
и и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба |
а није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p |
<p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао |
229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се |
и набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла. |
ји болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам |
м ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хл |
ајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Р |
.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкач |
оме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него |
упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу |
осим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула |
анцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу |
аноје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим |
уска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље. |
на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} |
они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Ис |
у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за |
још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме к |
том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наск |
млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић |
еде у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то |
ету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> |
јући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече |
У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n |
него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само н |
о ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласт |
те на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, |
ко ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о |
се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручен |
<p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара г |
пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да |
домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</ |
посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто од |
ицу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две по |
ица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало |
тца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Д |
{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душ |
уђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка |
а.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор |
тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} З |
исто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овак |
ули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p |
о њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто по |
да жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о |
n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео |
је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевано |
кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Л |
соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаб |
да? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мит |
а фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се |
да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је |
ча Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радо |
ти, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати з |
ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка |
тао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се |
<p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је ст |
пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, |
.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођ |
рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој с |
р је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га |
та „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебе |
упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се |
д недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцну |
стутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко б |
ћом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што |
ече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула |
пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилик |
се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је д |
ије ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, д |
ије добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица |
<p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> < |
ити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он |
о свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> < |
е мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ |
о нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фиш |
е крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био |
14" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи праг |
то мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ј |
о без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, |
и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео |
рт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је |
био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми |
милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болесн |
о прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натра |
оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, |
стило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити д |
амо да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца |
"253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и |
</p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> < |
о заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> < |
м домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена д |
ике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, з |
већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела ј |
лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што |
ше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима |
Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса |
уна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа |
је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је |
о тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан. |
клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.< |
га тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне |
ко смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека |
казује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалит |
опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача ка |
ога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јад |
уди непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван обла |
ћи шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове п |
} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да |
ше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми бли |
пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина |
о би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те изл |
а Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином р |
као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и |
шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један п |
се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста с |
ремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи вес |
у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="7 |
ука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге. |
ногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> < |
ла јака својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на |
је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да бу |
е то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се сва |
купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за мл |
ди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одб |
а, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је |
једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра |
јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, н |
моз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго |
ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је |
ији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она |
l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми р |
а, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па |
усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на про |
малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо |
у натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.< |
— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— |
ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — |
закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> < |
> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад сво |
а и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак |
је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што |
Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> |
ев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ п |
штво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била в |
мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема г |
бин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса |
сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што |
ногој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, ку |
и сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда знач |
шкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако |
пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према ови |
то једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нест |
мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим груди |
де лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подрж |
била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић дола |
о не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи |
за Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на |
је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то јо |
ече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим |
адовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. < |
изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа |
{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па и |
великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога |
и да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у |
је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки |
Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стид |
у како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница |
сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међути |
к дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p |
а смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости |
чери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божи |
је прилагођава рад <pb n="204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образо |
ју, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Н |
овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипа |
га — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Б |
један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај не |
ивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан ј |
а и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дош |
ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навали |
истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на |
кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љуби |
и опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је |
ема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад н |
оспођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход. |
етренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја траж |
е срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне п |
али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љуб |
једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју |
ну љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус |
ку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p |
.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, |
/p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, да |
враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у груд |
их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни |
на, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољ |
к доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште т |
ко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти ма |
страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је о |
рьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљ |
амбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски |
сова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато |
напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>К |
п и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српк |
ца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни располо |
еличи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад |
, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испр |
велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпо |
мислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки |
ћи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ев |
В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђош |
да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њ |
инога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога |
девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и и |
ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила |
ића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни ви |
а да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} |
манова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година уда |
езла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би у |
ица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спом |
ку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне |
ари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изглед |
ите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли |
живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна |
да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга |
лади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да хр |
на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но дру |
Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госп |
обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни |
ај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с од |
милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре в |
{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је |
јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека |
р Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, ч |
спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само пла |
и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се ч |
Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек |
Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, как |
<p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узавре |
такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зре |
седак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је о |
, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" / |
је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина и |
убицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, у |
е и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку |
а хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао |
нили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станој |
ад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За о |
помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај |
аки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа |
озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана н |
Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме |
} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина мла |
ошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој |
о план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који |
што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац н |
створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову |
азић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Докт |
а.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са дв |
е у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у |
стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Док |
отока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му |
дњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под о |
рестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће б |
ога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зе |
го, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb |
а брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око |
ем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном бес |
еумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао |
оме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене? |
истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла |
незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на |
се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душа |
> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Мил |
овао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, |
дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} |
е али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу |
оме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је |
уше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „ |
и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и сам |
и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — |
ахвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док |
у у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је н |
с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким |
храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном и |
у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођош |
госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> < |
мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ |
нца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо сла |
гати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p |
>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да |
лас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја во |
По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у кр |
ревија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али |
tle>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но са |
дила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} |
с се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао |
не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало |
тао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љуби |
и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео |
сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто |
едне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p |
је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и |
брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале |
напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуг |
аврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од пос |
:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — и |
еник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да |
ој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече док |
n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево р |
ј живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је сок |
— рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p> |
нда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је док |
лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старо |
у па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је д |
Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p |
ио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће |
чио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Ве |
ра, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала д |
часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је на |
а му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож |
<p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла |
а — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p> |
{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бур |
кој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као ч |
доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам н |
иковац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! |
њ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chap |
јачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
о ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А г |
оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па ш |
је никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би из |
рким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> |
јка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на |
Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло на |
ори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, |
довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> < |
о, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само пос |
у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најл |
ао да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шев |
ерачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме |
нда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њ |
ш лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дуб |
.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у но |
оселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је и |
ала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чин |
а је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа ј |
и <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — |
n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} |
е да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су |
ка.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како ј |
е дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те |
е дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није |
иле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришт |
у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гро |
Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао |
Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан |
ако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожу |
е привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан б |
ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити |
ајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општин |
ању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели |
и-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури |
арио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да |
е вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица |
воје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} СА |
{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго |
ла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} |
о и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у |
е <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и |
таће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> |
ђа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако |
те једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој о |
видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} |
p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љ |
ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако |
о грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене мор |
е њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> |
авре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани |
е Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по по |
е С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже б |
илан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више шт |
>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удо |
се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал шт |
а што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после |
са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није к |
га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе |
и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p> |
, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад |
ештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да |
ћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је си |
на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на |
тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет ц |
небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станој |
ко речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту по |
ше видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је зада |
на још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу |
о кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ |
онак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи |
слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његови |
војом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола |
та ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на та |
е у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с |
дном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда |
ати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред веч |
једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло |
се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не |
уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју |
, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад м |
јкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није |
сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликов |
огодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо |
самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најуз |
њаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на |
ком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> |
ио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа н |
ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он |
икога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао |
дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце. |
а његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта |
р да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунг |
је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како ј |
то да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо с |
и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин доктор |
држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће |
а <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p> |
н, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме |
а пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n |
е бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на |
p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га |
благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми |
ме — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде та |
е.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb |
сти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било |
лас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p |
</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> < |
а ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? как |
мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису |
до је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му до |
адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, б |
да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до н |
м ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ј |
ом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек и |
што ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас ми |
бав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре мек |
е челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава р |
оди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е |
о, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу |
.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, |
у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гл |
јникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је |
неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица |
ш само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по |
си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом пл |
тору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала |
е још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад |
ко, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и |
ажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> < |
и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љуби |
је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од мили |
вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{ |
грдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до к |
ре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочар |
а ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити п |
лед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у |
м је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је |
а особинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У т |
м улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је |
е стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загле |
о га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све в |
ом над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћел |
н је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био |
рк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град ка |
то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе |
ушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него |
убица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињено |
ље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети |
за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити |
на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но |
тор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што |
и кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо дру |
може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Милано |
обро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} |
јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} |
ога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час |
че од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире пос |
нам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се |
о што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката вид |
се на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Бож |
ста — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" / |
а, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p> |
зго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин |
ине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— |
тао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагл |
ега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да п |
од мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи |
S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља н |
рк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напр |
је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени |
погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е |
мури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме вели |
аче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. |
ам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила |
у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне |
их кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота |
о кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на |
ивео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири |
а како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита |
јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од |
а.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће |
о!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p |
лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је |
је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пут |
га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно з |
еста у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна |
терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p |
и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри |
ак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S |
то пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с веч |
глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе |
новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо вр |
и коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо ба |
е земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету вел |
м јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце |
подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толик |
Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да |
n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге п |
S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога |
борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији ко |
чин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трг |
цки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p |
ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај гл |
пи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му с |
мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се |
Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржа |
ба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> < |
оћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло |
</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</ |
/> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио ов |
</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу зами |
а хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, |
ље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске |
су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да са |
ужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо |
у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лак |
ледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба |
кале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по |
>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једин |
м никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општин |
ако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно |
ажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за свој |
ивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се |
ило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на |
title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужни |
узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је би |
ико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одав |
постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се |
а него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана |
узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство |
ако чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млад |
вини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и |
пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају |
Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и |
дне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је г |
у кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка |
сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре бу |
акше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Госпо |
а да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном ду |
није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, и |
ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не пој |
се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњаво |
вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истин |
а Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе у |
о и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је на |
осле вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Т |
ерењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Ст |
о је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, |
илан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{ |
а сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите |
pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити д |
а.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му по |
ли против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утиса |
ам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — |
униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био упис |
ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз мла |
це лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p |
више из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи берач |
не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цвет |
у већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу |
ни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко к |
Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} |
веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славн |
оспођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бо |
а и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — |
снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{ |
амљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не |
адници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на |
земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> ва |
опитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену над |
и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су бера |
јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчан |
црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p> |
већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајд |
банско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима д |
смевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу си |
ара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Бос |
те су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траж |
пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји |
> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабра |
, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</ |
ш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла |
соном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, |
за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислим |
а.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</ |
е образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једно |
тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак да |
оји мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење |
је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је р |
на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа |
арицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је з |
старога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријате |
мо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене |
својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче с |
а вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше |
има њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој зап |
</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут п |
Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам п |
="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да нап |
ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p |
е, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео в |
и дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бур |
да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да |
рбије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у н |
јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избија |
ажањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставит |
о врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, гд |
Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив |
лело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{ |
канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је |
не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као |
подине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале г |
, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах |
ахињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гро |
овцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Јед |
руге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписуј |
гом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и л |
удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио с |
ви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим п |
ко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га |
/p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ен |
{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да |
на — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с |
и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двори |
га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове |
и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не з |
није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпо |
далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грд |
S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећ |
укастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и |
корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуца |
у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јад |
н покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p |
аци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Шва |
је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадн |
мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је и |
ло по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких |
Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца сл |
часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују ш |
кса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће н |
ри седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика |
рпским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа де |
; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Го |
.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребр |
мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сиј |
аном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да пр |
ји је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брд |
бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне к |
м гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намесни |
а ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је с |
како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећа |
ок се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.< |
ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има н |
ца му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ве |
м пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео |
} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова. |
ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S |
да не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном |
д кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Бос |
страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како блед |
а у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор |
Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и |
гледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> |
у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже с |
јао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је би |
, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе |
кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мо |
вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.< |
и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве |
јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове годин |
> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда |
е школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да |
.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена |
но нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да заш |
потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао ма |
>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — А |
јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од в |
е узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црн |
и на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p> |
а дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правни |
S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, |
} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком |
вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знал |
ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога |
ољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, те |
особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се |
ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као р |
на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И н |
аји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ |
ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, и |
тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — |
p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пу |
S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љу |
Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатк |
и су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио |
е само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакш |
ктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.. |
ојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дом |
ше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У то |
ишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци |
таше.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилиц |
зе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубља |
ас би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу |
умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо |
рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и |
егову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па ј |
Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два на |
Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне ми |
а сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па |
} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ |
ти без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман |
закованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна |
ко, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он |
триних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто |
, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљ |
рибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љуби |
а па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут |
огао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир |
е му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдн |
лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискреци |
о тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије |
аки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрњ |
иниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају о |
ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву |
ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће из |
Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин |
еда јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма |
а маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се |
ца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема ко |
ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгле |
га родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је |
тао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} |
господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао |
p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим година |
ика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће св |
ођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што с |
у главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и |
Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — р |
су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају |
а чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} |
жића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околи |
— томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и |
у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је |
кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на |
а кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Ми |
дравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У та |
еда.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} |
квика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спро |
садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само м |
т уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и |
овце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико н |
у али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се |
ају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, н |
трану.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о |
ред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет |
еље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p |
мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос б |
> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује к |
целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда с |
S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попи |
амо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она и |
смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свег |
т под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по п |
Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој |
ј души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу |
ад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади ле |
вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не |
о у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и |
При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога |
p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да |
е је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе |
земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кри |
докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива гос |
шком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у ов |
му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби |
еху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе сам |
S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је си |
Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу |
октор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} |
ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољу |
замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још ник |
hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици ча |
екао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти каз |
м речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му |
а, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти |
тво! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш |
{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамо |
.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак |
је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе |
учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече |
ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицид |
како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како |
ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Би |
окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, |
> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и |
оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па |
ак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добр |
оја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси ш |
цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуц |
ало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пус |
ивот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто |
тало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић |
нао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен с |
а — убила! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p |
е за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио ја |
ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у с |
а женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су с |
ти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није не |
/p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стев |
, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођ |
лици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао |
оше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем туж |
ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем |
</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb |
један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> |
ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало |
4" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је мо |
ри, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза г |
ућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту |
.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физи |
Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се о |
зорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвик |
тру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањ |
извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу |
ваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет |
пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полет |
грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека с |
тано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв |
винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била с |
{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога с |
латних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} |
ата шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне п |
и као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредниј |
рвога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, друг |
> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како мл |
у и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је коса на г |
осле.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јав |
вик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санд |
удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После |
еплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица |
це ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где ле |
ао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија |
осподине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Д |
ктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p |
</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi |
и трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, л |
.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељо |
пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидал |
жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му п |
да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила |
— али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто |
твариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, д |
у, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само |
ајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она др |
пођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја |
је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја |
светијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, |
узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица ос |
пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Ка |
једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка |
и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради |
разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb |
рета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузма |
ај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача жур |
ного пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у кошта |
слила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога |
.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њ |
док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p |
јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Ј |
а весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошин |
рт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место |
анас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад |
згледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се п |
гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене |
n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде |
ам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја к |
стећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</ |
/p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старији |
} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је на |
ечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прих |
ићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станој |
о ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И |
е коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмл |
им — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела те |
— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не |
кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано гор |
потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, |
је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у |
авка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али |
краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури |
би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвокат |
се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не по |
чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило |
свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад |
е очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепт |
вила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није ум |
тила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је |
<pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његов |
дни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што с |
по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад ј |
лико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Топо |
ом стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да с |
је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у голе |
ио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а који |
р Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих вел |
ју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општ |
угима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за |
затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била |
очио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштв |
а у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Кос |
на није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но |
а милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври |
о је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада |
Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} |
истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се |
p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која |
гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна |
ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче |
а трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Лев |
е би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га |
лу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се пр |
шту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе друг |
затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло ј |
брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да сти |
анда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх |
су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрч |
о у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та |
’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети |
и, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачк |
тојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују |
ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и |
зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала друг |
ана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да |
раве сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послет |
га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S |
је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је гос |
ко наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако |
ође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, |
и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па |
<pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна леп |
кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили час |
бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдни |
окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мо |
лаве са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да у |
има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друг |
хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет с |
што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би п |
о крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме |
не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако с |
му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају |
ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нов |
нао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога уд |
ас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава н |
ма.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда. |
{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ног |
ри запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет |
али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша |
— али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и < |
тим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу |
ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као непознату |
је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота дет |
дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што с |
ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши ј |
госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки т |
кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и о |
л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> < |
потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} |
оса са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична |
и Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин |
по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p |
а ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речим |
вно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јо |
а и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n |
ни и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће |
и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал |
лија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем. |
ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим |
тиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић |
ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испроси |
ије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко |
м главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживи |
— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекл |
купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају с |
на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! |
ањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нап |
мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави |
вила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас |
на човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p |
га упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, |
ј описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али |
оспода задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек |
очињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, |
S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој гр |
жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвиш |
из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако зат |
Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се |
Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће посл |
, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуд |
о створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испро |
ађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стеваново |
> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ т |
оседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које |
е доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S |
је зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се д |
е.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице г |
S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора |
стала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замиш |
и сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце |
хвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да м |
ио је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Ка |
ете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — ув |
оса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} |
Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у |
>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз |
имске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на стр |
ни по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у |
грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као |
се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито |
па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој с |
на привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су |
чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку |
и од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим |
<title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је |
знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем |
највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у |
школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{ |
аноје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није ни |
ада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је и |
милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар |
ма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зу |
а девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладног |
који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајк |
те тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило к |
мана и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против в |
љим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаур |
le> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и прав |
е види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа |
ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи |
а Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника нај |
Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са св |
2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле нак |
Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра ј |
лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо |
мохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и мате |
а пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са |
а, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речим |
т паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Л |
а Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза п |
ла да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резон |
својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парн |
јединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама< |
ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју |
спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер |
са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад ми |
ан човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и п |
5"> <head>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао. |
аље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не |
S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа |
орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни њ |
акав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на |
а да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то |
јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача |
на куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три |
одитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и м |
држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је |
Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао |
Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла од |
атварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу о |
ила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, |
шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим |
Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада |
оготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има |
азидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божић |
рија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни |
свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе се |
скрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га мог |
тор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Стано |
заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у шко |
мар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Ср |
број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где |
околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као |
ош више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на |
којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Сан |
вком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S |
ди, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој |
више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но |
да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему |
увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болес |
к свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан виде |
а за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, ми |
.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу |
оји ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="c |
дних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не |
појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ра |
ћао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{ |
да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље т |
а наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој сн |
доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикус |
каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према |
ачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године |
сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је |
head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу вла |
су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нис |
од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућ |
p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад су |
Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у м |
мају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах д |
ло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђ |
S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} |
ан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други с |
е људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавил |
то тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Ник |
ко лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она |
њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и он |
срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица н |
.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће |
ајтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спрема |
дине полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас су |
окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Б |
це ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу. |
ега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека |
шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило |
ико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видић |
ног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала н |
> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са |
ндију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећ |
.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p |
кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милин |
црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много б |
: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако |
аноја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb |
ецу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и |
тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било |
мео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје др |
м приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекора |
да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруц |
Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би б |
рше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану |
шће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну н |
сла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по п |
к, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо п |
и спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — пл |
ака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда |
по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општин |
а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је д |
ао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте к |
што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из |
дба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на |
Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p> |
и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундица |
им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу |
виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— С |
ади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, |
ан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док свр |
} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је за |
</p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевит |
тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</ |
покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само |
је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али |
га планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрн |
рка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците |
у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен |
од ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје ни |
ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— |
а да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав |
ше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикн |
ре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила |
велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би |
ли убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања сво |
а се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, |
које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Про |
сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад |
а јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна |
дморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој д |
оново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора |
ка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зра |
пних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{ |
од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да с |
и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да |
таде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула |
> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој п |
.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац наме |
но како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како |
у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удови |
ане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога жи |
орела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi> |
ј се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти ка |
ј уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најле |
ом ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледа |
којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није би |
882_C1.1"> <head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева |
је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа |
мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али |
а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јут |
рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор С |
им болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварен |
на срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском д |
расла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је ош |
игох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} К |
зо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.< |
Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p |
е мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени. |
е најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицам |
говараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој вр |
ерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово |
ијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарли |
шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам |
вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође |
бица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу |
бицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојз |
Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пу |
доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда |
ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао |
ажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зелен |
рцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се бра |
маху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачил |
<p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа н |
од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то |
кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само |
д промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто от |
знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — В |
баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпо |
— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече гос |
о сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам |
ао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још |
хо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су |
ма, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори |
прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко |
p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а |
утуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћем |
паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је |
{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају |
година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разуда |
а напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, |
мо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том |
м и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на |
е према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и отку |
, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још н |
, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Госп |
то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се те |
и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити провода |
амером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стига |
рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што |
Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се |
руга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} П |
без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула |
у оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве |
да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и |
ајмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго |
</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што |
— само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изго |
еђутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зеле |
што друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види и |
ко није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао |
ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету. |
— него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је ј |
е у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају |
по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да |
к је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно им |
не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин б |
а он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста п |
То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зн |
а да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна |
е а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помо |
дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу |
епа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родите |
} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да по |
е ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелник |
сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p |
су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </ |
ва.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку |
та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла |
па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ тол |
турили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци |
свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ и |
.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црном капуту са |
ли дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана позна |
есет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{ |
ашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>До |
во ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни |
а два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а |
подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да |
чео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом пле |
на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Г |
том што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима све |
коку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом |
/p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда |
p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо |
рк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од |
аваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису м |
први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше с |
p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте о |
ођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милост |
</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака дру |
Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је |
="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Б |
шиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.< |
но лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће |
ћу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам каж |
све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а он |
рк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка |
b n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код оч |
мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој ц |
о је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко |
били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипак ст |
га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако ва |
d="SRP18882_C2.13"> <head>13.</head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склап |
оме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у с |
па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше |
прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у власте |
су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушк |
тво у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и |
лостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се ч |
ла богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, |
не тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једн |
р новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да б |
ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши |
о Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мо |
и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гр |
хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у |
а је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јад |
материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер оси |
, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштар |
> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша ру |
не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па |
помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <p |
осном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад прича |
довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази док |
адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и п |
</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — ре |
м је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему |
попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узев |
ника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме д |
} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дан |
мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p |
о у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још ни |
како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у п |
о свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се г |
о, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало пр |
мо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га |
идео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па н |
је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — |
и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога а |
устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја са |
ом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као ма |
вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету |
на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман р |
, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор |
<pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не |
и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторс |
молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије сва |
ек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је |
хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стад |
— десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и г |
госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпо |
на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p> |
p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лаз |
, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар |
Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој пам |
ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је б |
<p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слу |
вља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па |
Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра |
вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па гос |
но је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева б |
исаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па диван |
редсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на |
ихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна |
ебо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће оч |
оју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да |
ође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледим |
Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како |
ој кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка |
скочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз п |
>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али |
а ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госп |
оју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — |
ада се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила |
атити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Ко |
а дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо. |
Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као д |
о је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.< |
све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од нек |
<p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љуб |
да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих пр |
{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непре |
сови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и р |
жак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у ли |
а савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта с |
као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? |
госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула |
туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш д |
</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p |
ш Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S |
е врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим савето |
ош није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, |
у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да |
е редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас |
} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг красн |
ћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом |
ора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би |
ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врат |
рнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се |
онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљ |
њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> < |
</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божић |
окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и |
о је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
отле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зо |
једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жен |
фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица |
/p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор С |
њском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по чи |
— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ |
/p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је |
а.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од свој |
је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је примети |
очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у шк |
Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је |
кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла с |
ца опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу н |
а је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни |
ову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону нед |
зи доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко б |
т.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p> |
дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} |
</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети < |
плим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па |
p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би д |
.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љ |
су њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога с |
рти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се ник |
кренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су |
ом ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и |
приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговар |
га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загреја |
држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је докт |
Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све |
, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p |
постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајк |
кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа |
Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „ |
иван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с |
ма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на до |
бро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="c |
та раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, ка |
нама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду д |
, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и ма |
се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело |
неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— |
ату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и м |
спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле |
спођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па |
ије вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У чет |
ше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над ти |
жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим М |
спитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у и |
А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, ви |
Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, н |
а није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фиш |
е у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друг |
, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити |
оре та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даљ |
бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љуб |
тор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би докто |
м Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једн |
pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али г |
Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љ |
м те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p |
> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога |
> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин са |
— одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} А |
/p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече госпо |
некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих |
октор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало ш |
/p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се |
— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p |
њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од По |
долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила |
д седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово |
прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— |
— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као |
чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао |
р дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та |
Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на поп |
— а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом |
, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега у |
о сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она о |
> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради нич |
то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће |
трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет |
ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како |
<p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо и |
— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Бо |
/p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а |
ем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала |
сним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да |
па!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста |
е се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек |
о то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био |
<p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, |
"62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја добро |
Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе |
а реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, ја |
та има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кав |
ед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах |
рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љ |
и бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да ј |
— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би б |
аређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић з |
ије затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> |
а.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу |
свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — за |
, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубиц |
p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p |
и се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти |
реба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето |
а: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — пр |
p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шт |
во.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговор |
</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу в |
па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој в |
бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку |
Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало |
.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам |
ш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман |
таклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону д |
а белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут |
ознаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, са |
као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још мл |
носио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођ |
Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље |
p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан. |
, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из о |
ла и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпођ |
ву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично |
старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су |
каже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу с |
тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке неде |
рка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима |
ле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда |
не су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, |
амо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — |
на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? |
у, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а в |
ло, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога ме |
ли на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је |
на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и реч |
з воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив |
се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, |
ора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, н |
а.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како |
он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче д |
кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бир |
ом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, |
</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала |
већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да |
двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву п |
преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, |
очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да л |
p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са сво |
живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у с |
Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше. |
рса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе на |
видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам леп |
још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је доче |
а оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозир |
удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса з |
то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобра |
ао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да |
ца.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал |
лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела |
вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа |
ер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена |
ла као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм |
елу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, |
са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се наг |
у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру ње |
</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Стано |
тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што о |
е Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њ |
и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше |
од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарица |
="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да |
у дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахн |
вати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попа |
спођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, |
ни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један по |
век би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Го |
озе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први |
ечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у сво |
ане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну г |
и.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој |
а чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш |
и.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће г |
<p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А |
то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме |
>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога |
ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинић |
е.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и |
а.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као |
њу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p |
жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — |
> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није х |
p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Г |
скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко |
сти нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје м |
d="SRP18882_C1.10"> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима ј |
:id="SRP18882_C2.3"> <head>3.</head> <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијац |
а своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображ |
а седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто |
у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу |
јим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу |
S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом |
један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да ма |
жеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— |
, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај поток |
реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се |
шила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у ве |
а је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љуто |
дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојате |
о јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљар |
доцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њи |
от свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога |
и у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је мла |
где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није р |
з ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта |
ј се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци оно |
епоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај |
е сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погл |
е, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к с |
{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <h |
у“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна чест |
, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— А |
вет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љуби |
Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је ј |
о да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у |
и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубиц |
главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како докто |
данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, |
{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-М |
дањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гр |
осом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да за |
ов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ћ |
руштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „ж |
цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, |
е.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену |
д а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече |
ити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога му |
оспођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и |
еко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је в |
да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле догов |
и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се |
ром о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила На |
ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p |
е да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко |
смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по |
мо да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Нато |
ма — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак |
а је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га в |
то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стра |
свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рач |
, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа М |
и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више о |
карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога веч |
праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо п |
биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је би |
екса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По г |
пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас |
латку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би |
з гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, |
{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве |
ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово ок |
унце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је |
дим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је док |
и дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад |
е а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова м |
тра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напосле |
ико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — ре |
похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу |
у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину |
ад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} |
ца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим м |
_C2.10"> <head>10.</head> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка |
су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле ма |
докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је |
у, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега |
p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ |
ахваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Сан |
ких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу п |
мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави т |
године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - |
да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе у |
к-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало |
едељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој |
како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици. |
, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила и |
али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако д |
ко је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас |
одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина. |
, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није на |
јко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла |
је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу по |
ора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељиви |
је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао |
шна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и ка |
ору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела |
онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} |
жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо |
ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Н |
он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јо |
зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босин |
<hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћ |
ивоту.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је |
ј проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у живот |
укавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се |
х венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом к |
на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се |
же и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам |
одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије |
чком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причај |
сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна б |
јући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза ј |
едини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми |
ађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде би |
рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба |
<pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ пре |
мо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам с |
> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и |
рцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> < |
то по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми |
Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, са |
и доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве |
оспођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његов |
S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докт |
ек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером с |
/p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну дес |
и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишл |
приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куд |
младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да м |
ање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тар |
а на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа |
Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово |
једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а |
да лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала |
p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и |
да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку р |
намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад с |
к бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље |
ута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да ј |
</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло. |
болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало ср |
та је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо ре |
n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћ |
о и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здрављ |
а кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јау |
p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, |
госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се |
к из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пр |
весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, |
је прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} |
лина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу |
па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S |
рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</ |
то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога м |
Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нат |
е овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло т |
а прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места |
весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или н |
веде у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има доктор |
ло кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ изд |
пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По п |
о ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу |
из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом |
истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, |
и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће |
ан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али |
то вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до бож |
.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, |
срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко п |
оскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку до |
, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрага |
и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер |
/p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану б |
.</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љуб |
послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће в |
Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се |
аљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта |
p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишл |
ш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео с |
се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не |
же весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевк |
намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физи |
друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе ме |
ло шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Бог |
и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман з |
враћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Бо |
ед кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санд |
ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сут |
— рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи сво |
е нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, он |
џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је з |
на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи |
ко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} О |
p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари г |
укаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово |
о на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, д |
ја. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан |
д се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.< |
Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба |
к дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове р |
те се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Док |
е спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па |
осу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре |
и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младе |
оје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек |
ци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не |
бл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповск |
ко господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> |
ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љут |
м челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктор |
у и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи по |
еду начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и уд |
оме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећ |
рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест |
ним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме в |
е.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увард |
/p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госп |
игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бир |
А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — |
ако ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад с |
у ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <p |
p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте пе |
це.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванул |
година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што из |
у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и ш |
еко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо о |
да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне. |
оме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која |
ви који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Л |
ило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подриве |
овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што с |
прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењ |
би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пр |
="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само |
каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту с |
још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже нику |
кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштан |
дине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господи |
у <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободн |
по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ |
е у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада |
јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Дал |
и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији |
се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде о |
а да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сас |
о.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда |
е“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људ |
ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им |
у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нов |
богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и |
ало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су дв |
олико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће м |
ће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Живо |
нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила прот |
<p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то |
сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у пр |
р је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћн |
стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој |
итна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки б |
а, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се |
самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> с |
ила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хва |
живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг |
чку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и је |
дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по |
d="SRP18882_C1.12"> <head>12.</head> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; ј |
му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то ч |
овој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p |
на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упр |
и руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> < |
м је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њег |
када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на б |
круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из д |
ре!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пу |
ла да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи! |
ижњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од н |
? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види |
ман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну |
тојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S |
Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> в |
занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, док |
легали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема |
ушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а |
лови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет |
те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом т |
журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијами |
> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су |
оворио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима |
спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, из |
Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каж |
а један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву н |
е су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто узди |
ти у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и х |
зе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и нев |
мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као |
другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби |
ците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече с |
што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник |
не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ен |
тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с дев |
о печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћ |
бица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куд |
> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га н |
ри дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: |
се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао п |
> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке вру |
ош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је |
— говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њи |
стита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и |
ед.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут |
појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{ |
било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа |
сао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза л |
а мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{ |
мбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</ |
сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и б |
} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на т |
/p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме пра |
ечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако |
е бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пр |
ћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и поп |
руштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвок |
лави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шт |
дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n=" |
дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где слу |
госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му |
ешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће |
ш није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да |
азало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гл |
{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли |
кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица |
<pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и |
ор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Бог |
посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кух |
је онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви. |
слетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и нач |
тији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а |
ућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза |
.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не меш |
ад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калу |
.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао |
ада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају ку |
да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се до |
ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ |
/p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ј |
с пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и |
го кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће |
то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гле |
иму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хт |
упу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на ад |
рија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том с |
— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало |
у страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте го |
уст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прос |
овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредња |
ли.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љуби |
свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Бос |
ла руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то |
на жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> |
ћ.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све го |
tle>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати. |
ца је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> |
дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из |
ушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потега |
и госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лаз |
о знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најс |
> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао на |
1" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Мила |
одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на |
ан сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиро |
једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистр |
нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није |
оше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натар |
све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад |
.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обе |
дију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Ра |
/p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није |
воркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад |
к он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с |
ени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Сав |
родна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- |
ead> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако |
чајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практикант |
аки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се |
њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени |
тишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево |
о <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Са |
ом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; ид |
озити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи п |
ше да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему |
ман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љ |
долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одм |
а госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу до |
> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb |
равице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем ко |
бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребр |
увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" / |
је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично |
после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка |
и посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што |
по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орм |
— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да ви |
</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ију |
ођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, н |
у је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бе |
</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у ње |
риса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све зван |
:id="SRP18882_C1.7"> <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара виног |
, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, |
S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти |
ало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још |
гов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне м |
ођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би ш |
леле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је би |
мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и |
нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети к |
загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љуб |
у да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је ј |
рта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред |
е рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} |
укаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb |
првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <p |
види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. и |
ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викн |
у младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили с |
S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић до |
одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годин |
ора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје приско |
ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће го |
и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи |
рко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у си |
Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за |
pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове ко |
доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одк |
добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија с |
уба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, |
на хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p> |
ка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица с |
карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода |
<p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој док |
ениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође ж |
ји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед |
игне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били |
то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Н |
о Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; ула |
ободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да п |
давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза дру |
пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј на |
ог живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло под |
Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико |
је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> |
одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а |
ће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb |
била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело дарови |
живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у |
о, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну с |
не су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољ |
сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме ка |
— онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра д |
у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" |
брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!< |
ед свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевит |
госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто |
сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је |
b n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, с |
Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза |
на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као |
пусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити |
ео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов П |
а — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Бо |
пуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у с |
етнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видно |
а, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title>!“ </p> <p |
и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гл |
ку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тих |
часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија |
унисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник |
ком гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити. |
а „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си т |
Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље д |
није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их |
тен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Поп |
ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-санди |
свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борб |
о тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина нај |
е у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из по |
бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чув |
и мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — п |
јче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се |
шлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаме |
вотића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казуј |
већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде |
} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па к |
отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и боло |
о ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво је |
ска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да |
нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је |
иле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа |
ева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би |
егов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди с |
се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без |
идели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху |
едња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће |
le>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се |
зић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се |
самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га з |
Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, заста |
Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њи |
убица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целом |
сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, св |
м својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за кр |
стануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он ве |
.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слу |
стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Д |
осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у ист |
тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује са |
се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице |
а туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше |
.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1888 |
речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божи |
само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано мес |
је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Ла |
уча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! |
вим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада гр |
ац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сл |
е ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим |
ецо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно |
јте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагод |
</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од с |
и тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора |
створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован за |
/p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да |
тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је |
ујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да за |
иве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива шт |
говора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека |
а! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољи |
це те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јо |
Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div type="chapte |
мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискуј |
увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упре |
анесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађ |
ше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Ми |
>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина раз |
лека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му |
забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути о |
осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирск |
шила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још |
сте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кол |
краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала чи |
="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p |
аче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки |
зи?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру |
ико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жен |
лије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата |
али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и са |
шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге |
о иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начин |
ихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манасти |
нели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, |
реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик М |
ац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb |
Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S |
ица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима |
вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад |
твори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки |
а.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља |
ад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно |
јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — |
ада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекидани |
клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду |
д тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе дру |
ред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p> |
„лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе |
е онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малер |
ере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је |
картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија |
а Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар с |
звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах |
. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други |
не чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; |
ујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</ |
ч и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је |
иха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ух |
овија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак |
оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не буд |
ове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватил |
несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву. |
ну госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос до |
мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце п |
сподин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, м |
су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину а |
оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вече |
ше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што не |
сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи |
равицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} |
викну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да |
шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет! |
ле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимн |
са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>З |
еши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се сл |
ше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Си |
во грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раков |
чине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек ј |
па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо п |
лава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љу |
а њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љ |
ала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа |
S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који |
S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и г |
упиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуг |
им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чист |
венске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у п |
ада је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју пос |
аздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда |
њу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би |
буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко |
не мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, |
ош по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ћ |
, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</ |
ли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски |
еш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у ч |
лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад о |
ом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годи |
, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, д |
ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спа |
ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако ј |
{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини |
идило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, |
пита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лаз |
тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу в |
да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отвор |
мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем |
S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа |
паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} |
ој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на ч |
е таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор |
умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпо |
мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога |
</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени |
да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на к |
шла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине ре |
жних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви |
ши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине док |
/p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице |
, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се бра |
о сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини ни |
е Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госп |
на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се |
ч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; к |
док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ да |
једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са |
> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се за |
а рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади докто |
јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић |
сило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" |
сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо |
свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева |
госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој |
знала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође та |
стите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остан |
загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више |
{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи |
е задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — |
богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. |
но, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка |
њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и да |
ћи руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, у |
а.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни |
тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна |
би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{ |
нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако |
ао да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди |
него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си ур |
жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покој |
апоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа |
пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме |
менима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће |
дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то ниј |
лачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и |
а учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва |
а њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка д |
е Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је |
одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско мор |
то полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— |
.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојник |
<p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у |
ко својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више гла |
та треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се |
</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је т |
мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и оти |
ећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није |
тоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће за |
рескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Час |
к.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Ма |
уда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупн |
— леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје |
оумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> |
приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет д |
муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — м |
ада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је |
Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} |
ах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> |
орао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево |
.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш |
ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља |
ило више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће н |
из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у |
рк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p> |
од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за ње |
и из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо с |
<p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила |
могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала |
ило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на |
рошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу к |
вали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То |
зде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од п |
<p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери |
> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а ч |
га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо леп |
и момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, |
о казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да |
ћ два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника |
ије нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омах |
пођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Ка |
з прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, к |
{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао |
, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи |
и кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, |
и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би |
година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, д |
свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па |
, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја |
сподско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здра |
каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да пр |
ом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда |
ћу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Пе |
лињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају |
и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада |
окторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> < |
и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива м |
таће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави г |
/p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљ |
на.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав |
.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству н |
амо по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да |
анку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак |
} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде в |
памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао изби |
ујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речим |
ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад |
а мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивн |
ц одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му да |
Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља |
ст недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгле |
што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што |
тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div |
е жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври |
а и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је док |
ходе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па с |
душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много љу |
а Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој к |
д себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко ч |
стина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе |
онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да ј |
p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега јо |
Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли срем |
са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студ |
омрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то во |
и грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет |
а готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n= |
глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко |
га запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Ср |
знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и |
да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше |
е.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како |
S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у |
јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била |
увао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Л |
и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема |
испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе ши |
ка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га |
бама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> < |
вца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пр |
охвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пр |
падне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од |
сноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршно |
реће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и о |
адити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траж |
каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ |
воје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хв |
прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје |
Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку |
отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак |
це младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{ |
лио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S |
ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну н |
— а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тр |
је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се м |
и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједни |
наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме |
га девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, ка |
оспође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морил |
и тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје |
је мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задр |
киња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излази |
се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалос |
кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову |
ла на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још |
доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба |
шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по ј |
и се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радо |
едној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло м |
који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p |
ад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се д |
</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако |
а се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини д |
ла је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и |
и, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добр |
<pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари п |
есту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им |
његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али |
није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке не |
на почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њ |
додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да |
нао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не |
лски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с ким |
<title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но |
нас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор |
зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижиц |
приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју |
дан зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ћ |
кторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, |
до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не |
ре, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додир |
ота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињ |
људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, |
па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено |
оји су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што с |
у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао |
ву.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на кона |
ни.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа до |
спођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Д |
дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по на |
зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је св |
то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> |
писи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме туж |
п Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу |
ници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест |
детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица |
све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли побед |
ркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој |
ђа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им пр |
или су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака. |
је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне гор |
у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она |
ито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма |
мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> |
наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> |
ом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не |
/p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.< |
се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б. |
да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на с |
сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, |
ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се у |
родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{ |
а такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва с |
а што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока |
па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мек |
.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта с |
анас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овлад |
јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, |
пођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но |
Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерк |
еко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога н |
он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С пољ |
октору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, до |
о вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше к |
у са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао |
се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предиса |
у стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звиж |
вала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старо |
пођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше |
кав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се |
неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући |
тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за ш |
ши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да с |
— данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком од |
већма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема |
о па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S} |
ушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној |
— па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му ниј |
ду удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="1 |
а је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса досе |
аше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива |
ику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе |
ју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S |
адноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова |
им обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, т |
>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја им |
м те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p> |
дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се |
Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им |
о плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова о |
неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање |
као Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савк |
и сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о |
дин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам ка |
живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и ње |
/p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на кон |
ца никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном |
ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> |
ога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</ |
да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Ст |
о вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Д |
— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се најед |
Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихвати |
очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце в |
мем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је |
а се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде док |
ра Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не д |
м знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици. |
шкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није |
Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад с |
вно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школ |
ивоту своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе |
а да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у д |
у запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука ка |
} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила ј |
говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он чо |
је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису др |
о ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, |
е веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће да |
— у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер |
ри осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ћ |
е чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом д |
о је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одбо |
је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи тра |
дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица м |
езиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла з |
да одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи |
се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, |
још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и |
запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ак |
застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све |
још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p |
ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада |
шима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме с |
свртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љ |
е познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана |
ао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{ |
бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако буди |
друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који |
/> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану са |
пскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски |
ио већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће отку |
S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не |
одине спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са ве |
доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче |
му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стеван |
ран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сег |
ме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љуб |
ле неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, |
шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Ром |
Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за |
и; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а те |
иком.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле |
а јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љ |
к, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избил |
унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина |
оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а |
или да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В.. |
ога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изго |
ћу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S |
лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под вел |
али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се р |
ла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене у |
на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.< |
њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну |
ма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Б |
може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, го |
дужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако |
рише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p |
икако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом |
оља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће |
коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удес |
се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Ста |
Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, |
амет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што |
Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост |
ила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, |
ста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се |
е вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет го |
баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде |
те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> < |
="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рај |
у се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народ |
ђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— |
} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим |
пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велик |
исти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали је |
S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па |
ати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку |
.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</titl |
.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто ра |
оса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је |
лко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши јед |
и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно |
етиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{ |
у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љ |
ор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, как |
о већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди |
несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се врати |
свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} По |
и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити |
људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p |
</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами |
се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него |
но дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> |
о Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p> |
ти!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити |
то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у а |
ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то би |
јкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} |
S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми госп |
Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} |
аредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — а |
ди кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и |
ј посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У ре |
тор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како |
ст.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је ос |
био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада |
еђу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не |
првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд ј |
— не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те |
обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љуби |
ла била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас ку |
ије чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи по |
адрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb |
ремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не б |
.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb |
ела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ак |
ће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше г |
S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb |
у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком под |
о својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћ |
кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така сре |
удилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад |
другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће |
<p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је плану |
и рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} |
ремена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога |
„омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду |
<p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизм |
е раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после на |
пођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је о |
и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, |
брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је би |
и из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао |
а Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за |
толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће о |
торију.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па |
S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде ме |
утра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} |
е нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије к |
вим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стисну |
обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како |
га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, |
д ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, |
е данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оц |
јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се |
по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећ |
{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није |
не заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и |
у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Ми |
ој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла |
ца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну бр |
придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк- |
пић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — |
али су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До виноград |
ко икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на ов |
/p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, |
грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може |
а ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у |
а не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> |
страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од |
м Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив К |
свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни |
јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p> |
Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале |
из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, |
е га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак |
ију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} |
зиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су он |
по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S |
а зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; |
Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Док |
жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, |
имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како ј |
р - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а |
или из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да |
а је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живо |
у биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву н |
о страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи докто |
ајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S |
девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снаши |
није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју ј |
поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за мла |
и проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да им |
се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор |
бунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије |
болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p |
а јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи д |
све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Мле |
дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докто |
Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и ср |
а је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дох |
о деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело |
рви машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће с |
чне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се зан |
н Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, б |
ји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прел |
то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она |
а већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек |
ра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићев |
кал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га п |
о дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, |
и, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још не |
било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, д |
а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само |
тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је |
ма истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла нави |
н се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му |
ђох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину до |
ом писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га |
у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу ње |
о то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема |
Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најле |
позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је чове |
ешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Ста |
ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шениц |
оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно вел |
-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је див |
а испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици |
т на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути ова |
што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад при |
те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу |
еби, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут |
с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема |
сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p> |
е грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољуби |
н на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људ |
нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не б |
с господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор |
те, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Бо |
те, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> |
итала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толик |
е не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен. |
е у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити ч |
ом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на ок |
тала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне |
ећ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и |
то су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, св |
ају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојак |
н једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему. |
ло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, до |
за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаш |
етан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад поми |
само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира пу |
а, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ ова |
>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Чести |
есрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Ш |
и избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је чо |
да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал |
посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога лу |
дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, |
а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика мл |
пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Б |
ца и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одм |
од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе |
ка колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарбли |
кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки чо |
у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> по |
ијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није с |
нахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако |
ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љу |
а светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитв |
предњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Та |
.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра |
девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та |
за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи р |
јвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато |
кнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је у |
а а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје жи |
ово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову клад |
чију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом |
бе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах |
ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти ј |
— рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју мла |
на запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мис |
давна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубич |
аршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала к |
еба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — |
ар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину д |
поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упал |
се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквен |
детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, |
млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује н |
з Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољуби |
— рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш |
ига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће оп |
трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на в |
рдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} |
о, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече ка |
враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љуби |
е се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га би |
она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће |
це!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне теш |
ако би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно |
одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговор |
госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> |
И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш |
а. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонут |
/p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јаг |
е „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанин |
него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипр |
<p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку т |
тор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само |
мара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је |
је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате л |
м посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вр |
е само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по |
томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p |
ио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За |
е човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо п |
бија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те н |
атији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година |
стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер |
о кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у н |
се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу |
чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чист |
о ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p |
ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обал |
бијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те не |
тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба њег |
но смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до |
је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи |
S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи из |
одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би с |
{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се |
р Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару пр |
та на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело дове |
али тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши мо |
већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по сел |
на, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови |
ир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па |
Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђ |
>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да |
т ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила |
<p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на |
у задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фиш |
ека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смисли |
S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драм |
вца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од |
дишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људ |
ељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите |
ретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим зада |
и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па |
еда јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси н |
ори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Љу |
њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још дана |
равио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља по |
овек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од сво |
ета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — |
никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} |
е чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, м |
јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла |
p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да |
— ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње |
S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар |
д женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p |
да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видел |
а.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше |
ј кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју |
да на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој |
посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики |
ажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он з |
писао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико |
каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје друг |
о готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећ |
својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило < |
нка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под зат |
чу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше |
шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све зва |
ом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се с |
ати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима про |
отицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под |
з сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је |
то би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S |
поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о з |
{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — ј |
е на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашт |
оме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује |
сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Га |
усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни |
убице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан. |
авка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{ |
зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n= |
спођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њ |
га језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{ |
нове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела |
е на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је с |
лити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљ |
у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога с |
ао неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срц |
ила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се ниј |
кације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милан |
е лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је т |
Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далек |
есмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у од |
то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо |
, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га |
епога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попу |
и Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај ос |
е сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како |
по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према м |
оведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да |
ља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче доврше |
ма.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезл |
удски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли ј |
о грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седо |
ра најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила |
па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, |
проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сре |
.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошт |
тву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила о |
Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да л |
иле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно |
ах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван п |
вовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, |
д здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекал |
Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала |
удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пож |
ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то по |
зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар |
} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за |
ела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кл |
си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — |
азгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</ |
жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се |
у људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко план |
оме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упозн |
оре, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор С |
Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да ј |
; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећ |
а — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућани |
нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано о |
ла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је |
le> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из в |
стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа |
седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је бил |
оји нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти |
на је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио |
а се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та каж |
} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је |
шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни |
ти с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љу |
ишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те |
гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било |
им осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости ил |
да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће |
хвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — др |
је, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се ч |
дрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — д |
на и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипа |
у и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па |
.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у г |
му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају п |
есна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често |
ка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти |
, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, |
<p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али |
} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе н |
ре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та о |
ека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — ц |
зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом ре |
човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби |
е све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење |
"149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слут |
ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а с |
рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је в |
гледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има неш |
за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је б |
забран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме |
о селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало браш |
бави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му |
ас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> |
је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, |
ко пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го ка |
ати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} С |
. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је |
рироде.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Т |
срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нем |
, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни< |
е домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа На |
умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео у |
нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смисл |
> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рук |
рактикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од ме |
а да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још б |
.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече |
по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је о |
S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру |
; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од |
и грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго |
је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у црк |
овост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од |
е доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{ |
уди ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек |
сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти |
ст, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> |
оји не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пу |
ме срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме |
диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, ш |
ић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и |
он био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за |
кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким по |
ољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни |
дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечн |
Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз |
ји, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то |
нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила тол |
ати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стев |
воту — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотр |
ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љ |
бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади |
да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало |
} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у |
весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, |
<p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Ал |
је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозн |
су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Д |
ледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе |
од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде |
уги дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје н |
на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Се |
вршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо трг |
ио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала |
е куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и |
ута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је се |
а не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће к |
ли по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије |
хвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар з |
>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није доб |
S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Д |
новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али |
уда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али |
че.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p |
ом радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здрав |
ва од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде |
ди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч |
утрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све куп |
мах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је шт |
а. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је |
нојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— |
ла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже ка |
знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, |
ико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње докт |
вота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и |
одсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српст |
бље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, д |
коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочи |
ом опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фа |
амо:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест |
је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут о |
у.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека д |
ла да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ од |
" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хт |
и да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па |
пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то |
тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати пог |
ивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па с |
у?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{ |
ила машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хлад |
оспођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто |
даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше |
је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чуп |
ру, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он јед |
сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, |
ћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа |
ки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из м |
пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p> |
измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у њег |
рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као |
други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само |
јком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да к |
ну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај |
мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прођ |
ој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби п |
рили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и друг |
је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као д |
Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на |
едала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика ламп |
стима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику ш |
мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела п |
невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да |
нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, |
а младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, зад |
пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} |
усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћерет |
</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше |
Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трг |
За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да глед |
код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Ш |
ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друшт |
екадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у груди |
преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала |
ловито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са п |
се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису так |
нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегл |
тету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па ка |
им очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од |
одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Муш |
} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, м |
ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> < |
а је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у ма |
молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на ов |
дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица пле |
дан пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледа |
ш неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи б |
да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се изву |
а јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече |
би се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је |
је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погле |
S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и у |
тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p> |
У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се све |
том у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућ |
де мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему св |
брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p> |
оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.< |
оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листо |
жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдит |
<p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још |
ју и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка т |
pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лев |
ба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку г |
лиже и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то |
оши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу |
болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи |
аше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила |
е више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се ма |
а за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђа |
и, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће |
меш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је р |
удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор П |
рава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— |
е само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне |
е људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а |
у као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца има |
тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је |
ко.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све дру |
га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га |
ео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да |
/p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памт |
болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у о |
укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам ва |
е <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи н |
вка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба |
тор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах |
мисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били |
а су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са |
то ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњ |
не у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала |
видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни п |
четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену |
у: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају др |
су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што с |
ела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она |
дова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу |
почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је |
мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја |
ади — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто об |
онзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су уп |
е тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из пош |
оја има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допр |
ти по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не ума |
Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о |
<p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали ви |
ерса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S |
усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи |
ка — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> |
ни би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две |
па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће |
своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце по |
то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p |
ристи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду |
на она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као за |
е може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Нек |
/> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после мес |
тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се |
је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са |
своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради |
те.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у |
из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца |
ало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече |
помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несре |
оја има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{ |
лова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руков |
тала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{ |
е Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули |
ко сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кућ |
грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само |
а и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе. |
е у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра |
год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и о |
елу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S |
осподине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кол |
натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле |
, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, |
Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi |
ознаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би ре |
е они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пре |
Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Пресла |
борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најс |
воме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то |
ођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима |
ћи — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе |
, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће |
ините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако |
о појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она |
аховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љ |
још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак у |
лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка |
из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари стр |
уд и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше |
p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет зан |
лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, ка |
} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а о |
и.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све виде |
езина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</ |
е уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто |
сле те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда |
ц је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише |
рко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да о |
ора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе д |
ео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су |
прегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по с |
сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и тр |
у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још к |
ито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" |
а онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је |
и и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш |
ече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ли |
ла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу |
и свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је та |
знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је |
авиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело |
.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља |
нати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој млад |
доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, |
шном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дв |
Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Је |
оту.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имад |
плу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу |
ти лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога ст |
а мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била г |
едну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде та |
а му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду |
о — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — реч |
је.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратит |
по, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођ |
ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Б |
двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио до |
своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по |
елим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где ј |
ладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године |
ју?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја м |
зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само |
з кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже вес |
е непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> |
изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо |
удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда про |
убици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две го |
, што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млад |
ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} |
вога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? |
анас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из пос |
не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ |
ли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве ко |
а си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p |
другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред о |
а јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће: |
Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто |
устила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дрем |
p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на |
евитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да |
па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани |
ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљиг |
ла у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младо |
наге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се |
Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S |
долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, |
шта — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе |
почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније ре |
су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец |
рача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<tit |
јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти |
ице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога док |
збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно |
две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се |
.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али треба |
де на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три |
забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пи |
дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не гово |
оту.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров |
е тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, п |
о гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ов |
p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и ре |
се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се |
едала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p> |
а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две годи |
је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом сво |
сно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се нап |
ош коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти |
{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{ |
> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кр |
ћ главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за |
кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом |
е, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“< |
јко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге |
и ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Г |
следњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</ |
неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би |
дар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Докто |
ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви |
е варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на ко |
ла да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала ка |
још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не |
ас по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него очена |
ан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао исп |
ој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зе |
е прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође |
ого, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попиће |
буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти |
претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се од |
моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну |
ка само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то |
ињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србиј |
земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима |
свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша |
знавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама |
тигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав |
истрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с |
само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипенди |
ме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли т |
громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непо |
имају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су |
но нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — |
} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад в |
ће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је |
кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо је |
ади, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зн |
х људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишав |
мо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи |
} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу |
наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу св |
ој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само |
спуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуца |
о, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, |
и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беш |
ва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом. |
и и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беш |
више озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, |
бљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} |
ти доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, |
спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љу |
да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, |
ође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто |
има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Ста |
агом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кро |
путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га ј |
обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцн |
месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самостал |
уга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ри |
ви да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти |
?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је мла |
! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бит |
, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У те |
це.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што |
ла је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју г |
о госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сам |
њенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисл |
абор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и це |
њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам |
прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па |
спођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, јед |
е доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> < |
спођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке |
веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провес |
шу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако |
нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз |
овни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајн |
анија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру ф |
или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од са |
д се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он |
S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> |
Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} Д |
о за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би п |
уче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онд |
им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело |
тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне |
као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била |
еба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у св |
="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у баш |
Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју мл |
се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прав |
пала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога |
же да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове к |
да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси вел |
то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, |
еда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — т |
Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан |
во — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први п |
о да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S |
Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму |
S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући |
укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаћ |
оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то |
му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што |
није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему |
ало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на |
десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> < |
номе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друш |
је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице. |
слова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} |
данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измис |
ну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љ |
обро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дош |
љивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали д |
јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба ку |
у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично |
ме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у ов |
Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Св |
се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим |
— груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и за |
ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић |
ра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ |
лавно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстар |
мо помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после |
била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођ |
в њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћ |
— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш д |
до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца |
да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту |
знурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет повр |
ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је до |
ам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> < |
стива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он |
кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштен |
се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често |
и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их дове |
из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све пој |
бојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица |
ћу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта о |
аучио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта |
њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нан |
да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којим |
ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори с |
врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја |
ра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из в |
ле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>П |
{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене |
е звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb |
он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је коп |
/> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе н |
како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нем |
му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p> |
естио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У пут |
; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће |
а постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њо |
Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ћ |
е доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће |
исто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе |
ала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} |
едио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиљ |
удима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва |
ба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може д |
и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери |
} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p |
еки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у |
еко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско н |
ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се |
ви писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога |
/> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове |
.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су |
убини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су |
спођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да с |
ктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — |
а ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица |
рта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађ |
звади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} |
чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као |
још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у |
сти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курју |
други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу |
у мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишка |
час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну к |
ма сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, М |
узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече |
омажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду м |
е жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из |
на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљив |
јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам |
у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на О |
рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо |
а што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли |
70" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече докт |
исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, |
ј то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу мат |
амишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да с |
у! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурли |
— Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш шк |
Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — |
лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајт |
ше: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем |
е ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до посл |
ти уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом |
ену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> < |
ну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек ид |
остива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратим |
те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо с |
ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што |
, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је с |
ти доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да |
пођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има ј |
ктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита н |
удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питају |
клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <p |
а, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} |
за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Пр |
Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госп |
они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, д |
окоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ |
и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у раз |
ње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дош |
>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас |
а је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шу |
и њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; ни |
дњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са |
242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ |
отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не оста |
ки род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце |
на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S |
одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда |
ре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена |
.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љ |
ету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S |
е зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са |
асправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на пос |
а фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин |
рискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и гл |
изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да пох |
како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни виде |
и њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она |
елико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калу |
мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме |
. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече |
е то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} |
био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од |
где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер |
торки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку |
о благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у |
S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ће |
мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био бр |
Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први тр |
а врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи |
е мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи |
ова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби г |
пао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лази |
овора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описал |
та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше |
ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Р |
је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ов |
огледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ б |
а па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би док |
боравио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као д |
за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је |
агла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Сав |
ко би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је из |
> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд неку |
смоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.< |
ти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S |
гова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над |
Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, |
ји дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као те |
но детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њези |
исле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која |
ра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да |
с по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве о |
Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци |
у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште с |
="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, г |
а стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити док |
тно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће |
видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну понов |
вне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} П |
ти већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи |
ме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари |
ека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано |
авила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} |
зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскоч |
ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако |
ца је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У зан |
и.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Га |
је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем к |
и да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, |
лашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах |
ђо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божиће |
ушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове |
м! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори |
ајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још |
S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари |
ара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} |
излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задо |
храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола |
је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Са |
вом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и |
ица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто з |
S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин |
се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он |
кама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S |
окторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје н |
ање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свја |
златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помо |
октор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше с |
елу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком |
на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и с |
а и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да л |
ао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је |
, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S |
паметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p |
а.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је |
и певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div |
у тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да |
себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њез |
ано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући ј |
језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим т |
тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <h |
пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку |
неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и туж |
убицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним |
. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном н |
е то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се |
уо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем |
о време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је м |
а.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта |
а Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни |
рда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума ј |
но.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у |
ј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко |
лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар п |
нда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
а јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све ш |
/p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отиш |
S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који ма |
стила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Ле |
а готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први т |
одине, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у мест |
и душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јат |
застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник заста |
ма у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> |
што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се |
црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носил |
и — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама |
Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, б |
је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова сн |
пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што |
ицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим |
е.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби |
сним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене |
ичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ д |
е стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свја |
а Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за то |
тарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Н |
иве.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући |
бица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> |
ј као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, |
јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.< |
{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покрив |
сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибр |
ио је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици |
чуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за пр |
е — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој |
не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра в |
а па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, |
о да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне |
амо тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} |
наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се |
од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво пре |
S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко че |
наче? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p |
дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледај |
неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако |
опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке ч |
живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува |
си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо |
и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у о |
д год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао |
задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула о |
била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и н |
а изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника |
ше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у св |
е.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели од |
т Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једн |
па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило с |
ош устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се |
а пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће |
="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да жи |
аки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је с |
да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изг |
ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како |
адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје |
итаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече д |
{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да ј |
ко нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисеро |
амо себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи |
а другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка С |
буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе н |
баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћем |
како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује |
ли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје |
шта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Рома |
же.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} |
во у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Стано |
S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао |
а као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</ |
<p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не |
кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко |
а Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио |
да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зл |
годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се ве |
и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе ко |
че угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез |
— па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве |
тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији ка |
песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да под |
је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога к |
ор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може так |
џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у |
р је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара ви |
код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас су |
ти од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је |
љим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би |
је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n |
доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је |
ма више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору |
је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је ј |
од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по год |
му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да |
ати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне п |
га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа |
ве сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да вид |
би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила |
акав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран |
ба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрада |
свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прих |
му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога сам |
е у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> < |
га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан н |
што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p> |
с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма виј |
S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} |
н кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, бра |
жњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“ |
шије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у |
јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
ју и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита |
би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, |
у.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио |
ра при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку |
ече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно са |
младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хлад |
па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{ |
у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски |
и и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трг |
не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је п |
а сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти ф |
оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар |
>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што са |
и говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас са |
е.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не мог |
својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и |
пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину по |
сом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима |
су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету нак |
ваца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су |
а на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва бил |
ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега |
је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово св |
ла на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту |
трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, ка |
је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога теш |
ић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — р |
њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то та |
зривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те |
евојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвит |
о неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке |
попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>Н |
број вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то ј |
>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој |
ник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за |
ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће |
па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвират |
његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде |
ене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о |
се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко би |
ели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Мил |
<p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, ч |
Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећ |
атече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић |
крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од т |
вој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> < |
овом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну с |
не и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не в |
ата чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нат |
друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћуд |
октора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год |
а сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се |
уше.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесн |
оселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пек |
о из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад |
се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>С |
кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплаш |
огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="c |
} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с р |
а и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад прв |
ко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде м |
рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз од |
евојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
есило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала |
ла сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, |
ош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то б |
а би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће |
осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао |
она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болни |
ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њим |
велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га о |
наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мал |
строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да пр |
пет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у |
се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>И |
е сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра |
су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није науч |
це, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже |
она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави |
мејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опира |
— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без и |
девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у |
ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и |
.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — прихвати |
као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви |
отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав |
у се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна |
о одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда изл |
п па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који |
ћ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велик |
е милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га про |
дмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задруг |
до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што |
ати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак |
што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он |
оре и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санд |
докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год |
њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка л |
осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо |
је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу |
етку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се с |
је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, п |
ор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву |
, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— |
је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје м |
ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — п |
то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакш |
ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марк |
ојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, |
га тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чини |
нас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде по |
а не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, ј |
ној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад |
говога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има |
оје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. |
<p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{ |
а је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачва |
а с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Не |
дрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни |
пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то |
или ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стишт |
уди и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су б |
ноћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубиц |
пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па |
тније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош |
да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још |
врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично |
станка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на |
је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно м |
жак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Ст |
а кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ћ |
паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, син |
е на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски пози |
аве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По варош |
код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село. |
243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је п |
велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући |
па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, |
нога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује |
} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну дру |
ји — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, |
" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као се |
кторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену |
омићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи исп |
тером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — |
} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно д |
ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од |
а сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће |
овадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је о |
бро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће |
да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p |
лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пишт |
терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда н |
научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао ко |
зић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно |
кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још да |
амеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање |
, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хо |
бац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири |
ужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута о |
ад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио п |
ени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{ |
главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, |
данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал |
журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњ |
у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У |
ремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко ниј |
на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сес |
е бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је м |
<p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су б |
ваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје |
га друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њ |
очеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, |
били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у цело |
е чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сад |
убила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта |
повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p |
није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би |
нама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ј |
ек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узм |
је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене |
— мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> |
Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подс |
онела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао |
па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} |
кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> < |
лостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суб |
а — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде т |
е иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девој |
и долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-М |
S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p |
већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од ме |
о, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим |
стом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад сл |
ј се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђо |
весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је |
шена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је |
ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У н |
е да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветр |
, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карт |
из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће |
е за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила |
ура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме ле |
јде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да |
н напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Ј |
молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје доша |
у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то ни |
ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су |
и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Ми |
има Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије усп |
маћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да |
се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рање |
грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина з |
а блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може |
мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се |
та био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године |
гао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у |
је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небе |
ло овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом |
, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут от |
и у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало |
ке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек |
толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а |
ма, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од б |
ак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на |
а.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је пост |
онизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше ул |
<p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели |
и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева П |
и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штр |
</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је с |
свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора |
д говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме |
ј глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — В |
неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p> |
дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас дв |
што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> |
.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах |
ле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете п |
ка гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на восп |
рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда |
рко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, ка |
p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није зна |
Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој в |
амо немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило по |
прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког т |
твари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико |
Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, как |
ај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ћ |
} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер мори |
у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.< |
о у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата |
.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спа |
одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно д |
ури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не |
ваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S |
гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госп |
и добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мат |
оту? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но |
пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше свој |
и кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госп |
кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није |
резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, |
о, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуш |
подара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> |
чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чик |
тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и о |
<pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету |
р казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — п |
иташе Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак |
Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици |
г!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама |
девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у све |
калица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то |
ствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци ру |
p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могл |
на у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Са |
S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" / |
га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S |
посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — докто |
други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само сл |
черу.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћи |
едељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружин |
ије научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба пов |
их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имал |
ро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а |
е, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устр |
ши јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удат |
је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јад |
таноје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој полож |
и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога де |
сму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а |
е од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и |
у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућ |
Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће докто |
окојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још |
/> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било де |
га срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула |
видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним дом |
ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмеј |
век, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе |
ца је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим с |
p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не ује |
самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао |
ду госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо |
ио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту би |
лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па |
е кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.< |
по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије сл |
тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју |
рота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се |
вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за он |
сли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат |
својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љ |
преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други |
а девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у |
готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љ |
осподине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном сван |
але заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и п |
рк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпр |
аде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бај |
те болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на |
, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Д |
ече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога муж |
торе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота |
тору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет |
оговору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску |
ихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Б |
, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не з |
ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да докт |
је него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад ј |
одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Ле |
су никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадар |
Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвр |
гледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторов |
а је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа |
бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p |
лазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита |
не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; ал |
а онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј |
је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипа |
ме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и |
сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселил |
е врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза С |
чи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title> |
е немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стад |
ћи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и ж |
чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са соб |
о.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са дец |
своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те |
оз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма |
вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много жив |
да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело ве |
видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су |
ајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да за |
и дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред |
већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроб |
о ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо |
боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор |
ло је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да м |
ћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, |
ме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх |
спођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила ч |
> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не ве |
и.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као |
е — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што м |
одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type |
мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како ј |
чинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору |
да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се вр |
ршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> < |
то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему с |
е и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да |
ри с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је неп |
м и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не ог |
ођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задру |
пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p> |
љем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи |
а се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро б |
д у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На |
што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој |
сине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје з |
хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему ш |
ат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити < |
ра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и |
ако је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље |
и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поно |
дмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се гос |
а се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пи |
и је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што |
.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели |
вима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока |
ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, к |
је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да вид |
ли за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду |
актом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калд |
ој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> с |
беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше |
испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очај |
самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити |
ако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души м |
Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да |
ако га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је |
чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се |
ине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паро |
у је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест |
ерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре |
укуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, ал |
е пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко |
<p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што јо |
на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко |
, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро |
мила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици |
запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лази |
ијатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године. |
то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љ |
вот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла |
адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{ |
одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац од |
ла праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са жен |
18882_C2.14"> <head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да |
свјатими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је |
пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Сте |
езрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физи |
к се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани |
овири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; |
Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио ј |
ена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер |
ори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, н |
S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с |
потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било |
.2"> <head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а |
Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах |
то славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи |
и.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та |
не начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> |
на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо |
разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци насто |
нако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, бр |
стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовн |
олио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало |
еснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате вар |
ом ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се л |
очеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада н |
ом, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођи |
лим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да |
с вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докт |
Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица о |
престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар |
посленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашт |
ве.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разгов |
вај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој р |
и смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је јо |
кторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш |
Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум д |
рк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да |
оћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била в |
су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — уп |
скога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на пос |
према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана уз |
ри, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а к |
што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S |
авка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило ни |
шту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој |
је омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, |
а, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајњ |
ргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да |
ева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.< |
то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се јо |
лога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би |
ки пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађ |
што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За т |
се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоск |
ао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу нед |
авка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а п |
његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се ше |
руги као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене бил |
Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће д |
ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} |
и сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба н |
вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво би |
ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интер |
раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Стариј |
</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет о |
е још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни с |
и дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на |
буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да |
век знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачва |
спредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветара |
олеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а |
убица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске |
а како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „мла |
с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — |
је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p |
све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је |
се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо глед |
рећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка с |
извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло < |
> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу с |
ка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутњ |
Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то |
ге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је л |
о боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да |
је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рај |
n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју к |
писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и |
ам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што с |
иве маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пи |
је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога н |
је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мор |
гарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</ |
рице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништ |
тор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, |
о у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века |
еву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p |
догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком боле |
ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота поло |
>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Стан |
нула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватру |
ослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну жени |
на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем |
клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о к |
ad>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Буј |
опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно же |
а ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд го |
овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види |
д су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се б |
имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта |
а па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је |
е, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како |
првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Бо |
који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сва |
ови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали |
Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Д |
кова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге го |
рио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а се |
није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му ни |
сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће б |
дише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога |
је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сес |
ест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли ни |
обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим |
зићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В. |
да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, |
еђутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица ра |
ичину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је |
ри себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му |
ије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда |
е прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о |
обро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавал |
тина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празн |
<head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник ј |
све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела та |
<p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ д |
нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ п |
ам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, |
ира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, |
ма, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада |
азили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге о |
невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p |
.7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече с |
која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне м |
стала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три годин |
само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друшт |
је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на пл |
есити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме |
p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како |
ко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала |
пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга з |
и дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати |
ред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не м |
еварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва |
ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју заб |
еленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара |
па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелет |
с сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све п |
пак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срц |
говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ак |
> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки |
лан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, |
иром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он еза |
је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би ви |
на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу |
р се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непр |
како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо |
е то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би д |
м буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их поход |
из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</t |
м рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па ј |
скога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао д |
дају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер ве |
о.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из |
како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - |
" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љ |
почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати |
гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац. |
октор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла |
ош пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, |
<pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је |
и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{ |
бица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу |
е мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора д |
ј глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Ла |
скрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове реч |
.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се надн |
ада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Ч |
заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у т |
о данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољев |
Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{ |
Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} |
тра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, |
е ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{ |
новници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити го |
тарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам оном |
о сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић |
обама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође |
пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка з |
брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас |
ле су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и мла |
тикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец |
господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа С |
е отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слуш |
да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако нак |
Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код по |
кала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се |
се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обр |
ом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури наг |
рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — |
да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> < |
слушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из соб |
кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још мл |
ј кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређу |
снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је |
је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети |
, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, |
а јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да ви |
какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезини |
таноје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од |
гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може |
head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се |
че што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на р |
вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи |
у мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели |
> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко ч |
а да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, гос |
ложај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је л |
у тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме |
о, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он н |
и Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју ј |
спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим |
ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети к |
ао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну |
у бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа |
ом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме жи |
.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у дет |
ођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удови |
оље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице |
на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграб |
казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја. |
је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет годин |
— рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у |
ле која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уз |
<p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај с |
ћ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Кати |
исали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али т |
о је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза м |
шљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки са |
— а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако дв |
спођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</ |
е да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станој |
ге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по ј |
ој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћ |
с по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч д |
што, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; |
од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за ж |
ј Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>По |
бица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је д |
/p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} |
окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зн |
рима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} |
овој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утек |
шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није |
боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и |
је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће јо |
ушек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који за |
а у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и с |
асити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па в |
а заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила мла |
ек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим |
Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Зб |
иноћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли |
p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак |
ај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и |
е ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> |
муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у пр |
реће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p |
ме коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не н |
ва и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушк |
ла.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео ч |
же од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жут |
је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне б |
у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме |
е и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као |
томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Кам |
рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., |
шко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> |
па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближ |
еодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни ко |
у, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и |
здух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетн |
ка суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о г |
им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућан |
штву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало пр |
ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срц |
ене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој |
а.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац |
а.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му |
давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је са |
иралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је |
ом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; ј |
што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођ |
је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш |
илком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико |
р није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, пр |
е разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> |
еше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S |
корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</title> |
ће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан |
и још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да на |
о, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у б |
ару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику |
ђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек ва |
пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p |
узвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и мил |
а?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје но |
прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. шт |
2" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до |
ј милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева |
јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских и |
ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је с |
„милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Ниј |
та.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Ср |
е се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву х |
најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако ка |
а и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе |
лку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу сво |
из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе рук |
адно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је г |
оре, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{ |
рај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла |
е, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не |
ирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то ја |
варајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припази |
навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — зате |
у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су с |
пор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци др |
и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, см |
p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ п |
За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше |
њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је дома |
е - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад ј |
између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет по |
штио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би |
е могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натра |
играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће мес |
цаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И |
или на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лак |
еце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бо |
сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка |
жни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере. |
ј нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као пошт |
и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зве |
годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке |
са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а |
тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав то |
едан већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним |
олео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се раз |
ом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту |
дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све |
дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога |
ма отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} |
Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> |
ца.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стра |
но, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} |
ио материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна р |
е — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нис |
ктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене |
а и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, |
настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме го |
доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управ |
ју у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак |
а је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по ду |
одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год |
још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гураби |
елики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај г |
варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој |
чена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше |
а иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице |
ао да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи по |
ележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био д |
варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="23 |
— рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жа |
сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће д |
ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У свој |
јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и |
дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и |
прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му ј |
Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у ви |
ше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без сво |
је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станој |
ре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајка |
ово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Ви |
о му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукр |
тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болес |
ој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} |
ве после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, ко |
вио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за |
убица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси |
те, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твој |
нажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са вел |
ке собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубил |
ер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим корак |
ђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктор |
зболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, г |
е собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече г |
о је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Д |
арошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово |
ца тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку |
загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су |
умарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љуби |
е рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, пет |
о ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> |
ио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну поли |
то се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун |
ета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум |
а, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара з |
огло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолет |
само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за |
ице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако |
{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да |
како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата јед |
ваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Ст |
> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} |
лу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање соб |
м; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n=" |
ве повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још |
у бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соб |
убице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, |
ма стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа с |
д њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је доктору испи |
је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везно |
није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна он |
а и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај ку |
госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урад |
војски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној гла |
пита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није |
оман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотл |
ти му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе |
ва да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нек |
} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела к |
визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас су |
умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је о |
у и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље |
крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су |
змар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на |
.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно. |
бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му с |
им младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са |
урвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милк |
ји је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још ниј |
егну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не |
баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав сво |
даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> |
чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет |
си на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ с |
а знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој уд |
е бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Ку |
ра отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити |
ина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ ода |
ога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви п |
а за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Шт |
/p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да |
е продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају |
ђе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече с |
и је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није мог |
ј кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бија |
м мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она том |
је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била |
но у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да |
ом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да |
лушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ак |
шла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате ј |
мшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку ш |
о их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се пов |
а већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује ш |
ло најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне прост |
што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики |
госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се |
јке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са |
нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p |
це а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и |
куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозор |
о дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било |
и се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњ |
ица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башт |
т у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе |
етлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис ц |
о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љ |
мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} |
ного знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево |
к, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај |
е.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S |
е 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Го |
вац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову д |
{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је тресну |
они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим н |
је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је свак |
Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о г |
.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} |
у.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што н |
ајдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап |
а су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу с |
у се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога |
а.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачк |
ће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести поз |
раком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре |
ће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој с |
рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p |
на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај |
ом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавр |
исам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се |
тнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госп |
идети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се д |
ји мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо т |
че — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно деришт |
Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо ов |
руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, к |
за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо |
крштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо |
{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити |
ирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дош |
у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, |
о сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; бол |
себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија |
сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету |
еним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и |
p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође |
стом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим жив |
данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да |
е у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак |
ј изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само шт |
читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наи |
шта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У |
песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепши |
ах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме |
оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болесниц |
рце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа |
ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела |
p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</ |
е јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— П |
а и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога с |
на замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало |
тија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
садио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на |
љу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш |
е може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст |
Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — |
а који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато |
е своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада уд |
оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чист |
млађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бо |
p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам |
е видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била |
у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетниц |
а, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узе |
брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти за |
у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе позн |
махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — |
је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће |
остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим р |
глед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У |
После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе |
а Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало |
пирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади ка |
здахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удов |
колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са |
Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто р |
амо жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла |
газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљу |
рк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође |
е размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале |
е са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, |
оћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевит |
да меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; ал |
ма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше |
све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </ |
<p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко на |
та и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи тер |
еки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена |
пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по |
је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S |
наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових к |
осе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде |
ећма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дрема |
у.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је |
им сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је |
и на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се ј |
и сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараш |
n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетк |
ја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још ниј |
м речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ |
д им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у |
.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} |
новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођ |
ра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Ј |
кне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхт |
осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје |
зили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изго |
кад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пр |
га часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је |
S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сн |
м са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана |
госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар |
ађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</ |
— није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрел |
другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка |
а нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је. |
те шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се |
Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још |
цањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S |
екако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото |
р је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушку |
леко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, |
ашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у о |
То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичај |
већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону стра |
се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда |
већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све |
че госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чи |
>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.< |
данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не ко |
о не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>У |
нај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} По |
а и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било |
д првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — он |
аноје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је |
велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докто |
рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — о |
а нека необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако |
тите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, |
ао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, муш |
тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска госп |
помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се гос |
его да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p |
, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија |
Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из |
че госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама к |
аложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и |
евања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракн |
е се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућност |
порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за |
га глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме м |
е узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: д |
долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице |
</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза |
адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њ |
етама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила |
Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имање |
се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Ст |
ј ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ак |
окатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш |
окторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела с |
х стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде |
грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући ч |
га не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи јед |
и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па |
рже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикн |
ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „ |
ли не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисл |
срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже |
бру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p> |
своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да |
.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му |
ктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом |
пија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је |
ник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се рас |
љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца |
златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 18 |
и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S |
ље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово |
само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>пор |
пило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека ј |
је ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто |
ји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и нас |
оре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом |
њега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесе |
аноје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и |
и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како и |
.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па пред |
е педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чи |
нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља |
ина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огре |
у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су М |
грев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњ |
18882_C2.7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пре |
приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили |
анак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је б |
алама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од кућ |
о трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке |
гаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а |
ти писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, гос |
ош се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је |
ем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свег |
пођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, |
. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и д |
ано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мис |
а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Ср |
мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше из |
, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина |
ела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младо |
јало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p |
ом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као |
о насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах пра |
тојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар |
угу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чек |
опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} |
за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а исп |
ше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. |
се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад |
лику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих |
<p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она принов |
аше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{ |
имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му |
есница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одми |
уке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си ба |
а је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, |
глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија |
доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и |
ицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, сво |
имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у |
д је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се |
т још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и |
оспођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О |
бре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла |
поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је |
ко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио |
и своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна преби |
лопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти |
захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа |
ка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је за |
уди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичини |
Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисн |
, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите |
е већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и ур |
иота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а |
ила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досад |
ише нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док |
тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће и |
, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека в |
, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променут |
о плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њези |
вог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Стано |
место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — |
рој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне н |
ушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, дв |
ави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} |
доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука к |
ет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S |
<p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам с |
осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе |
се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n=" |
ачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо свој |
ило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мил |
и звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у св |
се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади до |
у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздра |
њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз плани |
косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је в |
p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загрева |
<p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У т |
видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око н |
хните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погр |
њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се об |
А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чис |
ши те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је х |
оре, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и узда |
да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љ |
о је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету ко |
оској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанск |
, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не бро |
е не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се ку |
нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадниц |
у је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није бил |
S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и зд |
жно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једн |
у већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, |
тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гос |
дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће на |
ко је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних |
бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} |
тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију б |
ио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му н |
пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрл |
ига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућ |
је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и н |
<p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта |
у на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S |
ини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далек |
ицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Бо |
к-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо |
S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} |
њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичини |
ева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала |
, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће сед |
с је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се |
било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде |
је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово |
и.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан |
м, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана до |
е да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — |
нице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до и |
Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немај |
це лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до |
кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви ва |
ћу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме посл |
о доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли |
о да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа |
в запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у |
— рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стој |
з госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замиш |
на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет п |
више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије |
ишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса о |
p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином г |
својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њ |
има.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи |
није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треб |
д посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз ве |
екарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љ |
м књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше гд |
гару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би док |
седи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику насл |
гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се |
> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из |
је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић |
м сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји п |
заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа |
Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли |
ца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се |
гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> |
е па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од с |
ти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњ |
на.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се |
нађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и д |
и под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да |
она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ |
ме видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, |
/p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али п |
е попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су |
оше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији т |
ве што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари мног |
оја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци |
и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година н |
ећ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топли |
показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страст |
у плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу |
лици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем дево |
о одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је |
Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на |
ише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ј |
да није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није |
сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгл |
а Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија н |
, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки си |
преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јунач |
а његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње |
а дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> |
већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год б |
ао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно |
упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко |
а, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p> |
шу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо |
а — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујн |
/p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да |
ана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она чес |
к стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси |
њи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на наук |
припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, |
ко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ло |
и као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор ви |
.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су пла |
бити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лик |
ј чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред сел |
едеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој саг |
у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко не |
уна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљ |
тово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја з |
ој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о про |
у.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је |
ктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим |
де била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у мал |
Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао |
е доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: |
што мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p |
рца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се св |
" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је |
, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, |
ери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би о |
је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Ст |
му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко ди |
менула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба |
се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> |
у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу н |
и тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је |
прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да док |
о?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село |
шке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} П |
29" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео |
Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула |
јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то |
за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S |
дну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Т |
еразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под удар |
<p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, обл |
очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах |
главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што |
воје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је |
је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој |
октор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p |
единчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — |
у је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: |
не као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну ј |
анцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са док |
аноје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а |
ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако |
душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија |
че још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још мн |
и шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало |
вио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш ж |
ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао |
био за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Уда |
p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе до |
<p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} |
.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман док |
воре тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да |
ију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, |
ио доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> < |
то да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо |
ла зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро неб |
> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младе |
овоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које |
јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се к |
нова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишл |
не за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} |
стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као |
.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сва |
велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочек |
леђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то |
ао да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њ |
е испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је так |
рише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше |
Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S |
писати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одг |
ет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та |
к длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су |
здиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лага |
што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу |
апали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како |
иван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гле |
е покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, дав |
да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p> |
по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он |
алнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће г |
ије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мај |
тиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, ал |
дори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n |
>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме |
S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са |
сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не м |
ривија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бран |
Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је н |
Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала |
роз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чис |
ео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистрат |
ају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све |
о и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љуба |
цали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то |
га из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је С |
рк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Г |
ајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде т |
да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а |
аљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то са |
лапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика М |
ерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле |
але вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка |
>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мал |
ла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро го |
Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула |
и ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у |
е бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено м |
слушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да в |
добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занема |
доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће |
у па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи к |
лоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила н |
га осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за |
дање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и |
до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушени |
ђа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му |
тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све |
и су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или |
<pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ |
а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирц |
бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора |
н скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви |
отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајк |
пођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене |
ије ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова |
а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спров |
снате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у |
>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још дан |
тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко послед |
{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш |
да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто ни |
у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — |
, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресел |
ати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш к |
ивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити ко |
ме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито в |
влук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, |
опрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад |
ахукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час |
на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лази |
Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што |
цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је |
агор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Поп |
<pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала ра |
“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — ал |
ца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.< |
му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стр |
сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напо |
леко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обав |
своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади |
озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечн |
кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> |
је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом. |
својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала |
лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу |
с гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и гово |
долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, |
, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уре |
тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што |
ти.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{ |
кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргну |
ја савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је дан |
сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у |
да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— |
авка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре |
рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се пос |
егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пиш |
људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од |
ва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не ра |
ор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па |
вноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као |
шли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар |
а већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред |
уздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сиро |
етила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p |
а имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, о |
ма ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та |
е да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње с |
тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као шт |
зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љу |
аче да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{ |
<p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, м |
е он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као |
а Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заје |
се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да |
ђа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо ди |
миру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи |
о га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на т |
све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и с |
а <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове |
ђу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свог |
ако је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није с |
p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, |
што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уз |
Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девој |
допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се врат |
у.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком о |
тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још |
апитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Да |
а ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стид |
за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах |
ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу |
белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њ |
адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{ |
ићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне уг |
шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногам |
енима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку пог |
ја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снота |
виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’ |
таноје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо мла |
па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је |
<p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је |
ајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу |
„две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има |
ме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно шт |
ко овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући сво |
остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су |
жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад |
а како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што ј |
у, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p |
<pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружи |
ју, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврс |
ко, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Бос |
е мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас т |
В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да дан |
<pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбр |
едан шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто |
авна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, |
вила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, н |
S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи со |
реда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> < |
не преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља |
ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се |
и су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој оп |
Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} |
Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа |
се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је |
а, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb |
ни никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је свој |
ткину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад |
Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа бр |
де је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су |
ладога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не |
д доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Стан |
и краја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочек |
таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени с |
ила нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто бе |
р они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и |
атица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока п |
чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је оста |
платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S |
Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је |
е у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу |
лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја |
љено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре |
пут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога њ |
њу ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је на |
ом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти |
жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких ј |
ло што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, т |
е:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће |
после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15 |
другу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога |
о млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, |
што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Б |
вом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови |
Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да подне |
p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S |
едном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци |
ових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у |
о и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по д |
ла три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам |
{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, |
та, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крад |
Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и неср |
обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани |
жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p |
ж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да на |
покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу к |
ће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, по |
два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а |
олу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но |
а љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих посло |
Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улог |
аште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми |
е још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општин |
жди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен ч |
пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{ |
ја Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код на |
наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз |
жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До с |
има се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после |
о пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у |
ти добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисел |
је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на не |
није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита |
ако се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а |
.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, |
жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с |
овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и пр |
откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој |
момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зн |
родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао |
ако би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређен |
о сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и |
каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље |
слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — а |
адоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</ |
е по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{ |
да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га |
н на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p |
била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарс |
, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од ју |
не крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи м |
ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је та |
и ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33 |
ивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толик |
ланине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би |
простите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се ни |
ки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа К |
шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађик |
ћи своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштап |
о њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат- |
аштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p> |
а дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S |
огла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радос |
а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола |
</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом |
ше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лази |
ка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се |
у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана. |
спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође ч |
зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје м |
не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни жи |
ане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и да |
да али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер |
глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} |
ла, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p |
два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној |
носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело д |
о из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и |
} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји с |
овате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој |
мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, шт |
дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као |
он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после изб |
" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женск |
го и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме т |
војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби то |
е и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе |
не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена бару |
аже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — да |
доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпо |
а Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила |
у, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће. |
пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав |
ече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и |
срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вел |
је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А |
а госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до го |
и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељски |
док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда дол |
ј тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лази |
о, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене |
аднела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а ов |
ио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица ум |
адовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље |
Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши |
не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека |
не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходи |
си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Ма |
се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раск |
ре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарен |
к весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео |
ако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје ж |
т, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни јед |
ислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих поч |
ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данаш |
напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће г |
како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма к |
ме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти |
рца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи |
у његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде |
доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст н |
зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта |
ла није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван |
спођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини |
као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо |
стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурун |
.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је за |
јама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би и |
о другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био в |
оле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаш |
рта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, |
S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Пет |
а је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код |
itle>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је |
показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао докт |
ила „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћур |
ја Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој |
ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, ос |
но, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица н |
сле ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахи |
p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву |
е поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у к |
Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снаг |
дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се |
наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, п |
њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> < |
ћај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је |
је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер |
тор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p |
са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић |
ње и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћери |
јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb |
на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље |
јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њез |
пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајк |
октор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не |
а.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да |
која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месец |
изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, |
ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре |
шља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што |
али у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљат |
<p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је до |
н њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела д |
на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се. |
е, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У ве |
жем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздрави |
.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју |
дигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше |
еше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И шт |
та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану |
рбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрча |
</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место |
узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене оду |
о, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218 |
ан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у оп |
а пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац |
вре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак |
илов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва д |
као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је |
дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на |
нда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у по |
тица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле |
ру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штед |
јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Б |
е је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је |
коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао ј |
> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S |
ој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба |
како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро на |
астајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да ство |
е могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?< |
је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао |
ипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} К |
да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једн |
као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су |
оја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отић |
ји се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу стран |
<p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{ |
цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несрећ |
така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац по |
гов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће |
га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник |
вовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је св |
и <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути ду |
.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у ду |
ати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да проје |
ође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на |
бица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена |
био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као о |
ећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево |
госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио |
чи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема н |
лива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му јед |
прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је ра |
Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди |
и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не иск |
тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нис |
Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлиј |
а срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срам |
промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по к |
писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога док |
пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својо |
лила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, |
В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није |
и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек го |
н викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је |
прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа пит |
Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше |
ла да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обр |
кама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну гу |
пцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице не |
о спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на др |
<p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако т |
ао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} |
јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{ |
е?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шва |
стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда |
ли он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликов |
кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци д |
е госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у к |
се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> < |
што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје |
га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај м |
Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, |
; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим |
Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} |
својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће |
ваница, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ |
за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па |
, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — |
р она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан ј |
ог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, |
њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица ниј |
гово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А |
оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш |
ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него |
оклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да ве |
а доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се |
ноје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију |
о.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље бил |
ну жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде сп |
ну прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не |
је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке |
осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ћ |
а; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз ро |
у руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако лане |
{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтал |
рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву а |
уде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад з |
Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог да |
ори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас с |
/p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена |
давши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, а |
тире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван В |
а — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у а |
адањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друш |
ојим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.< |
ула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клад |
} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се |
ка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко |
„враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стај |
пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да |
ављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се б |
а својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди |
по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им ка |
д ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Го |
већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се |
<p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу |
зивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних п |
а дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће с |
доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко |
„само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Ба |
е озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, пр |
ју и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред |
изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица |
роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју сви |
ице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе |
ме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год ј |
пша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши |
осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а |
/p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прав |
ајбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је с |
е ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а |
је Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што |
ело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само |
злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства. |
ети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако |
S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{ |
дне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћи |
у здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило |
е.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комис |
се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div type="cha |
ањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код тол |
доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само |
ле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа М |
Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка |
ар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни |
е већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то |
ла ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мис |
господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муца |
јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је бил |
лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто г |
и!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — ре |
од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану |
{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у |
ло препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле |
новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек леп |
ила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ. |
и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће сврш |
же помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ |
о, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи |
а, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С |
S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости и |
же на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и д |
и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и он |
оље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп чов |
А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошини |
ло да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</ |
таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али ш |
пе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разрака |
ди о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради |
преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи |
е их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила позн |
осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Мо |
девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је |
ште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи |
оје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p |
е “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад нала |
сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на |
своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет |
Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „н |
p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и довед |
не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је |
у.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде. |
чне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој ре |
ке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови |
ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— |
су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван ни |
еби осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне сво |
ћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да |
а Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} В |
радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће д |
побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добр |
ме свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала |
ером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се |
рема својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљд |
ека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико каже |
?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на с |
опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасви |
би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити |
ице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде |
о и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> |
о се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „м |
о <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се |
право на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али |
мандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао ј |
ала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, до |
ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ нату |
{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, н |
као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит му |
ећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише с |
борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и |
дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали |
рав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала ј |
оње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на |
се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама |
Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна. |
цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго |
допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По н |
.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још |
еном и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесе |
че.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.< |
овору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — |
> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</ |
p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је че |
ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дој |
а издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се б |
.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним ж |
а се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом сво |
есни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и |
у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце св |
ивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на |
етинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажел |
ца врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости |
е највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је |
трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио |
свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здрав |
У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера |
} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку и |
на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жен |
ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а |
швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} |
не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за |
ред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим поз |
ро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске |
очеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине |
штаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се |
ова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто д |
н Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а |
мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што |
о, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио |
га доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али |
је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, д |
рно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу |
од узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српс |
оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам пом |
Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело сво |
’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе |
икује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је А |
е да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— |
за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да |
е до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше мален |
зи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти с |
а стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госп |
> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија |
а, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу ж |
а од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици |
оћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на |
у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као прише |
д је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову ка |
погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши. |
како да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Са |
убица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што |
замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим |
е налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он бу |
од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч |
— рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мо |
Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Ал |
ади.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра ор |
ко и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад чове |
а којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по |
ебало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах |
т најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је |
и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, |
p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се би |
ево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} С |
рећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује |
дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помис |
ћи под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да |
Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни кап |
, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку |
је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, н |
ца увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала |
н ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку њего |
ити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се |
очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љу |
еговоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за |
у му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближњ |
те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две ко |
шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — |
се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам с |
су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div |
нас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потреш |
повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по |
ази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга |
чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни |
пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака |
чију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беш |
евојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од |
уке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— |
а ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је ј |
нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уз |
оју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све |
стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — з |
глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса з |
мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопал |
ци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочита |
лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом |
аве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, шт |
плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај м |
и мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Са |
дно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити цркве |
но.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешт |
разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад с |
о се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу ј |
авна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметно |
p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у |
ва.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се шт |
ном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу |
и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто сумор |
ј све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Н |
— рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и о |
и стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег ср |
акне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи |
рло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас |
још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви |
им очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином |
ре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не |
авалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, ми |
ић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахин |
јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарск |
обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, б |
<pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у |
на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не вр |
у кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ћ |
Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за р |
на он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млад |
е прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Р |
ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју |
ла и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жаг |
4" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то ј |
</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала |
отеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше |
да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов н |
су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече го |
је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао см |
— Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узе |
бо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је м |
кави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да |
даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — |
ијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса |
ивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту |
и ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута ка |
љиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби сво |
а вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p |
p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да |
ећ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је ве |
сала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се |
>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавн |
ави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо |
и поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар мол |
p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — |
моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног уд |
p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој |
ва, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је ја |
> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан |
p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> |
о да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Ов |
без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем |
</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боло |
ће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Б |
млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш |
очела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесниц |
ат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему |
стову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила |
пава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скоч |
</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> < |
Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; |
душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, |
и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети |
ој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу д |
готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.< |
де лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав зап |
Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушиј |
осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.< |
то створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год ле |
сте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — |
ено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за пој |
и су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима |
дсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле с |
са сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погл |
е једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица |
не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до |
ицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио |
Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — |
ко је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа з |
и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде |
ало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S |
погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у |
рошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ |
тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за с |
спођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у |
а по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>П |
може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплаш |
че — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, |
се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао с |
/> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увес |
деље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљ |
ево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијају |
је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и |
руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискуј |
le></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде сам |
е.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драг |
— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце г |
е.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у ду |
" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажет |
арошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — пр |
ги је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из св |
ио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер |
ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? |
филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што в |
пштине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти к |
ђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да |
</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мис |
женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву |
ном и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се |
пођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} В |
већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. |
днога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу гос |
тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим |
ебе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али с |
нда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде |
јаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</ |
да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он са |
дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што ј |
се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој |
слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест |
певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно ка |
p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но |
од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у |
ором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а |
и баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели с |
у мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се |
е тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече |
Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије |
едајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — т |
против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. п |
инама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети |
ажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову мла |
Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени |
је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада уд |
теван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је |
ла тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште |
о време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник |
ро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по с |
<p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, |
ом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу |
— љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{ |
својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и |
тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако мира |
бу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмек |
себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био |
великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и љу |
ту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душ |
гледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то |
се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је до |
куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. кри |
а гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.< |
лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у ода |
анат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да и |
ице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у црк |
нда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као с |
за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у |
оби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је ци |
рце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда с |
за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете |
и Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу |
м помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чист |
ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина бил |
да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом ко |
мо благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду |
о има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често |
урио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} |
још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужни |
равиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том |
блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по сво |
желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице |
иге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих |
ашту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у |
— рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по к |
тари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је |
да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па с |
а радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад м |
аду што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже в |
је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са м |
авља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нуди |
га бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у |
вље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута |
да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. гото |
ар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загл |
крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са ко |
ом иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну |
ити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице |
Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као и |
су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му ј |
зи, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљ |
девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помисл |
ар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p |
, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже г |
Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као |
ме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је |
ити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту |
изите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако на |
шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и |
лабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он че |
p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледал |
докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још ве |
старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико ср |
а Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је < |
ећ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савлада |
S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима |
бави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у |
друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадов |
ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> |
дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Ви |
из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести у |
Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи |
> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, |
p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму т |
у вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље ку |
> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter" |
<pb n="157" /> најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој в |
шала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила сво |
ћу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако дог |
немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива |
<p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око |
.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој удар |
ца зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на |
а онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз |
радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе |
о умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва |
како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— |
ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p |
ци пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помоз |
су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је прокли |
и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при пом |
ви дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</ |
> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у живот |
<pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три |
ет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до |
месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као |
торовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој |
Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ћ |
<p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико љу |
дан исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке |
дише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитан |
ве. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао пом |
а врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети С |
поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годин |
убица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој узд |
загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили њег |
на.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Бос |
лан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ј |
згрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> < |
вапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Бос |
а рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љ |
огледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинског |
ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане |
зви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова жи |
а је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује |
хукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Р |
боље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао |
а, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле за |
како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима ре |
— рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручит |
еда у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто ство |
слуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар |
рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> |
муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору С |
ој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати |
мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој |
ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господин |
с по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, |
што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не |
лава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој |
погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> чо |
е госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} К |
погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте |
е то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи сва |
бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све та |
ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој р |
осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, |
је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече |
> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <pb n="219" |
ом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем |
.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наш |
шу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно |
а.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с |
по владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па н |
еном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Бос |
је била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за ц |
чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од |
ди једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније |
ухом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете про |
м блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се т |
<p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се |
је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците |
у материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу |
т рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из |
руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић уме |
кторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светог |
м попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам |
ину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин к |
чију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — |
крене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли пр |
исмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим г |
помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођ |
. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте с |
ба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин |
иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрав |
/p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не ова |
RP18882_C2.8"> <head>8.</head> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића |
е ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слу |
шком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је |
Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{ |
ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице |
а је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она ј |
и одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш о |
— гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види до |
љено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад ни |
н врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијен |
по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> < |
и; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни бога |
жно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p |
под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштарево |
па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој |
е беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару |
ра, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књи |
аман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ве |
оже доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман |
е.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} |
овека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад ј |
.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— |
вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа |
е.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах |
.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих |
зможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде |
ећ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се в |
еста па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — реч |
бица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он ст |
год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, |
з раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чис |
рекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљ |
ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је д |
а кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она |
ца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још о |
ушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако |
а необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежн |
<p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жи |
и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни н |
израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сирома |
одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо |
амо кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово |
ако се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно архан |
етиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла |
о час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једн |
шао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако |
осити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране б |
Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор |
крми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у до |
о вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p |
уде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога с |
на како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и к |
ела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} |
им лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> < |
Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рек |
— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће |
ца Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— |
наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Стан |
е омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— |
љ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Мац |
ем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је на |
ди раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мал |
рви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор |
дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</ |
ечи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота за |
а ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни је |
узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзв |
лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара. |
олико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би |
у госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зен |
вим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па |
је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни наб |
а ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један док |
спавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <tit |
све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је |
>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је же |
>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина |
ако сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак ба |
е? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пу |
тета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је док |
Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јован |
уо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да |
</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати |
трепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла |
де и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Докто |
ива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска пор |
е:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писм |
фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за |
д ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; н |
на.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом у |
место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p> |
ају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те б |
<p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско |
из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци у |
ћи.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стев |
атко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас ј |
о је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли гос |
крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> к |
а — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то б |
ито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за п |
ла на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у на |
ан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господи |
све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини. |
рео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ћ |
авало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од г |
идим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми |
>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А д |
наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљи |
ах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да |
лазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било из |
ерујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прс |
две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Бос |
а се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика |
умачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа |
рачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, ме |
и увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да пре |
све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удо |
дине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда у |
песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино |
е по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубић |
ишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгоне |
је излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О |
аквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарев |
а у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>К |
<pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час оп |
осао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, |
сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај ма |
.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb |
још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана |
е ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме |
ајпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би |
јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у |
опе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у о |
воме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи |
а истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ |
} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за докто |
— рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</ |
камо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма п |
стирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај в |
сица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио |
брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса |
одољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову |
p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убрус |
свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо |
ђа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би |
сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{ |
т како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође |
Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљ |
и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно ме |
ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћ |
<p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече |
погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик |
а су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли го |
. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml |
руше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у |
ни зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаво |
ама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он |
кује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свако |
ину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови |
са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди |
{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад су |
узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица |
о.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх виногра |
ада га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћ |
ог физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био нек |
тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан нас |
н стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би |
има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом |
Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни позн |
уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да ст |
стри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{ |
, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и |
куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} |
високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајк |
се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у |
они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им |
панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је |
ада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на |
а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран т |
и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан |
<p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом рос |
ст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то |
не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болес |
топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усков |
ома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући ш |
дова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто |
ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајк |
<p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио ва |
p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је |
о није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости с |
ети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ |
нула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају |
ију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога си |
ште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где ј |
оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а |
зних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што |
одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Го |
ш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују ш |
а мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p |
p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од |
p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— |
оспођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шт |
ците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— Т |
е, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени |
знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе госп |
ебројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која |
ћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим р |
— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Г |
подине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините мил |
ви толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу. |
ече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођам |
а „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело рук |
шу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одуше |
друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи |
дравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе уста |
више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало врато |
се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разв |
ит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића |
вот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвал |
и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпр |
де за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може и |
полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први с |
пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па пре |
> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а а |
око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берач |
које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави с |
с је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвик |
о готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још нак |
опадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби го |
госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда прева |
менио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што са |
нај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је н |
то шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{ |
е прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се з |
, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова |
плећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље |
} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би сма |
вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; |
расно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана. |
и соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциља |
{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији |
рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана поп |
ве.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се |
ада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору до |
>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n=" |
ич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb |
Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало г |
е као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та мл |
уто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године |
нуло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну |
а.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у |
нице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им |
ара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и |
доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни |
речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им ј |
гинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало |
рбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том |
допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир |
душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска в |
ктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удови |
погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, |
очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само д |
ну.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држ |
грешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по |
сти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p |
који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у ра |
један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у док |
октору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Јо |
већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — |
ги.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Живот |
исто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно ма |
је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар дру |
ина како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убав |
она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару те |
три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина |
е пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пре |
мео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} С |
уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се |
мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана |
к у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{ |
} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју |
она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео н |
да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, |
руги исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у |
а се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Г |
{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминир |
S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он |
животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствар |
ом јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три неде |
ости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржа |
Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у |
тина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још |
раси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па |
ри и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и |
тору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и |
д је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистри |
/p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат С |
ти.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих |
е оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада |
ва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љуб |
бици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Б |
и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> |
{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава |
="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! |
вини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер пошт |
постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као |
тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквен |
још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи пос |
пође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред п |
рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прих |
Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, пр |
ша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта при |
а сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне |
сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса с |
онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости ни |
о шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш гото |
о.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су ост |
дна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим ку |
адњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића број |
је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено в |
га дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? |
а вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се та |
абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо в |
своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви |
женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и њ |
на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — |
е изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога освет |
а, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине д |
готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао д |
волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их увед |
рете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су љу |
Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никак |
анице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да ј |
и, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да |
ицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула. |
ој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цеду |
ом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, |
пођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — реч |
горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гост |
им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} |
Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарат |
проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p> |
био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p |
гу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љ |
га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ј |
од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила с |
бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се |
прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне при |
осиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пре |
рска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна ј |
смехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на |
се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече |
днога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и пом |
е тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — |
зрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, к |
ису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса сед |
старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Ч |
ишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане |
шао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи |
ога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да |
Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле |
спођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се |
бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није |
и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Ла |
tle>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола ч |
е пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености |
е, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате |
Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубиц |
е било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра |
.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпо |
иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагат |
S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у с |
нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; к |
ико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не |
по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му би |
ко болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао гос |
ако кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим |
има, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у |
ћи.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жа |
а, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора |
бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су п |
логу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за док |
м и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љу |
а се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давн |
ђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, |
ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сес |
че грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p> |
ижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би |
p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кро |
мрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — |
Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је |
но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да |
о доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—о |
што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе |
када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се с |
гдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да д |
куда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} С |
але.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас |
види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и ре |
ати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица |
а, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p> |
во сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа |
о, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— Т |
гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</ |
росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у |
о шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писм |
аручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi |
на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу п |
да.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах пораж |
млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих г |
, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре |
ан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубиц |
својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката |
а.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и |
о сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад |
е берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само |
се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на |
о по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве п |
и болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се ч |
јен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не ба |
ему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> |
</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао ве |
еме му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и осв |
в и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће с |
— умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.< |
олеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </ |
зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружн |
Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Ка |
целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p> |
n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није |
/> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не оста |
на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као у |
— утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљ |
2.14"> <head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је ост |
едну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општи |
ље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце о |
а, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан |
чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан |
Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу. |
Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи аг |
еди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p |
а Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није т |
>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још |
би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти де |
в настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зим |
раг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и |
екастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Грат |
аго њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом н |
о и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан |
е уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Ми |
S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за |
жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас пред |
ога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће с |
друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако |
е послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како |
леда ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p |
о дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме |
луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да |
ијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју г |
с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић ад |
да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промр |
по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на шт |
ачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, ко |
уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газд |
ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само ж |
а је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призра |
ја је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава. |
ао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је |
о.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бој |
ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте |
ко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се м |
раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу |
палио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио |
и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изиш |
ло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лаз |
оглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Бож |
нак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не |
то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p |
малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је на |
сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике |
ало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону ко |
бодан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам |
е друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} |
а најгенијалнијих уметника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке. |
у. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод |
и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесни |
Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се го |
сен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад п |
ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — |
узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али |
ара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети |
хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва диво |
Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и |
{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом з |
е ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њу |
засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, |
незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран ј |
много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, |
/p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе |
.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво |
пом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} З |
сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> |
орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па |
{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци |
ци иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и н |
положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римско |
врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; з |
ала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога |
а.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим вел |
ву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} |
говац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном |
Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — н |
е онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди с |
кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола |
адећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту |
о <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар |
ко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз |
често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: |
а — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, п |
није.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али |
то сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само к |
домислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала |
ин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки |
, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p |
а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочи |
али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса оно |
јих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на див |
ишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да л |
је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — |
о ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чуд |
и су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им к |
у нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сва |
з у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на |
Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала би |
сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био |
Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеос |
дили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео раз |
убица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе |
марскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Р |
сти.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем ран |
ам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо |
то.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа |
рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу |
ја, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло ле |
да је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити бо |
roup" xml:id="SRP18882_P2"> <head>Књига друга.</head> <pb n="159" /> <div type="chapter" xml:id |
кон смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и у |
едном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање |
нога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњо |
поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К |
>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне се |
ће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце ги |
ли су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп |
ици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је т |
и од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш |
ам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага њ |
!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим |
ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖА |
ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКО |
ктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ |
му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким |
столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ би |
ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — |
} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је в |
о уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разг |
У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће кр |
ве веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од |
чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће љу |
је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> мл |
ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p |
оју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћут |
нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Са |
82_C1.2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица досели |
довица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Г |
имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла |
млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испри |
цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо пог |
ује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку |
са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тиц |
ину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — п |
а-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на пос |
— кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, т |
икслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком х |
и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" |
ање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за поставље |
не.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца св |
едњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n=" |
је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та |
ад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да н |
о, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Сан |
ала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпит |
ет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста ми |
<p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седи |
аван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пуп |
дмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође |
убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љу |
а једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се рак |
собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила |
хватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по |
Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га ни |
се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p |
>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја зна |
та ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам бол |
вка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да |
а! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и пог |
потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођ |
ца заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста |
? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, |
ула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у да |
ла.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде. |
ного горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p |
бра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но |
лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет пут |
губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с д |
пор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз |
да иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је од |
на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очим |
нова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту |
а чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} С |
оведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор С |
ктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пу |
на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то |
важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну нов |
исана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као |
их леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са |
и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон |
и и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко ш |
ко се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког ф |
ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по п |
по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце го |
ве један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских |
х часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа |
оји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не ма |
ати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што ј |
ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци |
даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише |
ко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако |
ђе да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну |
кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Р |
и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују ј |
ти — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или |
угова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, |
на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад пре |
ко би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се је |
варити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али ј |
то људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, |
своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео са |
сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у |
} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то те |
стаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14 |
азио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио |
свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца |
и, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} |
ана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — |
жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ |
b n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи |
није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В |
зала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа |
рината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се |
х је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужнос |
Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ |
м што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте глав |
су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; к |
и на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују |
о што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба н |
.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи с |
право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако с |
ако би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио са |
илице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да изв |
њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из да |
речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Срп |
давно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело |
почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више |
ећ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — п |
авра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — |
о све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „фер |
ла та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он |
физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, б |
х види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни и |
по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни б |
ргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко |
сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће траја |
ани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све |
наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађи |
а је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена |
рније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој |
пођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Докто |
.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбољ |
мо за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих |
мислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало п |
ко своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио |
век има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове |
је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима ос |
онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисн |
е — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} |
па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има |
е у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</ |
а срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни р |
пић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попа |
дмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да сед |
ак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али те |
он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ |
први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала |
.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалиш |
и шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се |
е у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће ко |
а.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су |
не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину по |
ер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан |
долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походи |
али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар свак |
идео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па |
им школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра |
налац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — ми |
о нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме |
.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе |
ву нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица. |
о јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркино |
а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу зем |
— а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно |
шкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S |
је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђен |
волила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако у |
а осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што |
а куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диж |
то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, |
да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма |
мештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда |
ршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве к |
еји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги |
адне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај ма |
ожића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад |
не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на г |
се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи |
дан с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета |
ио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста ч |
опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у к |
угом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p |
своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док по |
јући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, |
општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се |
себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу |
ме.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је |
вакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали ка |
Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њи |
посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све шт |
а били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се размахн |
се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разгов |
амохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двој |
у из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- |
те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ |
ве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је |
госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света |
о ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Доба |
често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </ |
{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био бог |
шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена |
е жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеж |
ди свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и мог |
ка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на |
будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави |
то и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p |
мнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кр |
ри — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већ |
{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се |
коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на оку |
сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први |
опадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и заз |
реврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле изб |
ом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз ро |
"17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео |
лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје по |
ођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p |
договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад с |
па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћ |
не у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер |
ор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том |
исто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</ |
{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтел |
е и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се ка |
госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само |
ву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, призн |
</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет з |
појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички л |
задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу поче |
цали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Л |
тор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Гос |
аде жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџба |
била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско |
се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који |
и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и пој |
појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза |
иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} |
а цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор |
ако је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу би |
и можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је |
само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеш |
лушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и покази |
на не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, |
е никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долаз |
а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчи |
ва.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се позн |
нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за |
, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и уч |
е и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољег |
ао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу м |
кал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.< |
тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“ |
боте у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор |
ко женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре |
гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда г |
расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива о |
изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало |
во: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруг |
здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} |
у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну ст |
сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самн |
ихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да ре |
челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хи |
лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Дом |
ушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао |
а већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је |
стано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврд |
октор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разгова |
" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та бли |
нили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже |
S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Госпо |
</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сад |
дити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана |
за сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова |
друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача гр |
а натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом пред |
у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфл |
о се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва то |
је ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго |
S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом врат |
, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, |
оље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попади |
<p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су сел |
етињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан сел |
Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вече |
n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} |
израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, |
и се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после |
b n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, |
..</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко |
таде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору од |
и.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се раш |
о махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па |
а.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула с |
тао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих |
сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би с |
ођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако ше |
ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> ш |
о и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад |
ицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић уш |
буна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеск |
асту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га |
зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да |
па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи |
срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју леп |
ловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} |
ек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има |
двокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом сла |
и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много зна |
S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села ј |
авек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је |
, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први м |
ратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме пита |
је било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала |
.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу ми |
осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње |
ин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо о |
осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи н |
е углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужев |
— узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на |
пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повиј |
се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> < |
овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе |
ам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је м |
и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са крев |
око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се |
осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</ |
цу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „< |
азића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал |
ом.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ обра |
ше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико |
а или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме сам |
} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> |
лади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узе |
уо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као н |
очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, мла |
ој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, о |
n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких |
октора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор |
олети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њем |
ерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао |
великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све ве |
једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било |
духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има |
моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, |
ило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те |
ивезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осул |
никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ћ |
<p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот засно |
храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи |
се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би |
, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нем |
па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп |